Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, predsedniče i predstavnici Vlade, pred nama je tekst Ustavne povelje i tekst Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, koje je sačinila Komisija za izradu teksta, a koja je delegirana od strane sva tri parlamenta, Srbije, Crne Gore i Saveznog parlamenta.
Polazeći od Beogradskog sporazuma, od zaključaka koje je donela ova skupština, poštujući sadržinu iznete rasprave tokom usavajanja zaključaka o izradi teksta Ustavne povelje, uvažavajući amandmane u toku rasprave tokom rada Ustavne komisije, koje su podnosili ovlašćeni predlagači, a isto tako i predstavnici raznih institucija, organizacija i grupa građana, Ustavna komisija je sačinila tekst Ustavne povelje, koji se u istovetnom obliku usvaja u sve tri skupštine.
Ustavna povelja afirmiše redefinisanje odnosa između Srbije i Crne Gore. Države članice se definišu kao ravnopravni članovi uz priznavanje svih elemenata državnosti koje su faktički stekle do sada. Posebno je važno da se u preambuli Ustavne povelje država članica Srbija tretira jedinstveno sa autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom i Metohijom, koja se sada nalazi pod upravom međunarodne administracije u skladu sa Rezolucijom 1244.
Smatramo da je ova odredba izuzetno značajna, s obzirom da se na taj način poštuje potpuno integritet Srbije i da Srbija popravlja svoje pregovaračke pozicije o konačnom statusu Kosova i Metohije, jer će Ustavna povelja, ukoliko bude usvojena u sva tri parlamenta, ja se iskreno nadam, biti prvi međunarodno priznati pravni akt u kome se Kosovo i Metohija priznaje i tretira kao integralni deo Srbije.
Ustavna povelja definiše ciljeve buduće državne zajednice, a to su, pre svega, potpuna zaštita ljudskih prava, jednakost građana pred zakonom, ustoličavanje ili afirmacija slobodne tržišne ekonomije zasnovane na svim njoj imanentnim principima, na slobodi kretanja ljudi i kapitala, ideja i usluga. Ustavna povelja, zatim, definiše institucije državne zajednice; pre svega, to je skupština državne zajednice koja bira svog predsednika i bira savet ministara. To znači da je buduća državna zajednica parlamentarna demokratija zasnovana na višestranačkom sistemu u kome će se poštovati i sva ljudska prava i slobode, obezbediti zaštita manjinskih prava, a isto tako sloboda udruživanja i političkog delovanja.
Na čelu državne zajednice nalazi se predsednik državne zajednice koji će ujedno i predsedavati savetom ministara. Predsednika državne zajednice bira parlament, a savet ministara će biti ravnopravno zastupljen od strane predstavnika država članica, tako da će ukoliko predsednik državne zajednice bude iz jedne države članice pored sebe imati još dva ministra, članova saveta ministara, a s druge strane će imati paritet u vidu tri člana ministarskog saveta.
Dva značajna resora, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo inostranih poslova su posebno definisani, a definisano je i načelo da ukoliko se bira ministar iz jedne države članice, zamenik bude iz druge države članice. Glasanje u parlamentu, koji će imati 126 poslanika, biće obezbeđeno zaštitnim mehanizmom od preglasavanja, gde će za usvajanje odluka parlamenta biti neophodna većina od svake delegacije koju čine poslanici iz država članica.
Poslanici skupštine državne zajednice će biti birani iz redova poslanika sadašnje tri skupštine: Narodne skupštine Srbije, Skupštine Crne Gore i Savezne skupštine, a sve na osnovu političkog odnosa snaga koje trenutno vladaju u sva tri parlamenta. Tako je Ustavnom poveljom definisano. Postupak i način izbora poslanika u skupštinu državne zajednice biće uređen zakonom država članica, jer to predstavlja njihovu osnovnu nadležnost.
Posebno je važna institucija Vojska Srbije i Crne Gore, s tim što je potrebno istaći da sadašnja Vojska Jugoslavije obavlja poslove odbrane, da je pod potpunom civilnom kontrolom, kako je to predviđeno Ustavnom poveljom, a da će Vojskom upravljati i komandovati Vrhovni savet odbrane.
Srbija i Crna Gora kao državna zajednica ima svoj sud. On će imati ustavno-pravnu i upravno-sudsku nadležnost. Što se tiče ustavno-pravne nadležnosti imaće mogućnost i pravo da ocenjuje usklađenost akata institucija državne zajednice sa zakonima državne zajednice i sa Ustavnom poveljom, ali isto tako i da utvrđuje usklađenost ustava i zakona država članica sa Ustavnom poveljom i njenim zakonima.
