Gospodine predsedniče, prekršili ste član 104. Poslovnika. Ne postoji nikakva osnova u Poslovniku po kojoj ste prethodnoj govornici mogli da date reč.

U članu 104. vrlo jasno je precizirano u ime poslaničke grupe ko može da se javi za reč i pravo na repliku ima samo onaj ko je lično pomenut i na koga su se lično odnosile uvredljive ili reči koje su pogrešno tumačene.

Dakle, molim vas da ubuduće to ne činite, jer to onda na neki način ruši svako pravilo u ovom domu.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da niko ne treba da brine oko toga da li DS može i zna kako je biti opozicija. DS je veći deo, od kada je obnovila svoj rad, bila opozicija. Da podsetim samo, nije tačno da je DS poslednjih šest godina, dakle, uvek se pokušava falsifikovanje podataka predstaviti nešto što nije tačno.

Ono što nas zabrinjava je zašto se debata vodi na ovaj način. Zbog toga što je način na koji se odnosi nova vladajuće većina prema vrlo važnoj samostalnoj i nezavisnoj instituciji, pogrešan način sa užasno teškim posledicama. Zato mi insistiramo na tome da oni koji to hoće da urade, da pokušaju da razumeju zašto nije isto kada poslanička grupa, kao predstavnik političke partije, predlaže nekoga na čelo samostalne institucije, nije isto kao kada je to partijski funkcioner. Ne mogu daa verujem da je to toliko teško razumeti. Zakon je jasno, upravo zbog toga rekao – ne može da bude partijski funkcioner, a to što neka politička stranka predlaže nekoga, ako nije partijski funkcioner i ako nije član partije, već je zaista stručan, ne može mu se pripisivati da je on pripadnik te partije. O tome se radi.

U prošlom periodu mi nikada nismo, bez obzira šta nam sve pripisujete, kršili to osnovno demokratsko pravilo. Zato da smo mi fascinirani i to – ko ne zna da bude opozicija, najbolje govori onaj ko nikad nije bio opozicija i stalno je prelazio sa kojeg god hoće koloseka i bio uvek u vlasti. Mislim da se oni najpre plaše da budu opozicija, mi nemamo sa tim problem. Kao opozicija imamo odgovornost da vas upozorimo da će posledice biti užasno velike i da će ih plaćati svi građani Srbije.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naša diskusija se apsolutno ne odnosi na moral ničiji, pa ni onog koga ovde prepoznajemo kao tvorca rukopisa vezanog za način na koji se smenjuje guverner i dovodi novi guverner. Kao onoga čiji rukopis prepoznajemo i u nameri da se uspostavi dvovlašće u Narodnoj banci Srbije i upozoravamo samo da je to opasno sa stanovišta onoga što Narodna banka Srbije treba da uradi u skladu sa zakonom i interesima građana Srbije.

Dakle, nikom ne držimo moralne pridike niti smo fascinirani bilo kim i bilo čim, ovde govorimo o posledicama onoga što se može desiti zbog načina na koji se ovo radi, zbog tajminga kako se to radi i istovremeno potpuno, prenebregavajući ono što je suština, ostaje izgleda kao duboko nerazumevanje. Suština nezavisnih institucija jeste u tome da se one učine zakonski i praksom što nezavisnije od izvršne vlasti, da mogu da budu direktno potčinjene interesima građana Srbije, a ne interesima izvršne vlasti, koja vrlo često ima različit pogled na to šta je u najboljem interesu, šta je popularno, a šta je zaista u najboljem interesu.

Zaista mislim da je potpuno neumesno sada to svoditi na nekakve moralne pridike. O moralu, količini i kvalitetu morala mislim da ne treba niko ovde da govori. Mislim da o tome sude građani Srbije, a ako taj moral pređe sa one strane zakona onda duboko verujem da će suditi sudovi.

Hvala. Biću vrlo kratka.

Naša namera nije da sprečimo parlamentarnu većinu da uradi ono što je naumila. Naša obaveza je da ukažemo na sve opasnosti koje odluke koje se donose na ovaj način, mogu imati kao posledice po građane Srbije i to je ono što smo hteli da uradimo. Osim, naravno, što su stigle reakcije svih relevantnih međunarodnih institucija, koje će sigurno za posledicu imati to da će svi oni sa kojima verujem i ova parlamentarna većina želi da sarađuje, i na kraju krajeva, moraće da sarađuje, da će svi oni da se suoče sa ogromnom rezervom koja će stići iz tog istog sveta prema potezima koji se povlače ovih dana u Srbiji. Suočiće se ne samo sa rezervom, već i sa povećanjem rizika na koji će prvo odreagovati kapital.

Svi smo svesni da bez stranih investicija Srbija nema ozbiljnu razvojnu šansu. Strane investicije neće dolaziti u zemlju u kojoj se odluke donose tako što se na najgrublji mogući način ugrožava nezavisnost jedne od najvažnijih institucija, a to je Narodna banka. Sigurni smo da će EU, takođe, pokazati ne samo rezervu prema ovoj većini koja se deklarativno izjašnjava da želi u EU, već naprotiv mislim da će napredovanje Srbije biti značajno usporeno upravo zbog donošenja ovakvih odluka.

Posledice ovoga što se ovih dana dešava već se vide. Premija rizika za Srbiju u poslednje tri nedelje skočila je za dva procentna poena u odnosu na zemlje u regionu i sve reakcije pokazuju da to ima direktne veze sa onim što se dešava sa NBS i sa načinom na koji se narušava samostalnost ove institucije.

Odgovornost preuzimaju oni koji će danas glasati za ovakvu odluku, kao i za odluku o tome da se zakon menja na način na koji se menjao. Međutim, odgovornost preuzima i kandidatkinja za guvernera i verujem, ubrzo i guvernerka. Ali, ono što je najozbiljnija stvar jeste da rizik pada na sve građane Srbije. Dakle, za ovu odluku za koju će neki možda bez velike dileme i bez velikog pitanja da li je ispravna ili ne glasati, ono što je jako važno jeste da građani moraju da znaju da će posledice te odluke oni snositi.

