Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo poslanici, pred nama jeste jedan važan zakon, primedba je da on kasni. Kasni i na taj način se vređa Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer neće biti dovoljno vremena od njegovog usvajanja do dana raspisivanja izbora, kako je to Ustavnom poveljom predviđeno, da se ostavi dovoljan rok predsedniku državne zajednice radi pripreme celog izbornog postupka.
DS poštujući Ustavnu povelju, poštujući političku odluku i politiku volju ovog parlamenta i parlamenta Crne Gore glasaće za zakon o izboru narodnih poslanika za parlament državne zajednice, jer smatramo da je to i dokazivanje težnje za očuvanjem jedne zajednice kojom će i Srbija, i građani Srbije i građani Crne Gore naći svoj interes ka putu u Evropu.
DS se još pre usvajanja Ustavne povelje i još u toku njene izrade zalagala za državnu zajednicu i za takav formalno-pravni okvir koji daje mogućnost i Srbiji i Crnoj Gori da usaglase svoje interese, nađu zajednički cilj i taj cilj je proklamovan upravo kroz težnju da Srbija i Crna Gora uđu u Evropsku uniju, prihvatajući njene standarde i vrednosti oko kojih su države članice Evropske unije i okupljene.
Ustavna povelja je veoma značajan dokument, pre svega, zbog toga što garantuje i celovitost države članice Srbije, pa i preambula Ustavne povelje garantuje da je Srbija, sa Kosovom i Metohijom i Vojvodinom u svom sastavu, činilac koji stvara državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Sa ovako usvojenom preambulom i Ustavnom poveljom i Zakonom o njenom sprovođenju, državna zajednica Srbija i Crna Gora je primljena u Savet Evrope i na taj način i politički prihvaćena definicija državne zajednice i Srbije, kao države članice u njenom sastavu. To je za nas veoma značajno.
Kosovo jeste garantovano kao deo Srbije u okviru državne zajednice Srbija i Crna Gora i samo za slučaj da Srbija, kao država članica, ne skrivi raspad državne zajednice u roku koji je kraći od tri godine od dana usvajanja Ustavne povelje, ta garancija ostaje od strane međunarodne zajednice.
Zato je veoma politički odgovorno, od strane Srbije i stranaka koje čine ovaj parlament i koje definišu volju građana, da se ispoštuje Ustavna povelja u celosti i usvoji zakon o neposrednom izboru poslanika za parlament državne zajednice.
Sam zakon je u celini prihvatljiv, međutim neka njegova rešenja nisu u skladu sa Ustavnom poveljom. Recimo, predviđeno je članom 4. izborno pravo za poslanike u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora, gde se kaže da pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima svaki građanin Republike Srbije koji ima pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika u Republici Srbiji.
Ovo je u suprotnosti sa članom 7. Ustavne povelje, koji kaže da državljani država članica imaju sva prava, državljani iz jedne države članice u drugoj državi članici, osim izbornog prava. To je u suprotnosti sa članom koji predviđa prestanak mandata poslaniku državne zajednice, a to je kada poslanik u parlamentu državne zajednice promeni prebivalište i kada mu se ugasi prebivalište na teritoriji Srbije.
Ove dve odredbe su u koliziji, jer pitanje prebivališta nije uvek korespondentno, odnosno odgovarajuće državljanstvu države članice. Moram da vas podsetim da je državljanstvo državne zajednice izvedeno iz državljanstva države članice. Prema tome, primarno i dominantno je državljanstvo države članice. Samo oni koji imaju izvorno državljanstvo u Srbiji, po Ustavnom povelji, imali bi aktivno i pasivno biračko pravo. Ovaj zakon na drugačiji način definiše izborno pravo, a to je prema prebivalištu građanina na teritoriji države članice - Srbije.
U zakonu o neposrednom izboru poslanika za državnu zajednicu se kaže da će se vršiti shodna primena Zakonu o izboru narodnih poslanika za republički parlament. Mi smo imali izbore na taj način da su građani Srbije koji žive van teritorije Srbije imali izborno pravo za parlament Srbije, a sada se postavlja pitanje da li će građani Srbije koji imaju prebivalište van Srbije, a imaju državljanstvo Srbije, imati mogućnost da biraju van granica Srbije u momentu kada se izbori budu održavali.
