Liberalno-demokratska partija najoštrije osuđuje svaki bombaški napad i to smo uvek do sada radili pa radimo i u ovom slučaju.
Znači, bilo da se radi o DSS-u, SRS-u kojoj su polupani prozori u Zemunu, i to znamo i to oštro osuđujemo, zato što je i to napad na političke slobode u ovoj državi.
Ali, kolega Iliću, moram da vam odgovorim na onu vašu tezu da policija nije Jočićeva. Jeste policija Jočićeva i u prilog tome govori i teza, odnosno u prilog tome govori ono što se desilo letos u policiji.
Naime, jedna grupa policajaca, jedna grupa inspektora se usudila da sačine krivične prijave protiv grupe Koštuničinih tajkuna, tu pre svega mislimo na gospodina Bojana Lazarevića i na tu kompaniju koja je okupljena oko njega.
Ti ljudi koji su se usudili da to urade snosili su stravične posledice zbog toga. Ostali su bez posla ili su bili penzionisani ili premešteni na službu u Lazarevac ili na neko drugo mesto. To je nedopustivo. Liberalno demokratska partija je letos na to reagovala.
Kakvu ste poruku poslali, odnosno vaš ministar, pa i vaša Vlada, kakvu ste poruku poslali zaposlenima u MUP-u? Da postoje kriminalci koji su nedodirljivi i one koje možemo da hapsimo, odnosno da policajci ne smeju da rade po savesti i po dokazima nego onako kako im se kaže da rade?
Ovde je ministar i on se sad verovatno jako dosađuje pošto mi govorimo o nekim stvarima koje nemaju usko veze sa ovim zbog čega je on ovde došao, ali moram da napomenem da su Vlada i ministar Jočić pružili jasnu podršku, uprkos svim dokazima, gazdama nad gazdama u ovoj zemlji, šefu duvanske mafije, gospodinu Miškoviću, dakle, uprkos svim dokazima, i to je dokaz da ministar Jočić zapravo u potpunosti kontroliše policiju, a policija ne štiti interese građana nego interese vaših tajkuna.

