Gospodine ministre, meni je drago da ste vi uslišili, odnosno prihvatili neke moje dobre ideje. Ali, samo razrešenja radi, festival "Mokranjčevi dani" i dalje se finansira po konkursu iz Ministarstva kulture, ali to su veoma mala sredstva, veća sredstva se izdvajaju za jedinice lokalne samouprave.
Međutim, s obzirom da znamo kakvo je stanje u lokalnim samoupravama, kakvo je stanje privrede, privatnog preduzetništva itd, drugih elemenata, mi smo morali ove godine, praktično, da se ovaj festival finansira kao posebna stavka u budžetu, upravo zbog toga što lokalna samouprava neće moći efikasno da odgovori celokupnim zahtevima festivala "Mokranjčevi dani" da bi oni ostali upravo ono što jesu, prezentacija jednog značajnog nivoa. Izvinite, ali smatramo da je to evropski nivo događaja, sa učešćem horova iz inostranstva, i to sa stalnim učešćem horova iz inostranstva.
Ono što dalje želim da vam kažem tiče se zdravstva. Ja, naravno, nisam ekonomista, ali podsećam vas da sam čovek koji dolazi iz prakse, iz bolnice, i ukazujem vam na to šta je trend poslednjih meseci ili godina i dobronamerno želim da ukažem da se ovaj problem prevaziđe. Znači, nije moj prevashodni pristup ovom problemu – hajde sada da kritikujemo zdravstvo zato što sam ja narodni poslanik iz opozicije pa hoću da kritikujem sve živo, pa i zdravstvo. Ne, verujte da nije, ja samo upozoravam, ne samo vas nego Vladu, sve nadležne, da su trendovi u zdravstvu, praktično kriterijumi... A ne sviđa mi se ono što se radi, počinje jedna medijska hajka na lekare i zdravstvene radnike. S druge strane, proklamuju se prava pacijenata koja po zakonu mogu da imaju, da ostvaruju, ali na kraju u osnovi svega je budžet, novac koji se ulaže. Naša dobra volja postoji, ali nema dovoljno novca, nema dovoljno sredstava, nema dovoljno objektivnih okolnosti da mi u potpunosti pružimo sve kvalitete i obim zdravstvenog procesa. O tome se radi. Hvala lepo.

Upravo cilj ovog amandmana jeste da se omogući radnicima opštinske uprave i javnim preduzećima u opštinama da ostvare svoja primanja...

Suština ovog amandmana jeste upravo da se omogući radnicima opštinske uprave i radnicima javnih preduzeća opštine, koje se inače finansiraju iz budžeta lokalne samouprave, da mogu da ostvare svoja planirana primanja za 2007. godinu. Mi ovde imamo jedan primer da praktično uredba dozvoljava da se povećaju plate, da se povećaju koeficijenti i osnovice za platu, a s druge strane da zakon to onemogući i da onemogući da ti ljudi prime platu po tim novim koeficijentima.
Pitanje je i pod uslovom da se broj radnika i ne poveća, odnosno mnoge lokalne samouprave su smanjile broj radnika u lokalnoj samoupravi po uputstvu Vlade Republike Srbije. Konkretno, lokalna samouprava u Negotinu je umesto planiranih 10% smanjila za 20% broj radnika u lokalnoj samoupravi. Međutim, sada taj smanjeni broj radnika po novom zakonu, a po prethodnoj uredbi, iako ima povećan obim posla, ne može da ostvari svoje planirane lične dohotke.
Ovo je još jedan dokaz da se Vlada još uvek bavi sama sobom, jer je praktično zaboravila da postoje lokalne samouprave, više ne obraća pažnju na interese građana lokalne samouprave. Kako tumačiti pojavu da je Vlada po novom Zakonu o energetici u lokalnim samoupravama ukinula Fond rente Đerdapa, praktično fond koji je služio da obešteti lokalne samouprave koje su pretrpele štetu prilikom izgradnje "Đerdapa 2". Fond rente je bio među značajnim stavkama u budžetu lokalnih samouprava. Pogotovo ako se setimo da je lokalna samouprava u Negotinu prošle godine imala strašne poplave, pa bi taj novčani iznos iz Fonda rente bio dobrodošao za sanaciju ovih nanetih šteta.
