Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za Demokratsku stranku je ovo izuzetno važan zakon. Sa jedne strane, sa stanovišta ustavno-pravne potrebe da se reguliše ova važna oblast, a sa druge strane, zbog političke važnosti onoga što predstavlja međunarodni položaj i spoljna politika zemlje. Sa tog stanovišta mi analiziramo i razloge za donošenje ovog zakona, kao i njegov sadržaj.
Ono što je potrebno naglasiti jeste da je donošenjem novog Ustava i Zakona o ministarstvima, kao i prestankom postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija preuzela obavezu i, može se reći, dobila šansu da uređuje samostalno svoju spoljnu politiku.
Želim samo da naglasim da za nas ova rasprava nije rasprava o strategiji i ciljevima spoljne politike, jer to prosto nije predmet ovog zakona o kojem mi danas razgovaramo. Mi danas razgovaramo o zakonu kojim se uređuje deo državne uprave koji je ovlašćen za organizaciju i sprovođenje politike koju utvrđuje Vlada u oblasti spoljne politike.
Želela bih samo da napomenem da je važnost uspostavljanja institucija koje će biti u mogućnosti da sprovode spoljnu politiku od posebne važnosti kada živimo u vremenu i okolnostima u kojima je skoro svako pitanje unutrašnje politike i unutrašnjeg razvoja vezano za međunarodni položaj zemlje i za međunarodne odnose.
Nikada kao sada sudbina jedne zemlje nije u toj meri zavisila od njenog međunarodnog položaja i njene sposobnosti da se integriše u svetske tokove i da ostvaruje dobre odnose sa drugim zemljama i sa drugim međunarodnim organizacijama.
Skoro sva pitanja su povezana sa sposobnošću zemlje da vodi dobru spoljnu politiku, pa i pitanje ekonomskog položaja građana, pitanje njihovog ekonomskog prosperiteta, posebno je povezano za sposobnošću zemlje da vodeći dobru međunarodnu politiku ostvari dobre veze sa zemljama i na taj način omogući svojim građanima bolji i kvalitetniji život.
Ono što je za nas bilo važno jeste da sa stanovišta ustavnih nadležnosti na neki način sagledamo da li ovaj zakon definiše sve ustavne nadležnosti posebnog državnog organa i da li postoje neke nadležnosti koje pripadaju nekom drugom državnom organu i u tom smislu postoji izvestan sukob u okviru ovog zakona. Mi zaista nismo našli da ovaj zakon na bilo koji način narušava ustavno određenje pozicije ovog državnog organa.
Ovde su stavljene primedbe na to da ovaj zakon nije regulisao nadležnosti drugih izvršnih organa u spoljnoj politici, ali po našem dubokom ubeđenju, ovaj zakon ne bi ni smeo da reguliše nadležnost drugih organa, posebno ne nadležnost predsednika Republike koji svoje nadležnosti, vezano za spoljnu politiku, crpi iz Ustava i iz Zakona o predsedniku Republike.
Ono što je za nas takođe bilo važno jeste da sagledamo da li postoje, pošto je bilo takvih primedaba, prevelika ovlašćenja ministra. Analizirajući ono što su najvažnije nadležnosti Ministarstva, dakle, svugde... Specijalne misije, osnivanje, zadaci specijalnih misija, to uređuje Vlada, na predlog ministra. Na inicijativu ministra, Vlada utvrđuje predlog o postavljenju stalnih šefova diplomatskih misija, ambasadora itd. Na predlog ministra, Vlada postavlja i razrešava generalnog konzula. Vlada, na predlog ministra i uz saglasnost države prijema, može za počasnog konzula postaviti lice... Otvaranje i zatvaranje predstavništava takođe je u nadležnosti Vlade, dakle, na predlog ministra Vlada donosi odluku o otvaranju i zatvaranju diplomatsko-konzularnih predstavništava. Takođe, odlučivanje o otvaranju i zatvaranju informativnih centara - na predlog ministra Vlada donosi odluku. Davanje saglasnosti za otvaranje predstavništava u Republici Srbiji, što je važno pitanje - na predlog ministra Vlada odlučuje o davanju saglasnosti. Kada je u pitanju imovina: "O pribavljanju, prodaji, davanju u zakup zemljišta, zgrada i poslovnih prostorija, kao i o kupovini stanova koji se koriste za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava, na osnovu odluke Vlade... ".
Dakle, o onome što su najvažnija pitanja, pitanja statusa i nadležnosti, odlučuje Vlada, a ne ministar. Logično je da ministar predlaže, jer je on zadužen za organizaciju i rad državnog organa i normalno je da je on taj koji formalno predlaže Vladi, ali za nas je bilo izuzetno važno da je Vlada ta koja donosi te odluke.
Posebne uslove za sticanje i način sticanja i gubitka diplomatskog zvanja, na predlog ministra, takođe propisuje Vlada.
U tom smislu, ono što je bila primedba na Odboru za inostrane poslove, a to je pitanje obaveza diplomatsko-konzularnih predstavništava u punom ostvarivanju funkcije parlamentarne saradnje, mislim da je to nešto što i dalje za nas ostaje kao jedno interesantno pitanje.
Odbor za inostrane poslove smatrao je da diplomatsko-konzularna predstavništva treba da (i da to treba nekako i zakonom navesti) ostvaruju saradnju sa poslanicima koji su u parlamentarnim delegacijama ili parlamentarnim posetama zemalja u kojima su oni diplomatski predstavnici. Mislim da treba da pokušamo da nađemo zajedničko rešenje kako da to uradimo, da to prosto ne bi bilo prepušteno slobodnom tumačenju diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Svi poslanici koji su nekada putovali ili imaju kontakte i odlaze u parlamentarne posete, imali su različita iskustva sa našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Ovde se ne radi samo o tome da oni ponekad nisu imali osećaj da su to najviši predstavnici najvišeg zakonodavnog tela njihove države i da se na taj način odnose prema njima, već, sa druge strane, nisu shvatali da poslanici ponekad mogu da otvore vrata državi kroz svoje kontakte i svoje posete koje ostvaruju u tim državama.
Dakle, mi smo vrlo često viđali ambasadore mnogih zemalja na međunarodnim skupovima na kojima smo mi bili, a često nismo viđali ambasadore svoje zemlje, što pokazuje da oni slobodno tumače da li to jeste interes države. Ovde se ne radi o potrebi da poslanike neko čuva i dadilja, radi se o tome da je interes države da ostvari što više kontakata u zemlji u kojoj je predstavnik, da otvori što više vrata da bi mogla da ostvaruje, u najboljem smislu, interese države.
Mislim da bi u vezi sa tim trebalo pronaći neko rešenje.
Demokratska stranka će glasati za ovaj zakon. Mislim da je on na vrlo jasan način uredio sva važna pitanja koja se tiču ovog organa uprave. Mislim da ne postoje nikakve opasnosti od prevelikih nadležnosti. Vrlo je jasno definisano da je to nadležnost Vlade, što je, naravno, iz ustavnog ovlašćenja Vlade da ona utvrđuje i sprovodi politiku, pa i spoljnu politiku. U tom smislu, Vlada je nadležna za najvažnija pitanja koja se tiču uređivanja ove oblasti.
Mi ćemo glasati za ovaj zakon. Naravno, pažljivo ćemo proučiti sve amandmane koji su pristigli i prihvatićemo sve one amandmane koji doprinose poboljšanju ovog teksta. Hvala vam.