Gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre u odsustvu, u prepodnevnoj diskusiji sam govorio o razlozima zbog kojih poslanička grupa DS - Boris Tadić neće podržati izmene i dopune Zakona o radio-difuziji.
Diskusija koja je vođena u ovoj skupštini samo je potvrdila neke od teza koje sam stigao da kažem u prvih 10 minuta. Dakle, činjenica je da se pokušava osporiti postupak transformacije i deobnog bilansa i tako se kompromituju predložene izmene.
Ovakva namera je prvi indikator da se još jednom sve prolongira, a nema odgovornosti za dosadašnje rokove koji nisu ispoštovani, a takođe i za buduće rokove, koji će biti eventualno usvojeni izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Stav Demokratske stranke je da se više ne može tolerisati princip nečinjenja, što je jedna od glavnih karakteristika aktuelne Vlade, nemanje strategije i nesprovođenje zakona. Naravno, bilans i transformacija se moraju raditi. Međutim, izmene su prihvatljive ako se tim poslom budu bavile neke druge osobe, a ne sadašnja postava menadžmenta i sadašnji upravni odbor RTS-a.
Takođe su izmene prihvatljive ako se sinhronizuju vremenski sa uvođenjem TV pretplate. Znači, prvo transformacija, pa onda pretplata. U suprotnom, izmene i rokovi nisu prihvatljivi, jer, inače, o svemu tome, kako je predloženo, postoji negativno javno izraženo mišljenje struke. Različitost trajanja mandata je potpuna besmislica i neću o tome govoriti.
Još jedno prolongiranje rokova za proces privatizacije medija, koji je sam po sebi komplikovan zbog nejasne vlasničke strukture i različitih medijskih oblika, integrisanih uglavnom u jednom lokalnom informativnom centru, nedopustivo toleriše potpuno odsustvo odgovornosti. Resorno ministarstvo Vlade je već jednom pomerilo rokove istim postupkom, a da ništa nije učinjeno.
U periodu ulaska u izborne aktivnosti predložene izmene su otvorile prostor za veliki uticaj sadašnje vlasti na medije, što sa aspekta DS-a - Boris Tadić nije prihvatljivo.
Prihvatanje izmena bez jasne crte ispod nečijeg nerada nije racionalno.
Napominjemo da su se strukovne organizacije novinara i zaposlenih u medijima u većini suprotstavile ovim izmenama sa različitim motivima i objašnjenjima, pa stoga DS ne može da podrži ove predložene izmene.
Oko predloga za pirateriju, odnosno povećanja mandatnih kazni, DS smatra da je takav pristup načelno prihvatljiv, jer je u skladu sa evropskim vrednostima. Ipak, ukazujemo na gotovo potpuno odsustvo preciznog određenja i definisanja u zakonu samih pojmova, obima, sadržine dela za koja se predlogom povećavaju kazne.
Upućujemo na zaključke Upravnog odbora asocijacije medija, a povodom razmatranja principa i mera zaštite intelektualne svojine u medijima. Zajedno sa Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore i SOKOJ-em biće urađen CD čiji je sadržaj precizno definisanje pojmova - autorsko pravo, vrste autorskih prava, načini zaštite itd. Toliko o ovom delu predloženih izmena.
Naravno, da mi imamo i svoj koncept i preporuke za transformaciju RTS-a. Neke sam napomene već izneo, a cilj je da se stvori jedna respektabilna nacionalna televizija formiranjem dva jaka TV brenda, TV Beograd 1, kao prvoklasnog informativnog i zabavnog kanala, i TV Beograd 2, kao diskaveri kanal, okrenut zanimljivom obrazovanju i kulturi itd.
Postoji čitav niz toga, ali isuviše je kratko vreme da bi se ovde iznela kompletna strategija restrukturiranja i pripreme za prelazak u javni servis RTS-a.
Još dva pitanja o kojima su se ovde "lomila koplja" su tzv. taksa na brojilo, jer, dame i gospodo, to nije TV pretplata nego je to taksa na brojilo. TV pretplata je kao u Evropi kada plaćaju za posedovanje TV prijemnika, a ovo je taksa na posedovanje električnog brojila.
