Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, molim vas samo za malo pažnje, pošto bih želeo da vam repliciram.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Za šta se javio?)

Za repliku. Na osnovu člana 96. stav 2. u kojem se kaže da predstavnik ili predsednik poslaničke grupe ima pravo da u ime poslaničke grupe ... Gospodine, što se tiče amandmana i rasprave o amandmanima, takođe, proučite Poslovnik. Predlažem vam da se bavite time umesto pretnji koje upućujete svojim kolegama u Parlamentu.
Gospodine Nikoliću, neću da tumačim ništa više od onog što ste vi za ovom govornicom rekli, ali mislim da svako onim što čini govori o sebi. Citirali ste Predlog zakona i govorili ste o postojećem Zakonu o radnim odnosima i rekli da smo mi u potpunosti oduzeli pravo sindikatima da učestvuju u procesu donošenja odluke o isplati minimalne zarade, a ne da, kao što je to bilo u prethodnom Zakonu, budu aktivni i da oni učestvuju u donošenju odluke o garantovanoj zaradi.
Zamoliću vas da me pažljivo saslušate, pročitaću stav ovog zakona i pročitaću stav Predloga zakona sa kojim smo izašli pred Parlament. Stav 2. člana 65. Zakona o radnim odnosima, kaže: "Odluku o isplati garantovane neto zarade donosi Upravni odbor kod poslodavca na predlog direktora, odnosno poslodavac po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata". U predlogu ovog zakona se kaže: "Odluku o isplati minimalne zarade donosi upravni odbor poslodavca na predlog direktora po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata". Gde je tu nepoštovanje sindikata, gde je tu karikiranje uloge sindikata, gde je tu omalovažavanje prava radnika? Gospodine Nikoliću, po ko zna koji put ste izrekli neistinu. Nemate ni jednu činjenicu, ni jedan argument sa kojim izlazim za ovu govornicu. Grubo zloupotrebljavate poziciju poslanika koja vam dopušta da iznosite čak i neistine bez uslovljavanja elementarne odgovornosti za nešto tako, osim moralne, a o vašem moralu smo mnogo puta do sada govorili.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 96. stav 2. molio bih da mi dopustite da iskoristim pravo na repliku, kao predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe DOS-a, s obzirom da je, po mom mišljenju, naša poslanička grupa uvređena nastupom prethodnika.

Hvala.
Deme i gospodo, narodni poslanici, među nama mogu da postoje granice, one političke i programske. Mislim da ne bi trebalo da postoje među nama nikada one granice koje su dovele do, tako grube podele u našem društvu. Podele, koje su konačno po mom mišljenju, i suština tragedije kroz koju smo prošli, kroz koju i danas prolazimo. Često se DOS kritikuje zbog, po meni neosnovanog stava, da smo uzeli pravdu u svoje ruke. Tako nešto nije tačno. Nastupom mog kolege poslanika, mog prethodnika, iskazana je želja da se u pojedinim slučajevima, ipak to pravo, definisanje pravde, zadrži u rukama političara, što sasvim sigurno ne bi smelo biti pravilo i ne bi smelo ostati bez komentara u Skupštini Republike Srbije.
Pravda ne priznaje nacionalni princip. Ako je neko mislio da će vremenom takvo stanovište zaživeti u našem društvu, pogrešio je i prevario se. Čak su i oni, koji su povremeno nastupali sa takvim stanovištem, vremenom su odustali od te retorike. Nije juče Vrhovni sud poništio presudu takozvanoj đakovičkoj grupi zbog toga što DOS oseća neku vrstu političke obaveze prema onima koji su sve vreme smatrali da je oko 150 građana Srbije, albanske nacionalnosti, nepravedno osuđeni.
