Poštovana predsedavajuća, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega ću danas govoriti o tome da li ovaj izveštaj daje dovoljno osnova i upućuje na zaključke na osnovu kojih Narodna skupština treba da da, da kažem podršku merama za unapređenje oblasti za koju je Zaštitnik građana po zakonu nadležan.
Kada pažnjivo analiziramo ovaj izveštaj i kada istovremeno imamo na umu zakonska ovlašćenja Zaštitnika građana, onda svakako da postoje delovi ovog izveštaja koji nedvosmisleno pokazuju stanje vezano za nadležnosti Zaštitnika građana i, u tom smislu, mislim da je najvažnije da se sada bavimo da li su mere koje je nadležni odbor predložio adekvatne i dovoljne kako bi se stanje u ovoj oblasti unapredilo.
Dakle, ne treba imati nikakvu iluziju da zemlja koja ima instituciju zaštitnika građana tek nekih četiri i po godine ne može biti zemlja koja nema puno problema u oblasti zaštite prava građana. U tom smislu, nijedna kvalifikacija nikoga ovde ne bi trebalo da pogađa i svi bismo trebali da je tumačimo kao putokaz na putu ka unapređenju ove oblasti i izgradnji institucije Zaštitnika građana.
Ono što je za nas jako važno, pre svega zbog građana Srbije koji možda nedovoljno, možda čak ponekada zbunjeno razumeju ulogu Zaštitnika građana, zbog činjenice da i u javnosti postoji prilična konfuzija oko toga šta je nadležnost ove institucije, mislim da je korisno ponovi da je Zakonom o zaštitniku građana definisano da Zaštitnik građana štiti pravo građana u odnosu na organe uprave i izričito je navedeno da Zaštitnik građana nema nadležnosti da kontroliše rad Narodne skupštine, Vlade, predsednika Republike, sudova i tužilaštava.
U tom smislu, mislim da gradimo iskustvo izgradnje ove institucije zajedno i da niko ne treba da bude previše osetljiv, kao što kažem, svaka kritika u ovom izveštaju za nas je putokaz kako da unapredimo ovu oblasti
Istovremeno, mislim da treba da gradimo i jasno definisane nadležnosti svake od institucija. Želim da kažem da mi imamo istovremeno i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da smo doneli Zakon o ravnopravnosti i da su tim zakonom u nadležnosti te institucije data sva ona pitanja koja se tiču zaštite ravnopravnosti građana u odnosu na manjinske i većinske grupe, ne ravnopravnosti pred zakonom, nedvosmisleno je da je Zaštitnik građana nadležan za ostvarivanje jednakosti građana pred zakonom.
U tom smislu mislim da ćemo zajedničkim naporima uspeti da jasnije omeđimo prostore nadležnosti svih ovih institucija i ostvariti zajedničku saradnju, jer mislim da jedni bez drugih nećemo moći to da radimo.
Mislim da postoje delovi izveštaja koji su izvesnoj meri po mom osećaju opšte političke kvalifikacije i mislim da iz njih teško možemo izvući zaključak šta je mera koju treba da preduzmemo. Naravno, dragoceni su oni delovi izveštaja koji nedvosmisleno ukazuju na povrede prava građana, koje čine organi uprave. Ono što se uočava kao institucionalni, zakonodavni, pa možda i u izvesnoj meri demokratski kapacitet institucija u Srbiji kojima bi se omogućilo da se građani u većoj meri zaštite od nepravdi, da tako kažem, koju nanose predstavnici organa uprave.
Ono što je takođe jako važno za nas jeste da li smo na najbolji mogući način, ovde možemo da zaključimo koje su to potencijalne zakonske inicijative koje bi možda zajedno, pošto smo mi zakonodavni organ, a znamo da po Zakonu o Zaštitniku građana Zaštitnik građana ima pravo da pokreće zakonodavne inicijative, dakle, koje su to zakonodavne inicijative koje bismo mogli zajedno da pokrenemo kako bismo otklonili zakonske mogućnosti koje postoje unutar postojećih zakona za eventualnu diskriminaciju građana u odnosu na organe uprave. Mislim da je to ono na čemu bismo zajedno trebali da radimo u narednom periodu.
Ovde imam mnogo konstatacija koje su tačne i koje ukazuju na to da je Srbija društvo u tranziciji, da je Srbija društvo u ekonomskoj krizi, da je Srbija društvo velikih socijalnih nepravdi i da je Srbije društvo sa izuzetno malim ekonomskim kapacitetima da neka pitanja koja se ovde navode kao pitanja ugrožavanja elementarnih ljudskih prava, da ih zadovolji na najbolji mogući način.
Ono što opet želim da kažem, jeste da mislim da pitanje kvalifikacija političkih nije pitanje iz kog možemo da nađemo rešenja koja mogu da nam odgonetnu neke stvari. U tom smislu mogu samo ilustracije radi, pitanja kojima se sugeriše na koji način je najbolje vršiti restituciju, mislim da su to pitanja koja država rešava u skladu sa sopstvenim ekonomskim mogućnostima i sa potrebom da se jedna nepravda ispravi, a da se pri tom ne nanesu neke nove nepravde nekim drugim ljudima.
