Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je poreski sistem sa porezom na dodatu vrednost, uz fiskalizaciju, nužan i neophodan, kako bi se uveo red u plaćanje finansijskih obaveza poreskih obveznika prema državi.
Smatram da to jeste put i način da Srbija postane deo integralnog ekonomskog sistema Evrope, kome inače i težimo. To su standardi koje je Srbija morala da uvede kako bi se izjednačila u uslovima privređivanja sa zemljama razvijene zapadne Evrope.
Međutim, neka rešenja, pre svega iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ukazuju da država pokazuje sklonost da preduzima veoma represivne mere prema građanima Srbije koji imaju bilo kakvu poresku obavezu. Jedna od takvih mera je i uvođenje privremene mere obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Šta to znači? Država je propisala da poreski organi mogu propisivati privremene mere odmah nakon donošenja rešenja. Inače, u poreskom postupku postoji jedno pravilo i praksa utvrđena zakonom da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Svako rešenje doneto od strane poreskih organa odmah stupa na snagu, dostavljanjem poreskom dužniku ono postaje izvršno.
Pored toga, predlagač traži da država preko poreskih organa ima pravo da odmah pleni imovinu poreskog dužnika, bez obzira na to da li je taj poreski dužnik izjavio žalbu i ukazao na zakonom opravdane razloge da on toliko ne duguje ili da mu je nezakonito poreska obaveza nametnuta. Vrlo često se dešava da poreski organ nameće poresku obavezu pogrešnom licu, zbog zabune o identitetu poreskog obveznika. Tako država sebe stavlja u neravnopravan, povlašćeni položaj u odnosu na građane.
To nije smisao jednog pravnog pretka kojem mi treba da težimo, gde treba da postoji vladavina prava i gde bi građani i država bili izjednačeni pred sudom i uopšte pred zakonom u postupcima koji se prema građanima vode. Ovo pokazuje na spremnost države da jednim osionim ponašanjem čak ulazi u stan poreskog dužnika i mimo odluke suda, gde se čak pokušava da se poreski organ stavi iznad suda, jer ukoliko dostavi sudu i njenom izvršnom sudiji rešenje o privremenoj meri, sud je dužan, protivno Zakonu o izvršnom postupku, da u roku od 15 dana omogući poreskom izvršitelju ulazak u stan poreskog dužnika.
Tu se povređuju mnoga ustavna prava: pravo na nepovredivost stana i pravo da se to najznačajnije pravo građana ograniči samo odlukom suda. Na ovaj način Ministarstvo finansija posredno priznaje da Zakon o izvršnom postupku nije dobar, da je neefikasan, a to je posebno i poruka potencijalnim investitorima u Srbiji koji dolaze van granice Srbije da ovde ne mogu efikasno da zaštite svoja prava i svoja potraživanja.
Inače, u oceni sudskog sistema u Srbiji koju je dala Svetska banka postoji jedna kritika da se potraživanje u izvršnom postupku naplaćuje prosečno u periodu od 1006 dana. To je izuzetno dug period za naplatu potraživanja i govori o nepostojanju pravne zaštite investitora u Srbiji.
Ministarstvo finansija ovim predlogom izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji traži da se to izvršenje premesti iz sudskih postupaka potpuno u administrativni postupak, u kome bi inokosno odlučivao poreski organ. To je protivno Ustavu, Zakonu o izvršnom postupku, Zakonu o sudovima gde je utvrđena njihova nadležnost. Na ovaj način se narušava jedinstveni sudski sistem. Jedino poreski organ ima pravo da naloži sudiji da donese rešenje u roku od 15 dana.
Šta reći za građane čije parnice traju po 10 godina, a izvršenje predstavlja novu parnicu koja traje još 10 godina; i šta reći ministru pravde, koji je obećao da će se do juna ove godine u sudovima u Srbiji uvesti red, te da će građani imati pravo na blagovremeni i efikasni pravni lek. Ministarstvo finansija svojim predlogom zakona je u koliziji sa obećanjima ministra pravde i mislim da je to problem ove vlade.
Mi građanima Srbije, kao opozicija, ukazujemo da su obećanja ministra pravde ostala prazno slovo na papiru i da od tog obećanja o efikasnosti pravosuđa nema ništa. O tome govore redovi u sudovima, sudije koje su pretrpane mnogobrojnim predmetima, neefikasnost pojedinih sudova u rešavanju predmeta. Sve se to prelama preko leđa građana, preko njihovih prava, a sve to građane Srbije košta, pa su i davanja i osnovica za naplatu poreza izuzetno veliki, tako da imamo jedan skup državni mehanizam koji živi na teret građana.
Ono na šta želim da ukažem jeste pitanje nejednakosti građana i države pred zakonom i u sudskom postupku. Sudski izvršitelj može bez odlaganja da uđe kod poreskog obveznika i izvrši popis stvari, bez obzira čije su te stvari u stanu dužnika, bez obaveze da utvrđuje svojinski odnos poreskog obveznika prema stvarima koje mu se popisuju.
To sve govori o tome da je država spremna samo da uzima, ali bez ikakve odgovornosti, jer kada uđete u nečiji stan po hitnom postupku, bilo danju ili noću, popišete sve stvari koje se nađu u stanu bez obzira čije su te stvari, kada te stvari oduzmete i prodate na javnoj licitaciji, postavlja se pitanje odgovornosti države kada ona pogreši, a često država greši. Često država donosi pogrešna rešenja, posebno u administrativnom postupku, koja se kasnije poništavaju od strane Vrhovnog suda.
Međutim, i ovde postoji problem što je sudska zaštita neefikasna i što Vrhovni sud tek posle više od godinu i po dana donosi rešenja o tužbama u upravnim sporovima. Dešava se da mnogi poreski obveznici u međuvremenu propadnu zbog toga što su njihovi žiro računi neosnovano blokirani ili zato što su im oduzeta sredstva za rad i rasprodata na licitacijama.
Bez obzira na ovakav stav predlagača zakona, smatram da on sebi želi da pribavi veoma velika ovlašćenja, koja su protivna Ustavu i sistemu pravosudnih zakona kojima je definisana uloga sudova i pravo građana uvek na blagovremenu sudsku zaštitu.
Žao mi je što ministar finansija nije ovde. Želim ministru finansija da postavim jedno pitanje. Skoro su uvedeni uređaji za kontrolu poreza preko sistema GPRS, 180.000 uređaja je nabavljeno ili postoji obaveza nabavke, uz licencu za softver i hardver. Prema mojim saznanjima, koja dolaze iz Ministarstva finansija, ovi uređaji su nabavljeni od firme "Erikson".
Bili smo svedoci otvaranja afere "Erikson", u koju su bili umešani neki visoki funkcioneri Vlade Srbije, pre svega potpredsednik Vlade gospodin Miroljub Labus, pa se postavlja pitanje da li je nabavka 180.000 fiskalnih jedinica, hardverskih, preko "Eriksona" i nabavka licenci od "Eriksona" upravo prikrivanje već otkrivene afere.
Zato želim da ministar finansija ovde javno da objašnjenje građanima da li je informacija tačna. Ukoliko nije, neka je demantuje, a ukoliko jeste, neka objasni građanima Srbije koliko je "težak" posao koji je Ministarstvo finansija zaključilo sa "Eriksonom", da li je bilo tendera i pod kojim uslovima, da li je bilo više ponuđača za ovaj izuzetno skup posao u Srbiji? Hvala.