Javljam se po članu 226, isprovocirana sam onim što je rekao gospodin Todorović.
Ja sam Kragujevčanka i u Kragujevcu se nalazi Centar za zbrinjavanje odraslih "Mala pčelica". To je najveći centar tog tipa na Balkanu. U tom centru je zbrinuto trenutno oko 1.200 ljudi, od toga, veći broj su lica sa mentalnom retardacijom, sa posebnim potrebama tog tipa, a postoje i lica koja su bolesna i koja su tu, takođe, smeštena.
Ono što je mene malo porazilo jeste što sam na tom spisku centara u kojima se krše ljudska prava videla i taj kragujevački centar, tim pre što sam letos taj centar posetila.
Mene su ljudi koji vode taj centar pozvali, kao članicu Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Moram da priznam da su ljudi koji vode taj centar uložili veliki napor da uslove u kojima ljudi tamo žive poboljšaju. Zaista, taj centar u ovom trenutku izgleda mnogo, mnogo bolje nego što je izgledao npr. za vreme dok ste vi vladali ovom državom.
Recimo, u to vreme je važilo pravilo, lekari koji su tada tretirali ljude su govorili - kada nema hemije, koristićemo fiziku, pa je veliki broj bolesnika koji je tada bio tu bio vezivan, jer nije bilo lekova.
Ono što moram da priznam, jeste da, uprkos velikim naporima koji su uloženi da se položaj tih ljudi poboljša, tamo ljudi i dalje jako loše žive i verujem da postoje i oni čija su prava, po tim nekim strogim kriterijumima, verovatno ugrožena.
Ono što moram da napomenem jeste da je položaj tih ljudi najbolji mogući u odnosu na sredstva kojima taj centar raspolaže. Problem je što su ta sredstva mala. Sredstva su mala zato što je država siromašna i nije u mogućnosti da tim centrima da više novca.
Kada govorimo o svemu ovome, vrlo je važno da kažemo da mi pokušavamo da Srbiju predstavimo modernom, lepom, pokušavamo da je brendiramo, a ti centri su naličje Srbije. Ne postoji taj savet i ne postoji ta Milka Forcan, ili neki drugi stručnjak koja može da našminka nešto što je takvo kakvo je, to je slika Srbije.
Mi ovde u parlamentu treba da kažemo, u redu, to je tako, šta mi tu možemo da uradimo. Šta je to što poslanici, šta je to što Vlada Republike Srbije može da uradi da situacija ne bude takva kakva je, a ne da odmah čim takve stvari izađu u javnost, čim postane jasno da postoje takvi problemi, kažemo da je to rezultat neke orkestrirane kampanje koja se vodi protiv naše države. Nije to to, to je, jednostavno, istina o nama i to je problem koji mi, a pre svega Vlada, treba da rešavamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Džudževiću, reklamiram povredu Poslovnika, člana 104: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica."
Potpredsednica Nataša Jovanović ima jedan manir u svom ponašanju, a to je da konstantno zloupotrebljava mesto potpredsednice parlamenta. To se manifestuje tako što sa mesta potpredsednice parlamenta ulazi u debatu sa poslanicima, što vređa, što dobacuje. Nedavno smo imali priliku da čujemo gospođicu Jovanović kako je poslaniku SPS-a gospodinu Obradoviću rekla, sa mesta potpredsednice parlamenta, da ne lupeta. Ja razumem da vi kao potpredsednik i kao kolega gospođice Jovanović tolerišete njeno ponašanje, ali mi poslanici ovog parlamenta zaista od vas tražimo da se ponašate u skladu sa ovlašćenjima koja vam ovaj poslovnik daje.
Gospođica Jovanović, inače, ima jedan dobar manir da izađe i kada želi nešto da kaže ona to kaže za ovom govornicom, ali je povremeno ponesu strasti, pa i sa mesta potpredsednice iznosi svoje stavove.
Ja bih ovom prilikom zamolila gospođicu Jovanović da obrati pažnju na svoje ponašanje. Neću tražiti da se parlament izjasni o povredi Poslovnika, ali zaista skrećem pažnju da je ona na mesto potpredsednice ovog parlamenta došla glasovima svih poslanika ovog parlamenta i da to treba da poštuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, žao mi je što ministar nije ovde da čuje naše izlaganje, ali šta da se radi.
Konvencija o statusu izbeglica UN kao svoj osnovni princip ima pravo na zaštitu od progona.
Ovaj parlament je stavljajući na dnevni red zakon o azilu zapravo želeo da, to je bar stav LDP-a, stvori uslove da Srbija postane država u kojoj se, bez obzira na različitosti, poštuju ljudska prava i pruža zaštita ljudima koji u svojim zemljama ne žive životom dostojnim čoveka. Upravo je to bio razlog zašto je poslanički klub LDP doneo odluku da pruži podršku ovom zakonu.
Republika Srbija je država ugovornica Konvencije UN o statusu izbeglica iz 1951. godine i dodatnog protokola koji ide uz ovu konvenciju iz 1967. godine, što nas obavezuje na implementaciju ovih ugovora u naš pravni sistem.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora, čiji je Srbija pravni sukcesor, prilikom prijema u Savet Evrope obavezala se da će doneti ovaj zakon i stvoriti uslove da se ovo zakonodavstvo implementira u našem pravnom sistemu.