Ako mi dopustite samo jednu stvar i nadam se da mi nećete uzeti za zlo, podržavam izveštaj, podržavam sve ocene i mi ćemo glasati za ovaj izveštaj i predlog mera, jer mislimo, iako je ovaj predlog mera uopšten, da tako kažem, ali je dovoljno širok i daje dovoljno mogućnosti za korake koje Narodna skupština može da preduzme zajedno sa Zaštitnikom građana, kako bismo ovu oblast i dalje unapređivali, jer ne treba zaboraviti, ovo je najosetljivije pitanje, ljudska prava su najosetljivije pitanje svakog društva i odnos države prema ljudskim pravima je mera koja određuje stepen demokratičnosti jedne zemlje, dakle, ako smo osetljivi na svakog pojedinca i na njegovo pravo jednakosti pred zakonom, onda smo jedino zaista istinski demokratsko društvo. Dok god to nije tako, naravno da smo društvo koje gradi institucije koje će biti u stanju da ostvare te ciljeve.
Ako mi dopustite, ne vidim argumentaciju da ovaj deo izveštaja bude ovde, ovo je citat, vi navodite u svom izveštaju jedan citat i kažete – glomazni, neefikasni, neprofesionalni, korumpirani i apsurdno skupi birokratski aparat sa 30 hiljada viška zaposlenih, prirodan saveznik nesposobne, pohlepne, kriminogene vlasti u ratu koje vode protiv sopstvenih građana. Uz najbolju nameru da javnu upravu modernizujemo da je reformišemo suštinski, da je učinimo efikasnom, nepristrasnom, kada su u pitanju zakoni i građani pred tim zakonima, želim da kažem da uz sve nedostatke koje smo ispoljili kao vladajuća većina, uz sve slabosti koje je ispoljila Vlada koju smo mi birali i podržali, verujem da ne postoji nikakva sumnja da imamo apsolutnu volju da gradimo društvo u kome će građanin biti središte interesovanja svih organa i svih institucija, njegovo pravo, njegova jednakost i ako pokazujemo nemogućnost da sve ostvarimo odjednom, onda možda jeste dobar način da zajedno utvrdimo koji je redosled najbolja garancija, a znajući da ne možemo sve da uradimo odjednom, da idemo putem koji će dovesti do toga da svaki korak koji napravimo vodi ka cilju da ostvarimo zajednički interes, a to je puna zaštita prava građana pred zakonom u odnosu na organe uprave, što jeste nadležnost Zaštitnika građana. Dajemo punu podršku razvoju institucije Zaštitnika građana i dajemo punu podršku inicijativama koje će omogućiti da se ova oblast iz dana u dan popravlja i da svaki korak koji budemo napravili bude veći možda čak i od trenutnih kapaciteta društva.
Ono što je po meni možda trebalo razdvojiti u ovom izveštaju jeste stanje svesti, mentaliteta, nasleđa i odnosa državnih organa prema građanima. Jedna je stvar kakvo smo mi društvo u ovom trenutku, kakav nam je mentalitet, kakvi su nam običaji, kakav je odnos koji smo nasledili prema pojedinim pitanjima manjinskih grupa itd, i kakav je odnos države, njenih institucija i organa uprave prema tim istim pitanjima. Mislim da su to dve suštinski različite stvari.
Istina je da svi zajedno snosimo odgovornost da menjamo mentalitet, da menjamo svest ljudi, ali mislim da se to ne može raditi tako ukoliko ne napravimo jasnu razliku između toga šta je ono što hoćemo da menjamo i šta je i ko onaj sa kim to želimo i možemo da menjamo.
Imate našu punu podršku da radimo na tom poslu koji ni jednostavan, neće se uraditi brzo, ali morate znati da bez široke podrške, moramo stalno da uključujemo što više onih koji podržavaju izgradnju jednog društva u kome će svaki pojedinac pred zakonom i pred organima uprave biti jednak, ali i u odnosu na druge će biti jednak, ali i u odnosu na druge će biti jednak.
Zato, još jednom, mi vam stojimo na raspolaganju da analiziramo zajedno koja su to zakonska ograničenja koja sprečavaju ili onemogućavaju u punoj meri zakonske nadležnosti Zaštitnika prava građana sa jedne strane i sa druge strane, koje su to mere koje možemo zajedno preduzimati, odnosno koje mere možete preduzimati uz podršku Narodne skupštine, kako bismo ovu oblast unapredili.
Još jednom za sam kraj, ukoliko ne postoji priznanje onima koji su spremni društvo da menjaju i pod velikim rizicima, onda se bojim ako su oni stalno izloženi kritici, jer društvo nije savršeno, da će umesto njih doći oni koji se uopšte tim pitanjima neće baviti. Hvala vam.