Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, hteo sam da izađem da vam na neki način repliciram, odnosno da kažem još neke stvari na koje mislim da niste obratili pažnju. Lepo je to što ste vi raspoloženi, lepo je to što ste se sreli i razgovarali, ali pitanje je da li ste nešto konkretno postigli u tim dogovorima. Razgovor može da traje i da traje, može da traje mesecima. Svesni smo da će ići i predlog budžeta za sledeću godinu, da sve to treba da se uklopi u budžet, planirano povećanje plata, a inače ste naveli da ćete zamrznuti plate.
Taj sindikat je formirao jedan konkretan predlog, da Vlada formira odbor za saradnju sa sindikatom i to u paritetnom broju članova sindikata i članova Vlade. Da li ste to konkretno uradili? Znači, svaki konkretan dogovor mora da ide sa nekim konkretnim zaključcima. Kažite nam konkretno šta je zaključeno, da li ćete inicirati izmenu i dopunu Zakona o platama, jer ako se sećate, Socijalistička partija Srbije je upravo u prethodnom sazivu imala takav amandman na Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i htela da prevenira da dođe do ovakve situacije da odnos koeficijenata bude 1 : 6.
Da je tada bilo dobre volje do ovoga ne bi došlo. Da li ćete staviti van snage postojeći zakon i inicirati izmene i dopune tog zakona koji će rešiti ovo pitanje?
Hoću da kažem još nešto, mora se brže raditi, jer sledi zakon o budžetu, a s obzirom da je ovaj sindikat najavio sledeći protest za kraj meseca, ako se ne varam 31. oktobra, dajte da o tome malo popričamo.

Poštovane kolege poslanici, SPS takođe želi da ukaže na mnogobrojne socijalne nepravde koje su izazvane upravo donošenjem jednog ovakvog zakona, odnosno ovakvim odredbama i članovima ovog zakona.
Pre svega, hteli bismo da ukažemo na nešto što se i u kasnijoj praksi pokazalo, a to je da je u velikoj meri izvršena politizacija svih ovih radnika i svih ovih struktura radnika, a pod obrazloženjem i pod sasvim drugim objašnjenjem da se vrši depolitizacija.
Naime, u dosadašnjoj praksi došlo se do saznanja da su sve ove izmene i dopune zakona donošene upravo u skladu sa najužim partijskim interesima vladajućih partija u državi, a nikada u skladu sa državnim interesima, interesima građana Republike Srbije.
Interesi države su se uvek samo utoliko gledali i u toj meri ispunjavali ukoliko su se uklapali u uske partijske interese. Zašto to kažem? Pre svega, većina članova svih ovih zakona, ovog paketa zakona o kojima danas pričamo, nije primenjiva bez Ustavnog suda. Oni su praktično imaginarni.
Mnogi od ovih članova su imaginarni jer je krajnja instanca Ustavni sud, koji treba da reši mnoge stvari. Ali, zato se pristupilo nagrađivanju političkih ljudi, i to je bilo ono što je bila poenta.
Sećamo se letos kako je trebalo nagraditi onih 400 ljudi koji su bili verovatno politički zaslužni, nisu imali neke druge zasluge, pa ih je trebalo smestiti na nova radna mesta, ali nažalost, ne samo na nova radna mesta, nego i na radna mesta onih koji su po političkim aršinima bili dovedeni i u prethodnom sazivu, pa su neki od njih nestali privremeno ili trajno sa političke scene, videćemo, i neki koji nisu bili dovoljno po tim aršinima zadovoljeni.
Postavlja se pitanje ko su ti posebni savetnici ministarstava, šta oni rade, da li oni treba da dolaze na posao i kako dolaze na posao i da li mogu samo korespondirati putem elektronske pošte sa svojim kancelarijama? Na taj način su, praktično, ispunjena predizborna obećanja, ali ne građanima Republike Srbije, već obećanja data ljudima koji su sprovodili određenu politiku za određenu partiju.
Onda ste se dosetili, Vlada se dosetila, sve službenike je strpala u jedan koš, jer je trebalo mnogima iz ovih struktura radnika oduzeti da bi nekima dodali. Naravno, kako to kapitalistički zakoni nalažu, mali broj se nagrađuje, ogroman broj ljudi se obeshrabruje; zato imate i ovaj protest članova sindikata u upravi, pravosuđu i drugim javnim organizacijama. Pričao sam već, neću sad da ponavljam tu priču, ali činjenica je da su danas u ovim uslovima kakvi su u državi najčešće ti ljudi jedini koji u porodici prihoduju, donose prihod. Sa tako malim platama, koje vi hoćete još da zamrznete za sledeću godinu, oni su na ivici egzistencije, svi članovi njihovih porodica; čak je pitanje da li će i za hleb imati, jer znamo kolika je minimalna potrošačka korpa, koliko oni zarađuju, rekao je moj kolega Vidoje.
Sa druge strane, imate one koji su previše nagrađeni i kojima je dovoljna i ta jedna plata da mogu lepo da žive. Najviše su obespravljeni oni ljudi koji čine srž jedne države, koji čine suštinu jedne države, oni ljudi koji direktno prihoduju u državni budžet. Ti ljudi ne rade samo u kancelarijama, ti ljudi rade i na terenu, i danju i noću, i po kiši, snegu i suncu, i u hladnjačama i na stovarištima, a vi ste njih najviše obespravili, njima ste najviše oduzeli od plata, dali im najniže koeficijente i tako ih suprotstavili onim bogatima koji su se obogatili uglavnom na račun obaveza prema državi. Drugim rečima, da bi građanima Srbije bilo jasno, onima koji izbegavaju obaveze plaćanja poreza državi. Zato redovno ispunjavaju obaveze prema političkim partijama ili njihovim predizbornim kampanjama.
Sa druge strane, imate u tim istim službama one nagrađene, kojima su dati veći koeficijenti, veće plate. Umesto da im se da veći radni zadatak, složenije radne obaveze, njima su smanjeni radni zadaci; te norme su povećane upravo ovim drugima koji su obeshrabreni, i tako ukrug. Tako ste vi, u stvari, postali režim koji se prema jednima ponaša kao maćeha, prema drugima kao majka.
Maćeha ste, da ne pominjem penzionere i sve druge, sad želite da budete maćeha i najvećem broju državnih službenika i nameštenika.
Socijalistička partija Srbije je, kako sam rekao, i u ranijem sazivu uložila amandman zbog velikog raspona koeficijenata od 1:9, gde neko prima 12-13 hiljada, a neko mnogo više. Nažalost, i u ovom domu ima ljudi, radnika koji primaju ispod 12-13 hiljada dinara, ali ste zato deleći rešenja jedne oterali u careve, a većinu u prosjake. Vašim rešenjima, koja se nisu pisala po radnim zaslugama, nego po nekim drugim aršinima, po nekoj podobnosti, odredili ste ko će kupiti samo hleb za članove svoje porodice, a ko će kupiti hleb i meso.
Ranije su svi govorili kako su prethodnici povećavali taj činovnički aparat, kako je on preglomazan, a šta ste vi uradili kada ste došli na vlast? Ima nekoliko desetina hiljada novih radnika u tom istom aparatu. Nažalost, to nisu nova radna mesta, malo je novih radnih mesta, više je onih radnih mesta koja ste oduzeli od onih koji su u zrelim godinama, koje ste primorali da uzmu socijalne programe jer su tehnološki viškovi. SPS smatra da to nisu socijalni programi, nego su to programi za omalovažavanje ljudi, način kako da se ti ljudi oteraju sa radnog mesta, jer je omalovažavajuće da ste im u najvećem broju slučajeva dali za godinu radnog staža 100 - 200 evra. Nekoga ocenjivati šta je radio i koliko vredi za godinu dana njegov rad, to je zaista sramno i sa tim Socijalistička partija Srbije ni tada nije mogla da se složi.
Te ljude ste oterali u penziju, doveli ste neke mlađe, slažem se, ali ne da biste pomogli celokupnoj omladini, nego da napravite svoju političku omladinu. Nemam ništa protiv da se pravi politička omladina, ako treba, ali ne na račun ljudi koji su toliko godina, 20, 30 godina, radili i pred penzijom su, a onda su oterani sa radnih mesta, dovedeni su drugi, a pri tom su svesni da ih niko neće primiti na neko novo radno mesto. O tome treba voditi računa.
Da li ste popravili efikasnost vaših službi? Niste. Imamo nove agencije, imamo nove kancelarije, ali efikasnost tih agencija i kancelarija, odnosno tog državnog aparata je sve manja. Navešću vam jedan primer, to je za kraj ovog izlaganja. Naime, svi smo mogli da pročitamo članak u "Kuriru" od 17. oktobra o tome da su novinari "Kurira" otišli u nekoliko desetina apoteka u Beogradu i našli lek koji je trebalo da bude povučen iz prometa, za koji je Ministarstvo zdravlja dalo saopštenje da se mora povući iz prometa i upozorilo građanstvo da taj lek ne kupuje. Na pitanje novinara zašto se lek nalazi u apoteci, radnici u apotekama su rekli da oni nemaju nikakav dokument da lek treba povući. Pitali su Ministarstvo šta se desilo. Ministarstvo je reklo - jeste, mi smo dali odluku o povlačenju na osnovu izjave Agencije za lekove da je lek u postupku za registraciju, ali da nije registrovan i da ne može da bude stavljen u promet.
Rekli su da su se oni obratili Udruženju veledrogerija i tu je stala njihova ingerencija. Udruženje veledrogerija nije ništa reklo, a takođe su zadali i zdravstvenoj inspekciji zadatak da nadgleda povlačenje ovog leka.