Iskreno se nadam, što se tiče DS mi novoj guvernerki želimo uspeh u radu, zato što je to  interes svih. Način na koji je došla na to mesto niti njoj, niti građanima Srbije ne garantuje da će to biti tako, nažalost. To je ono zbog čega smo mi pokušali da upozorimo i da kažemo – imate većinu, nemate razlog da lomite stvari preko kolena, nemate razlog da šaljete poruku koja će uplašiti i svet i građane u ovoj zemlji. Imate zakonskog, ustavnog načina kako da sprovedete svoju političku volju, a da ne ugrožavate budućnost ove zemlje i svih njenih građana. Na način na koji ste to do sada uradili ozbiljno ugrožavate tu budućnost. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, možda ova rasprava ne bi izgledala ovako kada bismo zaista danas na dnevnom redu imali izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje bi podrazumevale izvesnu promenu u radu ili pak u organizaciji ili nadzoru nad radom Centralne banke. Ovaj zakon, koliko god oni koji ga brane pokušavali da prikriju njegovu pravu namenu i njegovu pravu suštinu, govori o nečem drugom.
Dakle, on pre svega govori ne o potrebi da se uspostavi kontrola nad radom Centralne banke od strane parlamenta, već on ovde daje mogućnost da se uspostavi politička kontrola nad radom Narodne banke Srbije. Onog trenutka kada neko hoće da kaže – zašto ste podigli paniku, mi ničim ne ugrožavamo samostalnost ove institucije, onda mora da razume da postoje ljudi koje ne možete jeftinom demagogijom obmanuti, da postoje ljudi koji mogu da razumeju zašto ste demagogijom došli na vlast, ali isto tako znaju da vas demagogija na vlasti ne može održati.
Može se sada ovde govoriti o časnim namerama, o tome kako se želi uspostaviti jedan drugačiji sistem rada Narodne banke, kako se želi uspostaviti kontrola naroda čiji smo mi predstavnici nad radom Narodne banke, ali suština ovog zakona je u tome da se želi uspostaviti potpuna kontrola nad jednom institucijom, kao što je Narodna banka Srbije. Istovremeno ovaj zakon, ma kako to pokušali da prikriju i da kažu da se ne radi o tome, otvara i drugu temu. Dakle, zašto se on donosi? Donosi se zbog potrebe da izvršna vlast uspostavi kontrolu nad Centralnom bankom i sa druge strane zbog toga što one ljude koji sada upravljaju i predstavljaju Narodnu banku treba skloniti, jer nisu u saglasnosti sa namerama nove vlasti šta da radi sa Narodnom bankom i sa deviznim rezervama. Treba postaviti one ljude koji će te namere izvršne vlasti u centralnoj instituciji sprovesti. Dakle, da nema nikakve iluzije o čemu se zapravo danas ovde radi.
Postavlja se pitanje, ako neko hoće da kaže da guverner Narodne banke nije radio dobro ili da nije izvršio zakonom predviđene obaveze, zašto danas nemamo raspravu o radu guvernera Narodne banke, gde bismo imali priliku da čujemo i guvernera Narodne banke, pa da vidimo koji su razlozi zbog kojih su neki nezadovoljni njegovim radom? Dakle, šta su hteli, kako su hteli da izvrše upliv i kontrolu nad deviznim rezervama i koji su pravi motivi zbog kojih hoće da ga smene? Pored uslova koji su zakonom definisani o tome na koji način može biti smenjen guverner Narodne banke, postoje vrlo jasno precizirani uslovi. Ovim zakonom se zaista uvodi praksa da se smena guvernera i kompletnog rukovodstva Narodne banke Srbije vrši po sili zakona odredbom člana 26, koja kaže – od dana nastupanja, 90 dana nakon toga se bira novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.
Iako neki pokušavaju da nam kažu da ovaj zakon govori o tome kako hoće da se unapredi rad i poveća kontrola nad radom Narodne banke i da mi koji tvrdimo da je ovaj zakon, personalna promena na vrhu Narodne banke, pokušaj da se jedna osoba skloni, kako bi se jedna vrlo određena osoba dovela na čelo te institucije, sami sebe demantuju. Potpuno je očigledno da se po njihovim tvrdnjama i po tvrdnji premijera, radi upravo o potrebi da bude izvršena smena na čelu Narodne banke Srbije. Dakle, premijer kaže u svom ekspozeu da su devizne rezerve prevelike, što pokazuje samo nameru izvršne vlasti da zavuče ruku u devizne rezerve. Ostaje samo da se nadamo da će sa tom šakom i tim novcem uraditi nešto što je korisno po sve, a ne samo po neke, zašta strepimo vrlo opravdano. Dakle, imamo sve moguće pokazatelje zbog kojih možemo biti vrlo zabrinuti.
Dakle, ako je bila potreba da se izvrši veća kontrola, što možemo razumeti, da se izvrši veća kontrola nad radom Narodne banke, dakle nad onim što Narodna banka radi i nad efektima onoga što Narodna banka radi, mi smo bili otvoreni za svaki mogući razgovor o tome kako da se izvrši veća kontrola. Pošto se ovde radi o tome da se ovde zaista uspostavlja najbrutalnija politička kontrola nad NBS, onda naravno naša je obaveza da kažemo, mi vidimo da to radite, mi upozoravamo građane da to radite, mi upozoravamo građane da posledice toga mogu biti katastrofalne.
Priča o tome da će njihovi krediti biti manji je zamajavanje očiju. Radi se o tome da to može i najverovatnije vodi u spiralu pada vrednosti dinara, u spiralu inflacije i da to automatski znači da najveću cenu plaća svaki građanin pojedinačno. Ne oni koji će koristiti devizne rezerve za svoje ekonomske projekte, već će to plaćati građani Srbije i tada će zaista ta razlika koju sada imaju u otplati kredita izgledati smešno u odnosu na ono što će biti njihov život u takvoj inflaciji.
Mislim da sama ideja o tome da se uspostavi kontrola nad institucijama finansijskim nije loša i mogla bi da bude predmet ozbiljnog razgovora i mogla bi da ima i izvesnu vrstu podrške, ali se na osnovu ovog zakona jasno vidi da je to samo kolateralna posledica jedne potpuno druge i drugačije namere.
Samo na kraju da kažem. Izjašnjavanje za članstvo u EU nije dovoljno. Sve su ovo koraci po kojima će nas ocenjivati. Ja sam sasvim sigurna da će ovaj korak biti vrlo negativno ocenjen. Sasvim sam sigurna da ćemo mi imati Zakon o NBS nakon izvesnog vremena, opet na dnevnom redu, kada izvršimo ovu neverovatnu smenu upravljanja NBS. Vratiće se ovaj zakon pod pritiskom EU i mi ćemo ga menjati vraćajući ona rešenja koja omogućavaju veću samostalnost i onemogućavaju izvršnu vlast da zavlači ruke u devizne rezerve.
Priroda je izvršne vlasti da traži pare na sve strane. Priroda je izvršne vlasti da bude popularna i da traži način kako da te pare plasira i da ostane popularna. Suština onoga što jeste naša potreba kao društva jeste da izvršimo suštinske reforme, one nisu popularne i da ni na koji način ne ugrozimo makroekonomsku stabilnost zemlje. Ovim zakonom se to neće desiti.
Kao što je prvi zakon koji je došao u ovu Skupštinu, koji je nova parlamentarna većina pokazala kakve su joj namere, o potrebi da se zakon pravi za jednog čoveka koji treba da ima punu kontrolu nad svim službama bezbednosti. Ovo je zakon koji se pravi za jednu osobu kako bi imala punu političku kontrolu nad NBS. I kao što je Zakon o Vladi kojim se pokazala namera da se smenjuju svi koji su partijski i politički nepodobni sve tvrdnje da ovo nije vraćanje u 90-te, sami oni koji predlažu ove zakone demantuju. Ovo je vraćanje u 90-te, po onome što se radi, ne po onome što se navodno želi. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče, osim što mislim da kolega nije imao pravo da, pozivajući se na povredu Poslovnika, govori ono o čemu je govorio, želim da kažem da ne smatram uvredom činjenicu kada nekome kažete, možete na lepim nemogućim obećanjima, na argumentaciji koja ne stoji, možete doći na vlast, ali na tome ne možete opstati na vlasti. Za to postoji jedan izraz i zato sam ga upotrebila. Dakle, mogla sam to da govorim sa više reči, ali je činjenica da onoliko obećanja sa koliko je osvojena vlast, onoliko neverovatnih, slatkorečivih slika budućnosti, onoliko objašnjenja sada za ovaj zakon može da dovede do toga da ovaj zakon usvojite, ali ne može da dovede do toga da se spasite od posledica usvajanja ovakvog zakona.
Još nešto, podsećam kolege koji stalno kažu da je bivši režim kriv za sve i svašta, da se podsete da u sadašnjem režimu sedi polovina bivšeg režima, i više od polovine bivšeg režima, da se podsete da primedbe koje iznose na, kako kažu, bivši režim većma se odnose na ministre koji su u sadašnjem režimu i da imaju na umu to da ne vređaju previše svoje koalicione partnere sa kojima su sada u vlasti. Mi ćemo, što se tiče DS, imati argumentaciju u kojoj ćemo dokazati da ne snosimo odgovornost za ono zašta nas optužuju, ali istovremeno zaista mislim da moraju da vode računa da su sada sa bivšim režimom u koaliciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava bi danas sasvim drugačije izgleda, bar što se tiče DS, da predstavnik predlagača nije diskusiju usmerio, po mom dubokom uverenju u potpuno pogrešnom pravcu, dajući joj potpuno pogrešan ton.