Upravno-pravna funkcija se odnosi na odlučivanje u upravnom postupku pred organima i institucijama državne zajednice, ali sud državne zajednice neće imati institucionalnu nadležnost. To znači da će ceo pravosudni sistem biti zaokružen na nivou država članica i da neće biti moguće izjavljivati pravne lekove sudu državne zajednice, osim u slučajevima kada nije obezbeđena zaštita ljudskih prava na nivou država članica ili ukoliko se ta ljudska prava povređuju u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, pa po teritorijalnom principu nije moguće utvrditi nadležnost redovnih sudova država članica.
Ustanom poveljom je definisan i postupak i način njenog donošenja, njene promene, utvrđuju se prelazne odredbe. Smatramo da je Ustavna povelja osnovni pravni akt koji utemeljuje novu državnu zajednicu i nove odnose Srbije i Crne Gore koji su zasnovani na potrebi da se preurede odnosi koji sada vladaju u SR Jugoslaviji, pre svega, imajući u vidu i poznatu činjenicu da je Republika Crna Gora istupila iz ustavno-pravnog i monetarnog sistema Jugoslavije i da je neophodno izraditi nove odnose na bazi drugačije pozicije država članica u budućoj državnoj zajednici.
Ustavna povelja još jednu važnu činjenicu beleži, a to je da će državna zajednica biti jedan međunarodno priznati pravni subjekt i da će nastaviti članstvo u svim globalnim i regionalnim organizacijama u kojima je do sada imala članstvo, tako da nije potrebno da državna zajednica ubuduće traži prijem u one organizacije gde je sada članica SR Jugoslavija. Ovo pravo ne isključuje mogućnost država članica da samostalno istupaju u međunarodnim odnosima, ali samo u slučaju da ne štete interesima druge države članice ili državnoj zajednici u celini.
Radi sprovođenja Ustavne povelje usvojen je i tekst Zakona pred Ustavnom komisijom koji definiše rokove i način konstituisanja institucija državne zajednice, odnosno obezbeđuje političke i pravne preduslove da državna zajednica može da zaživi i da profunkcioniše. Tu su obezbeđeni rokovi koji su razumno kratki, s obzirom na političku potrebu da se odnosi država članica veoma brzo usaglase i da se spreči tranziciona kriza, jer mi se Ustavnim zakonom upravo pripremamo za tranziciju ovlašćenja, za tranziciju poslova sa saveznih organa vlasti na republičke organe vlasti i time stvaramo politički pravne preduslove da država članica Srbija u potpunosti institucionalno zaokruži svoju državnost.
Neki poslovi će biti zadržani na nivou državne zajednice. To su: Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane i drugi poslovi koji se, u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, ne prenose na države članice. Ali, obezbedili smo uslove i rokove koji će sprečiti tranzicionu krizu i koji će omogućiti kompletan kontinuitet u vršenju vlasti i u zaštiti ljudskih prava, kontinuitet u zaštiti interesa država članica.
Posebno je važno istaći da će biti sačinjena povelja o ljudskim i manjinskim pravima koja će biti doneta u istom postupku kao Ustavna povelja i Ustavni zakon, gde se definiše da dok se ne usvoji povelja u parlamentima neće biti moguće konstituisati skupštinu državne zajednice.
Ovo je zaštita manjinskih prava na kojoj su insistirali predstavnici manjina, da bismo u kontinuitetu obezbedili i zaštitu građanskih i manjinskih prava, na način koji garantuje najviše standarde u međunarodno priznatim dokumentima i u preporukama koje smo mi implementirali i kroz Ustavnu povelju i kroz buduću povelju o ljudskim i manjinskim pravima.
Posebno je, kad je reč o Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje, bilo reči o imovini SR Jugoslavije. Želim da kažem da je netačno u javnosti prikazano da će buduća državna zajednica ostati bez imovine i da time njene institucije neće imati mogućnost vršenja svojih poslova koji su im dodeljeni Ustavnom poveljom, a način sprovođenja se uređuje Ustavnim zakonom.
Pre svega, u prelaznom periodu će, recimo, Vojska Jugoslavije koristiti svu imovinu koju do sada koristi, bez mogućnosti državne zajednice i država članica da na bilo koji način raspolažu ovom imovinom, do donošenja saveznog zakona o imovini državne zajednice kojim će se regulisati koja je to imovina neophodna za funkconisanje njenih institucija i Vojske Jugoslavije.