Kako bi se inače mogla tumačiti ova pojava da uprava dozvoljava, a zakon joj onemogućava? Ili je Vlada površno donela zakon ili se radi o prećutnim signalima da lokalna samouprava još mora smanjiti broj radnika i da ovo uputstvo Vlade za smanjenje radnika nije dovoljno, nego da se planira još veće smanjenje radnika u lokalnoj samoupravi.
Podsećam vas da će to izazvati strašne socijalne probleme, jer u lokalnim samoupravama u uslovima kakvi su danas, gde privreda ne radi, gde poljoprivrednici jedva preživljavaju, gde mogu jedino da uplate poreze i doprinose, gde se postavlja pitanje da li mogu uplatiti i poreze za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, gde se privatno preduzetništvo takođe gasi, mogu vam reći da su to radnici koji su jedini u familiji, porodici, koji ostvaruju svoje pravo na rad. Šta nas čeka u lokalnim samoupravama? Čeka nas još veći gubitak posla, čekaju nas nove privatizacije, čekaju nas novi stečaji. Praktično, vlada pravi socijalne slučajeve koji su prepušteni nekoj lokalnoj samoupravi na rešavanje.
Ako govorimo o platama u lokalnoj samoupravi, da li vaspitačica sa 27 hiljada mesečno može da radi svoj posao kvalitetno, sa voljom, da ima puno strpljenja prema deci koju čuva? Da li fakultetski obrazovan čovek, pripravnik u lokalnoj samoupravi, može da ima 25 hiljada dinara mesečno? Molim vas, to su stvari o kojima Vlada, država treba da razmisli.
Što se tiče mladih, pitamo se zašto ne zasnivaju svoje porodice. Upravo zato što nema ekonomskih mogućnosti da se zasnuje porodica. Posle se pitamo zašto je natalitet tako mali. Što se tiče nataliteta, podsećam vas da u ovom trenutku u Srbiji ima oko 200 hiljada sterilnih brakova, koji čekaju na asistiranu oplodnju, kako bi se u narodu reklo - veštačka oplodnja. Država trenutno iz svog budžeta može da izdvoji novčana sredstva svega za oko hiljadu oplodnji godišnje. Ako se uzme u obzir da svaka asistirana oplodnja ne daje jedan embrion, da je bezuspešna, da je u proseku potrebno dva do tri puta da se to uradi, trend rešavanja 200 hiljada sterilnih brakova u Srbiji će se rešiti za više od 200 godina, po ovoj dinamici rešavanja ovih problema. Ako bi se išlo privatno, to bi koštalo nekoliko hiljada evra, što je nedostupno za običnu porodicu, za običnog građanina, koji ne zna kako će platiti lek, da li će dobiti lek na recept.
Moram da vam kažem, po predviđenom budžetu za zdravstvo postavlja se veliko pitanje pozitivne i negativne liste lekova. Ja predviđam da će se mnogi lekovi sa pozitivne liste plaćati sa većom participacijom, ili da će mnogi od njih prelaziti na negativnu listu ili ih veštački neće biti u državi.
Molim vas, gospodine predsedniče, da umirite gospodu narodne poslanike.
(Predsednik: Molim vas za još malo strpljenja da se saslušamo. Izvolite, nastavite)
Šta reći, pored ovih banalnih problema u zdravstvu, šta će se desiti sa složenim zdravstvenim procesom koji se u primarnom zdravstvu sve više razbuktava. Molim vas, postavlja se jedno etičko pitanje. Danas ono što je država uradila, Vlada, u domenu plata u lokalnim samoupravama, imamo još jedan primer, a uredba onemogućava...
Naime, po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti svi pacijenti imaju pravo na lečenje, svi pacijenti imaju pravo da odu kod lekara, da obave pregled, da uzmu lek. Ali, po uredbama koje je država uredila, sve ovo im je onemogućeno. Ja ću vam to pokazati na prostom primeru.