Dame i gospodo narodni poslanici, odgovor gospodinu Matiću. LDP je na vreme podnela svoj finansijski izveštaj. Da ste se interesovali mogli ste to da vidite. To je javni dokument i svima je dostupan. Ono što je, takođe, činjenica u vezi svega toga jeste da LDP još uvek isplaćuje svoje obaveze lokalnim televizijama sa kojima smo zaključili ugovor u kampanji, toliko o tome, o tim nekim silnim parama koje LDP ima. LDP je partija odgovornih članova koji vode računa o njoj i koji je finansiraju.
Znam da je to vama ovde možda neobično, interesantno i neverovatno, ali je zaista tako. Zato mi imamo menadžere čija je suštinska funkcija, nisu predsednici opštinskih odbora, nego menadžeri opštinskih odbora, zato što brinu i o finansijskoj održivosti svojih odbora.
Što se tiče gospodina Ilića, morala bih da odgovorim. Evo, gospodine Iliću, kako MUP Srbije radi. MUP Srbije radi tako da izgleda kao da se nešto mnogo važno dešava, a zapravo se ne bavi centralnim, nego perifernim problemom.
Evo, na primer, hapšenje profesora u Kragujevcu ponovo je vrlo aktuelna tema. Sećate se kada se to desilo, u periodu kada sadašnja vladajuća većina još uvek nije bila sposobna da se dogovori oko toga kako će ta vlada izgledati. Onda ste pohapsili te profesore, pa ste ih slikali, slikali, pa pričali o njima sve i svašta, kao da je Pravni fakultet u Kragujevcu jedina institucija u kojoj postoji korupcija i kao da je to jedini fakultet na kome ima korupcije. Šta sad? Ljudi su pušteni na slobodu.
Ono što je jako važno jeste da vi u stvari zloupotrebljavate medije u svom radu, a da suštinski ništa ne rešavate, jer evo, na primer, ni jedna od ovih mafija o kojima mi sada govorimo, stečajna i drumska, nije osuđena, a po optužnici obe su počele da funkcionišu 2004. godine. Gospodine Iliću, ko je tada bio na vlasti? Vaš premijer i vaša Vlada. Vi treba da podnesete odgovornost za to što ste se tako ponašali, što imate takav odnos prema kriminalu u ovoj državi, a to znači ostavke.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, žao mi je što gospodin Ilić nije ovde, on je ovo što mi sada ovde radimo okarakterisao kao udar na policiju. Ne, ovo nije udar na policiju, ovo je, zapravo, postavljanje pitanja odgovornosti čoveku koji se nalazi na čelu te policije, a koji u ovoj zemlji primenjuje princip selektivne pratnje.
Ovim što sada radimo ovde dokazujemo da policija nije jedan čovek i da u policiji ima mnogo ljudi koji izuzetno dobro obavljaju svoj posao. Dokaz za to jeste akcija "Sablja". Kad se već postavlja pitanje šta smo radili, pa, eto, ta akcija. Jedan veliki broj ljudi koji su u toj akciji bili aktivni sada su i dalje u policiji ali, nažalost, taj menadžment, da tako kažem, odnosno ministar i svi ti ljudi koji su oko njega, kažnjavaju i loše se odnose prema onim ljudima koji se usuđuju da svoj posao rade onako kako treba, odgovorno i savesno.
Što se tiče principa podele vlasti najveći broj poslanika LDP-a su upravo pravnici i mi vrlo dobro znamo šta znači princip podele vlasti, ali u Srbiji taj princip ne važi iz prostog razloga što su i policija i sudstvo korumpirani, odnosno taj neki njihov vrh, zapravo, predstavlja deo tog zločinačkog udruženja o kome vam mi toliko često ovde govorimo a pred čime jedan broj građana Srbije zatvara oči, ali jedan dobar broj građana to i shvata. U prilog tome govori činjenica da LDP koja insistira na tome ima sve veću i veću podršku među biračima.
Ono što bismo mi ovde vama najavili i ono što bismo vam postavili kao pitanje, a dokaz je u stvari toga koliko je to sudstvo korumpirano, jeste zašto premijer Koštunica nije svedočio u postupku ubistva našeg premijera? On je, podsetiću vas, bio onaj koji je javno na konferenciji za novinare podržao pobunu JSO, a složićete se to je bio uvod u taj strašni događaj koji se desio posle. Ono što mogu da vam kažem u ovom trenutku, kao građanka, jeste da je ta akcija "Sablja", koliko god se vi ovde obrušavali na ljude koji su je sprovodili, bilo nešto najbolje i najlogičnije što je moglo da se desi posle ubistva premijera. Nikada se građani Srbije nisu osećali sigurnije nego u tom trenutku.
Evo, na primer, ja kao građanka Kragujevca bila sam beskrajno srećna kada sam na jednom snimku prepoznala automobil lokalnog mafijaša koga su savezni policajci Republike Srbije uhapsili i koji je potom bio u zatvoru.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, niko iz Nove Srbije, a naročito vi, gospodine Vučićeviću, nema moralno pravo da proziva SRS i da kritikuje njihovu politiku, kada ste upravo vi, gospodine Vučićeviću, gledala sam vas, jer sam Kragujevčanka i bilo mi je važno da vidim vašu reakciju, pre dva meseca podržali kandidata SRS za predsednika ovog parlamenta.
Dakle, tada su vam bili dobri i tada vam njihova politika nije smetala, a sada odjednom toliki zaokret. Gospodine Vučićeviću, to se zove politika dvostrukih standarda.
Mislim da je jedini kriterijum koji ste vi tada imali, vi i vaša stranka, kada ste odlučivali o tome koga ćete podržati a koga ne, bio taj kod koga ćete moći da kraduckate.
Tada ste procenili da ćete to moći da radite zajedno sa SRS, a posle se nešto desilo, pa ste promenili svoj stav. Nemate moralno pravo da kritikujete njih, nego prvo pogledajte sebe.

Narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, porez na imovinu je u zemljama razvijene demokratije jedan od najvažnijih izvora prihoda za jedinice lokalne samouprave. To je, u stvari, i pošteno, jer je to koliko neko ima imovine najbolji pokazatelj njegove platežne sposobnosti. Za razliku od zemalja razvijene demokratije, u Srbiji je situacija nešto drugačija.

