Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ministre danas ovde, a naročito ministra Sertića, meni se nameće pitanje – šta bi ova Vlada radila da nema budućeg vremena. Mi ćemo ovo, mi ćemo ono, mi želimo ovo, mi ćemo uraditi ono, mi ćemo departizovati javna preduzeća, mi ćemo stvoriti uslove za javno-privatna partnerstva, mi ćemo uraditi… Sve to isto slušamo mi već četiri godine. Znači, bilo bi sada, posle četiri godine, mnogo adekvatnije da slušamo prošlo vreme. Dakle, uradili smo ovo, uradili smo ono, profesionalizovali smo javna preduzeća, stvorili smo put za nove investicije, za nova javno-privatna partnerstva, dakle, to bi bilo neko normalno i očekivano ponašanje Vlade danas nakon četiri godine. Mogu da razumem da su bile dve vlade, ali istog sadržaja, istog sastava, manje ili više, ista koalicija je na vlasti od 2012. godine.
Evo mi danas razgovaramo, pre svega, vrlo važno da kažem zbog građana, mi danas imamo sednicu zakazanu u subotu za ponedeljak sa 14 tačaka dnevnog reda. Retko koja između njih ima međusobne veze i neke sličnosti po temi, problematici koju obrađuje. Zakazana je hitno. Neki zakoni su stigli u Skupštinu tek u subotu popodne, tako reći, petnaestak, dvadesetak minuta pre nego što je saziv poslat narodnim poslanicima. I sada naravno građani koji gledaju ovu našu sednicu i kojima je u interesu da saznaju, da budu obavešteni, to je njihovo pravo, kako će ovi zakoni uticati na njihov život i rad, oni sada slušaju naizmenično naše govore i o javnim preduzećima i o javnom zdravlju i o zaštiti od zaraznih bolesti i o metrologiji. Manje smo se bavili ovim međunarodnim sporazumima čija je ratifikacija takođe predviđena ovim dnevnim redom.
Dakle, to onemogućava da građani ostvare svoje pravo, da budu dobro obavešteni o tome šta radi Narodna skupština. Ova rasprava koja će trajati danas od 14 tačaka dnevnog reda, nije dobra. Nije dobra na način na koji radi Vlada, na način koji radi Skupština i način na koji mi svi zajedno tretiramo građane Srbije.
Naravno, ona nije dobra ni za odnos vlasti, odnosno većine i opozicije, zbog toga što se na ovaj način želi opoziciju onemogućiti da se blagovremeno i kvalitetno spremi za ove zakone. Naravno, Vlada raspolaže mnogo većim stručnim aparatom i to je uvek prednost na njenoj strani po tom delu.
Međutim, mi smo radili tokom ovog vikenda izuzetno mnogo i podneli smo više od 150 amandmana na sve ove zakone. Naravno, da ćemo glasati protiv svih ovih zakona, jer smatramo da ovo nisu dobri zakoni.
Ono što možemo očekivati i mislim da je građanima važno reći, to je da u narednih nekoliko nedelja ili dve, do očekivanih raspisanih izbora za Narodnu skupštinu, možemo očekivati da će svako ministarstvo sada pokušati da vrlo brzo na hitan način, dovrši sve ove nacrte zakona na kojima je radilo. Očigledno dosta sporo tokom narednih proteklih meseci i sada će ih ubaciti u Skupštinu da na brzi način, po hitnom postupku, sa što manje očiju kontrole, ovi zakoni sada prođu. Evo, danas mi razgovaramo o javnim preduzećima i o svim ovim drugim tačkama dnevnog reda.
S obzirom na to, da za neke tačke objektivno nismo imali mogućnosti da sa svojim stručnjacima, analiziramo neke zakone, mi smo morali da pribegnemo čak i praksi onog što se zovu protesni amandmani, što ne volimo kao praksu, ali je to odgovor na jednu praksu lošu, parlamentarnu praksu, da po hitnom postupku, preko noći dobijemo jednu grupu zakona i odmah otvorimo raspravu o tome.