Juče je Vrhovni sud, postupajući u skladu sa zakonom, doneo određene odluke koje su duboko kompromitovale, ne nas kao vlast, već naše prethodnike koji su na jedan čuveni način, prečicom pokušali da nadomeste ono što je sasvim sigurno bila loša posledica, između ostalog, i njihove vlasti, ali i odnosa dela albanskog nacionalnog bića prema sopstvenoj državi. Ljudi koji su juče pušteni, su ljudi koji su suprotno zakonu bili osuđeni i koji su provodili dane u zatvorima Srbije, suprotno zakonima. Ako se neko ogrešio o zakon, onda se sankcije moraju ispostaviti njemu, a ne nekom drugom u njegovo ime. Mi ne bi imali moralno pravo da tražimo oslobađanje otetih Srba, niti da tragamo za sudbinom 1.300 nestalih Srba, a da nismo uradili ono što smo uradili juče.
Juče je Srbija potvrdila da je civilizovana i pristojna, pa stoga Parlament nije mesto na kome se sme suditi onima, u čije je ime Vrhovni sud je doneo jednu presudu. Kada je sud procenio da je gospodin Vojislav Šešelj razrešen profesorske dužnosti na Pravnom fakulatetu, suprotno zakonu, mi smo bili dužni da primimo tu informaciju i da je kao političari ne komentarišemo.
Kada je Dragoljub Milanović pušten voljom Okružnog suda, baš na dan dvogodišnjice bombardovanja RTS-a, mi smo kao političari bili dužni da primimo tu informaciju i da je ne komentarišemo. U Srbiji je danas sudska vlast...
(Predsednik: Vreme.)
... razdvojena od zakonodavne, izvršne vlasti, i po pitanju đakovičke grupe, molim vas da se ponašamo kao odgovorni ljudi, kao političari, da takvu vrstu posla prepustimo Vrhovnom sudu i da se sa tim složimo, a da kao građani možemo imati stav prema tome, koji sasvim sigurno treba da ide u prilog onome što sam rekao, jer pravda ne priznaje nacionalne granice, niti bi mi imali moralno pravo da tražimo pravdu za svoje sunarodnika, ako nismo spremni da je pružimo drugima oko nas. (Aplauz u sali.)

Predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici nisu dužni da se brane od lične kritike. Dakle, vi možete da govorite neistinu po pitanju mog obrazovanja, možete da navodite navodne saobraćajne udese koje sam  izazvao u gradovima u kojima nikada u životu nisam bio. Možete da govorite neistine po pitanju mog obezbeđenja. Ne možete pogrešno da tumačite ono što sam rekao za ovom govornicom, kada sam pokušao da odbranim a verujem, pravdu u ovom društvu. Pred zakonom smo svi isti. Bilo da smo iz Mitrovice, Peći, Prištine ili Beograda, jer su za nas još uvek i Peć i Priština i Mitrovica i građani albanske nacionalnosti sa tog dela naše zemlje građani Srbije koji uživaju sva Ustavom zagarantovana prava. Ne možete puniti zatvore u Srbiji, nedužnima, nevinima, da biste tako opravdali svoju nemoć, da državu odbranite od onih koji su je zaista ugrozili.

Nesreća i sreća ne priznaju nacionalne granice. Iako su danas njihove porodice srećne, time smo otvorili makar malo vrata da se sutra obraduje neka od srpskih porodica, koja godinu i po ili dve traži nestale, nestale koji su između ostalog i žrtve vaše propale politike. (Aplauz.)

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, javio sam se u skladu sa članom 96. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u kojem se kaže da imam pravo na repliku kao predsednik poslaničke grupe, ukoliko se za govornicom izreknu uvrede na račun poslaničke grupe koju predstavljam. Mislim da zaslužujem pravo da iskoristim takvu slobodu.
Ne bih komentarisao primedbe svog prethodnika koje se odnose na stav parlamenta i poslanika prema stranci koju on predstavlja. Mislim da su činjenice same za sebe dovoljno već govorile. Mislim da je potrebno na vreme otkloniti onaj deo uvreda koji se odnosi na zlonamerno tumačenje nastojanja Vlade i poslaničke grupe DOS-a da u ovom parlamentu kroz ovakav predlog zakona dodatno reguliše odnose u veoma bitnom segmentu našeg društva, dakle radne odnose.