Da bi danas bolestan čovek došao do specijaliste, na primer do urologa, on mora da ode do svog izabranog lekara, da se javi svom izabranom lekaru, da u redu čeka nekoliko sati, pod uslovom da izabranog lekara nađe, da izabrani lekar nije na godišnjem odmoru ili na slobodnim danima.
To je dvostruko nezadovoljstvo, jer pacijent čeka nekoliko sati a izabrani lekar se znoji celog dana da bi postigao normu. Zatim on dobije uput da ode kod specijaliste, dođe kog njega, biva pregledan od strane specijaliste. Da bih mogao da ga izlečim dajem mu uput za laboratoriju, dajem mu uput za ultrazvuk. Nekada sam imao pravo da napišem sve te upute. Danas tog prava više nemam. Pacijent se sa mojim izveštajem ponovo vraća svom izabranom lekaru. To se ne može ostvariti u istom danu. To se može ostvariti tek sutradan, jer on čeka u redu, podsećam vas, i kod mene i kod svog izabranog lekara.
Tek tada izabrani lekar njemu ponovo piše upute - za laboratoriju, za ultrazvuk, za rendgen. Da bi otišao u laboratoriju potrebno je dva do tri dana da zakaže. Da bi obavio ultrazvučni pregled, potrebno je nekoliko nedelja da dođe do ultrazvučnog pregleda. Da obavi druge pomoćne dijagnostičke metode, za sve to vreme, da bi ponovo pokazao svom lekaru specijalisti, kome uput ističe za mesec dana, on mora ponovo da ide po taj uput.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Dimitrijeviću, samo sekund. Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nema smisla. Svi razgovarate međusobno, strašna je buka. Hajde da se saslušamo, ostalo je još samo nekoliko amandmana da završimo današnji rad. Molim vas.)
Gospoda narodni poslanici nisu bolesni, ali će se razboleti, ne daj Bože, jednog dana, pa će ih interesovati kakav će biti zdravstveni proces kada oni budu došli na red kod lekara. Ali, ja znam da će oni imati privilegije i da neće čekati u redovima kao što čekaju obični pacijenti. Ali, ja ih podsećam da se danas za ultrazvuk čeka u Negotinu, u manjim mestima po nekoliko nedelja, a vaši Beograđani, vaši sugrađani čekaju po nekoliko meseci da dođu na red do laboratorije, do ultrazvuka i do drugih dijagnostičkih metoda.
Zato vas molim da pažljivo saslušate, gospodo narodni poslanici, jer se radi o našim građanima i u Beogradu, i u Negotinu, Zaječaru i u drugim gradovima. Ovo su upravo one anomalije u zdravstvu koje su prisutne u celoj Srbiji poslednjih par godina.
Po ovome se može videti koliko ova vlada vodi računa o zdravstvu, koliko ova vlada poklanja pažnje obolelom čoveku, pacijentu. Podsećam vas da problem nije u lekarima, u zdravstvenim radnicima, niti u pacijentima, nego u novcu koji se odvoji za budžet zdravstva iz celokupnog budžeta Republike Srbije.
Za kraj, samo želim da vas podsetim da je nekada, u moje vreme, kada sam bio lekar opšte prakse, svako od pacijenata mogao da dođe i da kaže da jednom godišnje hoće da proveri krvnu sliku, da jednom godišnje hoće da proveri svoje zdravstveno stanje.
Gospodo narodni poslanici, a građani to odlično znaju, sada toga više nema; sada i bolestan čovek teško može da ostvari svoje pravo na lečenje u tako složenom zdravstvenom procesu.
Znate li šta se desi? Desi se da čovek praktično odustane od čekanja. Da li će bolestan čovek čekati na ultrazvučni pregled mesec dana? Da li će čekati na laboratorijske rezultate nedelju dana? Neće, gospodo, nego će se pozajmiti, otići u privatnu ordinaciju i tamo uraditi sve što mu treba. (Aplauz.)
Hvala lepo. Sve ovo što sam rekao je istina i to se odražava na građane Republike Srbije. Znam da ste nestrpljivi, uskoro ću završiti, nije problem, ali mi je drago da sam ipak uspeo da privučem pažnju narodnih poslanika koji se bave problemima svog naroda, pa i problemima bolesnih građana Republike Srbije.