Morala bih još nešto da kažem gospodine predsedavajući, mislim da je na vama da o tome malo vodite računa i sledeći put, kad ministri već dođu u Skupštinu da predstave svoje zakone predstavnicima građana i građanima koji nas gledaju, bilo bi dobro da svojom prezentacijom zakona koji predlažu, malo doprinesu izgradnji dostojanstva Skupštine time što će te prezentacije biti dobro pripremljene, pomoći poslanici, ali pre svega građanima da ih dobro prate, da dobro razumeju o čemu se radi. Ne mislim na ministra Sertića, on moram da kažem, dobro prezentuje svoje zakone, koje na žalost, kao suština nama nisu dobri, ali o tome ćemo sada govoriti.
Dakle, prelazim sada na govor o Zakonu o javnim preduzećima. Ko pamti 2013. godine mi smo usvojili ovaj Zakon o javnim preduzećima, to je bio zakon, takođe, ove većine, samo drugog premijera.
Tada se govorilo da je to jedan istorijski Zakon o javni preduzećima, koji će dovesti do profesionalizacije, depolitizacije, departizacije, itd. Ja sam pronašla u svojoj arhivi nekoliko naših opozicionih govor sa te sednice Narodne skupštine. Verujte mi da gotovo 80% može da bude ponovo primenjeno i danas, naročito u onom delu koji se tiče departizacije, odnosno depolitizacije javnih preduzeća.
Ono što je naše glavno pitanje – zašto se Vlada nije pridržavala odredbi Zakona koje je sama donela 2013. godine. Znate ministre, ne možete vi nama više danas prebacivati krivicu za stanje u javnim preduzećima, kada četiri godine imate priliku da u ovom ili onom sastavu, možda vi lično niste bili tu, ali računamo da ova koalicija ima neki program rada već od 2012. godine, dakle, ništa niste preduzeli da se stanje u javnim preduzećima popravi. To je ono što je za nas ključno pitanje.
Vlada je imala obavezu po tom zakonu da do 30. juna 2013. godine sprovede konkurse za izbor direktora. Zašto to nije uradila? Mi smo znali da nećete to uraditi i onda smo vam rekli – ne očekujemo da nećete to uradi. To se, naravno, pokazalo kao tačno. I, sada kažemo – neće ovaj zakon dovesti do departizacije, niti do profesionalizacije upravljanja u javnim preduzećima i videćemo se posle novih izbora, sa možda novim sastavom Vlade i videćete da se ništa neće promeniti. Znači, nejasne su namere ovog zakona i upitni potpuno efekti ovog novog zakona.
Ono što nas dodatno brine – zašto se ovaj zakon donosi, tako važan zakon, donosi se bez javne rasprave? Ja sada vidim u obrazloženju Ministarstvo je postalo obrazloženje da je samo smatralo da nema potrebe da se održi javna rasprava. Evo, neki zaključak je bio 24. decembra. Pogledajte sada sledeće, još nam dajete u obrazloženju – 30 decembra, znači, ponavljam datum, naglašavam, 30. decembra 2015. godine Ministarstvo je predstavilo Nacrt ovog zakona Privrednoj komori Srbije. Naglašavam datum, svi znamo kakvo je raspoloženje, naročito radno 30. decembra u Srbiji. Dakle, ne verujem da je to bio neki mnogo plodotvoran sastanak, a očigledno je bilo da je Ministarstvo radilo na brzinu i da nije htelo da sasluša sve one bitne aktere, sve one zainteresovane strane, koje bi imale šta da kažu na ovakav jedan Nacrt zakona.
Ono što je, danas je ministar rekao i to potvrđuje ono što sam malopre rekla da ovim Predlogom zakona treba da se isprave loša rešenja iz prethodnog zakona, odnosno nedorečenosti, itd. Mi to potvrđujemo, ali sa ovim Predlogom zakona neće ništa naročito promeniti, a potvrđuje se da smo onda imali 2013. godine pravo kada smo kritikovali prethodni zakon. Tako će se i sada potvrditi isto.
E, sada, da konkretno kažem nešto o nekim ključnim odredbama ovog zakona. Pre svega, nama se čini da je vrlo nejasno i nedorečena definicija delatnosti od opšteg interesa, kako je ona definisana članom 2.