Naime, ovaj porez bismo mogli da okarakterišemo kao jedan od najmanje iskorišćenih ili, da se kolokvijalno izrazim, najzapuštenijih poreskih oblika, iz prostog razloga što se centralna Poreska uprava nikada ovim porezom nije bavila, jer je ovo porez kojim se prikupljaju sredstva koja se slivaju u budžete jedinica lokalnih samouprava.

Upravo smo tu, radeći neku analizu, primetili da ovaj porez u ovom trenutku funkcioniše tako da pogoduje najviše najbogatijim građanima naše države, i to iz više razloga. Evidencija stanja imovine, koja je od suštinske važnosti za određivanje poreske osnovice, ne vrši se dovoljno ažurno, odnosno dešava se vrlo često da su te baze u kojima se nalaze ti podaci takve da u njima nisu evidentirane neke nadogradnje objekata koje su se u međuvremenu desile, što naravno znači da najbogatiji, dakle oni koji mogu da nadziđuju svoje objekte, ne plaćaju porez koji bi bio srazmeran imovini koju poseduju.

Isto tako, procena vrednosti imovine je jako loša, zato što parametri koji se primenjuju za određivanje vrednosti imovine nedovoljno dobro odražavaju vrednost imovine. Poreska oslobođenja su takođe tako koncipirana da pogoduju najbogatijim građanima ove države.

Ono što je takođe jako važno, a što je vrlo loše, posebno za jedinice lokalne samouprave, jeste što je stepen naplate ovih poreza jako mali i iznosi negde između 30 i 50%.

U ovom trenutku moramo da pohvalimo tendenciju da se ide na to da se Poreska uprava decentralizuje, i to je zaista dobro.

Međutim, ono što smo zapazili jeste da je decentralizacija tako osmišljena da su na jedinice lokalne samouprave prenete odgovornosti, ali da jedinicama lokalne samouprave nisu ostavljeni mehanizmi kojima bi one mogle efikasno da vrše naplatu ovih poreza. Bez prava jedinica lokalne samouprave da budu te koje će da idu po terenu i da evidentiraju kakvo je stanje što se tiče imovine na osnovu koje se određuje porez na imovinu, ovaj porez nikada neće moći da bude efikasan.

Zapravo, mi mislimo da jedinice lokalne samouprave treba da budu te koje će da evidentiraju eventualne promene na terenu. Isto tako mislimo da je važno da centralna Poreska uprava u jasno definisanom roku utvrđuje poresku osnovicu na osnovu stanja imovine koje se na terenu evidentira.

Ono što je inače paradoksalno, a u ovom trenutku postoji, jeste da je za rad tih organa lokalne samouprave koji se bave naplatom ovih poreza vrlo često potrebna neka dokumentacija koju prave republički organi. Da bi oni ljudi koji rade u organima lokalne samouprave došli do te dokumentacije, za tu dokumentaciju moraju da plaćaju velike nadoknade. To je malo paradoksalno, iz prostog razloga što i rad republičkih organa i rad lokalnih organa finansiraju građani.

Amandman o kojem bih sada govorila i koji sam podnela je zapravo amandman koji se odnosi na određivanje visine tržišne vrednosti nepokretnosti. Mi smo, u stvari, predložili da u članu 5. stav 2. dođe do promene i da on glasi ovako: "Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na način i po postupku koji bliže utvrđuje Ministarstvo finansija."

Naime, mi smatramo da Ministarstvo finansija ili ministar finansija treba da utvrdi pravilnik kojim će se utvrditi metodologija utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti. Time bi se izbeglo da postoji nejednak poreski tretman onih građana koji žive u različitim jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, da rezimiram još jednu stvar: jako je dobro što se pokrenula inicijativa da se decentralizuje centralna Poreska uprava, ali bez pravih mehanizama ovakva tendencija neće moći da zaživi.