Pored svega toga, svih tih agencija, svih tih udruženja itd., lek se i dalje nalazi u upotrebi. To je poenta kako funkcionišu državni organi. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, drago nam je da je ministar došao, celo pre podne je bio odsutan, čekali smo ga. Čuli smo da se bavio uskim partijskim interesima svoje partije, a sada evo prilike da se bavi interesima građana Republike Srbije, odnosno interesima radnika, pre svega, radnika državne uprave i lokalne samouprave, poreskih organa, radnika školstva, zdravstva, kojima su se priključili u svojim zahtevima i radnici "Jumka" iz Vranja, "Azotare" Pančevo, "Robnih kuća" Beograd itd.
Naime, radi se o nekoliko desetina hiljada radnika, gospodine ministre, koji štrajkuju i koji su članovi sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama.
Ovom prilikom bih želeo da istaknem, pre svega, status u kojem se oni sada nalaze i zbog čega štrajkuju. Žalosno je da to samo jedna poslanička grupa ističe, žalosno je da oni nemaju šanse da sami kažu ono što ih muči, koliko ih muči.
Upoznaću vas ukratko, a savetujem da sredstva javnog informisanja malo više posvete pažnju tome.
Naime, oni kažu da se nekim kategorijama zaposlenih isplaćuju niže zarade od visine minimalne zarade, da se ne isplaćuje regres i topli obrok, da nije isplaćeno planirano povećanje zarada za treći kvartal tekuće godine, da se radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom ne isplaćuje otpremnina, da se najavljuje zamrzavanje zarada zaposlenima na novembarskom nivou, da ne postoji nikakav socijalni dijalog sa resornim ministarstvima po pitanjima zarada i drugih materijalnih pitanja zaposlenih, da se prolongiraju rokovi za pregovore za izradu posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, da se Zakon o platama državnih službenika ne odnosi na zaposlene u lokalnim samoupravama Srbije, kao ni predlog posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
Hoću ovom prilikom samo da podsetim da SPS želi da vam ukaže na ove anomalije u društvu, koje su aktuelne ovih dana, a to je da ima onih među radnicima u ovim organima i u ovoj zgradi koji primaju ispod 13 hiljada dinara mesečno. Da li im se isplaćuje topli obrok ili ne, to i ne znaju, ili su toliko transparentne platne liste koje dobijaju.
Ko su tehnološki viškovi, kako im se isplaćuju ti nazovisocijalni programi, za koje SPS tvrdi da nisu socijalni programi?
Ja ću više o tome govoriti kada se bude govorilo o amandmanima na Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i o amandmanima na Zakon o državnoj upravi.
Sada vas molim, gospodine ministre, da čujete ove njihove zahteve, da ih primite, jer oni to zahtevaju od vas, od predsednika Vlade, ministra finansija i od vas, ministre.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, trebalo bi - i gospodine ministre, mada gospodin ministar nije tu, ali svejedno, javljam se po Poslovniku, član 226.
Želim da obavestim građane Republike Srbije da u ovom trenutku, dok govorimo o setu ovih zakona, o amandmanima na set ovih zakona, Zakona o Vladi i Zakona o državnoj upravi, o platama državnih službenika i nameštenika, traje štrajk sindikata radnika zaposlenih u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, pravosuđu i ostalim državnim organima.
Oni su se obratili Socijalističkoj partiji još pre par dana, znajući da je Socijalistička partija jedina prava levica, da se bori za radnička prava svih, počev od onih koji su u proizvodnji, pa do onih koji nisu u direktnom procesu proizvodnje, zdravstvenih radnika, rudara, pa i radnika u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Naime, ovi radnici predstavljaju zaista krvotok funkcionisanja jedne države, oni se direktno staraju o punjenju budžeta države i lokalne samouprave, ali su oni, nažalost, još jedna ciljna grupa koja je obespravljena u poslednje vreme.
Njih brine, oni žele da se ispravi jedan tipično kapitalistički zakon, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, koji podrazumeva 13 platnih grupa, osam platnih razreda i raspon koeficijenta koji je od jedan do devet, što bi značilo da neko, praktično, može primiti 13 hiljada dinara mesečno, a neko može primiti, u toj istoj službi, i 130 hiljada dinara mesečno. To je, upravo, ono što ljudima smeta, što je većina u tim službama oštećena, obespravljena, a samo se jedna manjina, državni službenici postavljeni po položaju, politički treba nagraditi.
Šta je njihov zahtev? Njihov zahtev je da se raspon koeficijenata smanji, da bude bar jedan prema šest.
Nažalost, mi smo danas svedoci činjenice da su, u nedostatku novca da se nagrade politički zaslužnici i svi oni koji su odradili posao u predizbornoj kampanji, i koji bi trebalo da rade posao u narednim predizbornim kampanjama, oni dovedeni u takvu poziciju da su nagrađeni, ali novcem onih koji su obespravljeni i od kojih je novac uzet.

Hteo sam ovom prilikom da podsetim da Skupština grada Beograda, nažalost, nije jedino mesto gde se krši i zakon, i Ustav, i svi drugi mogući akti.
Malopre je moj kolega iz Poslaničke grupe SPS-a pomenuo 10 lokalnih samouprava gde se, takođe, krši zakon, gde su, takođe, privremena veća sada na vlasti, u nezakonitom sastavu i na nezakonit način sada vladaju.
Sastav u privremenim većima ne odgovara aktuelnom sastavu u lokalnim samoupravama, odnosno aktuelnom odnosu političkih grupa u lokalnim samoupravama, već odgovara isključivo političkom odnosu, odnosu političkih partija u državi. Znamo kako oni dele vlast u državi, to je njihova formula 3-2-1.
Nisu lokalne samouprave jedine oblasti u državnom i društvenom životu gde se krše zakoni, Ustav i sve drugo. U svim sferama života postoji kršenje zakona i Ustava. Koliko puta smo za ovom govornicom spomenuli penzionere i sve one koji se nalaze u stanju socijalnih slučajeva. Govorili smo nadležnim i resornim ministarstvima, govorili smo svim nadležnim ljudima da se penzija ne isplaćuje zakonito, da prosečna penzija ne prati prosečnu zaradu sa 60%.
Niko na to nije reagovao. Reagovala je Vlada, izjavom u novinama da će nakon Nove godine izvršiti usaglašavanje penzija. Šta je sa tim penzijama do Nove godine? Da li će to usaglašavanje biti retroaktivno isplaćeno?
Ne samo to. Činjenica je da još uvek ne postoji Ustavni sud u ovoj državi, iako smo u Drugom redovnom zasedanju, iako znamo da je Ustavni sud morao biti formiran još u toku Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Ne govorim to samo kao frazu, već zato što je za sve ove zakone, ceo set ovih zakona o kojima sada diskutujemo i o kojima se diskutovalo još u junu, za prethodnu izmenu ovih zakona, jedan od mehanizama njihovog funkcionisanja - Ustavni sud.
Činjenica je da nekome odgovara da nema Ustavnog suda, ili da se ne može postići politički konsenzus. Na kraju krajeva, posle toliko dugih pregovora, i kada se bude konstituisao Ustavni sud, s pravom će građani Srbije pomisliti da li će on raditi legalno i kako treba, nakon toliko vremena političkih prepucavanja i dogovaranja.
Koristim priliku da podsetim javnost da ne postoji ni Upravni sud, ni Apelacioni sud, ni Kasacioni sud. Hoću da iskoristim momenat da još jednom podsetim da u ovom trenutku još jedan sindikat štrajkuje na ulicama ne samo Beograda, nego ulicama Srbije. Sve je veći broj nezadovoljnih, onih koji se obraćaju SPS-u u svom nezadovoljstvu.
Hoću da kažem samo jedno: vladajuće partije u državi isključivo gledaju svoje najuže partijske interese i samo u skladu s tim deluju i rade, rade one poslove koji im odgovaraju. Sve drugo, svi oni interesi koji su državni, koji se tiču građana Republike Srbije, ne ostvaruju se, jer nisu trenutno u uskim partijskim interesima vladajućih partija.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, na današnji dan, na tako važan dan međunarodnog karaktera, SPS se takođe obraća još jednom svim građanima Republike Srbije, zamoljena upravo od onih socijalnih kategorija koje su najviše pogođene da njihov problem još jednom iznese.
Oni su se obratili SPS-u sa saznanjem da je to danas jedina partija levice, da je to partija sa najvećim osećajem za socijalnu pravdu. Radi se, pre svega, o kategoriji mladih ljudi koja je ugrožena na još jedan način, a to su još prava deteta i pravo na dečiji dodatak.
Naime, hteo bih da iznesem podatke iz opštine Negotin, gde ima trenutno 1.043 porodice koje ostvaruju pravo na dečiji dodatak za 1.757 dece u opštini Negotin. Oni su svrstani u dve kategorije i država svakog meseca određuje cenzus za to pravo.
Za septembar cenzus je bio 4.832 dinara po članu domaćinstva, a za drugu kategoriju 5.798 dinara po članu domaćinstva.
Za te kategorije država daje naknadu od 1.490 dinara i 1.938 dinara. Pri tom se ne pitajući da li neko može da preživi sa pet do šest hiljada dinara po čanu domaćinstva i da li će mu zaista nešto značiti pomoć od 1.500 do 2.000 dinara ili je to samo fiktivno, koliko da se kaže da oni imaju pravo na ovu naknadu.
Pri tom, treba 19 dokumenata da se donese da bi se ovakvo jedno fiktivno pravo ostvarilo.
Takođe ćemo pomenuti danas još jednu kategoriju stanovništva, a to je kategorija koja ima pravo naknade za telesna oštećenja.