Vrlo nam se čini zabrinjavajuća odredba, kao jedna vrlo netransparentna, koja stvara mogućnost velike politizacije, odnosno političkog odlučivanja, oko mogućnosti ulaganja kapitala i osnivanja drugih preduzeća koja se ne bave delatnošću od opšteg interesa. Ne razumemo šta je tu namera Vlade, ali nam se čini da to nema neku veliku zasnovanost.
Vrlo su nejasne, nedovoljne i nestručne odredbe koje bi trebalo da vode departizaciji transparentnosti i profesionalizaciji. Ja tu moram da se konkretno referišem na određene članove, pre svega, na kriterijume koji su potrebni za izbor direktora.
Pre svega, zahteva se, to su govorili 2013. godine, zahteva se visoko obrazovanje na osnovnim studijama, isključivo. Nije jasno šta znači da kandidat mora da ima tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća. Kako se to utvrđuje šta su poslovi koji su povezani sa poslom jednog preduzeća.
Sledeći kriterijum je, da kandidat mora da poznaje oblast operativnog upravljanja. Kako se to dokazuje, ko poznaje oblast korporativnog upravljanja? Takođe, mora da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova. Krajnje proizvoljna odredba, koja ne daje nikakvu garanciju da će se zapravo ozbiljno prići profesionalizaciji i izboru najbolji kadrova u izboru direktora javnih preduzeća.
Naravno, sve će ti biti precizirano merilima, ali ja sam čitala i ovu sadašnju uredbu o merilima i složićete se da je s obzirom na zahteve koje ona dodatno precizira, a imajući u vidu kako je sastavljena komisija za izbor takva komisija nije u stanju da procenjuje ove kriterijume. Dakle, tu se radi o vrlo konkretnim stvarima.
Smatra se da je veliki napredak time što je dato da direktor bira izvršnog direktora, odnosno ih praktično imenuje. Istina neki kriterijumi su ovde precizirani. Smatramo da to nije najbolje rešenje, da bi bilo bolje da tu postoji neka korelacija i sa nadzornim odborom.
Takođe, kod nadzornog odbora, gotovo je groteskna odredba kojom se kaže – da predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, imenuje Vlada na period od četiri godine, od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan član nadzornog odbora. Od čega nezavisan? To je toliko jedna groteskna odredba da prosto se postavlja pitanje da li je treba dalje komentarisati.
I naravno ima jedna odredba koja se u praksi pokazala vrlo loša, a pokazaće se i ubuduće, a to je član 58. oko raspodele dobiti, gde javno preduzeće i društvo kapitala dužno je da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije po završnom računu za prethodnu godinu, a visina i rok za uplatu dobiti utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu. Ovo uvodi jedan vrlo visok stepen nepredvidljivosti u radu svakog javnog preduzeća, zato što javno preduzeće nikad neće znati na koji način će moći da usmeri svoju dobit, u kom pravcu, jer ga na kraju svake godine može sačekati, iznenaditi odluka o budžetu umesto da uloži u razvoj u infrastrukturu itd, na taj način će biti onemogućeno da u punoj meri ostvari svoj plan.
Ima tu još raznih odredbi. Recimo, oko ovog plana poslovne strategije. Recimo, javno preduzeće treba tim planom poslovne strategije da definiše sredstva, odnosno način na koji će se davati pomoć, organizovati sportske aktivnosti, propaganda, reprezentacija, itd, što je vrlo interesantno zbog čega se baš sportske aktivnosti izdvajaju kao neka posebna aktivnost. Nama se čini važnijim da se tu na drugačiji način precizira izdvajanje za pomoć i zajednici bilo lokalnoj, bilo široj zajednici.
Dakle, ono što mi želimo da naglasimo kad govorimo o ovom zakonu, to je da ne očekujemo da će ovaj zakon ovako kako bude donet na bilo koji način od javnih preduzeća učiniti politički manje zavisne, više profesionalne, ka uspehu usmerene i orjentisane, preduzeća i korporacije, već da će se zadržati ono što je i sada njihova karakteristika, a da je to u stvari jedan partijski plen u kome se posle izbora zapravo raspodeljuju uticaji ili delovi.