Ono o čemu smo mi danas hteli da raspravljamo jeste, duboko verujući u važnost institucije parlamenta, o tome na koji način vladajuća većina, koja je sada potpuno očigledna, jasna, vidi budućnost, po meni, najvažnije institucije u višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji. Ni jednu jedinu reč o tome, zapravo, nismo čuli.

Možda smo mogli da čujemo i nešto o samom kandidatu, ali u uvodnoj reči predstavnik predlagača je pričao o svemu drugome, samo ne o kandidatu. Naravno, uvek se postavlja pitanje, ako nemate šta afirmativno da kažete o onome što hoćete da uradite, sa onim koga predlažete da će biti na čelu te institucije koja to treba da uradi, već se samo osvrćete na nešto što su ocene, koje vreme nije dokazalo, ali je politička kampanja dobro poslužila za to, kakva je ideja i zašto je taj predlog nešto o čemu vredi raspravljati ili se prosto radi samo o tome da postoji parlamentarna većina i da ona to može da izglasa.

Ono u šta duboko verujem jeste da smo mi u proteklom periodu napravili jedan ozbiljan iskorak u reformi institucije parlamenta, koji ovu instituciju i po oceni Evropske komisije pretvorio u najozbiljnijeg partnera evropskih integracije, sa jedne strane, i sa druge strane u ozbiljnu demokratsku instituciju.

Verujem da ako to ocenjuju oni koji nas najstrožije ocenjuju u svemu, a ocenjivaće i buduću vladu, i budući parlament, verujem da sve zlonamerne i politički neutemeljene optužbe na to, kako je ovaj parlament radio u prethodnom periodu, samim tim bivaju demantovane, jer ono što su oni ocenili, zaista, strogo gledajući, šta radimo i kako to radimo, verujem da je najbolja ocena onoga što je stvarno urađeno.

Ono o čemu smo mi hteli da razgovaramo, i zašto smo uzeli učešće u ovoj raspravi, jeste bila ideja da ćemo pričati o tome kako buduća vladajuća većina vidi ovaj parlament u narednom periodu, šta je ono što želi da unapredi u ovoj instituciji, šta je ono što želi da poboljša, kako da ostvari ideju o tome da parlament bude istovremeno što je i njegova ustavna uloga, zakonodavno telo, ali istovremeno predstavničko telo, kao i telo koje kontroliše izvršnu vlast. To smo očekivali od predstavnika predlagača, nažalost, čuli smo samo da oni imaju dobru volju, kao da za to ne postoje akti koji to definišu, da nas puste da i opozicija učestvuje u radu odbora.