U tom smislu su odmah i učinjeni prvi koraci, tako da smo mi 2005. godine dobili jedan zakon koji je samo načelno regulisao ovu materiju, ali tada je dogovor bio da republike članice državne zajednice, znači Srbija i Crna Gora, svaka za sebe donesu zakone kojima će se ova materija konkretno regulisati, u smislu procedure za dobijanje azila, u smislu obima prava i obaveza azilanata. Praktično, dobili smo zakon, ali taj zakon nismo mogli da primenjujemo zato što je on bio takav, načelni i principski.
Crna Gora je donela zakon o azilu pre godinu i po dana, Srbija ga donosi tek sada i mi mislimo da to nije dobro. Mislimo da ovaj zakon dobijamo sa zakašnjenjem, ali smatramo da je jako važno da ga dobijemo u ovom trenutku, ako ne pre.
Ono što LDP želi da napomene ovom prilikom jeste da se na taj način, usvajanjem zakona, stvaraju samo formalni uslovi za implementaciju međunarodnog zakonodavstva koje se bavi problemom izbeglica, ali je mnogo važnije da se obezbedi materijalna potpora. Materijalna potpora za implementaciju ovog zakona se obezbeđuje iz budžeta. Nije dovoljno samo doneti zakon, nego je potrebno da se donesu i različiti podzakonski akti, potrebno je da se izgradi infrastruktura. Dobra stvar je da imamo centar za azilante koji je nedavno renoviran, doduše, sredstvima UNHCR, ali je to dobro.
Ono što je jako važno, moramo da formiramo kompetentne organe, moramo da obučimo stručne kadrove koji će raditi u tim organima, moramo napraviti različite obrasce, stručne službe.
I, ono što moramo da napomenemo ovom prilikom jeste da to puno košta. To znači da mi u budžetu Republike Srbije moramo da obezbedimo sredstva kojima ćemo omogućiti da ovaj zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru, odnosno da on zaživi.
Ako znamo kojim sredstvima u budžetu raspolažemo, ako znamo da je Republika Srbija zemlja u kojoj npr. penzioneri imaju prosečnu penziju u iznosu od 200 evra... To koliko smo mi siromašni ilustruje i situacija da, recimo, u Srbiji sada imamo epidemiju žutice, koja je inače bolest sirotinje, siromašnog sveta. To samo pokazuje koliko mi, zapravo, u našoj zemlji imamo mogućnosti da omogućimo našim građanima pristojan život; kako onda da pomognemo drugim ljudima koji su progonjeni u svojim zemljama?
Informacije radi, Srbija je zemlja u koju dolazi mali broj ljudi. Dakle, mali broj ljudi u svetu Srbiju prepoznaje kao zemlju u kojoj mogu da nađu utočište i da se osećaju sigurno. S druge strane, Srbija je jedna od zemalja iz koje najveći broj ljudi želi da ode. Rađena je nedavno jedna anketa koja je pokazala da 70 procenata mladih ljudi svoju budućnost vidi van granica naše zemlje. To je poražavajuće i to je nešto što zabrinjava poslaničku grupu LDP.
Dajući podršku ovom zakonu mi u stvari potvrđujemo ono što smo sebi postavili kao primarni cilj kada smo ušli u ovaj parlament, a to je da budemo konstruktivna opozicija.
Mi smo svesni činjenice da ovaj zakon spada u kategoriju zakona koji moraju da budu doneti da bi se pregovori o pridruživanju Srbije EU nastavili. To su, uostalom, rekli i eksperti EU. Ovim potvrđujemo tu svoju proevropsku orijentaciju i želju da zaista Srbija bude deo EU što pre.
Ono što takođe mi poslanici u ovom parlamentu moramo da radimo svakoga dana jeste da razvijamo duh tolerancije, koji u našoj državi, nažalost, ne postoji, da stvaramo takvu klimu da se svako ko dođe u naše društvo oseća ovde sigurno i željeno. Jer, znate, mi smo imali veliki priliv izbeglica u prethodnom periodu, i danas se o tome govorilo, i vrlo dobro znate kako su se ljudi u čije su gradove dolazile izbeglice ponašali prema njima. Njih su doživljavali kao ljude koji ih ugrožavaju, kao ljude koji žele da dobiju njihove poslove, njihova radna mesta i u svoj toj bedi u kojoj smo živeli krivili su te nesrećne ljude za sve to što im se dešavalo.
Dakle, moramo da promovišemo duh tolerancije, moramo da se borimo protiv ksenofobije, koja je takođe jako izražena u našem društvu, i moramo da budemo svesni toga da odgovornost za to što je naše društvo takvo, ksenofobično, delom snosi upravo i ovaj parlament govoreći da su svi protiv nas, a da smo mi najbolji na svetu. To je ono što svakoga dana možemo da čujemo u ovom parlamentu.
Moja uvažena koleginica gospođa Vesna Pešić juče je u diskusiji predočila da postoje u zakonu određene pravne praznine, tako da postoji potreba da se na ovom zakonu još radi.
Poslanička grupa LDP smatra da posle donošenja ovog zakona mora da usledi donošenje niza podzakonskih akata koji će konkretnije rešiti određene nedoumice koje u vezi sa ovim zakonom postoje.
Ovom prilikom bih kao manji propust istakla nepostojanje kriterijuma pod kojim nevladine organizacije mogu pružati pravnu pomoć podnosiocima zahteva. Mi svi vrlo dobro znamo da su nevladine organizacije, kada govorimo o položaju izbeglica i o poboljšavanju njihovog položaja u Srbiji, uložile velike napore, tako da je to nešto na šta bih skrenula pažnju, tim pre što ne postoji zakon o pravnoj pomoći, a svaka nedorečenost ostavlja veću mogućnost diskrecione ocene izvršne vlasti. Zakonski utvrđenim kriterijumima bi se nevladine organizacije stavile u isti položaj, jer bi se tako formirali jasni kriterijumi pod kojima one mogu da pružaju pravnu pomoć. Mi smatramo da ovaj nedostatak može da bude rešen podzakonskim aktima.