Naime, radi se o telesnim oštećenjima od 100% po osnovu neprofesionalnih bolesti, koje su inače diskriminisane posle 2000. godine u odnosu na sva druga telesna oštećenja, gde je telesno oštećenje po ovom osnovu u današnje vreme 800 do 1.200 dinara mesečno. Takođe, jedna fiktivna kategorija.
S obzirom da se radi pretežno o invalidskim penzionerima, koji nemaju pravo naknade na neku drugu zaštitu, kao što je pravo na tuđu negu i pomoć, a znamo kakve su im penzije, takođe zahtevamo da se izvrši hitna izmena podzakonskih akata koja će ovu nepravdu ispraviti, a s obzirom da znamo da je rastući broj upravo neprofesionalnih bolesti, odnosno bolesti kardiovaskularnog sistema, malignih bolesti i svih onih drugih bolesti koje stvaraju i fabrikuju ovakve slučajeve. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, pre svega što se tiče Zaštitnika građana, Socijalistička partija još jednom je htela da sagleda pre svega volju države, da li će zaista taj zaštitnik građana imati onakvo mesto kakvo mu je i predviđeno u državi.
U svetlu toga želim pre svega da podsetim na podatak da je zakon izglasan još 2005. godine, a činjenica je da smo Zaštitnika, koga još zovu i parlamentarni ombudsman, i parlamentarni predstavnik za upravu, i komesar za ljudska prava, i narodni advokat, u zavisnosti od države u kojoj funkcioniše i radi, da je on izabran tek 23. jula 2007. godine, skoro nakon dve godine od dana donošenja zakona.
To je podatak koliko je u stvari državi stalo do ljudskih i manjinskih prava, do unapređenja ljudskih prava i sloboda, do kontrole svojih organa državne uprave i lokalne samouprave, do kontrole Republičkog javnog pravobranioca, do kontrole organa i organizacija, ustanova i preduzeća kojima su poverena javna ovlašćenja. A onda, ako se malo osvrnemo na zakon, shodno članu 38. i 40. Zakona o Zaštitniku građana, pre svega sagledavanjem ovog obaveštenja, videli smo da je Skupština već prekršila i načinila prvi prekršaj zakona, jer je ovo trebalo da se postavi na dnevni red još pre početka Drugog redovnog zasedanja.
Znači, ova tema je po zakonu trebalo da bude raspravljana još letos, u vreme vanrednog zasedanja. Da je bilo volje tako je trebalo da bude, međutim ovo nije prvi put da aktuelna skupštinska većina krši zakon i ne poštuje ono što je sama i izabrala.
Onda još jedna najava još jednog novog zakonskog prekršaja, a to je da podatak u obrazloženju stoji da će se ova služba popunjavati postepeno, u skladu sa kadrovskom planom koji je načinjen, i to na godišnjem nivou, za svaku godinu posebno. Podsećam da član 40. stav 2. jasno kaže koliki je zakonski rok i da je određen, da postoji, u kome se ova služba mora popuniti.
Naravno, do toga nikome nije stalo i taj podatak se ovde prenebregava.
Onda se s pravom pitamo, koliko će još godina biti popunjavana ova služba, koliko godina će ona fiktivno postojati, da praktično njeni radnici primaju dobre plate, a da u stvari samo fiktivno postoje i ne rade svoj posao, i evo prilike i za samog Zaštitnika građana da pre svega sebe samog odbrani od kršenja zakona prema njemu samom.
Dalje stoji obrazloženje da je planirano za sistematizaciju 59 državnih službenika i četiri nameštenika, iako je to veći broj od onoga koji je u prvom aktu bio planiran.
Onda opaska da je neko zaključio da i to nije dovoljno, da je za ovakav obim posla potrebno 150 zaposlenih, što znači da ova sistematizacija nije obuhvatila praktično ni polovinu od ljudstva koje je potrebno da ova institucija inače funkcioniše, pa se Socijalistička partija pita da li se u stvari unapred spremaju izgovori za fiktivno postojanje, a nečinjenje nadležnosti institucija.
Koje će nadležnosti biti u stvari manjkave u radu, da li one nadležnosti koje rade po pritužbama ljudi lišenih sloboda, prava deteta, ravnopravnosti polova, prava nacionalnih manjina, invalidnih lica.
Ili možda nadležnosti kada se prema Vladi i Narodnoj skupštini pokreće inicijativa za predloge izmena zakona, propisa i drugih opštih akata ili za iniciranje novih zakona, propisa i drugih opštih akata, za koje će građanin u toku svog rada dobiti neku ideju da se radi.
Ili u delu pokretanja inicijativa pred Ustavnim sudom za one zakone za koje smatra da nisu u skladu sa zakonima i Ustavom.
Da li treba ponovo da pomenem činjenicu da Ustavni sud u ovoj državi još uvek ne postoji i da ne postoji dobra volja da se on načini, a zna se kome to odgovara i ko u svemu profitira.
Ili će to ići na štetu nadležnosti sektora za opšte poslove, koji takođe imaju svoje mesto u funkcionisanju ovakve jedne institucije.
Činjenica je još jedna, da je budžet dobro isplaniran za ovu instituciju, da je budžet čak i veći od budžeta koji je predviđen za upravni sud, koji je trebalo da počne rad još 1. januara 2007. godine, ali nije počeo.
Ovom prilikom hoću da podsetim javnost, građane Republike Srbije, ne samo da upravni sud nije počeo sa radom, ne samo da nema Ustavnog suda, nego ni apelacionih, ni kasacionih sudova nema, što znači da nekome odgovara ovako jedno devijantno stanje u našem pravosuđu kakvo je sada trenutno.
A onda ako se razmotri kakve su u stvari mogućnosti delovanja Zaštitnika, evo kakve su mu mogućnosti.
On može da pokrene inicijativu, može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, može da javno preporuči razrešenje funkcionera, da inicira pokretanje disciplinskog postupka ili da zahteva pokretanje krivičnog, prekršajnog i drugog postupka.
S obzirom na činjenicu kakvo nam je današnje pravosuđe, kakvi su nam danas drugi nadležni organi, odnosno kako oni funkcionišu, Socijalistička partija Srbije izražava jednu sumnju da će ova institucija uopšte raditi ono što treba da radi i nama se čini da je on jedan džin na staklenim nogama i sa slamenim pesnicama.
Evo jedan primer, primer gde se na milionima ljudi krši zakon, a to je primer penzionera.
Mogli su penzioneri da se obrate Zaštitniku građana, ali su se ipak obratili Socijalističkoj partiji Srbije, jer smatraju da će to možda biti efikasnije, a odnosi se na nezakonito primanje njihovih penzija, koje su u ovom trenutku negde oko 50% usklađenosti sa prosečnom platom u Srbiji, a znamo odlično da se Socijalistička partija izborila da to zakonsko pravo penzionera bude 60%. Evo prilike Zaštitniku građana da, ako ima dobru volju, reaguje na ovu činjenicu.
Takođe, ako se dotaknemo prava deteta, da li neko ima potrebe za drugim pravima osim prava na preživljavanje. Ako sam jutros po Poslovniku izrekao činjenicu koji su uslovi za sticanje dečijeg dodatka, koliki je taj dečiji dodatak, koji su načini za dolaženje, koliko dokumenata treba da se pripremi da se ostvari ovakav jedan fiktivni dečiji dodatak.
Takođe, u daljem razmatranju mi smatramo da Zaštitnik građana ne mora baš da kopira državu u svim segmentima, jer se on na kraju postavlja između naroda i države i da bi članove žalbene komisije mogao da ne izabere sam Zaštitnik, već praktično ljudi iz redova državnih službenika koji rade, pre svega od onih na izvršilačkim radnim mestima, pa i kada se tiče rada veća, žalbene komisije, smatramo da oni ne treba da se plaćaju po održanoj sednici već paušalno i primereno koliko bi to bilo moralno, na kraju krajeva, jer svako drugo plaćanje bi moglo da dovede do zloupotrebe. Socijalistička partija letos nije glasala, Socijalistička partija neće ni ovog puta glasati.
Što se tiče Poverenika, država se brže-bolje potrudila da izjasni svoj stav o Povereniku, pa je u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u članu 1, istakla da je to služba od posebnog značaja.
Ali, pogledajmo činjenicama u oči. Zakon je izglasan 2004. godine, ali on počinje sa radom tek 23. maja 2005. godine, odnosno tek tada je Narodna skupština odobrila opšta akta koja su potrebna da on otpočne sa radom.
Ona je trebalo da odobri i sistematizaciju i da se počne sa nabavkom adekvatne opreme, da se nađu adekvatne prostorije za rad. Činjenica je da od toga nije bilo skoro ništa. I sam Poverenik je isticao, javno je isticao, da od svega ovoga planiranog nije bilo ništa. On daje izjavu da prvih šest meseci nije ni imao kancelariju u kojoj je trebalo da radi, da je u prvo vreme radilo svega šest ljudi, da adekvatan prostor nije nađen, da adekvatna oprema nije nabavljena, pa da čak nije imao ni žiro račun na koji je trebalo uplatiti određeni iznos da bi se dobila fotokopija dokumenta koji nosi javnu informaciju, što je bio u suštini način kako on treba da radi.
Dalje je izjavio sam Poverenik da je budžet bio predviđen, ali da nije bilo dovoljne realizacije sredstava ni za edukaciju kadrova niti za bilo šta drugo što mu je omogućavalo jedan ozbiljan rad, jedan adekvatan rad za ono za šta je ustvari i postavljen. Sam je takođe rekao da je bilo mnogo afera, da je u tim aferama bilo mnogo ljudi iz Vlade, da su te afere uglavnom ostale samo afere i da mnoga rešenja nisu ispoštovana, a takođe ni da mnoge informacije nije dobio, pogotovo kada se informacije tiču jednog dela Vlade u odnosu na drugi deo Vlade.
