Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovaj predloženi amandman je potpuno smislen i on korespondira sa svim onim što smo govorili u vezi sa članom 284. kao prethodnim članom.
Dakle, da je ovo potpuno neupotrebljiv član zakona, neupotrebljiva odredba, govori i činjenica da će se odbaciti odgovor na tužbu ako ima nedostatke iz člana 284. odnosno da će se smatrati da uopšte odgovor na tužbu nije ni podnet. Član 284. kaže da je tuženi dužan da kaže koje činjenice osporava i da podnese dokaze kojima to dokazuje.
Ja ću vam pokazati besmislenost ovog člana.
Kada vas neko tuži da vam je dao pare na zajam, a vi kažete, nisi mi dao pare na zajam, zakon te obavezuje da daš dokaze da nisi primio pare, a negativne činjenice se u pravu ne dokazuju. To govori da nema smisla, da su glupe odredbe zakona i da su neprimenjive.
Znači, kada neko kaže, dao sam ti pare, ti moraš da smisliš nešto što je protivzakonito, da izmišljaš svedoke koji su videli da ti neko nije dao pare. Na to vas tera ovaj zakon.
Zamislite samo šta će to značiti u realnom životu? Očigledno da ovi ljudi koji su ovo pisali nisu imali realne situacije ili su koristili svoje veze i pozicije da svoje probleme rešavaju na drugačiji način.
Kada tuženi prigovori na zastarelost, onda vam traže dokaze, činjenice, a ne da to dokazuje sam tužilac koji je u tužbi, tvrdi da ima neko pravo od određenog datuma. Sud je dužan da po prigovoru o zastarelosti rešava i odlučuje po službenoj dužnosti. Dužan je da taj prigovor razmotri kada radi presudu. Tuženi po zakonu, nije dužan da podnosi činjenice o zastarelosti, zato što se radi o zakonskim rokovima koje je sud dužan da primenjuje.
Kada sud prigovori o nedostatku aktivne ili pasivne legitimacije, kaže, neko je umro tamo u inostranstvu, a tužilac kaže, u ime toga i toga, ja tražim takvo i takvo pravo, a tuženi kaže, taj je umro, nije moguće, ima naslednike, i umesto da teret dokazivanja leži na tužiocu, sada tuženi mora da ide u inostranstvo u Ameriku, Australiju i da dokazuje da je neko lice umrlo ili da nema parničnu sposobnost ili da je nesposobno.
Dakle, treba da vodi to lice koje je recimo, prema njemu, neprijateljski nastrojeno i da ga vodi kod lekara da se utvrđuje da je nesposobno, kod psihijatra, a da li je to moguće. Ako to ne učini i ne izdejstvuje lekarsko uverenje da je neko lice nesposobno ili da je nesposobno da rasuđuje, onda gubi pravo da podnese odgovor na tužbu ili ako taj dokaz ne stavi u odgovor na tužbu, onda će mu tužba biti odbačena, odnosno odgovor, kao nedozvoljen. To govori o besmislenosti ovih odredbi. Naravno, besmislena je i odredba narednog člana, ali govoriću kada dođe taj amandman na red.