Dakle, u želji da stvorimo Srbiju u kojoj se poštuju ljudska prava, da Srbija bude zemlja utočište u kojoj će se progonjeni osećati sigurno, da Srbija ne bude zemlja iz koje ljudi odlaze, već zemlja u koju ljudi dolaze, i da vrednosti u Srbiji bar malo, pa makar i formalno, približimo evropskim vrednostima, mi poslanici LDP-a ćemo podržati ovaj zakon. Hvala svima na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, gospodine ministre, u članu 3. stav 5. se menja i glasi, po našem predlogu: ''Sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom.''
Rešenje koje postoji u Predlogu zakona o Ustavnom sudu kaže da sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet spora pred Ustavnim sudom. Dakle, mi smo dodali: ''ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom''. Naš cilj je ovom prilikom bio, kada smo predlagali ovaj amandman, da tako obezbedimo nezavisnost rada Ustavnog suda i njegovo efikasno odlučivanje, jer bismo uvođenjem ove izmene zapravo sprečili mogućnost eventualnog pritiska na sudiju koji je prethodno obznanio svoj stav o nekom pravnom pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, sve juče rečeno o problemu nedostatka procedure za izbor sudija Ustavnog suda, kao svesno ostavljene pravne praznine, koja bi kasnije mogla da bude popunjena koalicionim sporazumom, važi i danas. Ako sledimo definiciju da je procedura zapravo jednako demokratija onda možemo da kažemo da je način na koji smo odlučili da izaberemo sudije Ustavnog suda nedemokratski.
Ono što je danas novo u odnosu na diskusiju koju smo imali juče jeste saznanje o biografijama nekih od kandidata o kojima danas odlučujemo. Za jednu kandidatkinju je sa ove govornice rečeno da je bila pripadnica JUL-a devedesetih godina, a po kuloarima se priča da još neki kandidati mogu da se pohvale da u svojoj biografiji imaju da su bili članovi SPS-a; to pričaju članovi SPS-a i pozvala bih ih da potvrde moje navode sa govornice. To je jako važno da bi poslanici koji će odlučivati o tome ko će biti sudija Ustavnog suda mogli pravilno da se opredele.
Ovo nije usamljen slučaj da se kao kandidati za neke funkcije u određenim institucijama danas pred nama pojavljuju ljudi koji su u režimu Slobodana Miloševića, u režimu devedesetih godina, imali aktivno učešće, donosili važne odluke koje su za posledicu imale da smo živeli onako kako smo živeli. Podsetiću vas da je poslanička grupa LDP vrlo oštro reagovala kada smo gospodina Balinovca ovde imali kao predstavnika Zakona o Vladi, kada je gospođa Ćatović bila kandidatkinja za revizora u revizorskoj instituciji.
Ono što se nameće kao rešenje i ono što se nije desilo, a moralo je da se desi da ne bismo iznova svaki put kada biramo određena lica na određene funkcije imali ovaj problem, jeste to što nije izvršena lustracija. Na lustraciji LDP insistira. Naš predsednik parlamenta gospodin Oliver Dulić je obećao, kada je stupio na funkciju predsednika parlamenta, da će pomoći da se ispune svi uslovi da lustracija bude sprovedena u ovom parlamentu. Nažalost, mi smo skoro godinu dana aktivni, a nismo se pomerili ni korak u tom smeru.
Ono što je Srbiji u ovom trenutku neophodno jeste pravedan i slobodan Ustavni sud, Ustavni sud čije će sudije biti nezavisne, koji neće biti partijski poslušnici i koji će lično stajati iza svih tih odluka koje budu donosili. Saznanje da su neki kandidati ranije učestvovali u kreiranju politike devedesetih nas samo dovodi u sumnju da će oni to moći da rade, potvrđuje tvrdnju da se u ovom trenutku u Srbiji dešava to da se u institucijama pojavljuju ljudi koji su nosioci politike devedesetih, a da se u političkom životu te ideje devedesetih sve više implementiraju.
Ono što smo danas mogli da vidimo, a tiče se međusobnog repliciranja po Poslovniku pripadnika vladajuće većine koji su iz različitih političkih stranaka i pripadnici istog naroda, koji su doveli u pitanje moralni kredibilitet jedne od kandidatkinja za sudiju Ustavnog suda, u najmanju ruku je skandalozno. Znači, sve ovo što se jutros dešavalo me je navelo da se osetim jako loše i da me bude stid što sam deo svega ovoga, ali je opet potvrdilo ono što LDP sve vreme u ovom parlamentu tvrdi, a to je da je ta vladajuća većina koja u ovom trenutku vodi zemlju vrlo nestabilna, nekoherentna i, što je jako važno, vlast je podeljena po tzv. feudalnom principu.
