Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče Parlamenta, prvo moram da izrazim protest što ministar Dinkić nije ovde, jer kada mi poslanici govorimo, a on to ne sluša, onda je to potpuno besmisleno. Onda moram da se složim sa gospodinom Nikolićem, to je obično slikanje i ništa više od toga. Mi ovde izlazimo da bismo nešto rekli ministru i da bi on možda nešto od toga čuo, usvojio, preneo premijeru i nešto promenio u politici.
U svakom slučaju, ono o čemu sam danas htela da govorim je vezano za grad iz kojeg dolazim, za Kragujevac. Evo, kakve to veze ima sa CEFT-om. Sporazum CEFT-a daje šansu zemljama potpisnicama da nađu partnere i da zajednički proizvode plasiraju na inostranim tržištima bez carina i bez drugih ograničenja. Suštinski interes Srbije i njenih građana jeste da ovaj sporazum ne ostane mrtvo slovo na papiru, nego da faktički zaživi.
Da bi se to desilo potrebno je da budu ostvarena dva uslova. Potrebno je, pod jedan, da u Srbiji budu stvoreni neki konkurentni proizvodi koji mogu da budu interesantni na tim inostranim tržištima i, pod dva, da postoji volja inostranih partnera da sarađuju sa privrednicima iz Srbije.
U ovom trenutku to svi znamo, ne treba da budemo neki veliki ekonomski eksperti, u Srbiji se gotovo ništa ne proizvodi, odnosno mi uvozimo gotovo sve. Pogledajte u svojim domaćinstvima, bukvalno od kašike pa nadalje sve uvozimo.
S druge strane, imamo situaciju da u Srbiji ima toliko nezaposlenih ljudi. Evo, na primer, u Kragujevcu postoji 30.000 nezaposlenih ljudi i ono o čemu sam ja htela da pričam, a vrlo mi je bilo važno da gospodin Dinkić bude ovde, jeste ono o čemu se dosta letos govorilo. Kragujevac je bio u žiži javnosti zbog toga što je prestala da postoji jedna neobična organizacija, a to je zapošljavanje i obrazovanje. Zaista to je jedinstvena organizacija na svetu po tome što su tu bili zaposleni ljudi koji su primali platu, a ništa nisu radili. Kada je Vlada i gospodin Dinkić doneli odluku o tome da ta organizacija više ne treba da postoji, gradski odbor LDP je kao i svaka odgovorna politička grupacija dao svoj stav o tome.
Mi nismo hteli da budemo demagozi, iako smo to mogli da budemo i da kažemo to je užasno, to je strašno, ljudi su siromašni, nemaju od čega da žive, iako je to tačno, već smo rekli da je ekonomski neodrživo postojanje takve organizacije. Zaista jeste.
Onda smo postavili pitanje, a to je pitanje odgovornosti – zašto ti ljudi šest godina posle osnivanja tog ZZO nisu dobili šansu da se zaposle na nekom drugom mestu.
Zašto je Kragujevac grad u koje nisu stigle nikakve investicije, gotovo nikakve od 5. oktobra naovamo. U tom trenutku smo u stvari i pronašli odgovorne u vladama Vojislava Koštunice, čiji je ministar i bio gospodin Dinkić. To nam je bilo jako važno.
Ono što je jako važno i što treba naglasiti u ovom trenutku jeste da su te vlade pokazale da nemaju političku volju za stvaranje ozbiljnog ekonomskog zaokreta, koji bi svi građani osetili u svojim porodicama, svojim životima.
Mi stalno potenciramo na tom nacionalnom pitanju i odvlačimo građanima pažnju sa toga što su njihovi frižideri prazni. Odnos prema Kragujevcu, zapravo, potvrđuje nepostojanje političke volje da CEFTA zaživi faktički. Mi ćemo izglasati taj Sporazum, ali je on potpuno besmislen i beznačajan ako ne zaživi u životu.
Zbog toga mi u stvari kada kažemo da podržavamo taj Sporazum, mi zaista želimo da svaki član zaživi. Ali, da bi on zaživeo, potrebno je da se desi ili da Vlada Vojislava Koštunice, u ovom trenutku, napravi jedan potpuni zaokret u svojoj politici i da u fokus svoje politike stavi svoje građane i njihove potrebe i prosto da se dese novi parlamentarni izbori, da neki novi ljudi dođu, dobiju šansu i pokažu šta znaju i da malo više brinu o građanima i njihovim potrebama, a malo manje da se bave nekim velikim temama.
Samo još jednu rečenicu, meni se čini da je ova druga mogućnost mnogo realnija nego ova prva i mi smo spremni na to.