Naravno da ovaj zakon, ovakvim nejasnim rešenjima i nedorečenim stavovima, otvara mnoge probleme. Osnovni problem će biti kod sačinjavanja izbornog spiska. Nije jasno po kojim kriterijumima će biti sačinjen izborni spisak, da li će se u izbornom spisku naći građani koji žive van teritorije Srbije u momentu održavanja izbora.
Kako će izgledati izborni spisak, da li će oni koji su glasali na biračkim mestima van teritorije Srbije, u inostranstvu, dijaspori, imati pravo da glasaju za poslanike parlamenta državne zajednice? Ako imaju, onda će se postaviti pitanje koji su to građani Srbije koji imaju pravo da glasaju za poslanike u parlamentu državne zajednice.
Da li će to biti samo oni koji imaju pravo prebivališta ili će to biti svi oni koji imaju državljanstvo Republike Srbije, kao države članice? Ovo pitanje nije definisano ovim zakonom i otvoriće nove probleme, što može da ima takve posledice da će biti ugrožen legitimitet budućih raspisanih izbora.
Ono što ovaj zakon čini nejasnim i u suprotnosti sa Ustavnom poveljom državne zajednice je i to da se njime nameću obaveze za predsednika državne zajednice, pa se ovim republičkim zakonom kaže da će predsednik državne zajednice imati obavezu da u određenom roku i pod određenim uslovima raspiše izbore za parlament državne zajednice.
Obaveze predsednika državne zajednice su propisane zakonima državne zajednice i ne može država članica pojedinačno, bez istog takvog zakona u drugoj članici državne zajednice, propisivati obaveze za predsednika državne zajednice. Zato smatram da je ovde Vlada, kao predlagač, prekoračila ovlašćenja koja proizilaze iz logičnosti pravnog poretka koji vlada u odnosima između države članice i državne zajednice.
Inače, politički gledano, izbori za državnu zajednicu na neposredan način jesu značajni za naš parlament i za sve građane Srbije, pre svega zbog toga što ova vlada nema potreban legitimitet za upravljanje javnim poslovima, jer ga je izgubila na svim izborima koji su održavani od decembra prošle godine do današnjeg dana. Rezultat budućih izbora za parlament državne zajednice će pokazati pravu volju građana i pokazaće odnose u snazi pojedinih političkih stranaka i u političkoj volji kojom će građani dati poverenje pojedinim partijama da vode i Srbiju i državnu zajednicu u budućnosti.
Naravno, otvoren je spor u zadnje vreme o načinu izbora poslanika u obe države članice. Neki zagovaraju da se može produžiti mandat aktuelnim poslanicima u parlamentu državne zajednice, dok se pojedine političke partije u Crnoj Gori zalažu za i dalje posredan izbor poslanika za parlament državne zajednice. DS se zalaže za neposredne izbore. Ona je za te izbore spremna, jer želimo da pokažemo kako i koliko poverenje uživamo među građanima Srbije.
Mi očekujemo da ćemo u parlamentu državne zajednice, posle narednih parlamentarnih izbora, biti zastupljeni u većem broju u delegaciji koju čine građani Srbije u parlamentu državne zajednice. Dakle, DS očekuje izborni uspeh.
Očekujem da i stranke koje čine vladajuću većinu u ovom parlamentu, bar formalno, i koje podržavaju Vladu, takođe pozovu svoje biračko telo, svoje birače da izađu i glasaju za parlament državne zajednice.
Međutim, tu je već pokazan veoma jasan raskol između pojedinih stranaka, onih koje se bore za to da Srbija bude samostalna država i da rasture državnu zajednicu, bez obzira na postojanje Ustavne povelje i izražene političke volje u ovom parlamentu tokom usvajanja Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju. To govori o nedoslednosti političke grupacije, o svim suprotnostima te političke grupacije koja podržava aktuelnu vladu u Srbiji.