Ono što mogu da primetim jeste da poslanici jedne stranke nisu u stanju da odbrane kandidate poslanika druge stranke, da ovde niko neće jasno da kaže ko su njegovi kandidati, šta te kandidate preporučuje da vrše jednu tako važnu funkciju u ovoj državi, tako da se meni nametnulo kao pitanje, a verujem i građanima koji su ovo danas gledali, šta je to što još uvek drži na okupu sve te političke stranke koje u ovom trenutku čine vladajuću većinu u Srbiji. Ono što njih drži na okupu jeste lični interes. To ne znači, da se odmah ogradim, možda sam idealista, ali zaista verujem da u ovom parlamentu među predstavnicima vlasti ima ljudi koji su zaista ovde zato što žele da stvari pomeraju unapred, međutim, generalno posmatrano, ne da stojimo u mestu, nego Srbija svakog dana ide unazad.
Ovo što se danas ovde desilo je jedan veliki korak unazad i potvrda toga koliko su Srbiji potrebne promene, koliko su Srbiji potrebni izbori i kada LDP kaže - hoćemo izbore na svim nivoima, ona to kaže zato što to osećamo kao potrebu građana Srbije u ovom trenutku. Svakog dana vidimo da postoje jaki centri moći koji utiču na politiku Vlade, koji se ne bave interesima građana. Uverena sam da će na tim izborima, kad god oni budu bili, koji god izbori da budu raspisani, građani kazniti i one koji su kreatori politike kakva se trenutno vodi i sve one koji na tu politiku pristaju.
Ono što bih htela da kažem jeste da zbog svega ovoga što se desilo danas u parlamentu, zbog toga što ne verujemo u te kandidate, ne verujemo u način na koji se došlo do kandidata za sudije Ustavnog suda, LDP će glasati protiv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javila sam se za reč da bih samo malo bolje objasnila šta sam htela da kažem, jer mislim da kolega iz SPS-a nije najbolje shvatio ono što sam ja želela da kažem.
Problem LDP-a jeste što se pojedini istaknuti nosioci funkcija iz perioda devedesetih godina sada ponovo pojavljuju u političkom životu Srbije, i to tako što su ranije bili poslanici SPS-a ili JUL-a, a sada najčešće DSS-a i Nove Srbije. Kada smo govorili o gospodinu Balinovcu napomenuli smo da je on bio član JUL-a, a potom se pojavio ovde kao neko ko je predstavljao Zakon o Vladi. Podsetiću vas, pisao je i Zakon o terorizmu, čiji je zadatak bio da se država najgrublje razračuna sa decom koja su bila aktivna u pokretu "Otpor", koji je kasnije imao veoma važnu ulogu u petooktobarskim promenama koje su, barem za neke građane ove države, jako važne. Kao poslanici LDP-a i predstavnici građanske Srbije mi smo imali obavezu da na njegovu pojavu reagujemo. Isto tako je bilo i sa gospođom Ćatović, kandidatkinjom Nove Srbije za revizorsku instituciju.
Ono što je meni bilo jako važno da kažem jeste da ja razumem da se ljudi menjaju i da menjaju svoje političke stavove, ali ono što se meni čini jeste da ovde nije došlo do promene političkog stava, nego prosto da se ti ljudi pojavljuju u jednom režimu, a potom u drugom režimu, samo iz jednog razloga, a to je zato što su poslušni i izvršavaju zadatke. Mislim da je vrlo moralno verovati u neku ideju, ostati dosledan toj ideji, zalagati se za nju, boriti se za nju i u onom trenutku kada je to nepopularno i kada se čini da ona nema neku perspektivu.
Zbog toga imam mnogo veće poštovanje prema poslanicima SPS-a koji danas sede ovde i koji su ostali dosledni idejama u koje su verovali tada, nego prema ovim ljudima koji se stalno nekako snalaze, nađu mesto za sebe u sistemu, stalno nalaze način, vođeni svojim ličnim interesima da budu nosioci nekih važnih funkcija. Ako se neko osetio povređenim, to mi zaista nije bio cilj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predstavništvo, gospodine predsedniče, parlament danas vodi diskusiju o jednoj veoma važnoj temi.
Mi, naime, treba da dobijemo Ustavni sud posle gotovo godinu dana i upravo zbog toga je LDP uložila veliki napor da aktivno i svojim predlozima, koji su konstruktivni, učestvuje u diskusiji.
Prethodni govornici su izneli dosta toga o tome koliko je pogubno po sudstvo u Srbiji, koliko je važno to što mi nemamo proceduru u kojoj se biraju sudije Ustavnog suda i koliko je u stvari strašno to što smo takvu pravnu prazninu popunili na jedan veoma pogrešan način, a to je koalicionim sporazumom.
Tako da mi praktično sada imamo situaciju da političke stranke predlažu sudije Ustavnog suda.
Jako je važno da kadrovska rešenja budu dobra. Sada zaista ne bih ulazila u biografije tih ljudi, ali činjenica da su se oni kao kandidati pojavili na predlog političkih stranaka već dovoljno govori, odnosno dovoljno je važna činjenica koja nas dovodi u sumnju o tome kako će oni raditi svoj posao.
Čitajući Predlog zakona o Ustavnom sudu, videla sam da je jedan od razloga za razrešenje sudija upravo to što su oni članovi stranaka. Zakonopisac je time zapravo želeo da zaštiti ovu funkciju, odnosno da obezbedi njenu nezavisnost. Opet, s druge strane, imamo tu situaciju da su oni kandidati zato što su ih političke stranke za kandidate postavljali.
Dakle, mi ćemo praktično imati sudije koje nipošto ne smeju da budu članovi političkih stranaka, ali opet političke partije stoje iza njih.
Svi mi ovde, pošto smo aktivisti političkih partija, dosta dobro znamo da neko ne mora da bude član neke stranke da bi njenu politiku sprovodio, pa možda čak i sprovodio diktat svoje stranke.