Što se tiče minimalne zarade, pravilno ste primetili veliku razliku između minimalne zarade i garantovane zarade, između 60 i 7 maraka. Dramatična je razlika, mada se ni sa 60 maraka ne može pristojno živeti, kao ni sa 150. Naša želja je da se ti odnosi menjaju tako brzo kao što su promenjeni odnosi između 7 i 60 maraka. Mislim da vam je potrebno pojašnjenje uloge sindikata u procesu definisanja minimalne zarade. Minimalnu zaradu ne definiše sindikat, niti minimalnu zaradu definiše direktor. Minimalna zarada je definisana standardom našeg društva i stanjem u kojem se nalazi privreda.
Stručni državni organ, dakle, Republički statistički zavod proceniće kolika je prosečna zarada u Republici i definisati u skladu sa tim prosekom i nivo minimalne zarade. Uloga sindikata, ne jednog, već svih koji postoje u preduzećima, se sastoji pre svega u onom delu u kojem poslodavac, dakle direktor ili upravni odbor donose odluku o isplati minimalne zarade. Naime, bilo bi veoma loše kada bi sva preduzeća, koristeći ovakvu zakonsku regulativu, definisala plate na nivou minimalne zarade. Kad bi rekla - ne postoje uslovi da mi vama isplaćujemo zaradu u skladu sa poslovanjem preduzeća, već mi moramo vama isplatiti minimalnu zaradu i izvolite 60, a ne 150 maraka i to vam je to. Tu je važna uloga sindikata i ne jednog, već svih sindikata koji postoje u okviru preduzeća. Da li je to Savez samostalnih sindikata, da li je to Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ili je to Sindikat "Nezavisnost", nije na parlamentu da o tome razmišlja. O tome moraju razmišljati radnici koji se udruživanjem, stvaranjem lobi grupa, praktično štite pokušavajući na takav način da afirmišu sopstvena prava i da ih prošire. Dakle, uloga sindikata nije svakako u onom delu u kojem ste vi govorili i stoga mislim da je potrebno na vreme ukazati na takvu vrstu nepravilnog tumačenja ovog predloga kako ne bi došlo do dezinformisanja javnosti.

Poštovano predsedništvo, gospođo Mićić molim vas da mi u skladu sa članom 96. stav 2. dozvolite da iskoristim pravo na repliku, kako bih pokušao da umanjim negativnu posledicu uvrede koja je izneta u nastupu mog prethodnika, a koja je upućena poslaničkoj grupi DOS-a. (Neki poslanici Radikalne stranke negoduju.)

Objasniću vam u čemu se sastoji uvreda. Poslanička grupa DOS-a je od prvog dana svog nastupa u  ovom parlamentu pokušavala da izgradi korektan odnos sa svim strankama opozicije u ovoj skupštini.
Pokušali smo to da uradimo i sa SRS. Svi, osim predstavnika SRS, su pristali na odnose koji su definisani, ne voljom DOS-a, već voljom građana na izborima, održanim 23. decembra. Došlo je do izmene Poslovnika, kako bi se otvorila mogućnost i predstavnicima SRS da imaju potpredsednika u ovoj skupštini. Na tu mogućnost vi niste pristali. Došlo je do promene Poslovnika, kako bi se u skupštinskim radnim telima otvorio prostor za predstavnike SRS, u skladu sa procentom dobijenim na izborima održanim 23. decembra.
Sve vreme, poslanici DOS-a ovde trpe ponajčešće neprimerene stavove,koje predstavnici SRS iznose predstavnicima DOS-a. Sada ću vam reći u čemu ste konkretno povredili poslanike DOS-a - ni jedan poslanik DOS-a, samo zbog svog statusa, političkog, nije izuzetak pred zakonom, i, ako nismo mi izuzeci pred zakonom, ne očekujte od nas da mi imamo razumevanje za predstavnike SRS, u situacijama u kojima oni krše zakone ili Poslovnik o radu ovog parlamenta.
