Hajde da vas držimo za reč. Ne vidim zašto se to ne bi desilo, ne vidim zašto se ovaj parlament o ovom pitanju ne bi izjasnio. Prosto, to pitanje je pokrenula LDP.
Pitanje monopola je jako važno pitanje za Republiku Srbiju i za srpsko društvo u ovom trenutku, zato što, upravo, u tom problemu monopola možemo da nađemo elemente, pored svih nesreća građana Srbije koji u ovom trenutku žive onako kako žive, za ono što je moj kolega Ranđelović, po vašem mišljenju, gospodine Albijaniću, ovde smelo, a ja moram da ga podržim, okarakterisao naše društvo kao šizoidno. Ono jete šizoidno i država u kojoj živimo je, nažalost, takva.

Jel vi znate šta znači reč - šizoidno, možete li da mi objasnite? Kada biste znali, onda biste znali da sam u pravu i ne biste pravili problem.
Zaista, kada okarakterišemo srpsko društvo kao takvo, možemo da kažemo da postoji više razloga zašto je ono u ovom trenutku šizoidno. Evo, ja ću vam reći dva razloga.

Šta to znači, nisu primereni?

Da li to piše u Poslovniku?

Baš piše reč "šizoidno"?

Gospodine Albijaniću, reći ću vam dva razloga zašto je srpsko društvo šizoidno. Naime, Srbija je najsiromašnija zemlja u regionu. Najsiromašnija je zato što je izolovana, zato što u njoj nema proizvodnje.

Zato što to nekome odgovara.
Kome odgovara da Srbija bude najsiromašnija i izolovana? Pa, onima kojima odgovara da love u mutnom. Onima kojima odgovara da nema konkurencije, naravno, to je kompanija "Delta" i gospodin Mišković.
S druge strane, kao posledica tih monopola, te izolovanosti i zatvorenosti koju većina u ovom parlamentu podržava, Srbija je najskuplja, dakle, najsiromašniji smo, što govori o kvalitetu života ljudi koji žive u Srbiji.
LDP će o tome uvek otvoreno govoriti. Neće se stideti kvalifikacija koje ovo društvo kvalifikuju kao šizoidno, zato što su ga oni koji ga vode svesno napravili takvim.
Vi, gospodine Albijaniću, možete to da branite, tako nevešto kako branite, a mi ćemo svoju tezu uvek glasno i jasno da branimo s ove govornice.
Položaj ljudi u Srbiji je jako loš. Ljudi jako loše žive. Prošle nedelje je bila tema o tome kako žive ljudi u centrima za lica s posebnim potrebama.
Da li mislite da odgovornost za to snosi i vladajuća većina u državi, koja svojom politikom podržava interese najbogatijih, pa tako i oni najnormalniji i najzdraviji pokušavaju da nađu izlaz...

Ne kršim Poslovnik. Samo još sekund, molim vas. Pokušavaju da nađu izlaz iz ove ...
(Isključen mikrofon)

Da nastavim tamo gde ste me prekinuli, gospodine Albijaniću.

Koji član Poslovnika sam prekršila? Vi ste govorili više nego ja.
Prvo, vi ne smete, gospodine Albijaniću, da ulazite u diskusiju sa mnom s mesta na kome se nalazite. Vi dajete svoje vrednosne sudove sa tog mesta, a nemate pravo na to. Vaše ovlašćenje je da vodite sednicu, a ne da ulazite s nama u debatu, što vi uporno radite.

Moje je pravo da sa ove govornice okarakterišem naše, srpsko društvo onako kako ga ja osećam i vidim i to je vizura moje stranke. Vi nemate pravo da me sprečavate da to javno iznesem.
Dakle, kada sam rekla da je ovo društvo "šizoidno", nisam nikoga uvredila. Ja ovo društvo tako doživljavam i ne doživljavam ga tako samo ja.

Ima 400.000 ljudi koji podržavaju politiku LDP-a.