Ono što sam takođe primetila i o tome sam ranije govorila, a jako je važno, jeste da član 172. Ustava govori o izboru i o imenovanju sudija Ustavnog suda, ali da ni Ustav ne govori ništa o proceduri. Normalno, Ustav je najviši pravni akt jedne države i logično je da se on neće baviti procedurom, ali je onda potrebno da zakon bude taj koji će propisati proceduru.
Mi smo prošle nedelje govorili o Predlogu zakona o Ustavnom sudu i on se procedurom za izbor sudije Ustavnog suda bavi samo u jednom članu, to je član 11, koji kaže da se sudije biraju i imenuju na način propisan Ustavom.
Sada, na stranu to što je zaista u pravnom smislu vrlo pogrešno da niži pravni akt upućuje na viši pravni akt, mnogo je skandaloznije to što je praktično zakon uputio na Ustav, a Ustav ništa o tome ne kaže.
Znači, tendenciozno je ostavljena pravna praznina, jer da se barem želelo ubuduće da se izbegnu ovakve situacije, pa da pro futuro obavimo proceduru za izbor sudija Ustavnog suda, onda bi zakon o kome smo diskutovali i koji će biti izglasan uskoro imao, odnosno sadržao odredbu kojom bi se jasno propisala takva procedura kojom se ne bi ugrožavala nezavisnost sudija Ustavnog suda.
LDP, kao jedan od osnovnih postulata svog programa, ima vladavinu prava i jedan od osnovnih uslova da vladavina prava bude implementirana u jednom društvu jeste nezavisnost sudstva.
Iz svega prethodno navedenog vi možete jasno da vidite da je nezavisnost sudstva vrlo ugrožena u Srbiji. Ne samo to, recimo, Ustav propisuje da tužioca bira parlament na predlog Vlade.
Mi znamo ko ima većinu u parlamentu, tako da, praktično, Vlada kontroliše tužioca.
To su sve vrlo ozbiljne stvari koje pokazuju koliko je nizak stepen vladavine prava, odnosno kako se stvaraju uslovi da se zakoni u Srbiji ne poštuju.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, šesti deo Ustava bavi se Ustavnim sudom i značajan broj odredbi koje se nalaze u tom šestom delu su po svojoj pravnoj prirodi upućujuće i, normalno, upućuju na zakon.
Analizirajući zakon i Ustav, primetila sam neke pravne nedoslednosti. Naime, u članu 171. Ustav kaže - izvršenje odluke Ustavnog suda uređuje se zakonom, a zakon ne kaže ništa konkretno o tome, već kaže da će izvršenje odluke Ustavnog suda obezbediti Vlada, u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Član 172. Ustava uređuje sastav Ustavnog suda, izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda. Logično je da sada zakon bude taj koji će urediti proceduru za izbor sudija.
Međutim, zakon se ovom problematikom bavi samo u jednom članu, to je član 11. i to u stavu 1, u kome upućuje na Ustav, što je skandalozno, složićete se, vi ste, kolega, pravnik i znate da niži pravni akt ne može da upućuje na viši pravni akt. Htela sam da vam skrenem pažnju na to. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, reklamiram povredu člana 104. koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, narodni poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Gospodine Duliću, vi ste prvi među jednakima, dakle, i vi ste narodni poslanik, pa i vas član 104. obavezuje. Ovo što smo mi sada videli bila je uvreda poslanika Varge, zato što ste rekli, nemojte vi da me učite kako da se ponašam. Šta to znači? To znači da postoji neko ko može da vas uči i da neko drugi ne može.
Svi poslanici bi, bar pred vama, trebalo da budu jednaki i trebalo bi da uvažavate kritike svih poslanika ovog parlamenta. Ono što moram da primetim jeste da nečije kritike uvažavate, trpite i ćutite, a opet na neke druge kritike odgovarate ovako kako ste sada odgovorili.
Činjenica je, gospodine Duliću, da ste juče u kritičnom trenutku izašli i činjenica je da je to vaš manir. Dakle, kada stvari ovde postanu ozbiljne i kada nemate odgovore, onda se ili, pod jedan, povlačite i izađete ili, pod dva, druga varijanta je da se ponašate ovako kako ste se ponašali sada prema gospodinu Vargi. To je vaš manir i ne samo vaš, to povlačenje je i manir vaše stranke. Mislim da je vi reprezentujete na pravi način. Uvrede padaju, gospodine Duliću, onda kada argumenti ćute i ja tražim da se Parlament o ovoj povredi Poslovnika izjasni u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javila sam se po Poslovniku, član 226.
Izvinjavam se što prekidam raspravu o amandmanima, ovo će kratko trajati, ali je vrlo važno za Kragujevčane i za mlade ljude koji su od mene tražili da iznesem njihov problem u Parlamentu.
U Kragujevcu je 2003. godine, pri Medicinskom fakultetu, osnovana Visoka medicinska škola, čiji je program rada koncipiran na principima Bolonjske deklaracije. Ta visoka škola, kada je osnovana, imala je tri smera: strukovni fizioterapeut, strukovni medicinski tehničar i viši strukovni farmaceutski tehničar.
Prva generacija ove škole, a za nas su posebno interesantni ovi viši strukovni farmaceutski tehničari, prošle godine je diplomirala. U ovom trenutku, druga generacija počinje polako da izlazi, znači, i oni počinju da stiču svoje diplome. Šta je njihov problem?