Povredili ste nas, jer vi od nas očekujete da se mi ponašamo onako kako se ponašala poslanička većina u prošlom sazivu. Mi nismo ti koji će tolerisati bilo kome kršenje zakona, pa ni predsedniku Gradskog odbora SRS. Svime što smo do sada radili, mi smo pokušali da se predstavimo bitno drugačijim od svojih predhodnika, i stoga je za nas uvreda kada kažete da sve ono što smo mi uradili nije dovoljno i da od nas očekujete da budemo baš onakvi kakvi su bili predstavnici SPS. Gospodin Šešelj je prekršio Poslovnik, o tome se Skupština jasno izjasnila, uz naše žaljenje, ali to je obavezujuće za njega, kao i za mene, ili za bilo koga drugog od 250 poslanika ove skupštine.
Kada predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke bude onakav kakav je predsednik Gradskog odbora SRS, ne očekujte od nas da ćemo biti drugačiji, nego što smo u ovom trenutku. Dakle, primeniće se zakon prema bilo kome, to je obaveza MUP-a, tužilaštva, i tako će biti i ubuduće. Prestanite da nas vređate na način kako je to bilo slučaj prethodno, prestanite da nas posmatrate kao SPS i poslanike koji su pružali zakonski osnov za vas da radite ono što ste radili prethodnih 10 godina.
(Tomislav Nikolić traži repliku.)

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja se izvinjavam se onima koji su ovde došli da bi razgovarali, obrazlagali ili kritikovali Predlog zakona, ali sam dužan da, kao šef poslaničke grupe DOS-a, još jedanputa zatražim pravo na repliku, pozivajući se na stav 2. člana 96, grubo je povređena poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: To nije povreda Poslovnika. Prvo dobija reč onaj ko ukazuje na povredu Poslovnika.)

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, Gordana Pop-Lazić nije predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i stoga njen formulisani zahtev ne može biti stavljen na glasanje pred parlament, s obzirom da je tako nešto isključivo u nadležnosti predsednika Narodne skupštine.
Skupština se može izjasniti samo o tome da li je predsednik Narodne skupštine prekršio Poslovnik ili nije. Skupština će se o tome izjasniti, ali nikako Skupština ne može preuzeti na sebe one nadležnosti koje su isključivo u rukama predsednika Narodne skupštine. Tako smo se ponašali i juče u slučaju gospodina Šešelja i predloga poslanika iz DOS-a.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što smo ipak uspeli da se vratimo svom poslu, mada je deo, sasvim sigurno, parlamentarnih obaveza i suprotstavljanje i međusobno osporavanje, koje, nažalost, često ode i u pravcu u kome se možda ne želi, kojim ne treba previše da se ponosimo.
Pokušaću da uradim i sada ono što sam uradio, čini mi se, više puta, dakle, da se bavim činjenicama. Moj prethodnik, predstavnik poslaničke grupe SPS-a, stranke koja je prethodnih 10 godina kreirala karakter našeg društva, pozivao se na činjenice, ali sam siguran da te činjenice ni u jednom od slučajeva nije pomenuo, ni jednu jedinu činjenicu, ni u detalju, samo jasne političke stavove, ali apsolutno neargumentovane.
Vi ste optužili Vladu i poslaničku grupu DOS-a da ovim predlogom zakona ona praktično želi da obezbedi preduslove za rasprodaju društvene i državne svojine. Društvenu svojinu ste, gospodine Ivkoviću, kao predstavnik stranke koja je 10 godina bila na vlasti u ovoj zemlji, vi pokušavali da transformišete 10 godina, i kada danas napravimo analizu uspele transformacije, videćete da su upravo predstavnici vaše stranke u vlasti omogućili ono za šta vi danas optužujete DOS.