Još jedan podatak je da u julu 2006. godine, kada je menjan Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika, još je tada Poverenik podneo svoju odluku o radu Službe Poverenika Administrativnom odboru, s tim da se praktično u toj odluci radi samo o usaglašavanju sa novim zakonom, da se ne radi ni o kakvoj izmeni sistematizacije.
Administrativni odbor, pri tom mislim na većinu u Administrativnom odboru, a zna se ko čini većinu u odborima, nije našao za shodno tri meseca da odgovori na sve ovo.
Tek nakon tri meseca je njemu usmeno rečeno, navodim, da je mišljenje pozitivno, ali to do dana današnjeg nije stavljeno na dnevni red. Tek sa novom izmenom Zakona o državnim službenicima i platama ovo stiže na dnevni red.
Na kraju, ako se setimo činjenice da i Poverenik i Zaštitnik nisu izabrani posle donošenja novog Ustava u ustavnom roku, evo nama kako se država odnosi prema ove dve institucije. To je verovatno nekome odgovaralo, jer je neko mogao da postavi pitanje, gde su završni računi budžeta Republike Srbije za 2001, za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu. Ali je nekome odgovaralo da te završne račune pokaže građanima Republike Srbije, odnosno dostavi parlamentu tek letos.
Čekalo se pet, šest godina na te završne račune, pa i sada nisu dostavljeni po onim zakonskim principima koji su se morali ispoštovati u jednom ovakvom postupku.
Zamislite da jedna mala firma sada, mala firmica nije dostavila svoj žiro račun na vreme, odnosno svoj završni račun? Posledice po nju bi bile katastrofalne, tolike da ona ne bi mogla da nastavi sa svojim radom, upravo od onih koji ne poštuju donošenje završnog računa budžeta Republike Srbije.
Na kraju krajeva, smatramo takođe da i ovde žalbenu komisiju i Zaštitnik i Poverenik su izabrali, sebi su dali za pravo da postave ovakvu komisiju da bi ona samo pečatirala ono što oni odluče. Smatramo da bi ovakvo plaćanje veće žalbene komisije u stvari samo bilo jedan instrument kako se kupuju i prodaju radnička prava. Hvala lepo.

Poštovane kolege poslanici, kao pripadnik SPS-a i kao narodni poslanik SPS-a, koji upravo dolazi iz Negotinske opštine, iz opštine gde ima veliki broj Vlaha, osećam se prozvanim da i ja izložim svoj stav, ujedno i stav SPS-a.
Dobro je da se ovakvo pitanje našlo na dnevnom redu Skupštine, odnosno, nije se našlo na dnevnom redu, ali je bar pomenuto, jer se u poslednjih par godina, zaista, potenciraju neke stvari koje se ranije nikada nisu potencirale. Nažalost, i naša istorija to radi.
Samo bih hteo da kažem, kao pripadnik tog naroda, te etničke manjine, da su Vlasi jedna heterogena populacija, kojih ima i u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Velikoj Britaniji, u Albaniji i tako dalje. Znači, ima ih u sedam-osam zemalja širom Evrope.
Što se tiče samog dijalekta, to je jedan heterogeni dijalekat, koji se, uglavnom, uklapa u jezičke konstelacije država u kojima Vlasi žive, pa imamo dijalekat istarski, aromunski i tako dalje.
Ono što hoću da kažem u ime Vlaha iz opštine Negotin, i to ogromne većine, a kasnije ću to i dokumentovati, jeste da oni sebe vide isključivo kao etničku grupu pripadnika srpskog naroda, odnosno građana Republike Srbije.
Oni nikada neće dozvoliti da u svojoj državi postanu nacionalna manjina, ni za čije interese na svetu. I sami znaju, a i građani Srbije koji ne znaju ovaj problem treba da znaju da se vlaški dijalekat razlikuje umnogome od rumunskog književnog jezika i da deca, učenici koji se školuju u Rumuniji, moraju da pohađaju godinu dana jezičke pripreme, kao da se školuju u bilo kojoj drugoj stranoj državi, Nemačkoj, Engleskoj i tako dalje. Ali, statistike su neumoljive i one će vam reći sve.
Na poslednjem popisu iz 2002. godine, opština Negotin je prikazala 57.000 stanovnika, od toga se 3.000 izjašnjavaju kao Vlasi, ali kao građani države Srbije. Svega 250 se izjašnjava kao Rumuni.
Da li su to Vlasi koji su se izjasnili kao Rumuni, ili su to rumunski građani, nemam tačan podatak, jer u novije vreme dosta građana Rumunije nalazi svoje utočište u Srbiji.
Na primer, ima dosta Rumunki koje su se udale i sada žive ovde i traže naše državljanstvo.
Što se tiče strukture, u opštini Negotin, od 70 odbornika, koliko broji SO Negotin, 31 su Vlasi.
Uradili smo neke analize i žao mi je što se nisam bolje pripremio, jer nisam očekivao da ću biti pozvan da pričam o ovom problemu, a prihvatam da o tome pričam na bilo kom mestu, kao što sam i pričao.
Od 1985. do 2007. godine, za 21 godinu, u opštini Negotin je 17 godina presednik opštine bio pripadnik vlaške etničke grupe. Ono što bih hteo da potenciram i što je veoma važno, jeste da smo oduvek, od kada za sebe znam, a to znači 47 godina, svi mi u opštini Negotin živeli izuzetno homogeno, složno, zajedno se družili od malena, išli u iste škole, družili se za vreme školskog odmora, nekategorisani da li smo Vlasi ili nismo Vlasi, zapošljavali se i bili kolege na poslu. Nikada nije bilo razlike i nikada se niko nije pitao da li je neko Vlah ili nije Vlah.
Što se tiče učešća Vlaha u strankama, ima ih u svim strankama koje su registrovane u Srbiji, ima ih i u SPS-u u znatnom broju, čak, možda, u dominantnom, a time se nisam bavio. Tako je, na primer, Vlaško-rumunska partija, zajedno sa DS-om, učestvovala na poslednjim parlamentarnim izborima u Negotinu i oni su pobedili, upravo, zahvaljujući glasovima ljudi vlaške pripadnosti.
Ono što nije dobro, to je što se primećuje da Rumunija ima neke ambicije, možda, prema ovom življu. Postavio bih sa ove govornice pitanje - zašto Rumuni, od svih đaka i studenata koji se školuju, daju povlastice samo za one studente koji su pripadnici Vlaško-rumunske stranke?
Zašto se obećava građanima Republike Srbije da će lakše i sa manje materijalnih izdataka dobiti vize ukoliko su pripadnici Vlaško-rumunske stranke?
Mogu da razumem da Rumunija ima određene ambicije prema ovim građanima Srbije, ali ne mogu da razumem građane Srbije, pripadnike etničke grupe, koji hoće da postanu nacionalna manjina u svojoj državi. Potenciram da je naš zaključak, ogromne većine Vlaha iz opštine Negotin, da to ne žele.
Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, ministre, koristim priliku da reklamiram povredu Poslovnika, član 226, i da podsetim građane Republike Srbije da je danas Dan solidarnosti sa starim licima međunarodnog karaktera.
Ova populacija je, nažalost, zbog aktuelnih demokratskih kretanja, iz godine u godinu sve brojnija, zato svi mi danas, a posebno predstavnici političkih partija koje participiraju u vlasti i koje su, pre svega, odgovorne za ovakvo stanje, treba da se zapitamo šta smo danas i šta smo uopšte uradili za stara lica, smeju li oni da budu samo ciljna grupa za sakupljanje glasova u predizbornim kampanjama.
Socijalistička partija Srbije u njima ne vidi, pre svega, to, nego vidi jedan faktor sigurnosti u okviru porodice, izvor mudrih saveta u okviru porodice i još hiljadu načina na koje oni mogu biti korisni jednoj porodici.
Zbog toga postavljam poslaničko pitanje Vladi i nadležnom ministarstvu - kada će predložiti Skupštini da po hitnom postupku izmeni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, u smislu da se penzije moraju usklađivati isključivo sa kretanjem zarada, jer su penzije u neraskidivom kontinuitetu sa zaradama?
Sadašnje usklađivanje penzija, delom sa zaradama, a delom sa troškovima života, nedopustivo je jer je dovelo do toga da je prosečna penzija ispod 50% od prosečnog primanja danas u Republici Srbiji, a znamo da to nije zakonito.
Drugo pitanje - zašto se penzije, što je, inače, zakonska obaveza, blagovremeno ne usklađuju, pa, ako treba, i mesečno, tako da svakog meseca prosečna penzija bude 60% od prosečnog primanja u Republici Srbiji, za šta se Socijalistička partija Srbije svojevremeno izborila svojim amandmanom, koji je bio uslov da se ovaj zakon i prihvati?
Danas, kada SPS ne participira u vlasti i kada ne može više da utiče na to, ona se oseća prevarenom, kao i svi penzioneri danas u Srbiji. Naredno pitanje - zašto se za ovo usklađivanje mora čekati kraj godine i, ako se sačeka kraj godine, da li će penzionerima i retrogradno biti isplaćena razlika za ove mesece u kojima se zakon krši u ovoj godini? Kratko hoću da podsetim da danas u Srbiji ima oko milion i po penzionera, nažalost, samo toliko i zaposlenih radnika.
Preko 40.000 penzionera ima primanja, ima penziju ispod 8.000 dinara mesečno, a još narednih 500.000 penzionera ima primanja ispod 11.000 mesečno. Podsetiću samo da je minimalna potrošačka korpa 17.360 dinara.
Ne zvuči li sarkastično predlog Ministarstva rada, na inicijativu PUPS-a, za jednokratnu pomoć od svega 3.000 dinara, i to za najugroženije penzionere?!