Problem je da škola koju su oni završili nije nikada dobila akreditaciju od Ministarstva, što za posledicu ima da ti ljudi, koji su stekli diplome i završili školu, znači, tri godine svog života proveli učeći u toj školi, danas ne mogu da se zaposle, jer Ministarstvo prosvete nije ustanovilo šifru koja se dostavlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje, tako da njihovo zanimanje, praktično, ne postoji.
Oni imaju veliki problem. Već godinu dana pokušavaju da ga reše. Kucali su na sva vrata, pokušavali da dobiju odgovor na fakultetu, od strane lica koja su odgovorna na Univerzitetu u Kragujevcu i nisu odgovor dobili. Pokušali su u Ministarstvu prosvete, u Ministarstvu zdravlja. Svi su bili gluvi za njihov problem.
Ono što je jako važno, jeste da su oni dobili diplome, da su te diplome potpisane od strane dekana i od strane rektora Kragujevačkog univerziteta.
Druga stvar, znatan broj tih studenata, dok su studirali, zato što su dobro radili, što su dobro učili, prešao je na budžet. Praktično, država ih je finansirala. Dobili su studentske kredite. Znači, država je finansirala njihovo studiranje.
Neki od njih su čak položili pripravnički staž, pa su dobili uverenje od Ministarstva zdravlja, koje je potpisao ministar Tomica Milosavljević, ali u Nacionalnoj službi oni ne postoje. Znači, pokušavaju da reše problem i niko ne odgovara. Oni se nalaze u dosta lošem stanju, jer ne vide rešenje za svoj problem.
Zato postavljam pitanje ovom prilikom - kada Ministarstvo prosvete planira da donese šifru za njihovo zanimanje?
Ono što je jako važno reći u ovom trenutku jeste da je taj njihov smer ukinut.
Oni su završili školu, nisu imali pojma da ne postoje akreditacije za tu školu, bili su finansirani od strane države i sada su u situaciji da država ne priznaje svoju školu i ne priznaje njihove diplome. Hvala vam najlepše na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javljam se po članu 225. Poslovnika.
Uvažavam činjenicu da se DSS probudila, bilo je zaista vreme da i vi progovorite i da pokažete za ovom govornicom da umete da govorite i da možete da odgovorite na neki argument.
Ono što se meni čini u ovom trenutku jeste, pošto ste se vi probudili iz tog vašeg zimskog sna, da su nama izbori na vidiku, jel da? Radujemo se tome, mi članovi i aktivisti LDP-a, s tim što bih vam rekla jednu stvar.
Kada ste već u kampanji i kada već govorite o tome, bilo bi lepo da vi, pored ovih izbora koje smo po Ustavnom zakonu obavezni da sprovedemo, zajedno sa svima nama ovde, raspišete izbore za Parlament, pošto je Vlada do sada imala prilike da pokaže da ne zna da radi svoj posao, jer je u ovaj parlament poslala samo jedan zakon za sve ovo vreme da o njemu razgovaramo. Toliko o efikasnosti Vlade.
Što se tiče mog izvinjenja, uvaženi kolega, izvinila sam se, jer sam lepo vaspitana, i zaista poštujem Parlament i činjenicu da ovde treba da radimo po dnevnom redu.
Javila sam se samo zato što su me ti ljudi zamolili da ovde iznesem njihov problem, jer oni nisu mogli da stupe u kontakt sa vašim ministrom, gospodinom Zoranom Lončarom. Znači, sva su vrata za njih bila zatvorena, pokušavali su na sve moguće načine da stupe u kontakt s ministrom.
Obraćajući se Univerzitetu, bili su upućeni na Ministarstvo, a opet, s druge strane, Ministarstvo je za njihov problem gluvo. Onda se, naravno, obraćaju onome kome veruju i za koga misle da može da izdejstvuje rešenje njihovog problema, makar tako što će biti izvršen pritisak javnosti. Vidim da je pritisak jak, jer vi vrlo burno reagujete, uvažene kolege.
Kolega iz Kragujevca, gospodin Davidović, kaže - najskorije će dobiti diplome. Šta to znači - najskorije će dobiti diplome? Nisu ih dobili godinu dana, šta to znači?
Ja znam da je za vas iz DSS-a vreme vrlo relativan pojam, relativna kategorija, jer kada govorite o pristupanju Evropskoj uniji, vi kažete, u redu, pristupićemo EU za 10 godina.
Nije u redu, vi možda imate vremena za gubljenje, možda je vama dobro tu gde ste, ali ovim ljudima je teško i žele da rade. Neki od njih su odradili pripravnički staž, a poslodavci su iskazali volju da ih zaposle. Otišli su u Nacionalnu službu i tamo su im rekli - žao nam je, ne postoji šifra za njihovo zanimanje i ne možemo da ih zaposlimo. Sada ti ljudi sede kod kuće, nezaposleni, nemaju para, a imaju diplomu s kojom ne mogu da rade ništa.
Postavlja se pitanje odgovornosti - ko je za to odgovoran, Univerzitet ili Ministarstvo?
Gospodine Davidoviću, pozivam vas da odgovorite, s tim što moram da skrenem pažnju da je postupak za akreditaciju pokrenut, ali za ona druga dva smera - za strukovnog fizioterapeut i za strukovnog medicinskog tehničara, ali ne i za višeg strukovnog farmaceutskog tehničara. To odgovorno tvrdim.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, član je 225.