Jeste, insistirala sam da kažete da sam narodna poslanica, a vi ste ipak rekli da sam narodni poslanik.
Da li smo se skupili? Nismo. Dobro, polako.
Danas sam, u stvari, želela da govorim o tome koliko budžet o kome mi danas diskutujemo ne uvažava princip rodne ravnopravnosti i zato sam, gospodine Albijaniću, i rekla da me najavite kao narodnu poslanicu. Naime, verujem da će se većina narodnih poslanica sa tim složiti, pripadnost ženskom rodu u Srbiji, nažalost, iako živimo u 21. veku, znači konstantnu podređenost u svim sferama života. Posledice tog i takvog ženskog položaja u našem društvu ne snose samo žene, iako su one te koje su direktno pogođene, nego i deca i, posebno, muškarci.
Ono što bih htela da napomenem jeste da nema prosperitetnog društva ukoliko je jedna polovina njegovog potencijala neiskorišćena i nema zdravog društva ukoliko oba pola, a sada je takva situacija u našem društvu, nemaju jednaku mogućnost na zdravstvenu zaštitu.
Nema prosvećenog društva ukoliko oba pola nemaju jednake mogućnosti na obrazovanje. Nažalost, situacija je takva da u ovom trenutku žene nemaju jednake mogućnosti kao muškarci na obrazovanje. Mogućnost žene da se nađe na nekoj upravljačkoj poziciji u našem društvu, kao što znate, nije velika. Ilustracija toga jeste činjenica u ovom parlamentu ima 250 narodnih poslanika, a od toga 50 narodnih poslanica, da imamo 22 ministarstva, a da imamo samo četiri ministarke.
Kada se nađu u poziciji da mogu da donose bitne odluke, kada se nađu u poziciji da svojim odlukama mogu da utiču na položaj žena, žene vrlo često iniciraju projekte koji za cilj imaju poboljšanje položaja žene. Nažalost, šta god da zamisle, ispostavi se da za te njihove ideje i za njihovu realizaciju ne postoji novac. To je tako upravo zato što u budžetu ne postoje stavke kojima bi se takvi projekti podržali.
Zato danas govorim o toj rodnoj senzibilisanosti budžeta, koja nije nešto što sam ja izmislila, to je tekovina moderne ekonomije. Naime, čitav niz konvencija upravo o tome govori i čitav niz konvencija je definisao mehanizme putem kojih može da se utvrdi na koje načine su ženska prava ugrožena i kako ženska prava, kroz pravilno budžetiranje, mogu da budu zaštićena.
Naš budžet je rodno neutralan, pretpostavljam, ne zato što naši ekonomisti, naši političari nisu informisani o tome koliko je važno da se vodi računa o ženskim pravima, nego, prosto, zato što ih nije bilo briga i zato što nisu marili za ženska prava. Zato sam ovde da ih na to upozorim, da im kažem da je potrebno da se ozbiljno razmisli o položaju žena u ovom društvu.
Ono što bi doprinelo osnaženju žene u našem društvu, uopšte, jeste, pre svega, ekonomsko osnaženje žene. Za ekonomsko osnaženje žene u našem društvu potreban je novac, potrebno je da se žene zaposle, potrebno je da se naprave programi kojim bi se žene edukovale, tako da mogu lakše da dođu do zaposlenja.
Osim toga, ono što je jako važno, a što je u našem društvu tabu tema, o čemu bi češće, i za ovom govornicom, trebalo da se govori, jeste nasilje nad ženama. Nasilje nad ženama je tema o kojoj se govori samo u kampanjama, u cilju lakog prikupljanja političkih poena, a, u stvari, to je nešto sa čime se srećemo svakog dana, to je problem koji imamo svakodnevno. Država je ta koja treba o tome da vodi računa, pre svega, kroz edukaciju, ali i kroz osnivanje «sigurnih ženskih kuća» koje, za sada, osnivaju samo nevladine organizacije.
