Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set zakona u vezi sa pravosuđem i smatram potrebnim da upozorim Srbiju da pojedine političke strukture pokušavaju da pravosuđe, upravo podjarme i stave pod svoj direktni politički uticaj. Ove i ovakve promene, koje zagovara Vlada
kao predlagač i Ministarstvo pravde, direktno utiču na samostalnost i nezavisnost pravosuđa i sudija i obezbeđuje jednu političku kontrolu i montiranje političkih procesa protiv političkih neistomišljenika. Tačno je da pravosuđe kao grana vlasti i kao deo državnog sistema nije dobilo i da u njemu nisu zaživele promene koje smo mi očekivali i koje smo započeli. Tačno je da je deo promena započet. Počeo je obračun sa onim političkim delom nosilaca pravosudnih funkcija koji su svoju dužnost i funkciju obavljali u skladu sa političkim preporukama iz svojih političkih centrala.
Da bi se obezbedilo suštinski nezavisno pravosuđe i samostalnost sudija u odlučivanju, provođenju zakona, procesuiranju predmeta, nužno je da se obezbedi ustavna garancija nezavisnog položaja pravosuđa u Srbiji.
DS se zalagala da se u nov ustav Srbije, posebna glava Ustava odnosi upravo na samostalnost i nezavisnost sudova i sudija i da se utvrde kriterijumi i garancije te sudijske i sudske nezavisnosti, da se samo Ustavom mogu predvideti uslovi i razlozi za razrešenje sudija.
Takođe se zalažemo za nezavisan sudski organ koji će odlučivati o izboru i razrešenju sudija, s tim što će se u ovaj nezavisni sudski organ koji može da se zove Visoki savet pravosuđa i dalje, da se članovi tog organa biraju na neposrednim i tajnim izborima između sudija i tužilaca svih sudova, svih tužilaštava, kako bi se obezbedio legitimitet ovom nezavisnom sudskom organu. Na ovakav način bi se obezbedile i garancije u skladu sa preporukama koje daje EU za razvoj pravosuđa i garancije pravosudne nezavisnosti. Stoga se postavlja pitanje čemu hitnost i čemu žurba u promeni pravosudnih zakona, kada je na pomolu donošenje novog ustava. Ili je upravo gospodin Koštunica, kao premijer Vlade, izneverio svoja predizborna obećanja i ne veruje ni sam da će ustav biti donet do Vidovdana, kako je to građanima Srbije obećavao, jer čemu onda donositi one odredbe seta pravosudnih zakona, koje spadaju u čisto ustavno-pravnu materiju.
Posle 5. oktobra je došlo i do promene u pravosuđu. Pripremljene su osnove za njegovu reformu, ali je bilo neophodno da se unutar samog pravosuđa stvori taj embrion promena, da same sudije i tužioci pokrenu reformu pravosuđa iznutra.
Mi smo bili na tom putu, počeli smo te reforme, spremali smo novi ustav i kao što znate postoji dobar stepen konsenzusa i saglasnosti oko toga da Ustav da garancije za samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.
Šta se sada dešava? Aktuelni ministar je predložio promenu upravo Zakona o sudijama, sve samo sa ciljem da dođe do promene predsednika sudova u Srbiji i to onih koji su posle ubistva premijera Đinđića prihvatili tu, veoma tešku, dužnost da se suprotstave organizovanom kriminalu i da na sebe preuzmu i rizik i, kao i na svoju porodicu, da se suprotstave kriminalnim aktima koji su doveli do ovog terorističkog čina.
Nigde u svetu se predsednici sudova ili sudije ne menjaju zakonom. Svuda u svetu, u razvijenim demokratijama, se predsednici sudova i sudije razrešavaju i menjaju u okviru nezavisnih pravosudnih saveta. Nemoguće je oktroisati na ovakav način, promeniti linearno sve predsednike sudova koji su u određenom periodu izabrani.
Nužnost promene Zakona o sudijama leži samo u jednom članu, a to je, da se i predsednici sudova biraju i razrešavaju na isti način i po istom postupku kao sudije. To je jedina odredba u Zakonu o sudijama koja ima opravdanje. To je jedina odredba zbog koje je ovaj zakon trebalo doneti po hitnom postupku. Sve ostalo predstavlja paravan za nezakonitu i protivustavnu smenu predsednika sudova.