I ono što je naravno vrlo važno, bez obzira na to što postoje danas odredbe i propisi o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, javna preduzeća su meka za partijsko zapošljavanje i mi to svi znamo i to znaju svi građani Srbije, u svakoj opštini, u svakom gradu, i naravno, na nivou Republike.
Mi smo govorili o tome i kada je bilo reči o budžetu da je negde oko 130 miliona evra u budžetu namenjeno zaključivanju raznih ugovora o delu, o privremenim poslovima, itd, čime se zapravo omogućilo partijsko zapošljavanje za nekih 20 do 30 hiljada ljudi i time se naravno narušava i svaka priča o tome da gradimo neku efikasnu upravu, odnosno da pokušavamo da uticaj države u privredi ograničimo kako bi to bila stvarna tržišna privreda.
Dalje ću govoriti kratko samo o ovom Predlogu zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara“ Smederevo. Nama je ovaj zakon potpuno nejasan. Vrlo je interesantno da je ovaj zakon stigao u Skupštinu u skoro 16 i 30 u subotu. Dakle, nešto što je očigledno bilo u nacrtu na Vladi tog dana. Ovaj Predlog zakona je tako formulisan da on predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine, ali nigde nije precizirano koje svoje svojine.
Rekao nam je ministar da mi ne znamo šta je imovina Železare Smederevo, što je za nas potpuno začuđujuće, s obzirom da je Železara Smederevo bila predmet jednog pravnog posla sa US Stilom, kada je US Stil to kupovao u privatizaciji, a i posle toga kada je to Vlada Srbije otkupljivala od US Stila. Da li je moguće da danas imamo zaista takvo obrazloženje?
Mi smo svojevremeno, DS dok je bila u Vladi, donela je Zakon o javnoj svojini, kojim je bilo inače cilj da se upravo takve stvari spreče.
Vidite, Predlog zakona predviđa da svim javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, prestaju upisana prava na katastarskim parcelama, na kojima se nalaze isključivo objekti Železare. A nigde se ne navode podaci kojim javnim preduzećima, kako će se to odraziti na stanovnike Smedereva, koja to upisana prava prestaju, kakve su posledice upravo za opšti interes jer javna preduzeća obavljaju delatnosti od opšteg interesa valja, o tome pričamo pod tačkom jedan ovog dnevnog reda.
Tu ima jako mnogo drugih problema, za nas je vrlo interesantno da vidimo da li je u izradi ovog predloga učestvovala država, pravobranilaštvo Republike Srbije, kao državni organ koji štiti imovinska prava i interes Republike Srbije, ali ima i savetodavnu neku funkciju, te nas zanima kakvo je njegovo mišljenje o ovom Predlogu zakona.
Neću govoriti o javnom privatnom partnerstvu, o tome će moje kolege, javno zdravlje i ako ministar nije tu, javna rasprava o ovom zakonu je održana. Izgleda da je bila vrlo sadžajna i to je nešto što je dobra praksa. Ministarstvo je čak vrlo detaljno obrazložilo i sadržaj javne rasprave toliko da je čak u nekim trenucima groteskno obrazloženje svih elemenata koji su vodili Ministarstvo do toga da neki predlog u javnoj raspravi prihvati ili odbije.
U tome da li će se zadržati naziv zakona „javno zdravlje“ ili će biti „narodno zdravlje“, Ministarstvo je dalo jednu vrlo detaljnu, čak englesku lingvističku elaboraciju termina, što je vrlo dobro i mi to podržavamo, ali bi smo voleli da zamolimo Ministarstvo da i u srpskom jeziku koji koristi, a daje nam ga u obrazloženju zakona, vodi računa o pravopisu srpskoj jezika, te da Ministarstvo ne bude nosioc nego nosilac aktivnosti i javne rasprave o ovom Predlogu zakona.
Moje kolege će u daljoj raspravi govoriti o drugim predloženim zakonima. Naši amandmani na ove zakone su brojni, mi ćemo glasati protiv svih ovih zakona. Zahvaljujem se na pažnji.