Optužujete, ponavljam, bez ijedne činjenice, i optužujete potpuno neosnovano, s obzirom da ne znam na osnovu čega vi možete da donosite takvu vrstu zaključka o nama, jer ste nas upravo vi, pre dva meseca, kritikovali kao one koji sputavaju reforme u društvu, stopirajući postojeći Zakon o svojinskoj transformaciji, koji je doveo do nezamislivog paradoksa, da se poslednjih dva meseca vaše vlasti u proces privatizacije uključi 100 puta više društvenih preduzeća, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina.
To je veoma jasna činjenica. Sto puta više preduzeća se uključilo u periodu prelazne vlade u proces privatizacije, nego što je to bio slučaj za prethodnih 10 godina. Po kojim cenama i na kakav način su direktori tih preduzeća, koji su po pravilu, ne uvek, ali po pravilu članovi SPS-a, započeli taj proces privatizacije.
To ne ide u prilog socijalnoj pravdi, za koju se vi ovde formalno zalažete. Kada govorimo o pravu na rad i postojećoj zakonskoj regulativi, kojom se građanima ovog društva takvo pravo definiše, ja ću vas podsetiti da je u periodu vaše vlasti 14.000 preduzeća u ovoj zemlji propalo, da je 1.100.000 ljudi bez posla, da je 60% radno sposobnog stanovništva ili na prinudnom odmoru, ili na plati od 200 dinara, ili bez posla, da živimo u zemlji koja je po pitanju unutrašnjeg duga, ne spoljnjeg, nego unutrašnjeg, preduzeće - preduzeću, društveno preduzeće - društvenom preduzeću, preduzeće - državi, i država preduzeću, dužno preko 800 milijardi dinara.
I kada konačno, govorimo o socijalnoj pravdi, onda moramo da se osvrnemo na činjenice koje vašu vlast predstavljaju u bitno drugačijem svetlu.
Mi smo u svakom trenutku spremni da položimo račun za ono što radimo i da između ostalog i pred Skupštinom i pred građanima ukažemo na način na koji smo stekli svu imovinu, ukoliko je imamo. Ovo ne može biti Ä45. godina, niti je zakon čiji je nacrt prosleđen javnosti, pokušaj da se ovo društvo vrati u Ä45. godinu, već naprotiv zakon o porezu na ekstra dobit jeste naš pokušaj da se uspostavi ponovo u ovom društvu princip socijalne pravde, koja nas obavezuje na to da predstavnike, po pravilu stranke koju vi danas predstavljate ovde u Skupštini, oporezujemo s obzirom da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz zajma za preporod Srbije, da su samo oni mogli da raspolažu sredstvima iz primarne misije, da su samo oni mogli da imaju monopolski položaj, a na osnovu monopolskog položaja da privređuju, da su samo oni mogli da kupuju devize od NBJ po zvaničnom kursu, koji je 5. oktobra bio pet puta niži od onog realnog.
To su osnove za oporezivanje ekstra dobiti, a nikako naša želja nije da se vraćamo u Ä45. godinu, da ljudima preturamo stanove i kuće, novčanike, torbe, ispostavljamo račune samo za situacije u kojoj su oni eventualno naši politički neistomišljenici. Dakle, bavljenjem činjenicama mi ćemo doći do toga.
Vi podržavate princip bruto plate i minimalnu zaradu, ali istovremeno vi niste spremni da prihvatite i ono što je logična posledica bruto principa i minimalne zarade, a to jeste otpremnina koja je drugačija u formalnom smislu od one postojeće do sada, ali i u onom suštinskom. Ona je veća od 13 do 25%. Možda nismo želeli da se bavimo matematikom za skupštinskom govornicom. To možemo da radimo na nekom drugom mestu u Skupštini, ali ovde možemo samo da raspravljamo na osnovu činjenica i da se na njih pozivamo kada smo spremni da ih saopštimo.