Dakle, postoje pravila, možete ih menjati, naravno ako imate većinu, ali ta pravila uspostavljena su upravo zbog toga da bi svaki predstavnik građana, koji iza sebe ima određeni broj ljudi, mogao u ovom parlamentu da predstavlja volju onih građana koji su za njega glasali, da predstavlja onu specifičnost, da predstavlja onaj deo zemlje iz koje dolazi i interese onih čije interese zastupa u ovom parlamentu. Da ne bi ostalo da građani misle da je nečija dobra volja ovde u pitanju, želim da kažem da postoji pravilo, to pravilo definisano je Poslovnikom o radu Narodne skupštine i Zakonom o Narodnoj skupštini, koji je da podsetim doneo prethodni saziv parlamenta, gde smo mi činili većinu, smatrajući da donošenjem Zakona o Narodnoj skupštini zapravo utemeljujemo reformski proces jedne važne institucije na najbolji mogući način i toj instituciji dajemo značaj koji treba da ima.

Naravno, kada su reforme u pitanju uvek možete ocenjivati da li se dovoljno odmaklo i pitanje je da li to merite time odakle se pošlo, ili time gde želite da stignete. Ako merimo time odakle se pošlo, onda mogu da kažem da smo napravili ogroman iskorak. Ako merimo po tome gde treba da stignemo, parlamentarna većina i mi kao opozicija, imaćemo još veliki posao da uradimo kako bismo dostigli onaj cilj, koji mislim da treba da bude zajednički cilj.

Kada neko kaže da je ideja bila da se smanji broj potpredsednika zbog troškova, onda pokazuje da ili ne zna da to nema troškova, jer da se potpredsednici biraju iz redova poslanika, ili pokazuje nespremnost, odnosno pokazuje spremnost da suzi prava onih koji predstavljaju parlamentarnu manjinu u ovom sazivu.

Podsetila bih građana radi, i onih koji ovde sede i misle da će biti velikodušni time što će ostaviti šest potpredsednika, da je u prethodnom sazivu parlamentarna većina, u kojoj je Demokratska stranka bila vodeća, imala četiri potpredsednika iz opozicije, četiri i samo dva iz vladajuće većine.

Želim da podsetim one koji ili ne znaju, ili bi hteli da postanu velikodušni, prenebregavajući činjenicu da postoji neko vreme i neki dokazi o tome šta se dešavalo u prethodnom periodu, da je prethodna parlamentarna većina imala približan broj predsednika odbora koliko i opozicija. Sada ću samo da podsetim, da ne bi bilo da pričam napamet, da su najvažniji odbori imali predsednika iz redova opozicije. Istina je, tada je većina iz Napredne stranke bila u Srpskoj radikalnoj stranci, pa ću ja nažalost morati da govorim da su to predstavnici Srpske radikalne stranke, iako neki sada od njih sada jesu u Srpskoj naprednoj stranci, pa je tako na čelu Administrativnog odbora bio Tomislav Nikolić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, pa je na čelu Odbora za finansije bio Krasić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, pa je na čelu Odbora za poljoprivredu, za zdravstvo, za Kosovo i Metohiju, za nauku su bili predstavnici opozicije.

Dakle, ako se sada neko misli da redukuje ono što je rezultat prethodnog rada parlamenta, onda ne sme da se predstavlja kao neko ko je široke ruke. Ako poštujemo samo ono što je nasleđeno kao parlamentarna praksa, koja je ustanovljena u prethodnom periodu, mislim da mi nećemo tada imati nikakvih problema, jer će se poštovati ono što smatramo da je sama suština parlamentarizma, a to je da opozicija time što daje predsednike određenih važnih odbora zapravo dobija šansu da u većoj meri učestvuje u kontroli onoga što je izvršna vlast.

Zaista, hoću da verujem da niko neće imati ideju da se predstavlja kao neko ko je široke ruke, već kao neko ko poštuje pravila, ko poštuje postignuti nivo odnosa u samoj instituciji, i ono što hoću da verujem da predsednika koga predlažete, za koga nažalost niste mnogo toga rekli, pa mi ne možemo da polemišemo o onome što su njegove kvalifikacije, ostaje nam samo da verujemo vama na reč, da vi znate da je on najbolji i vi ćete ga zato izabrati. Ono što mi želimo jeste da on zaista bude najbolji, jer mislimo da je u interesu svih građana, koje mi predstavljamo ovde, da bude najbolji, ali u onom smislu u kom će nastaviti proces, odnosno biti neko ko će biti na čelu institucije koja će nastaviti proces reformi ove institucije, uspostavljanja ove institucije, kao najvažnije institucije u parlamentarnoj demokratiji. Iskreno verujemo da ćete ono što je dostignuti nivo demokratičnosti unutar ovog parlamenta nastaviti da gradite, ne zato što ste velikodušni, već zato što i sami verujete u važnost ove institucije.

Još nešto da kažem, činjenica je da se ovde i predstavnik predlagača, ali i predstavnici drugih stranaka, koje su podržale ovaj predlog, uglavnom bavile Demokratskom strankom. Mislim da to najpre treba da zabrine građane Srbije, a ne Demokratsku stranku.

Vreme je najbolji sudija i ono će proceniti kakva je uloga, kakve su zasluge i krivice bile svakoga od nas. Institucije su te koje će utvrditi odgovornost svakoga ko je učestvovao u vlasti. Ali ono što je dokaz nepostojanja ideje i razlog da građani brinu jeste, da kada se predlaže kandidat za predsednika Skupštine, argumentacija nije vizija institucije na čije čelo treba da dođe, već je jedan iskrivljeni politički demagoški osvrt na prošlost koju, ako želite baš da idemo do detalja, Zakon o nacionalnim savetima doneo je, gospodine, prethodni saziv u kome smo mi bili većina. Tu gde vi danas sedite, oni nisu glasali za taj zakon

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da mi odlično znamo da se ponašamo i u dobicima i u gubicima. Način na koji vi raspravljate pokazuje da se vi niste snašli u tome što ste pobedili. Iskreno se nadam da ćete se snaći. Mislim da je to interes svih građana u ovoj zemlji. Dakle, vi se ponašate kao da kampanja traje, kao da se izbori nisu završili, kao da vi imate samo jednog jedinog protivnika, a to je DS. Nemate. Imate parlamentarnu većinu. Mi smo opozicija. Vi predlažete kandidata, imate većinu za njih i ne morate uopšte jedino da se bavite nama.