Gospodine Davidoviću, uzmite stenografske beleške, pa vidite šta sam rekla kada sam se obratila prvi put Parlamentu, a šta ste vi rekli, i videćete da sam bila u pravu.
Kažete da sada iznosimo problem. Brigu imam sada zato što sam sada saznala da takav problem postoji. Ja sam se sa nekima od tih ljudi družila, sa nekima koji su učili tu školu, a oni su učili, polagali ispite, s uverenjem da će kada završe tu školu moći da se zaposle. Znači, i oni su shvatili da su učili školu koja ne postoji u momentu kada su hteli da zasnuju radni odnos. Zato sam sada taj problem iznela.
Malo je patetično kada kažete da mislite na Kragujevac, mislite na Univerzitet, mislite na ugled grada. Sve ovo radim i sve ovo govorim zato što volim Kragujevac, ali ne voli se Kragujevac tako što se problemi guraju pod tepih. Kragujevac se voli tako što se problemi rešavaju i mi nikada ovaj problem, ponavljam, ne bismo izneli u Parlamentu da su ministarstva i oni koji su za to nadležni bili otvoreni za ovaj problem. Ali, oni nisu bili otvoreni, nego naprotiv, odgovornost su prebacivali na druge. Premda su ljudi pokušavali da stupe u kontakt s njima, to se uvek završavalo bez rezultata.
Ono što predlažem jeste da budemo praktični. Pošto vidim da vam je ova tema vrlo bitna, mogli biste da se zauzmete za ovaj njihov problem, da ga rešite, a da za mesec dana vidimo šta je rezultat tog rada. To bi bilo potpuno u redu i mislim da je ovo način da se problem reši.
Što se tiče kolege Zorana Nikolića, tačno je da problemi ne treba da se otvaraju ovde, ali da ministarstva rade svoj posao, mi onda ne bismo morali to da radimo. Da DSS radi svoj posao na način na koji treba, LDP ne bi ni postojao. LDP se osnovao zbog svega toga što vi radite. Mi smo se pokrenuli zbog svega toga što vi radite, odnosno što ne radite, a ono što radite je sramota i bruka za Srbiju.
Ono što je jako važno, vi kažete da LDP nije bitna partija. Da mi nismo vama bitni, ne biste sa toliko besa ovde govorili o nama. Kada argumenti ćute, onda bes govori. Naša dela govore dovoljno sama za sebe.
Ono što je jako važno, jeste da vi hoćete da se vratite na dnevni red, dođete ovde i kažete - zaista mislim da treba da se vratimo na dnevni red, a onda pričate 10 minuta o LDP-u. Znam da vam naše postojanje predstavlja veliki problem, a ta vaša reakcija je velika motivacija da budemo još ozbiljniji i još vredniji, da još više sarađujemo sa građanima Srbije i da njihove probleme iznosimo ovde, jer nemaju kome drugom i gde da se obrate.
Ovde ste opet, kao i kolega Davidović, to vam je manir, govorili o svetoj srpskoj tradiciji. Ono što je nama bitno i ono na čemu LDP insistira jeste da se Srbija najviše voli onda kada se govori istina, a istina je da smo najzaostalije društvo u Evropi, da smo izolovani, da naši mladi traže način da izađu iz ove zemlje, da stari ljudi jedva čekaju da umru da bi rešili svoju agoniju, svoja egzistencijalna pitanja, a odgovorni za to ste vi.
Ono što je jako važno, DSS snosi odgovornost za poziciju u kojoj se Srbija u ovom trenutku nalazi, pre svega DSS, ali i DS, koja je na sve to nema.
Javašluk na koji sam sada ukazala je samo jedan od primera nefunkcionisanja Vlade i ministarstava. Ono što mogu da primetim, jeste da je ono čime se vi bavite, a ne bavite se problemima građana Srbije, sistematsko uništavanje onih vrednosti za koje su se građani devedesetih godina borili. LDP vam to neće dozvoliti, kada već DS ćuti.

Ako je gospodin Todorović, odnosno Srpska radikalna stranka, na konsultacijama pristala da prestane da diskutuje po Poslovniku, to ne obavezuje LDP. Mi i dalje govorimo po Poslovniku.
Član po kome sam se javila jeste član 225. Želim da obavestim Parlament o tome da smo mi, predsedništvo LDP-a, sinoć imali sastanak na kome smo doneli neke važne odluke i te odluke smo danas, u formi saopštenja, poslali medijima, koji su javnost obavestili o tome.
Na tom predsedništvu smo doneli odluku da ćemo učestvovati na predsedničkim izborima, doneli smo odluku o predlogu kandidata, koji ćemo izneti pred naš glavni odbor. To će biti, za javnost, naš predsednik, gospodin Čedomir Jovanović.
Razlog zbog koga sam izašla da govorim jeste što danas na Javnom servisu nigde, ni u nekom malom tekstu, nismo mogli da vidimo ovo obaveštenje za javnost. Dakle, to je onaj isti javni servis koji nema problem da pušta emisiju "48 sati svadba", u kojoj se na najotvoreniji i najsramniji način promoviše nasilje nad ženama, ali kada LDP donese odluku o tome da će učestvovati na izborima i ko će biti kandidat, to se onda ne objavljuje.