Pored toga, zdravlje žena je jako bitna tema, o kojoj se malo govori i za koju vidim da ni u ovom budžetu nije bilo sluha. Naime, trudničko bolovanje, odnosno naknada zarade u toku trajanja trudničkog bolovanja iznosi samo 65% od punog iznosa ličnog dohotka, što je za žene koje održavaju trudnoću, a to su, naravno, rizične trudnoće čim postoji potreba njihovog održavanja, nedovoljno za normalan život i za normalan razvoj te trudnoće, kao i za opstanak porodice trudnice.
Osim toga, ne znam da li vi to znate, to je isto tako važno, volela bih da me saslušate, Srbija je prva zemlja po broju obolelih žena od raka grlića materice. To je bolest koja može da se leči. To je bolest koja sporo napreduje, ali, upravo iz razloga nedovoljne edukacije, iz razloga nedovoljne prevencije, mi imamo najveću smrtnost u Evropi. Znači, na 100.000 stanovnika u Srbiji, 27 žena umre, upravo, od ovog oboljenja. Vakcina protiv ove bolesti je pronađena i ona košta 120 dolara.
Mislim da je ovaj budžet trebalo da uvaži taj momenat i da je trebalo da bude predviđena stavka o vakcinaciji devojaka do 26 godina u cilju zaštite od ove bolesti, ako ne u potpunosti, a ono bar delimično, ili, bar, da se napravi plan edukacije kojim bi se roditelji dece informisali o tome da postoji rešenje i da ima leka.
Ovo je sada jedna vrlo široka tema. O njoj bih mogla da pričam dosta dugo. Vreme teče i uvažavam ostale govornike.
Zaista mislim da prilikom formiranja sledećeg budžeta o tome mora da se vodi računa.
Zameram što nije bilo javne rasprave, što nije bilo mogućnosti da stručna javnost reaguje, što nije bilo mogućnosti da naši stručni timovi pravnika i ekonomista, takođe, pomognu tvorcima ovog budžeta i da napravimo jedan dobar, rodno senzibilisani, budžet.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine potpredsedniče, najefikasniji vid kontrole Vlade od strane parlamenta jeste upravo budžetska kontrola. Upravo zato mislimo da je od suštinskog značaja da se očuva nezavisnost rada revizorske institucije, pa i najvažnijeg organa revizorske institucije, a to je Savet.
Savet, kao što znate, imenuje i razrešava Narodna skupština. Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji je predložio da se iz člana 16. osnovnog zakona izbriše stav 2. koji kaže: "Za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora".
Ovim amandmanom Liberalno-demokratska partija predlaže da se član 1. stav 2. menja i glasi: "Za člana saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa Vlade Republike Srbije ili ministar u Vladi Republike Srbije".
To smo predložili upravo zato što želimo da se očuva nezavisnost ove institucije, da ne bismo došli u situaciju da član Saveta revizorske institucije bude neko lice koje je prethodno bilo aktivno u prethodnoj Vladi.
Tako da bismo za posledicu imali da neko ko je bio član prethodne Vlade sada kroz Savet vrši kontrolu rada u smislu raspodele budžetskih sredstava nove Vlade.
Ono što je takođe interesantno i što se nekako nameće kao neobično u najmanju ruku jeste to što je stav 1. člana 16. osnovnog zakona takođe promenjen, i to tako što je rečeno da je, da bi neko lice bilo izabrano za člana Saveta, potrebno najmanje deset godina radnog iskustva, od čega najmanje, umesto sedam, koliko je bilo predviđeno prethodnim zakonom, sada je predviđeno pet godina, na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije.
Sve ove promene, pri tom govorim i o izmeni stavova 1. i 2, nekako nama deluju kao da je neko lice iz prethodne Vlade već viđeno na mestu jednog od članova ili nekog od članova Saveta. Tako da mi insistiramo da uvažite ovaj naš amandman upravo da bismo očuvali nezavisnost ove institucije. Hvala.