Zato očekujem i smatram da je najveća politička odgovornost na premijeru i na aktuelnoj vladi da izvede što veći broj birača i obezbedi što veći legitimitet budućem parlamentu državne zajednice, kako bi i međunarodna zajednica imala što veći respekt prema predstavnicima Srbije i Crne Gore u međunarodno-pravnim i političkim poslovima i odnosima.
I pored toga što postoji nedoslednost u nekim rešenjima ovog predloga zakona, DS će glasati za ovaj zakon u celini, ali nećemo se složiti, recimo, sa ponuđenim rešenjima da se žrebanjem i na sreću određuje koja će politička partija, u slučaju jednakog indeksa u broju mandata, dobiti pravo da učestvuje i participira u parlamentu državne zajednice. Smatramo da sreća i žreb, kao način rešavanja prava u jednoj pravnoj državi, nije moguć i nije prihvatljiv.
Nemoguće je da neko sa manje sreće ne participira u vlasti i pored podrške koju su mu građani dali na izborima. Dakle, mi očekujemo da Vlada upotrebi svu svoju političku moć i poziciju, preuzme odgovornost za raspisivanje izbora na neposredan način za parlament državne zajednice, na kojima će DS apsolutno učestvovati i očekuje dobar rezultat. I očekujemo da Vlada neće reterirati u svom stavu.
Isto tako očekujemo da će Vlada i sve stranke vladajuće većine koje podržavaju Vladu Srbije učiniti sve da na te izbore izađe što veći broj građana, kako ne bi odvukli građane u apstinenciju svojim stavom da ne priznaju ili ne prihvataju državnu zajednicu. Tu pre svega mislim na stranku G17 plus, koja već godinu i po dana ima aktivnu ulogu u politici izolacije Srbije u odnosima sa Crnom Gorom.
I prilikom ocene programa Vlade koju je dao premijer gospodin Vojislav Koštunica prilikom ekspozea u ovom parlamentu govorio sam o nedoslednostima političkih grupacija koje su činile tadašnju vladajuću većinu, jer se upravo na pitanju očuvanja i unapređenja odnosa u državnoj zajednici ogledaju veliki raskoli unutar te političke grupacije.
To se vidi i u načinu finansiranja. Skoro usvojeni budžet za narednu godinu je pokazao odnos ove vlade, odnosno onih stranaka koje kontrolišu finansijske tokove u Srbiji upravo prema državnoj zajednici, pre svega prema njenim institucijama. Za sud državne zajednice nisu odvojene gotovo nikakve pare.
Dakle, ova vlada samo demagoški priča da priznaje i poštuje državnu zajednicu, ali taj sud državne zajednice još uvek ne postoji.
Nepostojanje ni sudova, kao instrumenata koji kontrolišu i štite prava građana u odnosima i pravima koja se ostvaruju na nivou državne zajednice, govori o suštinskoj nespremnosti da se poštuje državna zajednica. Nesposobnost ili nespremnost da se napravi plan usaglašavanja ekonomskih odnosa između dve države članice i potpuna pasivnost ove vlade u pogledu usaglašavanja ekonomskog sistema dve države članice takođe govori o tome da ova vlada nije spremna da unapređuje odnos između država članica.
To je primetila i međunarodna zajednica. Zato su učestali pozivi međunarodne zajednice i obraćanje aktuelnoj Vladi i njenom premijeru o ovom pitanju očuvanja državne zajednice kao najpovoljnijem i najprihvatljivijem okviru za ostvarenje interesa i Srbije i Crne Gore radi učlanjenja u krug zemalja EU.
DS ostaje dosledna državnoj zajednici kao celini, poštovanju političke volje druge države članice da odredi način i metod za izbor poslanika u parlament državne zajednice, ali isto tako ostaćemo i dosledni kritičar protiv onih koji se demagoški zalažu za primenu Ustavne povelje, ali kasne sa donošenjem i predlaganjem zakona za njeno ostvarenje, i isto tako kasne ili uskraćuju sredstva za uspostavljanje institucija koje treba da garantuju funkcionisanje državne zajednice i zaštitu ljudskih prava na nivou državne zajednice.