Samo za kraj bih rekao da smo nekada bili država koja je imala najbolje uređeno socijalno i zdravstveno osiguranje, ali nažalost, to danas više nismo. Danas u ovoj državi sve više građana Republike Srbije ne može da ostvari svoje pravo na zdravstveno osiguranje.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. - narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja.
Imam pravo da tražim i obaveštenje i objašnjenja, s obzirom na to da znamo da je ovakav Predlog budžeta i da za njega, verovatno, neće biti završnog računa, odnosno provere završnih računa, kao što se to dešavalo i ranijih godina, praktično, od 2001. godine, otkad nijedan budžet nije imao proveru, odnosno on je imao nekakav završi račun, ali bez ikakve revizije.
Meni je jasno da svaki budžet na takav način može da bude, u stvari, skup predizbornih obećanja. Andersenove bajke mogu da se napišu o takvom budžetu, jer, da li će biti to realizovano i kako će biti realizovano, to je veliko pitanje.
S obzirom na to da je tako netransparentno napisano, da je netransparentno pokazano, pitam, u ime ljudi iz Borskog okruga, u ime 20.000 nezaposlenih ljudi iz Borskog okruga, koji je, inače, jedan od 13 ugroženih regiona što se tiče privrede i stanja privrede, da li će nakon ovog budžeta tim ljudima biti bolje? Da li će oni bolje živeti? Da li će se za njih otvoriti nova radna mesta? Da li će se oživeti privreda? Koliko će se uložiti u privredu? Šta je sa subvencijama, itd?
Želim samo da vas obavestim da je od 2001. godine, od one poznate, revolucionarne 2000. godine, koju ja ne bih zvao revolucionarnom, nego kontrarevolucionarnom, jer revolucionarno znači da je nešto bolje, da je nešto novo, ali se ništa bolje nije desilo, 6.000 ljudi u Boru ostalo bez radnog mesta.
U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor takođe je 3.500 ljudi ostalo bez posla, u Industriji hemijskih proizvoda Prahovo, upravo uvođenjem tih kriznih štabova u ova preduzeća.
Molim vas, radnici Rudarsko-topioničarskog basena Bor imaju stogodišnje iskustvo u topljenju rude, stogodišnje iskustvo života od prodaje bakra. Da li će oni morati da uče kako se gaji kikiriki ili će se, na neki način, oživeti nešto, ili će se oživeti privreda ovog regiona?
Ljudi Industrije hemijskih proizvoda Prahovo, takođe, generacijama žive od proizvodnje u hemijskoj industriji.
Pitam vas, da li će država rasprodavati i rudnik Bor i rudnik Majdanpek i sve površinske kopove, a ima ih tri, i dve flotacije, i Beogradski peščar, i Fabriku kreča, i Fabriku bakarne žice, a davati subvencije samo za plate ...

...ili će se konačno ispuniti želja radnika sindikata i bivšeg rukovodstva da se podstakne akcioni kapital, da se subvencije, s obzirom na to da Rudarsko-topioničarski basen Bor najveći dug ima prema državi i nešto manji dug prema inostranim poverenicima, da li će se napraviti jedna akcija da se ovi dugovi prevedu ...

...da se omogući da strateški partneri uđu i postanu, praktično,  da mogu da budu akcionari.
Samo da podsetim da su, otprilike, zalihe procenjene rude negde oko dve milijarde tona, da je cena bakra na svetskom tržištu stabilna i da će biti pozitivan ekonomski pomak ukoliko je cena bakra samo 3.000 američkih dolara na svetskom tržištu, a sada je, trenutno, devet.
Veliki je interes države, veliki je interes 20.000 nezaposlenih ljudi u Borskom regionu da se oživi, na neki način, ova eksploatacija Rudarsko-topioničarskog basena Bor i da se završi na adekvatan način privatizacija Industrije hemijskih proizvoda Prahovo.
Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, tražim obaveštenje, po članu 226. i 225. Poslovnika, pred ovim parlamentom i pred građanima Republike Srbije, pre svega, od postojeće parlamentarne većine (jeste da ih nema, tačno je, ali bar od onih kojih ima, koji su prisutni), o tome zašto smo proćerdali i zašto je uzaludno prošlo Prvo redovno zasedanje Parlamenta? Tako je  neefikasno sve urađeno da sada, u vanrednom zasedanju, još ništa ne radimo od onoga što treba da se radi u prvom redovnom zasedanju.
Podsetiću na sve ono što je trebalo uraditi, da građanima bude jasno. Trebalo je razmatrati Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o ostvarivanju prava građana na obaveštenost, izabrati Zaštitnika građana, izabrati organ nadležan za ostvarenje prava građana na obaveštenost, izabrati guvernera Narodne banke, izabrati Državnu revizorsku instituciju.
S obzirom na član 9. Ustavnog zakona, koji kaže - izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, trebalo je raditi i na zakonu o uređenju Ustavnog suda i na zakonu o postupku pred Ustavnim sudom, pa je trebalo da predsednik Republike Srbije predloži 10 kandidata Skupštini, da se Skupština izjasni. Narodna skupština je trebalo da predloži 10 kandidata predsedniku Republike Srbije da bi se konstituisao Ustavni sud.
Sve je ovo trebalo uraditi da bi se uopšte mogle verifikovati i ostavke narodnih poslanika i novi mandati narodnih poslanika, da bismo mogli da glasamo za bilo koji zakon, da bismo mogli da glasamo za bilo koju važnu odluku, za koje može, s pravom, da se sumnja u njihovu ustavnost i da se pokrene pitanje ustavnosti, pa da verifikujemo međunarodne ugovore, pa da imamo pravo da donosimo međunarodne ugovore i da o njima pričamo.
Umesto toga, mi smo u toku Prvog redovnog zasedanja jedva sastavili Vladu, jedva doneli Zakon o ministarstvima, a najvažnije je bilo to da smo pritvor produžili do mogućih 40 godina. Takođe smo bili na putu da donesemo zakone koji nisu bili bitni za Prvo redovno zasedanje, ali ticali su se političkih interesa partija koje čine političku većinu u Parlamentu danas. Odbori? Valjda ćemo ih konstituisati do kraja Drugog redovnog zasedanja.
S obzirom na to da je vreme prošlo, tri minuta i 11 sekundi, hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, puno je članova Poslovnika danas prekršeno, ne zna se više koji nisu, ali mislim da je dostojanstvo Narodne skupštine danas svedeno na minimum.
Sve vreme otkad se formirala Vlada, otkad se formirala aktuelna skupštinska većina, oni pokušavaju da građanima Srbije predoče kako imamo pravnu državu, kako ćemo da počnemo da radimo, kako ćemo da krenemo u neki progres itd.
Onaj ko kaže da danas, posle ove sednice, imamo pravnu državu, taj ozbiljno obmanjuje građane Srbije u pravnost i legalitet ove države.
Kako imamo pravnu državu i kako možemo donositi zakone, ove danas predložene, kad Ustav i Ustavni zakon jasno kažu koji se zakoni moraju doneti u prvom sazivu redovne sednice Narodne skupštine, pa čak i ako prenebregnemo to, a ne smemo da prenebregnemo tu činjenicu, kako da donosimo zakone ako nemamo Ustavni sud, što je osnov jedne pravne države.
Nama je danas jasno da i aktuelna skupštinska većina i Vlada Republike Srbije samo žele da nastave svoje političke igre, žele da nastave sa podelom svojih političkih feuda. Jedva su ih podelili u globalu, a sada ih treba dalje deliti u pojedinostima. Tu je sada najveći problem, kako će ko svog čoveka postaviti, u koji resor, kako kontrolisati resor, koji je obim resora. To je ono što njih interesuje, a da li će se to dešavati kao podela resora po nekim zakonima ili po slobodnim političkim dogovorima iza kulisa, to je na vama građani Srbije da vi odlučite, a na nama da sigurno nećemo podržati ovo što se ovde radi.
Upravo danas, ovim zakonima, hoće Vlada Republike Srbije, hoće aktivna skupštinska većina da deli svoje resore, to je još jedan dokaz, da se Vlada i dalje bavi sobom, da se skupštinska većina i dalje bavi sobom, a ne interesima koji su od opštedruštvenog značaja.