Termin "šizoidan" znači cepanje ličnosti, podvajanje ličnosti. Mi smo u ovoj državi dovedeni u takvu poziciju. Najbolji, najhrabriji i najpametniji iz ovog društva odlaze, zato što nemaju mogućnosti da žive normalno kao sav zdrav, normalan svet, koji ima potrebu da nešto normalno radi i stvara.
U ovom društvu to nije moguće, ali je zato moguće da lovite u mutnom i da, ako ste najgori, napredujete, zato je moguće da ako potapšete po ramenu najmoćnijeg čoveka u Srbiji, možda, postanete neka tzv. poznata ''stručnjakinja'', ili vam daju da brendirate ovu nesrećnu, jadnu i bednu, poniženu i poraženu Srbiju.
Mi nećemo to da dozvolimo. Svaki put ćemo izaći i reći šta mislimo, koja god da je cena toga. Vi ste, gospodine Albijaniću, poslednja osoba koja može u tome da nas spreči.
Viši stepen od šizoidnog je – šizofreno. Kada sam malopre rekla da smo na putu bez povratka, mislila sam da smo na putu da postanemo šizofreno društvo. Vladajuća većina, a bogami i opozicija koja se ovako kliberi na sve ovo što govorim, ima veliku ulogu u tome.
Krajnje je vreme da se u ovoj državi poštuju zakoni. Krajnje je vreme da se ovaj parlament javno izjasni o tome da li podržava gospodina Miškovića u tome što radi, da li ga podržava u uništavanju svega vrednog što u ovoj državi postoji.
Zakoni moraju da budu iznad svega i svakoga. To je ono što LDP od vas traži, ništa više, gospodine Albijaniću. Zato nemojte tako da se ponašate i nemojte da nas sprečavate u tome što želimo da kažemo.
Meni je zaista žao što sam morala da budem ovako temperamentna i ovoliko da vičem, izvinjavam se Parlamentu, ali ću to uvek da radim kada me budete sprečavali da kažem ono što mislim. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u članu 110, po našem predlogu, stav 1. se menja i glasi - Ustavni sud će novčanom kaznom od 250.000 do milion dinara kazniti za prekršaj organizaciju, odnosno drugo pravno lice, ako u roku ne dostavi Ustavnom sudu osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju i pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje i, drugo - ako ne dostavi Ustavnom sudu potrebne podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i za odlučivanje.
LDP smatra da Ustavnom sudu treba dati izričito zakonsko ovlašćenje da izriče prekršajne kazne. Ukoliko se Ustavni sud ostavi bez ovakvog mehanizma, postoji opasnost da se redovni prekršajni postupci ne pokreću, ili da se pokreću izuzetno retko. Takva neprihvatljiva situacija već postoji kod primene kaznenih odredaba mnogih drugih zakona. Ovom prilikom bih vas podsetila na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ovakva odredba bi, po mišljenju Poslaničke grupe LDP-a, dodatno podigla autoritet Ustavnog suda u pravnom poretku Republike Srbije. Volela bih da ministar objasni zašto niste prihvatili ovaj naš predlog. Hvala.

To je još jedan amandman na ovaj isti član.
U članu 110, posle stava 4, dodaje se novi stav 5, koji glasi: ''Ustavni sud će novčanom kaznom od 250.000 do 1.000.000 dinara kazniti odgovorno lice Vlade ako u roku koji je posebnim rešenjem odredio Ustavni sud ne dostavi obaveštenje o preduzetim merama za obezbeđenje izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda.''
LDP, odnosno naš poslanički klub, smatra da Ustavnom sudu treba dati izričito zakonsko ovlašćenje da izriče prekršajne kazne i u odnosu na propuštanje odgovornog lica Vlade da dostavi rešenje o merama koje su preduzete za obezbeđenje izvršenja odluke ili rešenja Ustavnog suda. Ukoliko bi se Ustavni sud ostavio bez ovakvog mehanizma, smatramo da postoji opasnost da Vlada ne izvrši svoje obaveze, odnosno da ne obezbedi izvršenje odluka Ustavnog suda. Takva neprihvatljiva situacija već postoji kod malopre pomenutog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i, zaista, molim ministra da se izjasni o oba naša predloga.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, član 19. Predloga zakona o Ustavnom sudu govori o razrešenju sudija Ustavnog suda i kaže da, u toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može da bude udaljen sa dužnosti.
U stavu 2. se kaže - odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.
LDP smatra da je ovaj stav 2. korektan, samo što smo mi tu dodali još nešto, pa predlažemo da stav 2. glasi, odnosno predložili smo, ali to nije prihvaćeno - odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika ili najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Poslanička grupa LDP-a smatra da je ovom zakonskom normom neophodno obezbediti efikasno odlučivanje Ustavnog suda. To je bila ideja u situaciji kada se ispituje ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda, odnosno naša namera je bila da se onemogući eventualna blokada ovog procesa, u slučaju da predsednik Ustavnog suda propusti da predloži udaljenje sudije.
Takva situacija može da se zamisli, može da se desi da dođe do neslaganja između samog predsednika Ustavnog suda i nekih ili većine sudija Ustavnog suda.
Na ovaj način, tj. ovim predlogom smo, zapravo, hteli da omogućimo da se postupak pokrene od strane sudija, a da pokretanje procesa ne zavisi od samog predsednika Ustavnog suda.
Time ni na koji način neće biti ugrožen položaj sudije o čijem se udaljenju raspravlja, zato što odluku, svakako, donose sve sudije ovog suda, i to većinom glasova svih sudija.
Smatramo da ne postoji ubedljiv razlog da se odbije naš predlog, iz prostog razloga što kada se govori o udaljenju predsednika Ustavnog suda, Sud donosi odluku na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda, tako da smo, praktično, to isto rešenje predložili i kada se radi o sudijama Ustavnog suda. Naša ideja je bila da se onemogući svaka samovolja ili potencijalno odbijanje ili odugovlačenje predsednika Ustavnog suda, koji može da blokira proces odlučivanja o udaljenju sudije dok postupak traje.