Nisu danas pogođeni samo penzioneri, već i invalidi i ratni invalidi i sve ostale socijalne kategorije koje ne mogu da poslodavcu omoguće profit, koje nisu interesantne za aspekt liberalnog kapitalizma, a o kojima je jedino Socijalistička partija Srbije vodila računa i uvek pokušavala da, u granicama svojim mogućnosti, izjednači sve njih sa ostalim kategorijama stanovništva.
Samo za kraj, jedan primer. Uzećemo penziju koja je za ove uslove i dobra, od 16.200 dinara, koja je povećana, posle povećanja od 3,75%, na 16.800 dinara, za simboličnih 600 dinara, kako bi se reklo na prvi pogled.
Ali, ako se zna da je ovo povećanje došlo s aprilskom penzijom, a da je u martu bilo povećanje Infostana za 400 dinara, jasno je da je ova penzija, u stvari, povećana za svega 200 dinara, a da su penzioneri sami sebe isfinansirali za ovih 400 dinara.
Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika i želim da uputim pitanje i predsedniku Skupštine i svima drugima koji su nadležni za slučaj građana i zdravstvenih osiguranika opštine Stara Pazova.
Naime, još pre šest meseci zdravstveni osiguranici opštine Stara Pazova obratili su se Ministarstvu zdravlja i Vladi, Republičkom i Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje i svim drugima za koje su smatrali da su nadležni, da im reše jedan veoma zamršen slučaj, odnosno da im reše ono što im onemogućava da akceptiraju zdravstvene usluge iz zdravstvenih ustanova kojima su se obraćali od posle rata naovamo.
Naime, od 1. januara 2007. godine, stupanjem na snagu Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveza zdravstvenog osiguranja, uskraćeno im je pravo da mogu da odlaze na lečenje, odnosno na specijalističko-konsultativne preglede i na bolničko lečenje u ustanove Beograda i Zemuna iz jednog administrativnog razloga, uprkos tome što pripadaju filijali Sremska Mitrovica.
Uz svo poštovanje kolega iz Sremske Mitrovice, ne radi se o stručnom momentu, već se radi o tome da oni do zdravstvenih ustanova Sremske Mitrovice nemaju, pre svega, adekvatan prevoz, ne postoje javne linije javne komunikacije, niti autobuske, niti železničke, niti bilo koje druge, pa bi oni za ove usluge morali da se obrate ličnim prevozom ili da koriste taksi, ali za jedno i za drugo im standard ne dozvoljava.
Dalje, Sremska Mitrovica je u proseku udaljena 60 do 80 km od Stare Pazove.
Na drugoj strani opština Stara Pazova se graniči sa opštinom Beograd, postoje mnoge linije javnog prevoza, kako autobuske tako železničke, postoje dve komunikacije, dva autoputa, jedan magistralni put, čak postoje lokalne linije.
Građani su se pre šest meseci obratili svim nadležnim. Niko im ništa nije odgovorio. Obratili su se SPS, u nadi da će SPS imati sluha da uoči problem, da ga potencira i da će pomoći u rešavanju ovakvog jednog problema.
Smatramo da su pravilnici, pre svega, ukinuli ono što im je zakon do sada omogućavao, a s druge strane SPS smatra da svi pravilnici, sva zakonska i podzakonska akta treba da se donose pre svega da bi pomogli i olakšali građanima Srbije u ostvarenju svojih zakonskih i ustavnih prava.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, svakako smo dosta čuli o Kjoto protokolu i o nedoumicama da li treba potpisati ili ne potpisati ovaj protokol.
Počeo bih svoje izlaganje jednom konstatacijom: da svako ko iole ima pozitivan stav prema sebi i prema svojoj prirodnoj okolini, zaista ne može da negira jedan ovakav akt kao što je Kjoto protokol. To je ono na šta često želim da podsetim, da je upravo odnos čoveka prema okolini na neki način i odnos prema sebi. Koliko poštuje svoju okolinu, toliko poštuje i samog sebe. To je onaj ljudski i iskreni aspekt sagledavanja ovog problema.
Nažalost, danas moramo sagledavati i drugu stranu medalje, jer se ona ne sme prenebregnuti, a to je činjenica da jedan ovakav protokol, ovakav projekat se sačinjava u svetlu novog svetskog poretka, a u novom svetskom poretku, nažalost, veliki pišu dokumente i veliki pišu pravila za male, a kojih se u isto vreme ne moraju pridržavati. Uvek kada se načini jedan takav dokument, on dobije jedan milozvučni izraz, dobije jedan naziv iza koga se krije nešto lepo, a u suštini se sakriva jedna surova suština i jedna suština koja baš nije dobra za one koji su mali.
Hajdemo sada da razložimo, da sagledamo šta u stvari nudi ovaj dokument. Pre svega, jedna je od činjenica da Srbija ne spada u države koje su obuhvaćene Aneksom prvim, što znači da joj je, praktično, u startu uskraćeno da ima pravo na trgovinu emisijama štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a samim tim to znači da neće moći da učestvuje u Mehanizmu zajedničke implementacije, ali će zato imati pravo da učestvuje u Mehanizmu čistog razvoja.
Zašto nema prava da trguje emisijom gasova, to niko nije tačno objasnio. Pretpostavljam da će možda i emisija trgovine biti isplativija nego nešto što se nama nudi.
Sada ćemo analizirati drugi primer. Srbija, takođe, nema obavezu, po ovom protokolu, o smanjenju emisije koncentracije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, naročito za obavezujući prvi period od 2008. do 2012. godine, pa se onda nameće pitanje da li će Srbija izgubiti ili dobiti. Pokušaćemo da nađemo neki logičan odgovor na sve to.
Ono što je činjenica danas i od koje moramo da počnemo, jeste da je Srbija još uvek jedan nenarušen ekološki sistem, još uvek jedan čist ekološki sistem. Za razliku od takvog ekološkog sistema, sa druge strane, mi imamo ekološke sisteme koji su danas potpuno izrabljeni. Neki su istrošeni reverzibilno, neki ireverzibilno, a odnosi se upravo na one države sa razvijenom i najrazvijenijom privredom i tehnologijom.
Upravo zato se i nameće pitanje zašto oni najjači, oni najveći nisu želeli da potpišu ovakav dokument, a, s druge strane, zašto oni koji su jaki, ali još uvek ne mogu da vode neke svetske procese, ipak su rešili da potpišu ovakav dokument? Zato što se, praktično, pojavljuju zemlje u razvoju, zemlje trećeg sveta, koje imaju nenarušene ekološke sisteme, a koji se mogu iskoristiti upravo u jednoj takvoj funkciji.
Amerika je jasno rekla da je ona svetski lider, da nju više ne interesuje nikome da se pravda, ona to ne želi da potpiše. Ona ne želi da daje novčanu pomoć drugim nerazvijenim zemljama, jer joj se to ne isplati. Zna se da veliki za jedan uloženi dolar moraju da povrate bar pet. Takođe, nemaju nameru da smanjuju emisiju svojih štetnih gasova, jer će smanjivanje emisije tih štetnih gasova ići upravo na smanjenje njihovih radnih procesa, na smanjenje njihove industrije, a to će im umanjiti profit, trku u industriji i u svemu.
Upravo su oni želeli da nametnu problem praćenja koncentracije ovima koji su negde intermedijarno, znači i razvijenim zemljama, koje su našle svoj interes da upravo u našim ekosistemima ostvare ono što ne bi mogli bez naših ekosistema, pa su obećali da će finansirati izgradnju industrije u nerazvijenim ekosistemima.
Jeste, postoje fondovi, ali je pitanje da li će se ti fondovi ostvariti i kako će oni pomoći zemljama u razvoju. U stvari, smatram da se iza toga krije ono što se i danas radi u Srbiji, da će upravo potencijali ovih zemalja iskoristiti razvijene zemlje da sebi uvećaju profit i da na neki način steknu benefit.
Zašto to kažem? Pre svega se već nazire jedan novi trend u svetu, koji se odnosi na te nerazvijene zemlje, na zemlje u razvoju, gde zemlje u razvoju mogu ponuditi jeftinu radnu snagu, mogu ponuditi veliko tržište, a šta dobijaju od razvijenih? Dobijaju, ali ne novčanu pomoć, ne pomoć u gotovom novcu, već u nekim tehnologijama koje su ili prljave tehnologije ili su manje ili više savremene, dok najsavremenije tehnologije ostaju u tim matičnim državama.
To je ono na šta treba obratiti pažnju kada se razmatra potpisivanje ovakvog dokumenta. Pa i za Srbiju, u obrazloženju zašto se zakon treba prihvatiti, jasno stoji da su najvažniji politički razlozi, zašto će Srbija potpisati ovaj protokol i da je to, u stvari, neprikriveno još jedan uslov koji Srbija mora da ispuni u procesu svojih evroatlantskih integracija, a za to će dobiti svoju političku nagradu.
Usput treba iskoristiti možda malo i predizbornu kampanju koja je već počela, pa će se građanima Srbije organizovati jedna međunarodna manifestacija, kako se zove Šesta ministarska konferencija, pod jednim lepršavim nazivom ''Životna sredina za Evropu''. I jeste životna sredina za Evropu, jer će praktično Evropa nastaviti da živi na račun naših neistrošenih i nezagađenih ekoloških sistema.
Postavlja se jedno fundamentalno pitanje: šta čovečanstvo dobija potpisivanjem ovakvog protokola kada ga oni najveći i oni najjači ne žele da potpišu? Sve jedno što su Rusi potpisali, nisu ga potpisali oni koji su najveći zagađivači.