Niko u parlamentu ispred DOS-a nije želeo da smandrlja zakon, niti da se ratosilja odgovornosti koja nas prati kao predlagača zakona. Mi smo sasvim svesni da su potezi koje mi vučemo nepopularni. Nepopularni zbog toga što mi moramo da izmenimo desetogodišnje ili čak poluvekovno nasleđe jedne države i jednog društva koje samo po sebi nema nikakvu perspektivu. Tačno je da će radnik dobiti platu ili će njegovo preduzeće biti sprečeno u daljem radu. Nema smisla držati radnika u preduzeću, u situaciji ako on prima 200,00 dinara i pri tom tako definisati njegovu budućnost za narednih 10, 15, 20 godina, kao budućnost bez elementarnih uslova za život.
Kroz budžet ste imali priliku da vidite da smo mi pripremili budžetska sredstva sa kojima ćemo raspolagati u onim trenucima u kojima je potrebno dotirati određene socijalne programe, a pogotovo u situacijama u kojima se jave očekivana i realna socijalna nezadovoljstva. S obzirom da će neki radnici morati da ostanu bez posla, ali kako vi mislite da 35.000 radnika "Zastave" radi na programu koji je sam po sebi program koji nema nikakvu perspektivu.
Kako mislite da rade radnici u tekstilnoj industriji sa tehnologijama koje su prevaziđene pre 20 i 30 godina, sa proizvodima koji su nekonkurentni, sa cenama koje su s obzirom na uloženi rad sasvim sigurno veće od onih cena sa kojima se suočava njihova konkurencija. Dakle, ako razgovaramo o ovom predlogu zakona i ako razgovaramo o onome što Vlada pokušava da uradi, kao izvršna vlast, koju smo mi ovlastili za nešto tako, razgovarajmo na osnovu činjenica, a činjenice su teške. Mi ih prihvatamo kao odgovorni ljudi, jer smo svesni da su ovo potezi koji će u Srbiji napraviti društvo, za koje verujem da ga i vi želite. Društvo do toga ne može stići politikom koju ste vodili vi i politikom koju mi nismo spremni da vodimo. Dakle, socijalna pravda, opterećenje onih koji se mogu opteretiti, pošteni zakoni i čista rasprava u parlamentu sa argumentima i činjenicima. (Apaluz.)

Gospodine predsedniče, molim vas da utvrdite da li imam pravo na repliku gospodinu Ivkoviću, koji me je pomenuo i lično, a pomenuo je i zakonske projekte koje ovde branim u ime Vlade i poslaničke grupe DOS-a, a da je on dobio reč kao šef poslaničke grupe SPS-a, po pravu koje mu pripada Poslovnikom.

Zainsta ne stoji ono što ste vi ovde naveli kao činjenicu kojom se osporava ovakav predlog zakona. U prelasku između neto i bruto plate, javila se potreba za promenom tog odnosa pri otpremnini. Ne može se primeniti bruto princip i zadržati broj otpremnina koji je bio propisan Zakonom o radnim odnosima iz 1996. godine. U tome je razlika i u tome je nužnost umanjenja broja otpremnina, pri čemu se ne govori o iznosu svake od tih otpremnina.
Kada se primene postojeća poreska opterećenja, kada se primeni pretpostavljena prosečna zarada, kada se definiše minimalna zarada, kada se utvrde olakšice do kojih je došlo kroz umanjenja koja su učinjena ukidanjem dažbina, taksi, kroz poresku reformu, od 13 do 25%, u zavisnosti od modela, prednosti su ovog zakona u odnosu na onaj postojeći. Ne može biti manje, pri čemu možemo istovremeno ući u analizu otpremnina i nivoa otpremnina koje su isplaćivane radnicima koji su ostali bez posla ili radnicima koji su zatražili nešto tako.
Konačno, ima je još jedna komponenta socijalne pravde, s obzirom da se nama često zamera da ne vodimo računa o interesima radnika. Činjenica je da će neki radnici u procesu privatizacije ostati bez posla, jer nije realno graditi budućnost Srbije na kolektivima preduzeća koja smo nasledili iz socijalističkog perioda, koja su po pravilu funkcionisala na kompenzaciji socijalne pravde za proizvodnju koja sama po sebi nije bila onakva kakve su bile zarade i plate, pri čemu mi danas moramo razmišljati i o milionskom dugu koji imamo prema svetu, bilo da je reč o londonskom ili pariskom klubu. Ova zemlja je dužna milijarde dolara, upravo zbog toga što je komunistički režim i socijalističko društvo kupovalo socijalnu pravdu kreditima koje su uzimali u inostranstvu.