Do sada Vojska Jugoslavije nije bila vlasnik, tako da nije bila nosilac, odnosno titular imovinskih prava, već je bila isključivo korisnik, dok je titular imovinskih prava bila SRJ. Ubuduće će to tako biti. Umesto SRJ titular tih prava biće buduća državna zajednica. Zato smatram da su neke neodmerene političke izjave u ovom smislu imale za cilj uznemirenje javnosti i skretanje pažnje sa činjenica na politički marketing pojedinih političkih stranaka.
Posebno je bilo reči o načinu izbora poslanika za parlament buduće državne zajednice. S obzirom da Ustavna povelja definiše da će se poslanici birati iz reda poslanika sva tri parlamenta, a srazmerno odnosu političkih snaga, nije bio primeren zahtev da se ovaj način izbora detaljnije razradi kroz Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, jer i ustavna povelja i ustavni zakon se donose u posebnoj proceduri, bez mogućnosti ulaganja amandmana, iz razloga što ti tekstovi morajuda se u istovetnom obliku usvoje istovremeno u sva tri parlamenta, kako bi mogli da zažive, a državna zajedna da profunkcioniše.
Zato smo smatrali da način izbora poslanika treba regulisati detaljnije posebnim zakonom koji je u nadležnosti država članica, kako bi na taj način poslanici u parlamentima imali mogućnost da amandmanima deluju na predložena rešenja i da se u skladu sa zakonskom procedurom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine ovaj zakon i usvoji.
Kod prelaska pojedinih poslova sa saveznih na republičke institucije ili kod preuzimanja celih institucija sa njihovim ovlašćenjima, organizacijom i položajem sa saveznog na republički nivo, posebno treba istaći polemiku koja je vladala oko Narodne banke Jugoslavije, a koja deli sudbinu onih institucija koje prelaze na republički nivo i odgovaraju republičkom parlamentu i republičkim organima vlasti za svoj rad.
Oko prelaska Narodne banke Jugoslavije i oko zastupanja naših fiskalnih interesa u međunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama bilo je puno političke polemike. Ističem da je Narodna banka Jugoslavije delila sudbinu svih onih institucija koje su prešle da rade ili koje će na osnovu Zakona o sprovođenju Ustavne povelje preći da rade kao republički organi.
Međutim, Ustav Srbije predviđa narodnu banku Srbije i sigurno je da ovaj parlament ima pravo da odredi budući položaj, organizaciju i ovlašćenja narodne banke Srbije i da na taj način izgradi jednu instituciju koja će Srbiju dovesti u ravnopravni položaj sa Crnom Gorom, a koja je sve te institucije u toku 1999. godine već izgradila i tako zaokružila svoj institucionalni sistem. Ovde se nije radilo ni o kakvim personalnim rešenjima, jer će svi vršioci poslova na saveznom nivou prilikom prelaska na republički nivo ili usled gašenja promeniti svoj status i deliti sudbinu svih funkcionera sa saveznog nivoa vlasti.
Zakon o sprovođenju Ustavne povelje definiše položaj zaposlenih u saveznoj administraciji, a trenutno ta savezna administracija ima oko 10.500 zaposlenih, od kojih su mnogi predstavljali funkcionalni višak. Međutim, biće preuzeti svi zaposleni koji rade na poslovima koji će biti preuzeti od strane republičkih organa vlasti prilikom tranzicije ovlašćenja, a u skladu sa zakonom o sprovođenju ustavnog zakona. Funkcioneri su dovedeni u isti položaj sa ostalim zaposlenima i omogućeno im je da u roku od godinu dana mogu biti na raspolaganju i da izvrše naplatu prinadležnosti koje im pripadaju po osnovu prestanka funkcija, a kako je to regulisano i u državama članicama.
Smatramo da se usvajanjem Zakona o Ustavnoj povelji obezbeđuje njena potpuna implementacija i zato pozivam sve poslanike da glasaju i za Ustavnu povelju i za Ustavni zakon, jer je za implementaciju ovih tekstova neophodna politička podrška i politički konsenzus svih značajnih političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori.
Još jednom ukazujem da je ovo poseban postupak usvajanja teksta ustavnog zakona i ustavne povelje, da nema amandmana tokom rasprave, a da je pravo na upotrebu amandmana iskorišćeno tokom sedmomesečnog rada Ustavne komisije, koja je upravo i radila raspravljajući o amandmanima i predlozima i tražila kompromise za pojedine definicije i rešenja teksta ustavne povelje i ustavnog zakona najviše prilagođena interesima pre svega država članica ali i političkom odnosu snaga i političkom raspoloženju građana Srbije i Crne Gore. Zahvaljujem.