Svi očekuju da se bavite onim što je budućnost koju ste obećali. Treba da dokažete da ste sposobni da je izgradite. Svi ćemo biti srećni ako u tome uspete. Nemojte misliti da nećemo biti srećni. DS će glasati za sve što Srbiju približava EU, za sve što garantuje da će građani u ovoj zemlji živeti bolje, za razliku od vas koji niste glasali ni za šta nikada.

Još jednom želim samo da kažem da to što ste pripadali jednoj stranci, ja nikome ne prigovaram. To što ste pripadali jednoj stanci, a onda se posvađali, pa je iz toga nastao sukob i problemi u Odborima, to nije naša greška i naša krivica. Nemojte nama to da prebacujete. Govorim o tome da smo mi kao parlamentarna većina u dogovoru uradili tačno ono što sam ja rekla. Kako su se posle stvari odvijale, nije zavisilo od nas, nego je zavisila od situacije koja se dešavala unutar vaše stranke.

Još nešto. Ko je šta govorio, ne samo što vide građani kroz direktan prenos, postoje zapisnici i tačno se zna šta ste govorili sve ove 22 godine vi i šta je govorila DS, kao što se isto sada može proveriti šta ste vi govorili u svom uvodnom izlaganju, kao i to šta smo mi govorili.

Nismo se bavili ni napadom na naše bivše koalicione partnere, niti optuživanjem za nekakvu prošlost. Nismo se bavili time. To što je neko drugi odvukao priču u to, to nije naša zasluga. Mi time niti smo se želeli baviti, niti smo se bavili. Predlagač je uveo celu priču i sve druge poslaničke grupe u jedan tesnac za koji mi nismo odgovorni.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dakle, ni jednog trenutka niko od nas nije osporio pravo parlamentarne većine da ima većinu u svim odborima. Dakle, ne znam zašto je bilo potrebno ovo sada posebno citirati, jer mi mislimo da je osnovni duh parlamentarizma da onaj koji ima parlamentarnu većinu ima mogućnost da radi i da vodi politiku, odnosno zastupa politiku onu koju je ta parlamentarna većina opredelila. Dakle, ne razumem zašto je to nedemokratično i zašto to sada nama prebacujete, jer mi to nismo ni pomenuli. Dakle, mi apsolutno ne sporimo pravo većine da ima većinu u svim odborima.

Ono što je bilo problematično za nas jeste - mi smo spremni da vam damo ovo ili ono. Dakle, ne radi se o tome da je neko spreman, postoje pravila. Ako se vama ta pravila ne dopadaju, vi ih menjajte, pa neka većina nema većinu u odborima ako mislite da je to demokratija, ali ja mislim da nije. I dalje smatram da parlamentarna većina mora imati u svim odborima većinu i da srazmerno broju poslanika treba da budu zastupljeni u svim odborima kao što smo i dobili kvote i nikome ovde nama ništa nije dao. Nama su tačno na osnovu broja poslanika koje imamo odredili koliko članova kog odbora imamo.

Ono što je bila praksa do sada i što verujemo da će ostati praksa jeste da opozicija takođe ima pravo na mesto predsednika i zamenika predsednika odbora, kao i pravo da postoji šest potpredsedničkih mesta.

Gospodine predsedniče, pozivam se na član 103. Poslovnika Narodne skupštine i podsećam vas da ste obavezni da poštujete Poslovnik Narodne skupštine.

U svom postupanju ste povredili član 96, time što se u članu 96. govori – u osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po sledećem redosledu imaju.

Dakle, u vreme kada se gospodin Vučić javio i kada ste mu vi dali reč, vi ste otvorili raspravu po redosledu primljenih spiskova govornika koji su se prijavili za reč. U tom trenutku nijedan šef poslaničkog kluba ne može da koristi svoje pravo kao šef poslaničkog kluba i da u tom vremenu govori.

Zaista vas molim da ovo ne shvatite kao isterivanje maka na konac, već kao podsećanje da, ukoliko poštujemo svi zajedno Poslovnik, imaćemo manje problema u zajedničkom radu. Ne insistiram na tome da izričete bilo kakve opomene, pošto prvi put sad radite ovaj posao. Pokušavamo da vam pomognemo da, poštujući Poslovnik, stvorite atmosferu u kojoj će moći normalno da se radi.

Činjenica je da smo danas u razmaku od tri sata dobili demante svega onoga što ste pričali u toku prepodneva, o toleranciji, o spremnosti da opozicija ima onu ulogu koju treba da ima. Podsećam vas da su predsednici najvažnijih odbora bili su iz redova opozicije, zato što je opozicija tražila da ima predsednike tih odbora. To je, što se tiče nas dovoljno da, ukoliko zaista želite, ako ništa drugo, ne pokažete dobru volju, već samo poštujete ono što je u prethodnom mandatu bila praksa koju smo imali.