Mi smo već imali priliku od ovih najjačih da ne poštuju ne samo ono što su davno potpisali, pa na primer oni ne poštuju ni Povelju UN, znamo kakav je njihov odnos prema statusu Kosova takođe, pa su potpisali da se neće ponoviti Hirošima i Nagasaki, pa su ponovili 1999. godine i Hirošimu i Nagasaki, izazivajući najveću ekološku katastrofu krajem 20. i početkom 21. veka, a kada se uranijumska prašina nije digla samo iz dva grada nego se digla iz ko zna koliko gradova i sela širom Srbije. Mi ne znamo koji su tačno ti podaci.
Postavlja se drugo pitanje, da li će čovečanstvo preživeti svoj tehnološki razvoj ili će njegov tehnološki razvoj odvesti čovečanstvo u samoubistvo? To je jedno veliko pitanje, jer i uprkos tome ako se zna da ne postoje izolovani ekološki sistemi i da je svaka promena u njima globalnog karaktera, pa će na kraju ispasti da će čovečanstvo ubijati veliki, a da će za to biti krivci mali.
Samo na kraju kao lekar, želim da podsetim i građana Srbije, a pre svega da apelujem na one koji mogu da utiču, slažem se da ovakav dokument treba potpisati, ali da to bude argumentacija i za one druge koji ne žele da potpišu. Mi znamo, statistički podaci postoje, da stopa malignih oboljenja raste iz godine u godinu. Nažalost, sve mlađi ljudi obolevaju.
Šta je u suštini? U suštini jeste upravo mutacija ćelija, upravo ono za šta se može optužiti i ova ekološka savremena situacija danas. Dobijamo nove bolesti. Da li se neko setio da je i Sida nova bolest? Bila je nedoumica da li je Sida veštački sintetisana u laboratorijama ili je virus mutirao u prirodi. Sa ovakvim saznanjima i sa ovakvim stanjem u ekosistemu, lako je moguće da je virus, koji je napadao samo majmune, mutirao i prešao na čoveka.
Takođe, nagle klimatske promene mogu da utiču i na kardiovaskularni sistem. Čovek, iako je najadaptibilniji organizam na planeti, ne može da prati više tempo razvoja ovakvih promena, pa se nemojmo pitati da li su češći i zašto infarkti, aritmije i druge bolesti.
Nažalost, postavlja se pitanje da li se čovečanstvo može odreći i fosilnih goriva, i dezodoransa, i lekova, i frižidera, i klima uređaja, i sprejeva, iako NASA prati burno šta se dešava sa ozonskim rupama na Antarktiku i svim drugima, ali je pitanje da li će čovečanstvo smoći snage da prevaziđe svoje slabosti i svoja trenutna zadovoljstva.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, želeo sam da se javim po Poslovniku pre nego što počne ova rasprava, po članu 226. Poslovnika.
Želim da obavestim vas i građane Srbije da se ovih dana u Srbiji sprovodi akcija dobrovoljnog davanja krvi, u saradnji Instituta za transfuziju krvi Beograd, Televizije B 92 i Crvenog krsta Srbije.
Smatram da o ovakvim akcijama i ne treba govoriti, da su to najplemenitije akcije koje čovečanstvo 21. veka može sprovesti. Smatram da je davalaštvo krvi jedna od najplemenitijih ljudskih osobina, da je dati svoj deo tela, svoje tkivo drugom, i time pomoći, više od ljubavi prema čoveku. Smatram da ova akcija ne treba da ima niti političke, niti bilo koje druge konotacije; treba da prevaziđe sve podele ljudi, da svi ljudi jedni drugima pomognu.
Ono što me je zaista neprijatno iznenadilo, kao promotera ove akcije i dobrovoljnog davaoca krvi u Negotinu, to je da se na akcijama ovakvog tipa deli političko štivo. Naime, radi se o knjizi ''Atentat na dr Zorana Đinđića''. Zaista nemam ništa protiv ličnosti, ali smatram da jednu ovakvu, političku akciju ne treba mešati s akcijama ovakvog tipa.

Pre nego što kažem onu rečenicu ''poštovano predsedništvo'', molio bih pre svega predsedavajućeg da ne meri vreme jer reklamiram povredu Poslovnika, koju je upravo ministar Marković učinio onog trenutka kada je pomenuo moje ime i moj amandman.
Tako je prekršio član 103. Poslovnika, jer je ometao govornika, odnosno pre nego što je govornik izašao za govornicu, on je praktično diskriminisao moj amandman i rekao da ga ne može prihvatiti iz nekih razloga. Smatram da najpre treba saslušati argumente, pa da se onda praktično i donese odluka da li neki amandman treba prihvatiti ili ne treba. Tako da ću ipak početi.
Uvaženo predsedništvo, narodni poslanici, gospodine ministre, molio bih da saslušate šta je suština mog amandmana. Suština mog amandmana jeste da se ovaj zakon izuzme iz redovne procedure. Prvi i osnovni razlog jeste da se još nisu ni stekli uslovi za njegovu realizaciju. Jer svi mi znamo da, pre svega, još nije po Ustavnom zakonu urađeno, pre nego što se ovaj zakon donese, ono što predviđa Ustav i zakon.
Evo, prošlo je prvo zasedanje, ono što je trebalo da se uradi za prvo redovno zasedanje nije urađeno do kraja. Doći će i drugo redovno zasedanje, a mi nećemo uraditi ono što je trebalo da uradimo još u toku prvog redovnog zasedanja ove Narodne skupštine, kao na primer - nije izabran guverner Narodne banke. Trebalo je, po onome što Ustavni zakon kaže, da se guverner izabere još u prvom redovnom zasedanju. Da li je to zbog činjenice što se guverner i ministar finansija ne slažu oko završnog računa, oko budžeta, da li koliki je deficit ili nije, da li to ima neke veze ili nema?
Pa onda, pre ovog zakona trebalo je da se odrede organi i revizorske institucije, jer svi mi znamo da treba da se konstituiše državna revizorska kuća. Da li je ova skupština razmišljala da li imamo mi uopšte adekvatne odgovarajuće stručnjake za tu revizorsku kuću? Da li ćemo konačno dobiti završne račune od prethodnih budžeta, prethodnih 5-6 godina? Evo, o tome bi trebalo, pre svega, Skupština da razmišlja.
Dalje, da li je trebalo da se raspravlja o Zakonu o uređenju Ustavnog suda, na primer? Već svi mi znamo da je isteklo vreme kada je trebalo da se konstituiše Ustavni sud. Sada se pitam da li Vlada i vladajuća skupštinska većina ne žele da konstituišu Ustavni sud, jer je u pitanju ustavnost ovih zakona ili pak nema političkog konsenzusa za konstituisanje Ustavnog suda.
Predsednik Tadić, pre nego što je pošao da se izvini Hrvatima, pre nego što je stao mirno u Američkoj ambasadi, jeste dao svoj predlog za 10 sudija Ustavnog suda. Ali, očigledno to nije dovoljno. Mi iz SPS vam savetujemo da što pre treba da se osnuje Ustavni sud. Jer kada budemo pokrenuli pitanja ustavnosti ovih zakona koji su doneseni pre ovih zakona imaćete veliki problem, imaćete veliki problem u državi i u Narodnoj skupštini.
Zato je dalje Vlada nastavila da se bavi sama sobom i ova skupštinska većina, jer normalno sada ovih 400 ljudi na položaju naravno treba udomiti, treba ih nagraditi za rezultate na proteklim izborima. Ali, ono što je još važnije, a što ovaj zakon treba da im omogući, mada vi pričate suprotno da treba da depolitizuje, mi smatramo da ih upravo politizuje, jer idu sledeći naredni izbori, pa će se ovi ljudi na ovim položajima praktično pobrinuti da se i sledeći izbori urade sa ovim rezultatima koji su sada bili na ovim izborima.
Da je to tako, evo reći ću vam, dovoljno je da se samo razmisli. U periodu kada je donesen ovaj zakon, odnosno kad se diskutovao i doneo ovaj zakon 2006. godine, sastav Vlade je bio drugačiji. Ako se dobro sećamo tada su u vladi bili predstavnici SPO. Tada u Vladi nisu bili predstavnici Demokratske stranke. Tada su G 17 plus nešto ulazili, pa izlazili itd.
Normalno je, sada treba ove položaje razvrstati na one ljude koji tada nisu bili u vlasti, a koji sada participiraju u vlasti. To je tako logično. To jeste tako. Ne znam samo zašto vi želite da mistifikujete, da zavarate građane Srbije da to nije tako. Imate pravo, normalno.
Šta sada, kada budete doveli ove nove položaje, onda ćete reći - e, to nisu više naši ljudi. Sada su to depolitizovani ljudi i oni više neće provoditi našu politiku. Ako je to tako, zašto ih niste doveli evo 1. jula 2006. godine? Tada ste mogli lepo da ih postavite, s obzirom da na tim položajima pripadnici bilo koje stranke ne smeju da propagiraju, kako zakon kaže, svoje političke interese, niti da sarađuje sa svojim političkim prijateljima. Onda je sasvim svejedno, imali ste vremena da ih postavite na svoja mesta i zdravo.
Ali nije moglo, jer je sada druga konstelacija u Vladi u odnosu na ono što je bilo. Mogli ste da ih postavite, mogla je i tehnička vlada da ih postavi. Mogla je, tako je, u pravu ste, vi niste tada bili, ali sada jeste u vlasti, Demokratska stranka sada jeste u vlasti. Mogli ste da ih postavite i za vreme tehničke vlade, jer ti položaji danas nisu funkcioneri, kako ste ih vi sami proglasili. Znači, bilo je načina da ih postavite.
Mogli ste da ih postavite i od 15. maja, imalo je mesec i po dana vremena, da je bilo dobre političke volje, da ste vi bili politički efikasni, kao što niste pokazali tu političku efikasnost još od doba kad ste formirali Vladu. Tako i sada niste imali dovoljno političke efikasnosti i oštroumnosti da postavite, eto, i ove ljude.