Dakle, svaki radnik će u periodu od 24 meseca biti zbrinut otpremninom, za svakog radnika koji ostane bez posla su obezbeđena budžetska sredstva za prekvalifikaciju. Konačno, mi računamo da će procesom privatizacije biti otvorena nova radna mesta, jer nema primera zemlje u svetu u kojoj se izvršila privatizacija, a da je ona za posledicu dobila manje radnih mesta u svom konačnom izrazu. Privatizacija je korak koji i mi i vi želimo da povučemo i korak koji će ovo društvo pomeriti unapred, pa tako i radnike, otvarajući prostor za nova radna mesta, za kompanije koje će doći iz inostranstva, privučene ovakvim zakonom, zbog toga što imaju status strateškog investitora. Neće ući "Pežo" u "Zastavu" ako vi podelite 80, 90 ili 100% akcija radnicima "Zastave", a onda očekujete da izvršite neku dokapitalizaciju. (Predsednik: Vreme.) To nije realnost i tako nešto nigde u svetu ne funkcioniše.
Naša stvarnost je surova i mi se sa njom moramo suočiti. Verujem da će ovo društvo imati snage i da će pobediti te probleme, jer smo po pravilu, uvek kada smo radili, mi bili ti koji na kraju nemaju razloga da se stide svoje zarade, osim u situacijama u kojima su bili sputavani ili lošim zakonima ili nesposobnim menadžmentom ili nerazumnim odnosom sveta prema nama.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da ima taman vremena za repliku, konačno pristojnije je da sada iskoristim to pravo i odgovorim gospodinu Nikoliću, nego da to radim za dva sata, pa vas molim da kao poslanici očuvate kvorum da bih imao formalno pravo na nešto tako.
Naime, slažem se sa slobodom u kritici koju svako uživa, ali ipak ne mogu a da ne insistiram na argumentima. Sve što vi kao opozicija, pa i vi, gospodine Nikoliću, stavljate danas nama na dušu, samo su pretpostavke. Vi pretpostavljate da ćemo mi jednog dana biti takvi kakvima ste nas opisali u svom malopređašnjem nastupu.
Ali, mi vama oduzimamo moralno pravo na nešto tako, jer mi, ne na osnovu pretpostavki nego na osnovu činjenica, znamo da niste čovek koji može danas ovde uzeti slobodu da govori u ime radnika, možda u ime nekih drugih. Ali, recimo, u ime radnika Zavoda "Crvena zastava" nemate apsolutno nikakvo moralno pravo da se zalažete za njihovu socijalnu pravdu.
Možda ima neki drugi radikal, verujem gospođa Pop - Lazić, gospodin Vučić, gospodin Vučurović. Nisu oni bili u upravnom odboru Zavoda "Crvena zastava". Možda oni čak i ne znaju da je upravni odbor Zavoda "Crvena zastava", u kome ste vi bili član, na ime donatorstva uplatio SRS, vašom odlukom, 128.000 dinara i to 19. maja prošle godine, gospodine Nikoliću. Posle deset godina sankcija, posle bombardovanja, posle haosa stranih agentura.
Vi nađoste u upravnom odboru Zavoda "Crvena zastava" 128.000 dinara u kasi radnika da uplatite na ime donatorstva svojoj stranci. Nemate moralno pravo da nas kvalifikujete onakvima kako ste to učinili malopre, niti ja smem kao šef poslaničke grupe da se sa tim složim i da vam ne odgovorim, jer vi niste osoba kojoj moral tako nešto dopušta, jer ga nemate. Svaki dan vam tako nešto dokazujemo činjenicama, dokazima, argumentima, svim onim čime vi ne raspolažete.