Samo smo hteli da ukažemo na ono što se desilo između ove dve tačke, jer smatramo da je to odgovornost prema građanima Srbije. Dakle, postojala je jedna priča pre završetka prethodne tačke, do ove sledeće tačke desilo se nešto što je potpuno demantovalo sve ono što je bilo rečeno do tada. To je bio razlog zašto smo se javili, kako bismo upozorili da to nije praksa koja će izgraditi ovu instituciju.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo pred sobom ratifikaciju finansijskih aranžmana i ono što je možda važno napomenuti, pre svega zbog građana Srbije i zbog nekih pokušaja ovde da predstave kako Skupština Srbije koristi zadnji čas kako bi na zadnjoj sednici, na nekakav čudan način zadužila Srbiju za pare koje se sada pojavljuju kao zaduženje. Istine radi, radi se o tome da su svi ovi aranžmani, da je Vlada potpisala ove aranžmane, neke 2010. godine, najveći broj 2011. godine, da većina ovih aranžmana zapravo predstavlja garancije Vlade Republike Srbije, a da su zajmoprimci ili društvena preduzeća ili grad ili druga pravna lica, da nije Republika Srbija ta koja se zadužuje svim ovim sredstvima. Ono što je takođe važno napomenuti, sva ova sredstva su prikazana u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Dakle, ne radi se o nekakvim novim parama koje se sada ne vide u budžetu, a ovim ratifikacijama će se pojaviti kao nekakvi novi manjkovi.
Ono što je takođe, po meni, važno, naravno, potpuno je razumljivo da treba biti obazriv kada je zaduživanje u pitanju i mislim da je pitanje odgovornosti svakoga ko posegne za pozajmicom da dobro razmisli pre svega za šta uzima tu pozajmicu i da li ta pozajmica dugoročno građanima donosi dobrobit. U tom smislu, uvek bih bila protiv toga da se zadužujemo za potrošnju i zato je važno posebno napomenuti za šta su ovi krediti i ovi finansijski aranžmani, zato što oni nisu namenjeni potrošnji, namenjeni su, pre svega, infrastrukturnim projektima i mislim da nema nikakve sumnje, da je potpuno besmisleno optuživati stranke koje će glasati za ove finansijske aranžmane, da to rade zbog izbora koji će se desiti za dva, tri meseca, jer uzimaju pare kako bi pokazale kako one tobože nešto rade. To je prosto nemoguće. Za dva, tri meseca ništa se neće desiti osim pripreme dokumentacije za sve ove projekte. Većina, neki su projekti već u fazi realizacije, kao što je most na Adi i aranžman koji se sada pravi vezano za izgradnju infrastrukture za taj most će biti nešto što će se nastaviti da se radi.
Mislim da je previše politikantski tvrditi kako ovi aranžmani imaju veze sa izborima koji će se desiti za dva meseca. Oni ne mogu da se vide uopšte, što se građana tiče, oni će se videti u narednim ne samo godinama, već u narednim decenijama, zato što će omogućiti građanima da dobiju neke vrlo važne infrastrukturne projekte.
Samo ću na kratko, zbog građana, da kažem za šta su namenjena ova finansijska sredstva, opet ponavljajući da su ovi ugovori potpisani u toku protekle godine i da se apsolutno ne radi o nekakvom pokušaju da se na brzinu u zadnji čas nešto provuče kroz Narodnu skupštinu. Većina ovih ugovora je u Narodnoj skupštini i čeka na ratifikaciju.
Dakle, jedan od ovih aranžmana namenjen je za projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za Termoelektranu "Nikola Tesla" on se finansira kreditima japanske agencije za međunarodnu saradnju. Dakle, strategijom ekološkom i zakonima koje smo mi doneli predviđeno je smanjenje zagađenosti vazduha zbog rada elektrana i ovo su sredstva koja su namenjena kako bi elektrana "Nikola Tesla" unapređena bila u tehnološkom smislu, kako bi smanjila zagađenje.
Dakle, jedan drugi aranžman vezan je, to sam već pominjala za završetak mosta na Adi i mislim da građani Beograda najbolje znaju koliko im taj most znači i da svako onaj ko pokušava da obesmisli ili da predstavi taj most kao loš projekat, zapravo ima najveće neprijatelje u građanima Beograda, koji ne samo da su zadovoljni što je Beograd posle 40 godina dobio neki most, već su zadovoljni i zbog toga što će on omogućiti da Beograd, kao grad funkcioniše mnogo jednostavnije, pre svega imajući na umu građane.
Ono što je takođe jedan od ovih aranžmana jeste, o tome je bilo reči i mislim da to ne treba ponavljati, to je aranžman za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović". Mi znamo koliko Beograd ima potrebe za stanovima, odnosno koliko građana u Beogradu ima nerešeno stambeno pitanje. Znamo da u vreme finansijske krize, u vreme kada je ekonomska kriza ovako snažna, kao što je sada, teško da oni građani kojima su stanovi najpotrebniji mogu sami da se izbore sa okolnostima i da obezbede sebi kredite kojima će doći do svog stambenog prostora i mislim da je odgovornost države da pokaže razumevanje i za takve građana sa jedne strane.
Sa druge strane, naravno, ovaj projekat ima i drugu vrstu efekta a to je podsticaj domaćoj građevinskoj operativi. Svi smo hiljadu puta i čuli i sami ponavljali da je građevinska operativa u krizi i da ukoliko država ne pomogne da ovu krizu prebrodi, da preti opasnost da se čitav taj sektor u potpunosti uruši i da hiljade ljudi ostane bez posla, bez ikakve šanse da se kasnije zaposle, jer je teško zamisliti da, ukoliko se ceo sistem sruši možemo očekivati u nekom kraćem roku da se podignu nekakve nove građevinske firme.
Jedan od ovih finansijskih aranžmana jeste i projekat koji unapređuje obrazovanje i stručnu obuku. Dakle, formiranje centara izvrsnosti u prioritetnim i istraživačkim oblastima, izgradnja bio-medicinskog istraživačkog centra u Beogradu, izgradnja i opremanje poljoprivrednog bio-tehničkog centra u Novom Sadu, izgradnja centra za nano nauke i nove materijale u Beogradu, formiranje naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnja stanova za iznajmljivanje za mlade istraživače u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu i finansiranje i tehnička podrška.
Dakle, ovo je takođe, po meni, jedan od važnih dokaza da su svi ovi finansijski aranžmani imali razvojnu komponentu, pre svega, na umu da ništa nije trenutna potrošnja, da je sve ono što je predviđeno ovim aranžmanima zapravo potreba da se izgrade osnove za popravljanje infrastrukture u zemlji.
Dakle, jedan od ovih finansijskih aranžmana je takođe aranžman za projekte finansiranja malih i srednjih preduzeća. Opet, svi oni koji smatraju da srpska privreda može da se razvija, pre svega razvijanjem sektora malih i srednjih preduzeća znaju da u ovim vremenima i nakon svega onoga kroz šta je Srbija prošla i kako joj se ekonomija raspadala 90-ih, a onda 2000. kroz proces privatizacije menjala svoju strukturu, izgubivši prethodno sva tržišta, ne stvarajući mogućnost u tako kratkom periodu da stvori neka nova tržišta. Dakle, pokazuje se da li Vlada ima odgovornost ili nema odgovornost upravo mereći po tome da li je spremna da pomogne ovom sektoru, pre svega omogućujući mu da opstane u ovim vremenima, ali i da napravi iskorak i da se dalje razvija, zapravo stvara pretpostavku za ono što jeste bazična ekonomija Srbija, a to jesu upravo mala i srednja preduzeća.
Napomenuću još jedan od ovih finansijskih aranžmana. On se odnosi na izgradnju Koridora 11, dakle na izgradnju puta Ljig-Boljkovci. Radi se o izgradnji 40 kilometara puta i mislim da sada opet svi oni koji smatraju da je ovo nepotrebno zapravo imaju problem sa građanima koji žive u tim predelima i kojima će ovaj put omogućiti da budu bolje povezani, da ta veza bude tranzitna veza kroz Srbiju i mislim da moraju njima da objasne zašto misle da ovako nešto ne treba graditi.
Dakle, ono što je za nas važno i zašta ćemo mi glasati za ove aranžmane, iako svaki put kada treba da se zadužimo, zaista treba ozbiljno da raspravljamo o tome da li su ta zaduživanja dugoročno u interesu građana Srbije. Dakle, da li im u budućnosti donosi bolje uslove za života, da li im donosi razrešenje nekih infrastrukturnih problema koje imaju decenijama i uvek, ukoliko se ta sredstva namenjena za takve projekte, mislim da bez obzira na političke razlike možemo da se saglasimo da takva vrsta zaduživanja tada ima punog smisla.
Verujem kada bi smo prevazišli, da kažem, tu potrebu da se stranački obračunavamo da bi većina ovih projekata dobila podršku svih poslanika, zato što mislim da svi poslanici misle da ove projekte treba uraditi. Možda neko misli da postoje neka druga sredstva, ali bi bilo dobro da svi saznamo koja su to sredstva.
Ali, ono što je, ponavljam ključno važno, ovde se radi o projektima za budućnost i nikakve priče o tome da su to pripreme za nekakve izborne kampanje zaista ne stoje, jer danas sredstvo koje ratifikujemo njima će raspolagati ne samo buduća vlada nego i vlade koje budu izabrane posle te vlade nakon četvorogodišnjeg mandata. Dakle, to su dugoročni projekti i oni obezbeđuju svakoj vladi da uradi infrastrukturne stvari koje su nesporno od interesa za život građana ove zemlje. Hvala.