Nama je jako važno da javnost bude obaveštena o tome, iz prostog razloga što te parlamentarne izbore smatramo prilikom da se promoviše drugačija politika, politika koja je građanima potrebna, jer je Srbiji u ovom trenutku, a to se vidi i danas u ovom parlamentu, potreban novi dogovor sa građanima, kako bismo konačno mogli da nadoknadimo sve ono što smo ispustili u ovoj godini. Danas sam govorila o tome, jedan jedini zakon je Vlada poslala ovom parlamentu za godinu dana rada Parlamenta.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, neefikasni ste i to je razlog zašto LDP, pored predsedničkih, traži i sve ostale izbore, dakle, i one koje ste obavezni da raspišete po Ustavnom zakonu, a to znači pokrajinske i lokalne, ali i parlamentarne. Rokovi vam ističu, rokovi koji su propisani Ustavnim zakonom, a vi još uvek nemate odgovore na neka važna pitanja.
LDP je donela važnu odluku da učestvuje na tim izborima kako ne bismo imali lakrdiju od predsedničkih izbora, odnosno dva kandidata Vojislava Koštunice, odnosno tri, ukoliko se Velja Ilić opredeli da učestvuje u ovoj trci. LDP je spremna da prodrma građansku Srbiju i da ponudi ono što je njoj u ovom trenutku neophodno, a to je alternativa. Vi se svi svega toga plašite, to je očigledno, ali to je vaš problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, da je gospodin Aligrudić pažljivo slušao šta govorim, član 225. je obaveštenje poslanicima Skupštine Srbije, da je gospodin Aligrudić slušao šta njegove kolege govore sa ove govornice, on bi vrlo dobro čuo ko je kandidat LDP-a za predsednika Srbije, kada god predsednički izbori budu raspisani.
Evo još jednom, vidim da me ne sluša, ali, evo, mogli biste sada da čujete - to će biti gospodin Čedomir Jovanović. Vidim da ste uznemireni - s pravom. Što se tiče RTS-a, RTS ima obavezu da, kao javni servis, kao servis svih građana, prenese jednu ovako važnu informaciju. LDP, kako god vi nju doživljavali, a vidim da imate strah i tremu od nas, a imate i razloga, jeste parlamentarna stranka i kao takva mora da bude prisutna na Javnom servisu, u smislu izveštavanja o tome šta LDP radi.
Ono što moram da primetim jeste da LDP-a na Javnom servisu nema, osim kada treba da iskoristite neku priliku da nas diskreditujete, izvređate i da nas minorizujete, ali to je vaš problem, građani Srbije vrlo jasno vide šta je LDP. Upravo ovaj parlament je mesto gde smo se mi izborili za takav položaj. Čak ni u Miloševićevo vreme se ovakve stvari nisu dešavale. I tada su parlamentarne stranke bile svetinja. I tada se išlo na konferenciju za novinare, pisali su se izveštaji, a politička borba je bila za nijansu više fer nego što je u ovom trenutku. To bi, otprilike, bilo to. Vidim da ste spremni da mi odgovarate i vrlo se radujem tome.
Još jednom, za sve one kojima nije jasno, LDP sa radošću ide na predsedničke izbore, ali traži i sve ostale izbore, a pre svega parlamentarne, zato što je stanje u ovom parlamentu danas dokaz da, nažalost, Srbija ima veoma nesposobnu Vladu, Vladu koja nije sposobna da odgovori potrebama građana koji žive u bedi, u izolaciji. Imam neki utisak da je jedini motiv za konstituisanje ove vlade i za njen opstanak, zapravo, bila ta podela javnih preduzeća i moć koja se tom prilikom stekla.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, javljam se po članu 225. Sednicu ste juče završili rečima: "Poslanička grupa LDP, koja inače ima 19 minuta, po Poslovniku se javila 30 puta, a da je, naravno (sa akcentom na naravno), Nova Srbija odgovorila istim brojem.
Smatram da je to najneodgovornije ponašanje poslanika od kada smo počeli sa radom i da to nema smisla". Potom ste prekinuli sednicu.
Gospodine Duliću, žao mi je što vam se obraćam okrenutih leđa, ali je ovo moje obraćanje, u stvari, namenjeno vama. Ponašanje LDP juče je bilo, zapravo, primer odgovornog ponašanja odgovornih političara, koji jasno kažu "ne" svim retrogradnim snagama u Srbiji.
Znam da DS pokušava da predstavi Srbiji da su retrogradne snage jedino snage devedesetih, znači SRS i SPS, a mi kažemo da se tu spisak retrogradnih snaga u Srbiji ne završava, nego da je vrlo važno da se jasno naglasi da sistem vrednosti devedesetih i politiku devedesetih u ovom trenutku na još ogoljeniji i transparentniji način oličavaju političari NS i, što je jako važno naglasiti, i DSS.
U ovom parlamentu je sve dozvoljeno. Vi dozvoljavate, na primer, gospodinu Vučiću da po Poslovniku govori i po 10 minuta. Poslanici DS ćute kada poslanik SRS izađe za govornicu pa vređa šeficu poslaničke grupe DS. Za LDP važe neka druga pravila, jer kada je LDP glasna, vidi se koliko DS ćuti i na šta sve DS pristaje. Što je jako važno, vidi se koliko je politika DS danas daleko od politike DS 2000. godine.
Gospodine Duliću, vaše ponašanje je jedna tipična reakcija defanzivne, gubitničke politike, koja je nesposobna da odgovori zahtevima moderne građanske Srbije danas. Postojanje LDP u ovom parlamentu samo potcrtava nesposobnost DS.
Društvo plaća veliku cenu neodgovorne politike DS, a DS će tu cenu platiti na izborima, za koje se nadamo da će biti uskoro, ali to ne znamo, zato što i to zavisi od DSS. Hvala.