Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u mnogim stvarima se razlikujemo, i to je prosto priroda stvari.
Što se tiče nekih stvari, ne možemo čak ni da približimo stavove. Ono u šta ja ne sumnjam, zaista, jeste da svi ovde delimo brigu za izuzetno težak položaj zemlje u kome se sada nalazimo. Dakle, verujem da sva naša politička promišljanja, odmeravanja odluka polaze od činjenice u kakvoj situaciji se nalazimo i svi naši napori da nađemo rešenje jesu zapravo napori da nađemo najbolje rešenje u ovom trenutku. U to zaista ne sumnjam.
Razlike se pokazuju, vezano za neka od tih pitanja, a mislim da ne može da se ospori da te razlike kada je u pitanju Kosovo i Metohija ne postoje suštinski. Dakle, postoji jedinstvo političkog sagledavanja, ali i političke strategije oko pitanja Kosova i Metohije. Takođe, postoji nepodeljen osećaj brige za to šta može da bude konačni ishod toga, bez obzira na sve naše zajedničke napore.
Želim da kažem da pitanje koalicije nije pitanje nestanka razlika. Dakle, koalicije se ne prave samo ako razlike ne postoje. Koalicije se prave i kada razlike postoje, i kada se na različitim temama različito sagledavaju najbolji ishodi.
Kada su u pitanju izbori, verujem da su sve naše argumentacije zapravo napor da izaberemo ono rešenje koje će biti najbolje. Možda uzimamo različite faktore kao ključne, možda uzimamo različite moguće scenarije kao najverovatnije, možda uzimamo argumente koji nama ili drugima izgledaju kao najvažniji argumenti. Ono što zaista verujem jeste da tražimo najbolje rešenje upravo imajući u vidu činjenicu da je Srbija u užasno teškom položaju, vezano za Kosovo i Metohiju, za položaj Republike Srpske, za našu evropsku budućnost takođe. Hoću to posebno da istaknem, zato što smatram da je za Srbiju to jedan od izuzetno važnih, strateških ciljeva.
Dakle, mi ovde imamo ukrštene i izuzetno komplikovane okolnosti, ali normalan politički život ne sme da stane zbog toga. Dakle, Srbija mora da pokaže kapacitet da teče život u Srbiji; očekuje se da idu plate, da idu penzije, da zdravstvena zaštita i zdravstvo radi, da obrazovanje radi, to se prosto očekuje, kako god teška odluka pred nama bila, kako god komplikovan proces bio u kome sada učestvujemo.
Prosto se očekuje da život normalno teče. Ljudi to očekuju od svih nas zajedno. Ovo jeste važna tema i smatram da je ovo danas možda najbolja rasprava koju smo imali, po mom dubokom osećaju, zato što se vodi o suštini, vodi se argumentima iz vizure svakog od nas koji možda, kažem, na različite načine osvetljava taj problem. Sigurna sam da svako od nas traži najbolje rešenje.
Svejedno, apelujem, ako možemo da radimo posao, upravo i zbog toga što je pred nama zakon o Ustavnom sudu. Smatramo da je izuzetno važno da i taj posao obavimo.
Nama je stalo da obavimo taj posao. Nama je stalo, kao i vama, da imamo Ustavni sud, da zemlja, u kakvu god krizu u sledećoj fazi uđe, ima Ustavni sud, da ima institucije od kojih će zavisiti stabilnost u jednom vremenu koje može biti vrlo nestabilno.
Molim vas, otvoreni smo ukoliko treba da sedimo i da kao poslanički klubovi raspravljamo o tim temama i tragamo za najboljim rešenjima koja su vezana za pitanja, između ostalog, i izbora. Spremni smo za to. Dakle, nemamo nikakav otklon ni prema kome da o tome razgovaramo na najodgovorniji mogući način. Molimo vas, ako možemo da ipak radimo posao. Ako treba, nakon ovog rada možemo sedeti do duboko u noć i raspravljati ove teme i tragati za najboljim rešenjem. Hvala.