Poštovane dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, što se DS tiče nema razloga uveravati nas za potrebu da se zakon o ratifikaciji Kjoto sporazuma usvoji.
Dakle, ono što je možda naša jedina primedba ,koja se svakako ne odnosi na vas, i u tom smislu to je pohvala vama, jeste činjenica da to nije urađeno ranije. Sa stanovišta DS pitanje ratifikacije ovog zakona jeste pitanje, s jedne strane, interesa Srbije, dakle da li se na ovaj način čuvaju interesi Srbije, a, s druge strane, jeste pitanje odgovornosti za nešto što nije lokalno tema i za nešto što nije tema ovog trenutka, već je pitanje odgovornosti ove generacije za nasleđe koje ostavlja sledećim generacijama, i sa tog stanovišta mislim da Srbija ima interes da, bez obzira na činjenicu da nije članica Aneksa 1, čini napore da i sama smanjuje zagađenje.
Dakle, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija, koja je 92. godine usvojena i kojoj je Republika Srbija pristupila 97. godine, zapravo je osnova koja se odnosi i na Republiku Srbiju. Utvrđivanjem principa jednakosti i zajedničke odgovornosti vezane za očuvanje životne sredine, za očuvanje planete i sprečavanje fenomena zagrevanja planete, ono što je važno takođe jesu diferencirane po kriterijumu ekonomskog razvoja, dakle utvrđene su posebne obaveze razvijenih zemalja, koje su naravno odgovorne ne samo činjenicom da su razvijenije, već činjenicom i da su veći zagađivači, ne samo u odnosu na obaveze smanjenja, već i u odnosu na nerazvijene zemlje, što je za Srbiju takođe važno.
Dakle, one imaju obavezu da pomažu razvijenim zemljama da u svom tehnološkom razvoju, poštujući principe Kjoto sporazuma, ulažu u zemlje u razvoju tzv. čiste tehnologije. Smatram da je to ključni razlog što se države Srbije tiče i da je to najefikasnija odbrana Srbije od mogućih pokušaja uvoza prljavih tehnologija.
Ono što je ključ jeste da 38 visokorazvijenih zemalja ima obavezu prema nerazvijenim zemljama, među koje spada i Srbija, da pomažu tehnološki razvoj, vodeći računa o tome da to nisu prljave tehnologije.
Finansijska podrška zemljama u razvoju u okviru Mehanizma čistog razvoja treba da pomogne ovim zemljama, među kojima je i Srbija, u dostizanju nivoa ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva, ciljeva održivog razvoja, kao što su poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, unapređenje načina korišćenja zemljišta, podsticaj pozitivnih socijalnih efekata u pogledu razvoja ruralnih oblasti, što je za Srbiju takođe jedna od ključnih tačaka, veće zaposlenosti, iskorenjivanja siromaštva i smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i mnogih drugih slučajeva.
Dakle, ono što je vrlo konkretno, ono što građani Srbije imaju potrebu da vrlo konkretno saznaju jeste da ratifikacijom Kjoto protokola stvara se mogućnost Republici Srbiji da, u okviru svojih mogućnosti, s jedne strane bude učesnik jednog opšteg napora civilizacije da se smanji emisija gasova, ali istovremeno da ima vrlo konkretne koristi koje se tiču vrlo konkretnih sredina i života ljudi.
Implementacijom Kjoto protokola pomoći će se u rešavanju problema o kojima smo ovde vrlo često govorili, a to je smanjenje zagađenja vazduha u industrijskim oblastima, kao što je Pančevo, Beograd, Bor, Obrenovac, Novi Sad, Vranje, Kikinda, Kragujevac, Čačak; smanjenje zagađenja vazduha uzrokovanog grejnim instalacijama u urbanim sredinama, dakle, Beograd je jedna od tih sredina; smanjenje zagađenja vazduha koje potiče od saobraćaja u velikim urbanim sredinama.
Pored svih ovih navedenih razloga za ratifikaciju Kjoto protokola treba istaći i važnost globalnog i lokalnog delovanja u sprečavanju promena klime.
Srbija, odnosno građani Srbije već žive posledice globalnog zagrejavanja i mi već osećamo klimatske promene koje za posledicu imaju ugrožavanje, ne samo ekonomsko, građana Srbije, već ugrožavanje njihovih života i opstajanja na određenim prostorima, pa imamo klizišta, imamo kiše koje su neuobičajene itd.
U tom smislu Srbija ima vrlo jasan, nesporan interes da pristupi Kjoto sporazumu i time pokazuje istovremeno odgovornost kao deo zajednice ljudske koja živi na ovoj planeti i čiji zadatak nije da obezbedi samo bolji život za generaciju koja sada živi, već da obezbedi i omogući da generacije koje dolaze imaju bar toliko kvalitetan život.