Ja samo želim da kažem da su ovi aranžmani, bez obzira, kad je nama Vlada to uputila u skupštinsku proceduru. Većina ovih aranžmana je napravljena ranije. Dakle, samo sam to htela da napomenem. Dakle, da nisu, most na Adi je izgrađen. Dakle, ceo ovaj aranžman je samo nastavak jednog aranžmana koji je napravljen još mnogo ranije.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je polemisati sa onima koji 20 godina vode politiku izolacionalizma, konfrontacije sa svetom, suprostavljanje svemu onome što jeste danas savremeni svet. Pokušaj da Srbiju pretvore u izolovano ostrvo, u geto koje će biti u ratu u zavisnosti od toga kako procene da im je tog dana ili tog meseca, te godine neko najveći od mnogih neprijatelja u svetu. Mislim da nema nikakve potrebe polemisati sa tim. Rezultate te politike smo videli, građani je takođe znaju. Ono što je za građane Srbije važno jeste da podržavaju politiku koja će Srbiju dovesti u vezu sa svetom, koja će je sa svetom pomiriti, naći modalitete da Srbija svoje interese ostvaruje u svetu ma kako on nesavršen bio. Ako je interes Srbije da živi u mirnom okruženju i da bude deo procesa koji obezbeđuje stabilan razvoj i mir u regionu, onda je svakako pristupanje globalnim bezbednosnim konceptima jedan od ključnih interesa za sve građane Srbije.
U tom smislu danas imamo nekoliko ratifikacija na dnevnom redu, ali vidim da je najveću pažnju i najozbiljniju zloupotrebu doživeo jedan dokument, Sporazum između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizom. To je takođe jedan od bezbednosnih organizacija koja pokušava da, koristeći kapacitete svih zemalja, obezbedi jednake uslove za prosperitet i napredak svih tih zemalja i istovremeno obezbeđujući mir na čitavom prostoru na kom deluje.
Interesantno je da je od strane onih koji smatraju da Srbija treba da okrene leđa prirodnom okruženju i, pre svega, EU i zemljama koje čine EU i potpuno podržavam i mislim da oni imaju pravo da kažu da se oni zalažu za nekakve saveze i posebne saveze sa nekim drugim zemljama, ali želim samo da ih podsetim da su u procesu pristupanja ovom sporazumu upravo i te zemlje za one za koje bi oni više voleli da smo bliski sa njima, a manje sa onima sa kojima te iste zemlje danas pregovaraju, te tako to isto čini i Rusija i Kina i mnoge druge zemlje, Indija, Japan itd.
Dakle, ako već govorimo o tome da je za Srbiju ovakva vrsta savezništva loša, onda treba odgovoriti i na pitanje kako je moguće da je za Srbiju loša, a za sve zemlje koje žele da pristupe tom savezu je dobra. Kako je moguće da sve zemlje sveta nalaze svoj interes da pristupaju ovakvim bezbednosnim strukturama, a da postoje nekakvi nevidljivi samo pojedincima znani razlozi zbog kojih jedino i samo Srbija ne bi trebala da pristupi ovakvim savezima.
Naravno, nemam nikakv problem oko toga što je neko zabrinut što misli da to možda nije dobro, ali je veliki problem ukoliko obmanjuje javnost. Dakle, ovde su iznete tvrdnje kako je Srbija prihvatila neravnopravan odnos u ovom savezu i sada želim da idem redom kroz tekst, jer mislim da je najbolji saveznik činjenica koja je ovde zapisana a ne kako neko preskače činjenicu, a govori o onome što on misli da zvuči dobro.
Dakle, Republika Srbija može prihvatiti poziv EU, ne mora. Sledeći član 4. kaže da Sporazum ne treba da utiče na samostalnost EU u donošenju odluka i ne treba da prejudicira odluke Republike Srbije o njenom učešću. Dakle, na Srbiji je da odluči da li želi ili ne želi i da li procenjuje da je to u njenom interesu ili nije u njenom interesu da se priključi ovakvim savezima pošto EU donese odluku da pozove Republiku Srbiju da učestvuje u operaciji EU za upravljanje krizama i pošto Republika Srbija odluči da li će da učestvuje. Tako piše u tekstu. Dakle, Srbija odlučuje o tome da li hoće ili neće da učestvuje.
Ono što je takođe ovde pogrešno preneto javnosti jeste ko komanduje i ko odlučuje. Status osoblja koje učestvuje u sedištima ili u komandnim elementima lociranim izvan država u kojima se izvode operacije EU za upravljanje krizama, biće regulisan aranžmanima između sedišta i odnosnih komanda, elemenata i Republike Srbije. Ne narušavajući Sporazum o statusu snaga, Republika Srbija ima nadležnost nad svojim osobljem koje učestvuje u operacijama EU za upravljanje krizama. Republika Srbija će biti dužna da odgovori na bilo kakve tužbe vezane za učešće u operacijama, ali Republika Srbija će biti nadležna za preduzimanje mera, posebno zakonskih ili disciplinskih protiv bilo kog člana njenog osoblja u skladu sa njenim zakonima. Dakle, neće niko drugi to raditi u njeno ime.
Ovde se kaže da se Republika Srbija obavezuje da će dati izjavu u pogledu odricanja od tužbi, ali isto tako kaže u sledećem članu da se EU obavezuje da države članice EU daju izjavu u pogledu odricanja od tužbi. Dakle, ovde se govori o reciprocitetu i o partnerstvu u kojem obe strane imaju jednaka prava, jednake nadležnosti i jednake obaveze. Dakle, član 6, lanac komandovanja, tačka 2) svo osoblje ostaje pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To je suština. Republika Srbija će imati ista prava i obaveze u pogledu svakodnevnog upravljanja operacijom, kao i države članice EU koje učestvuju u toj operaciji.
Evropska unija će doneti odluku o završetku operacije nakon konsultacije sa Republikom Srbijom.
Opet ponavljam, može biti politika nečija da se zatvorimo ovde i da ne komuniciramo sa svetom, da imamo jedan mali prozorčić i da kroz taj prozorčić gledamo na jednu stranu sveta i to je politika koju iznose oni koji je zastupaju pred građane. Građani su ti koju tu politiku ocenjuju i po svojoj prilici građani tu politiku ne podržavaju. Ono što ćemo vrlo brzo dobiti kao potvrdu jesu izbori na kojima će, to je sasvim očigledno, takva politika u Srbiji zauvek biti prošlost, ali nije sada problem u tome što se neko zalaže za tu politiku i što kandiduje takvu politiku pred građane Srbije, jer građani Srbije su sudije za takvu politiku i oni će o tome presuditi, problem je samo što u nedostatku argumenata za takvu politiku se pribegava falsifikovanju činjenica i pribegava se onome što su neistine. U tome jeste zapravo jedini problem kada su ovakve teme u pitanju.
Dakle, lanac komandovanja, član 10, sve snage i osoblje koje učestvuje u toj vojnoj operaciji EU za upravljanje krizom ostaće pod punom kontrolom svojih nacionalnih organa. To ne može nikako drugačije ni da se čita niti da se tumači.
Iz ovoga može da se izvuče jedan jedini zaključak, politika koja nema argumenata može jednom da prevari građane i prevarila ih je u prošlosti, možda može i drugi put, ali ne može bezbroj puta. Zato mislim da je jedino što je zaista nedopustivo ne to što neki pokušavaju obmanama i falsifikovanjem činjenica da steknu nekakav politički poen, ali ono što mislim da je zaista nedopustivo jeste da se ti poeni pokušavaju sticati tako što će se najbezočnije, bez ikakvog razloga optuživati ljudi koji vode odgovorno ovu zemlju, koji vode računa o tome šta su interesi građana Srbije i koji, na kraju krajeva, radeći taj posao dolaze ovde, pred parlament spremni da kažu – ovo je ono u šta duboko verujemo da je najbolje za građane Srbije. Biti izolovan, biti posvađan sa svetom nije nikakvo rešenje za građane Srbije. Biti deo jedinstvenog sistema, tražiti način da se sa tim svetom komunicira, da se u tom svetu pronalaze načini da se ostvaruju interesi građana Srbije jeste politika koja je odgovorna. Svaka druga politika, osim što je neozbiljna, ona nije ni odgovorna prema građanima kojima se nudi. Hvala lepo.
(Boris Aleksić, sa mesta: Replika.)

