Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem zasedanju imamo set zakona koji se odnosi na lokalnu samoupravu.
Moram da kažem da su o ovom setu zakona politički faktori počeli raspravljati pre jedno tri meseca. Međutim, Vlada je nama dostavila ovaj set zakona, odnosno predlog dnevnog reda, sinoć, a oni koji su bili upućeniji, članovi odbora ili radnih grupa, mogli su da vide tu radnu verziju svih ovih zakona. Ali, nisu bili svi poslanici u mogućnosti da ove zakone u dovoljnoj meri razrade i da aktivno učestvuju, kako u načelu, tako i u podnošenju amandmana.
Iz svega ovoga, iz cele diskusije, može se zaključiti da postoji jedan opšte politički konsenzus da ispoštujemo ovaj ustavni zakon o sprovođenju Ustava, jer je rok, mislim, subota do 24 časova, kada mi treba da usvojimo ovaj set zakona. Sve političke partije idu u tom pravcu da se omogući donošenje ovih zakona, kako bi se omogućilo i raspisivanje lokalnih izbora.
Ali, ima nešto što moram da istaknem ovde. Čujemo od pojedinih poslanika kritike kako smo slabo radili, ali je činjenica da smo imali mnogo tačaka dnevnog reda na koje smo izgubili mnogo vremena, a na ovako važnim pitanjima ostajemo uskraćeni za to vreme.
Nadam se da će ovi zakoni i amandmani koje su poslaničke grupe podnele biti dobro sagledani, možda, i prihvaćeni. Jedan broj je podnela i Socijalistička partija Srbije. Nadam se da će u tom broju biti razmatrani i neki od njih i prihvaćeni.
Vlada je bila prinuđena da povuče jedan set zakona, o budžetskom sistemu, porezu na dohodak građana, porezu na dobit preduzeća, administrativnim taksama, da bismo stavili ove zakone na dnevni red. Ja to na neki način razumem, ali niko nema pravo, neću da ih pominjem, od ministara da kaže da mi nismo u ovom periodu radili. Evo, vidite, u poslednje vreme radimo, čak, non-stop. Večeras ćemo, pretpostavljam, raditi i do 22 časa. Normalno da je to potreba.
Kada je u pitanju prvi zakon – o teritorijalnoj organizaciji, ne bih se posebno zadržavao. Svi prethodnici su, uglavnom, isticali da je osnovni teritorijalni oblik – opština. Zatim, imamo gradove, odnosno grad, imamo grad Beograd i autonomne pokrajine.
Ono na šta želim da se posebno osvrnem kada je u pitanju zakon o teritorijalnoj organizaciji, jeste što raniji zakon nije regulisao pitanje nadležnosti, ni propisivanje načina obeležavanja naseljenih mesta, ulica i trgova. Sada je to povereno Vladi i mislim da je to pitanje, koje je regulisano ovim zakonom, u principu, dobro.
Posebno želim da istaknem da su ovde promenjeni nazivi nekih naseljenih mesta, da ste udovoljili zahtevu da se promeni naziv opštine Petrovac u Petrovac na Mlavi. Kao član Odbora za lokalnu samoupravu, tu je i naš poslanik iz Petrovca na Mlavi, upravo sam na tome insistirao.
Jedno od pitanja koje se reguliše ovim zakonom jeste osnivanje novih jedinica lokalne samouprave, njihovo spajanje, ukidanje i promena teritorije postojećih lokalnih samouprava. Predviđena je procedura. Tu mora da se pokrene inicijativa od strane skupštine opštine ili 10% potpisa birača, s tim da Narodna skupština raspisuje referendum, ali se kaže da referendum nije obavezujući.
Mislim da tu treba, na neki način, proceniti da li ići u tu aktivnost referenduma ako on nije obavezujući. Znači, treba napraviti jednu sponu i dobru procenu, da li postoji razlog i osnov za jednu takvu aktivnost, da se ne bi izgubila sredstva, da se ne bi izgubila energija i, pre svega, vreme.
Što se tiče gradova, moram da kažem da su napravljeni određeni kriterijumi koji regulišu pitanje statusa gradova. To su gradovi preko 100.000 stanovnika, gradovi koji imaju manje od 100.000 stanovnika, ali su različiti kriterijumi. To su ekonomski, geografski, kulturni itd.
Moram da istaknem da Vlada Republike Srbije, prilikom utvrđivanja razvijenosti opština, ima jedne kriterijume, a, koliko vidim, prilikom donošenja ovog zakona o teritorijalnoj organizaciji, vi ste imali druge kriterijume. Ne želim da pominjem opštine, meni je drago što određene opštine, a njih ima 24, uključujući i grad Beograd, imaju status grada, ali neke od njih su svrstane u kategoriju nerazvijenih opština, u marginalna područja, a vi ste ih sada svrstali u status gradova.