E sad, da ste vi, koji nosite demokratski prefiks u svojim imenima stranaka, da se niste obračunali sa onim ljudima koje ste na ovim ili sličnim mestima zatekli 2000. godine, kada ste vi došli na vlast, da niste palili Skupštinu, da niste osnivali krizne štabove i menjali putem tih kriznih štabova stručne ljude i postavljali politički podobne ljude, da niste lustrirali Balinovca pred svima, pred očima javnosti, pred očima svih nas, mi bi vam poverovali da se radi o depolitizaciji. Ali, očigledno da se ne radi o depolitizaciji. Ostalo nam je samo da to priznamo.
Pa sada hoću da vam kažem da pomoćnika ministra, sekretara Ministarstva, direktora organa itd, koje ste vi predvideli za ove položaje, hoću da kažem građanima Republike Srbije da sve te ljude postavlja Vlada na predlog ministra ili na predlog premijera.
Sada, kako ste navikli da i Vladu konstituišete u pet minuta do 12, sada ste ovaj zakon doneli u 12 i 5 minuta, jer je već znamo prošlo vreme. Vi ćete naći načina da retrogradno postavite ovaj zakon. Nije to problem, zato što znate da vaša skupštinska većina u Skupštini će uraditi sve kada je u pitanju interes Vlade. Time ne pravite od Skupštine, kako je neko rekao, dadilju Skupštine, nego pravite Skupštinu tajkunom Vlade.
Jeste vi proglasili da je tih 400 po položaju ljudi vaš politički prioritet, ali se pitam zašto ne bi bio vaš politički prioritet, na primer, milion nezaposlenih ljudi u Srbiji, koji danas traže posao. Zašto prioritet ne bi bio hiljade zdravstvenih radnika i stotine hiljada drugih radnika koji su morali, bili ucenjeni i pod pretnjom da će izgubiti posao, koji su se za jeftine pare odrekli svojih radnih mesta, i prodali svoja prava, pa i najosnovnija prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, i sada su ostali bez njih?
Zašto vaš interes nisu milioni bolesnih koji ne mogu da prime adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer su mnogi zdravstveni radnici morali, po novoj režiji, da odu, da napuste posao?
Ali zato 400 bogato nagrađenih državnih službenika jeste vaš prioritet, jer kažem idu izbori i oni će biti inspiratori izbora. Zato 250 hiljada ostalih državnih službenika, koji su na ivici egzistencije, možda socijalni slučajevi ili blizu socijalnih slučajeva, oni nisu vaš prioritet. Jer, normalno oni treba da budu zahvalni što imaju državni posao, oni će glasati za vas po automatizmu.
Zato ste Zakonom o platama uspeli da ovih 400 položaja, sa odnosim jedan prema osam, u koeficijentima, da izdvojite i da bogato nagradite. Zašto niste, na primer, dozvolili zdravstvenim radnicima da taj odnos bude, na primer, jedan prema četiri, samo duplo manje u platama.
Zdravstveni radnici jesu sigurno stručnjaci, nisu ni bili politizovani i ne treba da se depolitizuju, nego su stručnjaci u svojim poslovima. Postavljam samo jedno pitanje, da li ćete vi direktore javnih službi postaviti, ako već predviđate proces depolitizacije, po stručnim aršinima ili ćete to uraditi po političkoj podobnosti.
Na primer, u Negotinu, sa ove govornice ću vam reći, da li ćete za direktore javnih službi, sada kada ste došli na vlast, postaviti nestranačke ličnosti ili ćete postavljati po političkim aršinima. Šta je sa posebnim savetnicima ministarstava? Kako oni na neki mističan način dolaze do svojih radnih mesta, do svojih plata? To nam niste odgovorili.
Samo za kraj, povećali ste državni aparat, državne činovnike, povećali ste na primer u Ministarstvu poljoprivrede za 200 radnika. Kakva nam je poljoprivreda?
Poljoprivreda je u užasnom stanju, poljoprivredi je užasno. Ne da samo niste pomogli seljaku u proizvodnom procesu, nego mu odmažete i u realizaciji.
Samo informacije radi, na kvantaškoj pijaci može da se zakupi mesto za četiri meseca najmanje, iako znamo da sezona nije ni mesec dana, ali će sigurno uspeti da se to mesto na neki način preproda onima koji ne iskoriste svoje radno mesto.
Da li ste možda razmišljali o seljaku koji iz Negotina dolazi da mu refundirate troškove prevoza itd. Niste. Poskupeli ste mu benzin. Ministarstvo prosvete za 100 radnika, a stanje u prosveti i da ne pričam itd. Pričao bih još mnogo, ali moram da prepustim mikrofon mom kolege. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, ja samo hoću da još jednom ukažem, a već sam ukazivao na sve ovo, a smatram da postoji jedna nova populacija stanovništva u našem društvu, a to je populacija od 400 hiljada ljudi koji predstavljaju 200 hiljada sterilnih brakova, odnosno porodica koje jedva čekaju da dobiju svoje dete.
Smatram da u ime njih, a kao urolog po profesiji, mogu da kažem da od tih 200 hiljada ljudi, verujem da 90% njih ne može da ostvari ono što se zove asistirana oplodnja, ono što se zove nekoliko hiljada evra, jer toliko košta ova oplodnja za sterilan brak. Smatram da, s obzirom da država može svega 1.000, koliko njih može da uradi ovu oplodnju o svom trošku, da oni koji se na jedvite jade i domognu tog novca, možda i zaduže i uspeju da dobiju dugoočekivano dete, verujte da bi to smanjenje, ukidanje PDV-a, mnogo značilo, odnosno što se tiče daljih troškova, odnosno daljeg negovanja dece.
Ono što gospodinu ministru mogu da predložim, a što je već neko i predložio čini mi se, ako nema dovoljno sredstava, odnosno ako nema stavki odakle bi se moglo to uzeti, pa evo, neka bude Nacionalni investicioni plan, jer ako uzmemo da je čovek jedan najveći nacionalni interes onda sigurno postoji još jedan veći interes, a to je rođenje deteta. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, žao mi je što se Vlada odrekla rekonstrukcije jednog dela puta (a odnosi se samo na kilometar), koji za budžet Republike Srbije sigurno ne predstavlja ništa, ali bi Srbiji značio mnogo.
Naime, radi se o kompleksu Vratne, koji se sastoji iz kanjona reke Vratne, a Srbija je prepoznatljiva u svetu po tom kanjonu reke Vratne, po manastiru i po prirodnom rezervatu sa nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Ono što je najspecifičnije za Srbiju jeste upravo kanjon reke Vratne sa tri kamene prerasti. Radi se o jednom svetskom fenomenu, jer su sve tri kamene prerasti različitog porekla i načina postanka. Zainteresovane su mnoge naučne ekspedicije iz celog sveta, a i prošle godine smo imali jednu naučnu ekspediciju iz Engleske koja je došla da proučava ovaj prirodno retki fenomen. Evo kako izgleda jedna kamena prerast; to je, inače, najveća kamena prerast na teritoriji bivše Jugoslavije i jedna od najvećih u svetu.
Žao nam je što se neće omogućiti da mnoge naučne ekspedicije, mnogo planinarska društva dođu, mnoge turističke ture specijalno dođu i obiđu ove kamene prerasti, a da ih planinarsko društvo ne odvede čak i do treće kamene prerasti do koje se mora hodati nekoliko sati ili koritom reke Vratne ili suvozemnim putem koji smo trasirali.
Takođe mi je žao što se Vlada odrekla još jedne manifestacije, a ona se zove "Mokranjčevi dani".
To je muzički festival koji ima 42-godišnju tradiciju, a inače je dobio ime po značajnom kompozitoru, ne samo kompozitoru, nego i dirigentu i horovođi svetskog renomea, a to je Stevan Stojanović Mokranjac, koji je svojevremeno sa svojih 15 rukoveti i sa Prvim beogradskim pevačkim društvom, predratnim, obilazio Evropu i prezentovao Evropi dostignuća horske srpske muzike sa etničkim i duhovnim komponentama.
Danas ovo radi Darinka Matić-Marović sa svojim horom "Obilić", sa svojim horom "Kolegijum muzikum", koja pronosi svetom slavu Stevana Stojanovića Mokranjca.
Mogu vam reći da su najveći umovi Srbije dolazili i bili učesnici "Mokranjčevih dana", a od njih mogu da pomenem Mladena Jagušta, Vidu Ognjenović, Darinku Matić-Marović, Zorana Hristića, a izvinjavam se i mnogim drugim koje nisam pomenuo, dakle, oni su isto tako bili gosti na ovim "Mokranjčevim danima".
Ono što je karakteristično, to je učešće horova ne samo lokalnih, duhovnog hora Crkve Svete Trojice i gradskog hora, već i horova iz svih bivših republika Jugoslavije i horova iz Bugarske, Rumunije i Rusije.
Samo da vas podsetim još jednom da ime Stevan Stojanović Mokranjac u svetu svetske horske muzike znači isto koliko Nikola Tesla u svetu tehnike.
Treći deo amandmana odnosio bi se na jedan veliki problem koji zdravstvo u Negotinu ima, ne samo u Negotinu, već zdravstvo u celoj Srbiji, u manjim opštinama takođe.
Naime, radi se o popisu iz 2002. godine gde je oko 43.500 stanovnika registrovano u opštini Negotin i na osnovu najnovijeg plana mreže koji je projektovan za zdravstvo, mi smo dobili određeni broj lekara, sestara i drugog pomoćnog medicinskog osoblja, koje nažalost nije dovoljno da obavlja kvalitetno svoj rad.
