Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama je zakon koji treba da reguliše odnose u vezi sa radom, i to sa ciljem da se sporovi u ovoj oblasti rešavaju na miran način. Smatram da je ovaj zakon nepotreban i necelishodan i da nije u skladu sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, pre svega, zato što se predviđaju neki instituti koji su u suprotnosti sa već postojećim pozitivnim rešenjima u srpskom zakonodavstvu.
Ovim zakonom se, npr. uvodi postupak mirovanja u Zakonu o parničnom postupku, upravo u postupku u vezi sa radnim sporovima. Zakon o parničnom postupku, koji je predložila Vlada Srbije i koji je zastupao ovde ministar pravde, gospodin Stojković, isključuje mirovanje postupka u parnici.
Prema tome, ovde su ponuđena rešenja u međusobnoj koliziji. Nemoguće je predvideti da stranke koje rešavaju mirno spor pred miriteljem ili arbitrom, obaveste istovremeno sud i zatraže saglasno mirovanje postupka. Mirovanje, kao institut, u parničnom postupku više ne postoji.
Što se tiče predloženih rešenja, smatram da zakon o mirnom rešavanju radnih sporova nudi rešenja koja će usporiti rešavanje sporova. Zašto? Zato što stranke imaju obavezu da saglasno pokrenu postupak mirenja, iako već postoji postupka pred sudom. Sam sud i parnični postupak predviđaju mogućnost mirenja i u parnici. Postoji mogućnost zakazivanja ročišta zbog mirenja ili pokušaja poravnanja. Postoje vanparnična odeljenja u redovnim sudovima, koja takođe mogu da rešavaju sporove na miran način.
Šta se, zapravo, htelo ovim zakonom? Smatram da je Vlada pokušala da ovakvim zakonom samo napravi paravan za narasle socijalne tenzije, da nađe mogućnost da zastane sa sporovima koji su masovni, a pre svega oni u društvenim preduzećima gde radnici veoma dugo ne primaju minimalne lične dohotke ili im se ne uplaćuju doprinosi iz radnog odnosa, zastanu sa sporovima od 1. januara 2005. godine, kao danom obavezne primene ovog zakona i da se na taj način otkloni socijalni pritisak na Vladu Srbije.
Vlada Srbije je u velikim problemima. Ona je izgubila legitimitet na potonjim izborima. Pokazalo se da veoma mali broj građana Srbije daje podršku Vladi i njenoj politici, a posebno koaliciji koja je samo jedna interesna koalicija i koja se održava, kako i sami analitičari juče kažu,. na bazi političkih ili materijalnih interesa.
Šta se očekuje od ovog zakona? Pre svega, da uputimo nezadovoljne radnike, koji svoj gnev upravo usmeravaju prema predsedniku Vlade, nadležnim ministarstvima, traže svoja prava.
A juče je izašao podatak, zvanično objavljen, da se preko 100.000 radnika našlo iznenađenim kada su izvršili uvid u spiskove republičkih fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje da im godinama velike društvene firme nisu uplaćivale doprinose. Kada se sada 100.000 radnika obrati tužbom sudu, a ovaj zakon eventualno bude usvojen, to znači da će se svi ti sporovi prekinuti i biće upućeni da rešavaju te sporove sa svojim firmama pred nadležnim mirovnim većem.
Ovakvim zakonom se uvodi jedan "paradržavni institut", "parapravosudni organ". Uvodi se jedna paralela u postupanju u sporovima između poslodavaca i zaposlenih. Zašto ovo kažem? Vi imate vladinu agenciju koja će voditi upisnik ili imenik miritelja i arbitara, a stranke, ukoliko ne mogu da se slože oko imena miritelja ili arbitara, onda direktor agencije određuje lice koje će postupati u postupku mirenja.
Šta je ovde interesantno? Upravo činjenica da je direktor imenovan od strane Vlade. Dakle, opet se Vlada, mimo sudova, meša u stvari koje potpuno spadaju u nadležnost pravosudnih organa.
Imaćete jedan postupak koji se tako vodi i to počev od Vlade, a onda ministar nadležan za poslove rada propisuje postupak u ophođenju ili opštenju između arbitra i stranaka u postupku.
Dakle, zakon u samom startu pokazuje svoju nemoć da reguliše ove odnose u vezi sa postupkom mirenja. Ostavlja se ovlašćenje blanko na ministru da, kada usvojimo taj zakon, pred agencijom koja će voditi postupak mirenja, da ona uredi.
Ovde su predviđena i neka rešenja da će se u postupku mirenja pozivati svedoci, prikupljati dokazi, nalagati veštačenja, ali se uopšte ne vidi na koji način će stranke zastupati svoje interese, kako će se omogućiti još iz rimskog prava, ona poznata obaveza - da se čuju obe strane koje mogu na argumentovan način govoriti o činjenicama, predlagati dokaze i izjašnjavati se.
Ne postoji zakonom uređena obaveza svedoka i veštaka da u određenom roku postupaju, odnosno da pristupe u postupku mirenja i daju iskaze. Ne postoje garancije da će svedoci imati obavezu svedočenja. Sa jedne strane se u Zakonu o parničnom postupku, koji smo napadali prošle nedelje zbog nedorečenosti i nedoslednosti, predviđa mogućnost da se svedok pritvori do 30 dana, ukoliko ne želi da iskaz da, a ovde imate agenciju gde nisu predviđena ni pravila ko može biti svedok, kako će se on pozivati, kako će se obezbediti njegovo prisustvo, kako će se plaćati naknada svedocima za pristupanje u postupku mirenja?! Dakle, sve su to nedorečene stvari koje se ostavljaju u potpunosti na volju ministru.
Dakle, smatram da ovakav zakon predstavlja koliziju sa već pozitivnim zakonodavstvom i ono reguliše proceduru za rešavanje sporova iz radnih odnosa, da se na mala vrata vraćamo mirovnim većima, sudovima udruženog rada, a nemaju određenu i uređenu proceduru.
Otvara se mogućnost da se država, iako želi da stvori privid trećeg učesnika u rešavanju mirnih sporova između poslodavaca i radnika, direktno meša stvaranje agencije gde postavlja svog direktora, sebi poverljivog i politički podobnog čoveka, jer ovde se u zakonu ponovo uvodi pojam "nepodobnih".
Član 38. kaže da lice nije nepodobno za obavljanje ovih poslova. Inače u pravnoj praksi postoji pojam "podobnosti" i pojam "dostojnosti". Dostojan je onaj koji nije osuđivan, lice koje ima poverenje više strana, dakle, da mu se poveri možda i neka javna funkcija, a "podobnost" predstavlja "dopadljivost". Da li vam se neko dopada da bude miritelj ili arbitar? Sigurno da će aktuelna vlada tražiti samo one koji se njima dopadaju po političkom ili poslušničkom kriterijumu i na taj način stvarati miritelja ili arbitra.
Ti podobni i dopadljivi će raditi na način da odbijaju sve socijalne tenzije od Vlade, da razvlače postupke i onemoguće vođenje sudskih postupaka, a stranke su pokrenule da bi zaštitile svoje legitimne interese po osnovu rada i na osnovu radnih odnosa.
Da zaključim, ovaj zakon ima jedini cilj da se spreči podnošenje 100.000 tužbi onih radnika koji godinama nisu primali doprinose i minimalnu zaradu u društvenim preduzećima, a propala su u proteklom periodu.