Njima, nažalost, nije važno što ne postoji Ustavni sud, pa npr. AP Vojvodina može da donese statut kakav hoće, može da donese bilo kakav drugi opšti akt kakav hoće, kakav je mehanizam Vlade da reaguje na to, jedino preko Ustavnog suda, ali se ona o tome ne brine, ali se brine kakve će ingerencije u novoj vladi imati predsednik, a kakve će ingerencije u novoj vladi imati potpredsednik, jer je veoma važna politička moć, odnosno podela političke moći.
Svaki zakon ovakve prirode koji se donese jeste ne samo lov u mutnom...
(Predsednik: Vreme.)
... već i uzurpacija vlasti. Ali kako je uzurpacija vlasti, to ću reći za pola sata-sat, pošto me sada vreme ograničava. Hvala lepo.

Kolege poslanici, samo bih da nastavim dalje sa razmatranjem člana 104, koji je u više navrata prekršen, i u više stavova, a pre svega u stavu koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Davno nisam, gospodo narodni poslanici, čuo da se neko, jedan poslanik drugom obraća sa uvažavanjem, pogotovo ako smo iz različitih poslaničkih grupa.
Još od početka prve konstitutivne sednice, koja će ući u istorijske anale parlamentarizma našeg, i po svom toku i po svom sadržaju, od momenta kada se formirala aktuelna poslanička većina, pa do momenta kada se formirala vlada, nastavilo se samo sa uzurpacijom političke vlasti i ni sa čim drugim.
Ono što SPS želi da predoči građanima Republike Srbije, to je da objasni kako se vrši politička uzurpacija vlasti. Svi mi znamo da je aktuelna politička većina u parlamentu jedva, na jedvite jade iznudila vladu. Vlada je počela sa svojim radom i sve nam je bilo jasno kada je počela sa prvim zakonom, sa izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Nije bilo važno doneti sve ove zakone koje predviđa Ustavni zakon, ali je mnogo bilo važno da se produži pritvor, čak i do mogućih 40 godina. Nažalost, krenulo se dalje u pokušajima političke uzurpacije vlasti, a to je normalno. Vlada predloži zakon i zna da će na razmatranju u Skupštini imati većinu i da će svaki zakon proći.
Normalno je da poslanici opozicije uočavaju ovu političku uzurpaciju vlasti i žele da reaguju. Kakva je mogućnost reagovanja? Poslanici koji predstavljaju političku manjinu jesu u manjini, ali u značajnom broju da mogu, na primer, inicirati pitanje ustavnosti jednog zakona.
Ko će odlučiti o tome da li je jedan zakon ustavan ili nije, da li poštuje Ustav ili ne. U ovom trenutku ne postoji Ustavni sud koji će o tome odlučiti, ali zato uvek postoji parlamentarna većina koja je formirala vladu i koja će odlučiti i doneti političko rešenje.
Nažalost, i ta parlamentarna većina i ta vlada nije slobodna volja, hoću još jednom da ponovim, niti narodnih poslanika u Skupštini, niti slobodna volja građana Republike Srbije. Znamo mi odlično da je to volja političkih moćnika sa strane i da je izgovor uklopiti se u nekakvu EU, zakone EU. Želi se da se ne postigne ništa, da se u državi postigne haos, da se u državi ne dešava ništa produktivno, ništa konstruktivno i da parlament i građani Republike stoje. Hvala lepo.

Hvala lepo, potrudiću se da se uklopim u pet minuta. Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, puno je do sada izrečeno i tumačenja, i mišljenja, i zaključaka, ne samo o Zakoniku o krivičnom postupku, čuli smo i pomenuti su i mnogi događaji iz bliže ili dalje prošlosti u Srbiji, kritikovani su i pominjani su mnogi drugi zakoni u Srbiji i stanje zakonodavstva u Srbiji.
Pre svega, želim da iz svih tih izrečenih zaključaka, zajedno sa građanima Srbije, donesemo neke opšte zaključke i pozivam ih da zajedno proanaliziramo sve ovo što se do sada pričalo.