Jedna ispravka, gospodine Albijaniću, ja sam poslanica, a ne poslanik.
(Predsedavajući: Prihvatam, izvinjavam se.)
Mislim da je zaista nekorektno što ste odredili pauzu baš u onom trenutku kada su poslanici LDP-a po Poslovniku želeli da izraze svoj stav o onome što je gospodin Balinovac izneo sa ove govornice. Naime, razlog zbog koga sam se javila jeste član 101. Poslovnika, koji reguliše mogućnost da poslanici ove skupštine budu uvređeni.
Gospodin Balinovac je uvredio poslanike ove skupštine, ali ne samo njih, nego i mnogobrojne građane koje mi u ovoj skupštini predstavljamo, prvo, u svom obraćanju sa ove govornice, inače protivno Poslovniku, a potom i samim svojim prisustvom. Vi zaista imate bogatu biografiju, gospodine Balinovac, svaka čast.
Meni je nekako najimpresivniji momenat u vašoj biografiji ipak taj zakon o terorizmu. Ne zato što to zvuči tako strašno kao što zvuči, nego zato što u meni budi emocije i sećanje na 2000. godinu, kada sam zajedno sa svojim prijateljima, aktivistima "Otpora", strpela i drhtala po stanovima, gde smo se okupljali i smišljali kako ćemo da srušimo režim Slobodana Miloševića. Međutim, bez obzira na sve to, mi smo u tome uspeli.
Nažalost, ljudi kao što ste vi su uspeli da dovedu u pitanje tekovine te revolucije koju smo mi ostvarili i da joj zadaju strašan udarac, ljudi kao što ste vi, 12. marta 2003. godine. Ipak, mi od svoje borbe ne odustajemo. Sada ljudi, kao što smo mi, imaju svoje predstavnike u parlamentu, koji će insistirati da ljudima kao što ste vi bude zabranjeno da uđu u ovaj dom, a naročito da brane zakon o Vladi i bilo koji drugi zakon. Zato mi zahtevamo da hitno bude zamenjen izvestilac o zakonu o Vladi i da to bude neko drugi.