To dalje pokazuje političku nameru da se pravosuđe stavi pod kapu političkih stranaka. Opravdanje i obrazloženje koje je potpuno u kontradiktornosti sa sadržinom predloženih rešenja da je Ustavni sud stavio van snage odredbu zakona, kojom je ustanovljeno Upravno-sudsko veće, koje je biralo određene predsednike sudova, pa da sve te predsednike sudova treba razrešiti zakonom, ne stoje. Samo u slučaju kada se na osnovu
primene zakonske odredbe, koja je kasnije postala protivustavna, može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje i to samo oni ljudi koji su pogođeni protivustavnim aktima koji su donošeni po odredbama zakona koje stavlja van snage. Ovde nema oštećenih.
Ovde se radi o retroaktivnosti, ovde se radi o obračunu sa onima koji su pokrenuli pitanje reforme u pravosuđu, jer političkoj grupaciji kojoj pripada ministar ne odgovara pravosuđe koje će biti zasnovano na sudijskoj samoupravi. Ovde je jasno da je aktuelna Vlada i da je aktuelni ministar napravio kompromis, pre svega sa onim političkim snagama, sa snagama JUL-a, jer su oni vodili kadrovsku politiku (kadrovirali) u prethodnom periodu od 2000. godine; postavili sudije i predsednike sudova, stvorili su jednu sudsku oligarhiju oličenu u jednom delu Vrhovnog suda koji i dalje predstavlja bastion koji se opire promenama i reformama u pravosuđu.
Predložena rešenja da se Visoki savet pravosuđa i nadzorni odbor popunjava isključivo iz reda sudija Vrhovnog suda bez mogućnosti da u ove organe uđu kao članovi sudije svih vrsta iz svakog ranga, pokazuje nameru i dogovor koji je aktuelna vlast napravila sa pojedinim političkim strukturama unutar samog Vrhovnog suda. Da bi došlo do reforme pravosuđa, nužno je pre svega reformisati Vrhovni sud, naći mogućnost da tamo dođu stručni, odgovorni, hrabri i pošteni ljudi, koji nisu učestvovali u izbornim krađama, koji nisu pokrivali izborne mahinacije i one koji nisu štitili sudije koji su u nižim sudovima pokrivali izborne mahinacije na lokalnom nivou.
Opet se postavlja pitanje – zbog čega Visoki savet pravosuđa ima različiti sastav? Imate članove prvog i drugog reda, one koji su u užem sastavu i one koji su u proširenom sastavu. Postavlja se pitanje - zbog čega će sudije birati i postavljati tužioce, a tužioci ne mogu postavljati, odnosno birati sudije?!
Svi članovi Visokog saveta pravosuđa moraju da imaju jednak ustavno-pravni i zakonski položaj. Zato smo mi ponudili rešenja gde će se Visoki savet pravosuđa sastojati iz redova sudija i tužilaca iz svih vrsta sudova i sudova različitih rangova, kao i različitih tužilaštava. Oni će se, po našem predlogu, birati neposredno i tajnim glasanjem između svih tužilaca i svih sudija.
To obezbeđuje legitimitet ovom organu i nudi mogućnost da sudije i tužioci imaju poverenje u organ koji treba da predlaže izbor ili razrešenje.
Način na koji je Vlada predložila da se uvede nadzorni organ predstavlja mogućnost podele sudija na podobne i nepodobne, da oni podobni ostanu, bez obzira na svoje rezultate rada, na kvalitet i poštenje koje iskazuju u svom radu, a da oni koji aktuelnoj vlasti nisu pogodni i podobni budu razrešeni.
Iz čega ovo proizilazi? Iz toga što se zakonom nisu definisali kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti evalvacija rada sudija i tužilaca, da se proverava njihova profesionalna odgovornost, profesionalno poštenje i rezultati koje su pokazali u svom radu.
Bez kriterijuma, a na način kako je Ministarstvo predvidelo da se bira nadzorni odbor u pravosuđu, ostaje potpuna mogućnost da ministar predlaže razrešenje, pošto on sebi ovo pravo pribavlja po zakonu, a da nadzorni odbor, poštujući samo političke kriterijume i principne podobnosti, izlazi u susret željama političke oligarhije.
Inače, moram da kažem da su se juče sastali predsednici okružnih sudova u Srbiji zajedno sa predstavnicima Vrhovnog suda i da imaju jednu opštu primedbu – da ovaj set zakona nije izašao niti u javnu raspravu, niti da se stručna javnost ili bilo koja druga javnost upoznala sa sadržinom ovog seta zakona.