Mislim da treba da pokrenete inicijativu kod Vlade za utvrđivanje kriterijuma o razvijenosti opština. Mislim da sadašnji kriterijumi nisu realni i da sadašnja procena i raspored opština po stepenu razvijenosti nije u redu. To treba promeniti, pre svega, da bi se omogućilo pojedinim opštinama da konkurišu kod Fonda za razvoj Republike Srbije za određene pogodnosti, a pogodnosti se odnose, pre svega, na kamatu.
Ono što je posebno ovde istaknuto, jeste regionalni razvoj. Ne smemo jednu stvar zaboraviti, a to je, ako mislite da razvijamo samo gradove, odnosno sredine koje imaju status grada, morate voditi računa i o opštinama koje imaju manji broj stanovnika i o celovitom regionalnom razvoju Srbije.
Kada je u pitanju zakon o lokalnoj samoupravi, posebno želim da se osvrnem na organe opštine, a to su skupštine opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava.
Ranije smo imali sasvim drugačiji način izbora predsednika opštine, to je bio neposredan izbor. Podeljena su mišljenja, neposredni izbor predsednika ima svoje prednosti, sigurno ima i slabosti. Ne delim izneta mišljenja.
Bilo je problema i od strane predsednika opštine, u onim lokalnim sredinama gde je došlo do krize, ali, takođe, bilo je i problema koji su proizašli od strane skupštine, tako da ne treba prebacivati odgovornost samo na predsednike opština, nego je bilo, sigurno, obostrane odgovornosti.
Što se tiče svih ovih organa, želim da kažem da je namera Vlade u ovom predlogu da, na neki način, opštinama omogući prijem kvalitetnih kadrova.
Kada je u pitanju skupština, imamo predsednika skupštine i njegovog zamenika. Kada je u pitanju predsednik, imamo njegovog zamenika. Imamo sekretara, sekretara skupštine i njegovog zamenika. Imamo načelnika uprave i njegovog zamenika. Ja to podržavam, ali, s druge strane, mi smo ograničeni finansijskim sredstvima. Doneli smo budžet i u članu 24. smo rekli da je obim sredstava za isplatu 12 plata u 2008. godini oivičen visinom od 10% na masu sredstava isplaćenu u novembru 2007. godine.
Postavlja se pitanje, kako ćemo nakon sprovedenih izbora, ako ne dođe do promene stava Ministarstva finansija o omogućavanju prostora u finansijskim sredstvima za plate i zarade, primiti ove ljude, a prilikom konstituisanja lokalnih samouprava imaćemo potrebe, u smislu dogovaranja, da primimo određeni broj ovih ljudi?
Ono što želim da kažem kada su u pitanju opštine, jeste da, iako smo imali ovde jedan duel, niko ne želi da kaže da je došlo do decentralizacije nadležnosti prema lokalnim samoupravama. Ja tvrdim da jeste, ali ovu decentralizaciju mora da prati i decentralizacija u smislu prenošenja imovine na opštine. Ona nije potpuna. Tvrdim da finansijska decentralizacija nije potpuna, nije adekvatna i da nema pravih kriterijuma.
Ne želim da ulazim u dubinu, to sam govorio ministru finansija i kada je u pitanju povraćaj PDV-a, ranije je to bilo uređeno posebnim zakonom, nedovoljno se vraća, nekima više, a nekima manje. Neću da govorim da je to politički, ali bih vas molio da utičete, jer ste i član Vlade, u smislu te finansijske decentralizacije.
S obzirom na vreme, želeo bih da kažem da imam samo jednu određenu primedbu. Ne želim da umanjim značaj dama u smislu njihovog političkog angažovanja. Mislim da ste u članu 20. zakona o lokalnim izborima rekli da 30 posto pripadnica lepšeg pola treba da učestvuje u političkom životu. Ne želim da kažem da u većim gradovima nema takvog učešća lepšeg pola, međutim, u manjim sredinama ima takvih problema.
Mi smo uložili jedan amandman u tom smislu, da, umesto 30 posto, bude 20 posto, što ne znači da ćemo angažovati samo toliko, možda ćemo i 40 posto, ako ima mogućnosti.
Što se tiče cenzusa, bilo je podele na okruglim stolovima da li ići na četiri ili pet posto. Mislim da je pet posto politička realnost, jer ćemo dobiti stabilniju skupštinu, jedan broj političkih partija koje ozbiljno mogu da pretenduju.
Podržavam ovaj član 60, kada su u pitanju rokovi za raspisivanje izbora od 120 do 180 dana.
Mi smo podneli određeni broj amandmana i nadam se da ćete ih razmotriti i, bar, određeni deo prihvatiti.