Gospođo Radeta, ja sam narodna poslanica, molim vas, zapamtite to. Znači, kada o meni govorite, molim vas, ja sam narodna poslanica, a ostale dame mogu da se osećaju kao poslanici, nemam ništa protiv.
Naime, gospodin Balinovac nije imao pravo da govori sa ove govornice u kontekstu u kome se on nama obratio, dakle, da kao izvestilac, ali ne kao neko ko će da izriče pedagoške mere narodnim poslanicima LDP.
Što se tiče te informacije koju ste izneli, o tim rezultatima izbora, moram da vam napomenem da iza mene stoji 5.000 Kragujevčana. Politikom se bavim godinu dana i uspela sam da iza mene stoji 5.000 Kragujevčana.
Zamislite, gospođo Radeta, kada budem imala godina koliko vi imate sada, zamislite koliko će to biti ljudi. Tada će LDP imati dva miliona glasača.
Ali, u celoj ovoj priči nisu bitni radikali, nije bitna gospođa Radeta, ono što mene poražava na ovom mestu jesu naši prijatelji
iz DS, koji sve ovo nemo posmatraju, a znam da među njima ima mnogo ljudi koji misle isto kao i mi i koje prisustvo gospodina Balinovca jako vređa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, stručni tim LDP napravio je jedno istraživanje, a koje se tiče presuda koje su donete. Član 225, narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Mi smo izvršili to jedno malo istraživanje i rezultati su bili vrlo impozantni.
Naime, ispostavilo se da je u periodu između marta i aprila 2000. godine, kako autori jednog teksta kojeg smo skinuli sa sajta NUNS-a, Dragan Banjac, kaže, u martu su pale samo tri kazne po Zakonu o informisanju, jer se vlast ustremila na predajnike i na zatvaranje stanica zbog nepostojanja dozvole za frekvencije. Ali je zato popravljen u aprilu kada je izrečeno šest kazni itd.
Ono što mi hoćemo da napomenemo ovom prilikom jeste da je gospodin Balinovac vrlo često bio prisutan na tim suđenjima i svojim prisustvom onemogućavao sudije da savesno vrše svoj posao, jer su u strahu od eventualne odmazde, koja bi kasnije mogla da nastupi, oni razrezivali tako drastične kazne kakve su vama vrlo dobro poznate.
Evo npr, "Kikindske novine", 31. marta 2000. godine, na zahtev Rajka Popovića, odgovornog urednika lokalnog lista RTS "Komuna", pretposlednjeg dana marta pokrenut je prekršajni postupak protiv "Kikindskih novina".
Sudija Nada Petrov saslušala je Duška Francuskog, direktora Doma omladine iz Kikinde, kao odgovorno lice, i Željka Bodrožića, glavnog i odgovornog urednika, koje Popovića tuži zbog fotografije - fotomontaže u broju 79. "Kikindskih novina", od 17. marta i teksta pod naslovom "Balansero".
Na osnovu Zakona o javnom informisanju, imajte u vidu da se radi o 2000. godini, sudija Petrov kaznila je "Kikindske novine" sa 280 hiljada dinara, a veći deo kazne, 150 hiljada dinara, pripada osnivaču, Javnom preduzeću Dom omladine. Direktor Duško Francuski je kažnjen sa 60 hiljada, a glavni o odgovorni urednik Željko Bodrožić sa 70 hiljada dinara. Toliko o tome. Koliko je ozbiljan gospodin koji danas treba da izlaže Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Da se ne dotičemo sada samog zakona, o kome ćemo govoriti kada za to bude došlo vreme, koji u čitavom nizu odredaba krši Ustav, koga ste vi, dame i gospodo, svi zajedno osim nas, Lige socijaldemokrata Vojvodine i manjina, doneli na onako sramotan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče, ovu repliku iznosim na više izlaganja narodnih poslanika, prosto nisam mogla da dođem u priliku da govorim na osnovu replike zato što su se brojni poslanici javljali po Poslovniku.
Naime, da se razumemo, kada mi ovde govorimo o gospodinu Balinovcu, mi ne govorimo o gospodinu Balinovcu kao građaninu, bogobojažljivom intelektualcu, kao o čoveku koji je privržen idejama Vojislava Koštunice, nego kao o političaru.
Dakle, svaki političar za svoj rad snosi odgovornost. O svima nama građani sude na osnovu našeg rada i na osnovu rezultata tog rada. Rezultati vašeg rada, gospodine Balinovac, poražavajući su i stvarno ne bih više o tome da govorim da se ne bih ponavljala. Naše je pravo i naša je obaveza sada, ovde, u ovom parlamentu, da postavimo to pitanje odgovornosti.
Kada postavljamo to pitanje odgovornosti, mi ne govorimo samo u svoje ime, nego i u ime tih ljudi koji stoje iza nas. Kao što znate, to je 220 hiljada ljudi, ali i mnogo više, koji su se sigurno pronašli u ovome što mi sada govorimo i vrlo su zadovoljni što to radimo; oni reaguju, šalju nam poruke, eto da znate.
Ono što je jako važno jeste da vi morate da priznate odgovornost, ali ne samo vi, nego i oni koji su vas ovde poslali i oni koji vas ovde trpe, a neće da vas brane čitav dan. Ono što, takođe, želim i ono na čemu insistiram jeste, gospodine Duliću, da odgovorite na reklamaciju Poslovnika gospodina Nebojše Ranđelovića, poslanika LDP. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javljam se po članu 104 - narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, pored narodnih poslanika, tu obavezu ima i predsednik ovog parlamenta, koji je samo prvi među jednakima, i to je zato što je tako politička većina odlučila.
Međutim, ono što se danas ovde dešava i na šta smo mi uporno reagovali jeste izbegavanje predsednika parlamenta da se izjasni o čanu 98. stav 3. i da omogući Skupštini da se izjasni o tome da li ima poverenja u gospodina Balinovca i da li on može i treba da bude izvestilac povodom izmena i dopuna Zakona o Vladi ili ne. LDP je insistirala na tome čitav dan.
Ono što se desilo jeste da predsednik parlamenta na to nije reagovao i time je praktično uvredio ne samo nas poslanike LDP, nego i sve one građane koji iza nas stoje.
Kada je biran predsednik ovog parlamenta, LDP mu nije pružila podršku iz principijelnih razloga.
Naime, zato što je iza njega stajala politička većina sa kojom mi prosto principski ne možemo da sarađujemo, pre svega smo mislili na DSS.
Ali smo napomenuli i nedvosmisleno jasno rekli da to ne znači da mi imamo bilo šta lično protiv gospodina Dulića, odnosno čak smo i blagonaklono gledali na to da Srbija konačno ima jednog mladog predsednika parlamenta. To je zaista za svako poštovanje i uvažavanje.
Međutim, mladi predsednik parlamenta se nije ponašao onako kako smo mi od njega očekivali obzirom na njegove godine, a to znači da smo očekivali da se on ponaša demokratski, kao moderan, kao građanski i kao evropski predsednik evropskog parlamenta evropske države.
Nažalost, on to nije uradio. Sada iznosim ovde jedno svoje intimno lično uverenje, da gospodin Dulić nije predsednik, moj predsednik, nije predsednik nas poslanika LDP, koji radimo sa vama u ovom parlamentu.
Svakako mogu da kažem, i to onako iskreno verujem, on jeste JUL-ovski predsednik parlamenta. Mislim da je to poražavajuće. Godina je 2007, samo da vas podsetim, i žao mi je što gospodin Dulić nije tu, da ovo čuje.