Naime, radi se o popisu iz 1991. godine, komparacije radi, koji je uočio negde 50.000 stanovnika opštine Negotin, a sada, ponavljam, 43.500 je znak da se stanovništvo nije izgubilo, ali da se praktično radi o 14.000 stanovnika koji se nalaze na privremenom i povremenom radu u inostranstvu.
Šta je problem? Problem je u tome što svih ovih 14.000 stanovnika takođe, koji su na povremenom radu u inostranstvu (jer u inostranstvu nemaju stalno zaposlenje, odlaze samo povremeno i rade sezonske poslove), svoje zdravstvene usluge ostvaruju u zdravstvenom centru Negotin.
Cilj ovog amandmana je bio da se praktično u odnosu na ovih 14.000 stanovnika poveća broj zdravstvenih radnika, jer sa najnovijom mrežom zdravstva – a to je u vezi sa ovim budžetom i žao mi je što je procenat izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za budžet zdravstva sve manji i da je poslednjih šest godina najmanji – praktično se dovodi u pitanje ne samo kvalitet već i obim zdravstvenih usluga koje mogu zdravstveni centri u tako malim mestima pružiti svojim osiguranicima.
U eri kampanje o pravima pacijenata koju Ministarstvo zdravlja sprovodi, smatram da to nije adekvatno onome što u stvari zakonom rade, a to je redukcija mreže. Postavlja se jedno ozbiljno pitanje ne samo kvaliteta, već i obima usluga, što za narod znači da li ćemo uspeti da pružimo sve one zdravstvene usluge, da izvedemo sve one operacije, da lečimo sve one bolesti koje su inače predviđene da se rade i da se leče u zdravstvenim centrima, pa i u negotinskom zdravstvenom centru.
Smatramo da je nepravedna hajka na zdravstvene radnike koja se vodi ovih dana, ovih godina. Sa druge strane, zdravstvenim radnicima se onemogućava upravo u budžetu Republike Srbije uloženim sredstvima da svoj posao rade onako kako bi trebalo da rade, a na kraju, položili su i zakletvu da će raditi na takav način.
Pitam se da li će biti dovoljno kapaciteta, da li će biti dovoljno prostora da se u hitnom slučaju pruži usluga. Ne daj bože, može da se dogodi i neka nesreća (svedoci smo dešavanja nesreća, kao što su npr. železničke nesreće i slične) i da li će biti, na kraju krajeva, i po zakonu da jedno odeljenje, kao što je operativno odeljenje u zdravstvenom centru, ostane, koje ima jedinicu postoperativne intenzivne nege, da li će biti dovoljno da jedna sestra pokrije one svoje obaveze i u poslovima intenzivne nege i na odeljenju?
Ja vam kažem da ćemo doći u situaciju da će se postaviti pitanje da li treba raditi nakaradno ili ne treba raditi. Pitam se ko će pružiti takve usluge našim osiguranicima iz naše opštine ukoliko mi budemo prestali da radimo, ukoliko budemo onemogućeni da radimo onako kako treba da se radi. Ne samo da se radi o redukciji zdravstvenog medicinskog kadra, već se radi o redukciji broja postelja. Mogu vam reći da će Zdravstveni centar Negotin izgubiti 50 postelja po najnovijoj uredbi. Nigde nisam video u budžetu gde se povećava broj postelja koji će amortizovati smanjenje broja postelja u zdravstvenim centrima ovakvih malih opština. Da li će se ponovo čekati na operaciju, kao što se to radilo u doba sankcija, po nekoliko nedelja? Gde ćemo slati, gde ćemo primati hitne slučajeve, ko će im pružati usluge, to ostaje veliko pitanje.
Ono što dalje nije dobro, a što se takođe vidi iz budžeta, to je centralizacija zdravstva, centralizacija zdravstvenih usluga.
Molim vas, u budžetu jasno piše da će ogromna sredstva da se ulože u velike zdravstvene kuće, i to tako treba. To su referentne kuće koje i edukuju nas lekare iz manjih mesta. Ali, ne smemo zaboraviti i na manja mesta i na manje domove zdravlja i na bolnice. Ne samo da se radi o ulaganjima u opremu, radi se o tome da su ulaganja praktično nebitna, ulaže se, na primer, u fasade, ulaže se u zamenu prozora, na kraju krajeva gde je i sam tok novca veoma sumnjiv, ali se ne ulaže u opremu.
Mogu da vam kažem da je za Zdravstveni centar Negotin deset godina opština sprovodila samodoprinos, jer je mnogo malo opreme nabavilo Ministarstvo zdravlja a mnogo više je nabavljeno sredstvima samodoprinosa. Vi znate odlično šta znači samodoprinos, da je samodoprinos socijalistička tekovina, i da ga danas neoliberalni koncept države ne priznaje i ne vidi ga. Kažem vam da je 90% modernih sredstava, moderne opreme nabavljeno upravo iz ovog samodoprinosa.
Dalje, u budžetu se kaže - zaposliće se 1000 zdravstvenih radnika, ali gde? Takođe u velike kuće. Mi imamo sada jedan veliki paradoks u zdravstvu da velike kuće zapošljavaju, a male kuće gube radna mesta, gube broj lekara, gube broj sestara.
Takođe, još jedna velika nelogičnost jeste i smanjen obim specijalizacija. Praktično danas u Srbiji u manjim mestima nema novih specijalizacija, sve specijalizacije su planirane za velike kuće. Takođe se slažem da velike kuće moraju biti referentne, moraju imati dovoljan broj specijalista, dovoljan broj kadra, ali se ne smeju zaboraviti male kuće. Nažalost, mi ostajemo bez mnogo, mnogo profila specijalista, ostajemo bez specijalista nuklearne medicine, bez dijabetologa, bez nutricioniste itd. Da ne nabrajam sve za šta će biti uskraćena manja mesta.
Ono što dalje, nažalost, sledi po ovom budžetu, koji je uložio svega 20% od planiranih sredstava u Fond zdravstvenog osiguranja, jeste značajna redukcija lekova koja će se desiti u bolničkim ustanovama. U bolnicama će biti doveden u pitanje dovoljan broj antibiotika u odeljenjima u operativnim granama, pa i dovoljna količina lekova u drugim medicinskim disciplinama. Zatim, postaviće se pitanje medicinskog materijala, sanitetskog materijala. Da li ćemo mi ponovo kupovati gazu? Da li ćemo mi ponovo kupovati špriceve i igle kao u doba najžešćih sankcija? To su ozbiljne stvari koje treba da se razmotre kada se kreira budžet.
Ono što se još dovodi u pitanje je citostatika. Mi znamo danas da imamo citostatika koje su na pozitivnim i negativnim listama. Šta će biti sa citostaticima koji su na pozitivnim listama, s obzirom na povećan trend malignih oboljenja koje doživljavamo svakog dana u Srbiji?
Takođe, pitanje veštačkih kukova i druge opreme tog karaktera; znamo da ljudi godinama čekaju za veštački kuk, a sada, po ovom budžetu, veliko je pitanje da li će i doživeti da dobiju veštački kuk.
Ono sa čime se takođe zdravstvo suočava jeste i sistem dežurstava. Mogu da vam kažem da je sistem dežurstava takođe predviđen da se plati iz budžeta i tako kreiran da to može da se ostvari samo u velikim kućama, a da u malim kućama nema dovoljno kadrova, nema dovoljno lekara koji će sprovesti ovakav sistem dežurstava po važećem Zakonu o radu i po važećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Doći ćemo u priliku, kao nekada, da urolog dežura umesto ušnog ili očnog itd.
Na kraju krajeva, ja vidim jedan neoliberalni koncept zdravstva koji me navodi na to da pomislim da je profit iznad interesa pacijenta, kao i da se pacijent usmerava ka privatnoj praksi.
Što se tiče privatne prakse, čast izuzecima u velikim gradovima u određenim naučnim medicinskim disciplinama, koji zaista ne mogu da se finansiraju iz budžeta Republike, ali privatno zdravstvo se u manjim mestima zloupotrebljava.
Pacijent je u malim mestima često izložen hiperdijagnostici, odnosno, da za narod bude jasnije, onim dijagnostičkim metodama koje donose novac i prihod privatnoj ordinaciji, a koje čak i ne bi možda morale da se urade. Pitanje je i stručne kontrole, ne sećam se da je u nekoj privatnoj ordinaciji bila neka stručna kontrola.
Ali, činjenica je da u budžetu nisam video ni stavku za finansiranje privatnog zdravstva, stavku za davanje kredita, stavku da i privatnik sklopi ugovor sa Fondom. Molim lepo, onaj ko dobije kredit biće milosrdniji i objektivniji prema pacijentu. Onaj ko ne dobije kredit, koji sam mora da se snađe, njegov odnos prema pacijentu će biti drugačiji.
Na kraju krajeva, čuo sam u nekoliko navrata da će plate zdravstvenih radnika biti povećane, ali je pitanje da li će i takve plate biti dovoljne da zadovolje standard radnika? Da li će biti dovoljne da zadovolje povećan obim posla sa smanjenim brojem kadrova?
I, na kraju krajeva, ipak bih rekao - da li je dovoljno za lekara opšte prakse 40.000? Da li je dovoljno za lekara specijalistu 50.000 - 70.000, ako se zna činjenica da su studije pet godina, da je specijalizacija još pet godina? Da li je dovoljno za sestru 20.000 za takav posao koji radi?
Sve bi to bilo ispravnije da Vlada hoće da prizna sindikat lekara i farmaceuta, za koji danas smatra da je nereprezentativan, a ja vam kažem da se jedino sa sindikatom lekara i farmaceuta može pregovarati u cilju rešavanja ovih problema. Hvala lepo.