Gospođo predsednice, zaista mislim da se krši Poslovnik i to član 106. i 107, činjenicom da se narodnom poslaniku dopušta da priča o nečemu što nema zaista nikakve veze sa dnevnim redom, s jedne strane. S druge strane, dopuštajući da vređa neistinama i zaista monstruoznim konstrukcijama koje nijedan mozak koji nije ophrvan mrakom ne bi mogao iznosi prema drugom čoveku, čak i kada bi nekakav kredibilan sud utvrdio da je to tačno, a ne na osnovu prava na drugačiji politički stav.

Dakle, mislim da je to prosto nedopustivo. Zloupotrebljavati činjenicu da su vršeni stravični zločini, između ostalog i zločini trgovine ljudskim organima i optuživati organe Republike Srbije čijom zaslugom su između ostalog ta pitanja i pokrenuta na međunarodnoj sceni, data im težina i data šansa da se utvrdi puna istina je zaista ovu stranu, ne samo razuma nego i političkog morala, o čemu će verujem građani suditi, već i sada može da se vidi kako će oni o tome suditi. Dakle, time što oni koji zastupaju takve stavove tako reći nemaju više podršku među građanima Srbije iako tvrde da su najjači i najveći i ne znam kakvi.

Ali, mislim da je obaveza predsednika da na samom početku takvih kvalifikacija koje su nedopustive u Narodnoj skupštini, opomene narodnog poslanika i koristeći, odnosno primenjujući odredbe Poslovnika, preuzme obavezu da izričući mere spreči takve rasprave u ovom Domu.

Još nešto želim da kažem, dakle ne radi se uopšte ovde o tome da je neko umislio da je ovo ili ono, time što na osnovu Poslovnika koristi svoje pravo da ime koje predloženo ospori i traži posebno izjašnjavanje.