Samo još jedno. Očekivala sam, kao neko ko se prethodno politikom bavio u jednoj organizaciji koja se zove "Otpor", a vidim da je i on imao iskustva u toj organizaciji, da će se on ponašati drugačije i da će imati više razumevanja. Ali, nažalost, duboko nas je sve razočarao.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedavajući, prvo obraćanje gospodina Tomislava Nikolića parlamentu, pre izbora za predsednika parlamenta, bilo je to gde je on rekao da je neophodno da se parlament konstituiše kako bi bio donet budžet. Tom prilikom je napomenuo da je jako bitno da bitna stavka tog budžeta bude stavka koja će se odnositi na vojna izdavanja. Ono što je uznemirilo građane Republike Srbije je upravo to, s obzirom da su oni...
Jeste, gospođo Vjerice Radeta, jako smo bili uznemireni, naročito građani Kragujevca, iz koga i ja dolazim.
Mi iz LDP stojimo na stanovištu da važna državna pitanja treba da budu rešena za stolom, a ne preko nišana. Međutim, o diplomatskim sposobnostima gospodina Nikolića mogli smo da se uverimo u trenutku kada je on rekao da Srbija nikada neće biti kolonija EU. Gospodin Nikolić je sa govornice vređao uspomenu na prvog demokratskog premijera Republike Srbije i time je uvredio građansku Srbiju, onu Srbiju koju mi ovde predstavljamo.
Osim toga, na napomenu dve narodne poslanice, gospođe Nataše Mićić iz LDP i gospođe Gordane Čomić iz DS, da bi bilo lepo da skine bedž sa likom Vojislava Šešelja, pošto nije pristojno da ga kao predsednik parlamenta nosi, on je napomenuo da taj bedž nosi kao simbol svih onih ljudi čija su ljudska prava u ovoj zemlji ugrožena.
Podsetiću vas, vojvođanski poslanici su doneli bedž sa likom novinara Dinka Gluhonjića, takođe čoveka čija su ljudska prava u ovom trenutku jako ugrožena.
Međutim, predsednik ovog parlamenta je taj bedž nosio samo jedan dan. Gospodine Nikoliću, podsetiću vas da ste vi predsednik ovog parlamenta do onog trenutka dok vas novoformirana većina te funkcije ne razreši.
Osim toga, moram da se osvrnem na izjavu gospođe Vjerice Radete, koja je rekla da je posle 2000. godine u Srbiji nastupio potpuni mrak.
Rekla bih vam, gospođo Radeta, posle 2000. mi, građani Srbije, građanskog demokratskog opredeljenja, prodisali smo. Sad što su nas neki koji su tada bili u našim redovima izdali, a sada izdali i vas, pa prolazite kroz ovaj pakao, žao mi je, za to će platiti na izborima.
Ako mi dozvolite, sećam se 90-ih po sirotinji, po ratovima, po bombardovanju, po zakonu o informisanju, po hapšenju 1.200 najhrabrije i najbolje dece ove zemlje. Upravo glasanje o razrešenju gospodina Tomislava Nikolića danas jeste glasanje protiv onih koji su Srbiju 90-ih onako tragičnom učinili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, jedan od razloga zašto Liberalno demokratska partija nije predložila svog kandidata za potpredsednika jeste taj što mi stojimo na stanovištu da je većina koja je formirana u ovom parlamentu antievropska, štaviše, i evrofobična.
Juče je predsednik Parlamenta nedvosmisleno izneo politički koncept većine u ovom parlamentu, rekavši da Srbija nikada neće biti kolonija Evropske unije, ali je zato, s druge strane, izrazio žalost što Srbija nije ruska provincija.
Ono što danas treba da se desi u ovom parlamentu jeste i izbor članova odbora. Jedan od tih odbora je i Odbor za evropske integracije. Pošto smo juče videli koji je vaš politički koncept, obraćam se političkoj većini, predlažem da ne glasamo o ovom odboru, odnosno da Odbor za evropske integracije ukinemo. Razlog tome je što u Odboru treba nešto da se radi.
Vi ste predložili svoje kandidate, ali vaši kandidati neće raditi na evropskim integracijama. Štaviše, predlažem vam da napravite neki odbor za bliskoistočne integracije ili nešto slično.
Hvala.