Želim još jednom da iskažem jasno stav SPS, da mi nikada nećemo glasati za ovaj zakon koji predstavlja izmenu Zakonika o krivičnom postupku, pre svega, zbog toga što se radi o tome da se ovim predloženim zakonima pritvor produžuje. I ovaj dosadašnji pritvor, koji je trajao četiri godine, u principu je previše ostavljao vremena za rad nadležnih organa.
Takođe, mi smo protiv toga da se ovaj pritvor praktično i formalno produži na 40 godina. Želimo da obavestimo građane Srbije da se ovim predlogom zakona, praktično, pritvor produžuje na 40 godina. Reći ćete da je 40 godina za nekog ograničeno vreme, ali postoje ljudi za koje 40 godina nije ograničeno vreme, i može da se desi da će pritvor trajati do kraja njihovog života.
Interesantna je druga stvar. Interesantan je nesklad koji se javlja između onog što predlaže Ustav i onog što predlaže ovaj zakon. Naime, Ustav predlaže, setimo se, pritvor od tri meseca, Ustav predlaže da pritvor treba da traje najkraće moguće vreme. Ustav je volja naroda, ono što je narod izglasao i ono što narod želi. Zakon predlaže 40 godina. Zakon nije volja naroda. Zakon je volja Vlade.
Pitamo se, da li je to moguće da postoji toliki nesklad između vođe naroda i volje Vlade. Da li je to demokratski? Da li je to moralno da se vreme prikupljanja dokaza praktično produži toliko? Da li duže vreme prikupljanja dokaza, da li će duže vreme koje se ostavlja nadležnim organima povećati efikasnost njihovog rada ili neće? Sigurno da neće. Produžavanjem vremena samo se smanjuje efikasnost rada nadležnih organa.
Postavlja se jedno pitanje, ne kršimo li mi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ne kršimo li mi kodeks ljudskosti i humanizma onih ljudi koji su u pritvoru? Još jednom želim da podsetim građane Srbije da su ljudi koji su pritvoreni ljudi koji su lišeni slobode, ali ljudi protiv kojih postoji optužnica, ali niko ne može da kaže da li su oni krivi ili nisu krivi.
Da li oni u toj zabludi treba da budu 40 godina svog života: da li su krivi ili nisu krivi? Za poštenog čoveka, za čoveka koji nije kriv, za nevinog čoveka pritvor je velika kazna. To je nešto što on doživljava na specifičan način. Mnogima će to biti prvi put da budu pritvoreni, ali za onog koji je kriv pritvor može biti i velika nagrada, jer takođe za njega je pritvor samo blaži stepen kazne.
Zato SPS sigurno neće učestvovati u svemu ovome i glasati za ove predloge zakona, jer mi nećemo da pratimo tzv. demokratski trend produžavanja dužine pritvora i preko četiri godine, odnosno za narednih 40 godina.
Ono što je takođe sigurno i zašto SPS neće glasati, to je takođe da je SPS primetila trend ponovnog javljanja nekih ideja koje su nekada harale Srbijom 2000. godine. Ako se, naime, setimo kako je formirana vlada, ko je vladu formirao, onda ćemo lako prepoznati neke ideje koje su 2000. godine harale Srbijom, neke ideje koje su već sprovodile akciju "Sablja" i koje za zadatak imaju da ponovo možda dovrše onu akciju koju nisu završile, i da čak građanima Srbije pokušaju da opravdaju tu svoju akciju.
Normalno, mi to razumemo i mi pretpostavljamo da će ovi zakoni proći volju većine narodnih poslanika u Skupštini, jer samo želim da podsetim građane Republike Srbije da ova većina parlamentarna ovde koja će izglasati ove zakone nije slobodna volja većine poslanika, nije slobodna volja naroda, radi se o slobodnoj volji nekih drugih centara moći, koji možda žele sabljom da mašu u Srbiji.
Samo na kraju još želim, da ne bih prešao sa vremenom, da podsetim građane Srbije da SPS ima još puno činjenica, dokaza, ali nažalost vremena je malo. SPS sigurno neće glasati za ove predloge.