Šta recimo ako neko ima vikendicu pa uključi agregat i gleda televizijski program, a nema električno brojilo. Neće plaćati, a koristiće uslugu zbog koje je ovo i uvedeno. (Zoran Krasić - taksa na akumulator?) Verovatno će biti uvedene i takse na akumulator, kao što kaže gospodin Krasić.
Sa druge strane, po članu 52. Ustava svaki građanin je dužan da plaća poreze i dažbine koje su zakonom uvedene. Prema tome, postoji mogućnost da se TV pretplata plaća na način na koji je to nekada i rađeno, da putem inkasanata, putem uplatnica, jednostavno ljudi znaju šta plaćaju.
Ovde imam i reagovanje od jednog dela EPS-a, a to je Elektrovojvodina. I moramo da vodimo računa i o Elektroprivredi Srbije koja je razmahala ovakav zahtev da se ubuduće, preko takse na brojilo, plaća TV pretplata i koja je uputila svoje reagovanje i između ostalih i ministru rudarstva i energetike, gospodinu Radomiru Naumovu.
Pa, čisto kao tema za razmišljanje - šta oni kažu povodom najava da će se opet naplaćivati taksa na brojilo. "Na osnovu saznanja i iskustava iz ranijeg perioda takse na brojilo, potrošači električne energije imaju izrazito negativan stav za naplatu RTV pretplate, dakle takse na brojilo putem računa za električnu energiju. To je svima i te kako poznato.
Uvođenje RT pretplate doprineće da potrošači formiraju negativan stav prema Elektroprivredi Srbije, što je krajnje nepotrebno u trenutku kada se ona nalazi u fazi oporavka, a naročito na prekretnici u restrukturiranju.
Iskustvo je pokazalo da će određeni broj potrošača odbijati da plati radio TV pretplatu i da će samoinicijativno umanjiti plaćanje računa za utrošenu električnu energiju, što će umanjiti i procenat naplaćenosti. Uvođenje RTV pretplate zahteva dodatno angažovanje zaposlenih u službama prodaje i informatike, pogotovu u delu vođenja evidencije, prilagođavanja i održavanja programskih rešenja za obračun električne energije koji su već u funkciji."
Najveće negodovanje bilo bi kod potrošača sa niskom potrošnjom, čiji su računi manji od predviđene RTV pretplate. Uzgred da kažem da je ta pretplata predviđena, upravo kada je još donošen Zakon o raidodifuziji, na nekih 210 dinara, pa je čak bilo predviđeno neko povećanje koje bi bilo otprilike - rast cena na malo plus 5% svake godine.
Čak i kada bi se u punom iznosu ovo naplaćivalo, pitanje je koliko bi i tada mogao da funkcioniše javni servis samo sa tim sredstvima. Recimo, u Vojvodini takvih potrošača ima 102 hiljade, koji troše manje nego što je predviđena radiotelevizijska pretplata, odnosno taksa na brojilo. Od grupe domaćinstva od 778 hiljada potrošača, što čini 13%, kod ove grupe potrošača račun bi za RTV pretplatu bio veći za preko 100 odsto u odnosu na ono što im čini račun za struju.
U ovom dopisu se ističe da je "posebno u kontinuitetu u Vojvodini najveća naplaćenost električne energije i da preko 95% građana revnosno ispunjava svoje obaveze, uglavnom u celini. Samim tim, moglo bi se desiti da više od polovine ukupno prikupljenih sredstava za pretplatu RTS-a u jednom obračunskom periodu na teritoriji cele Elektroprivrede Srbije bude od građana sa teritorije koju pokriva EPS, Javno preduzeće "Elektrovojvodina" Novi Sad." To se kaže u dopisu koji je poslat, između ostalog i ministru rudarstva i energetike, gospodinu Naumovu.
Ne znam kakve bi to naredbodavne metode, jer znamo da će ući u proces privatizacije i EPS, bile moguće da se jednog dana kada dođe i do privatizacije u ovoj oblasti, ubira pretplata. Zato treba razmišljati o budućnosti i o nekom načinu koji bi bio primereniji za naplatu TV pretplate.
Mnogo je polemike izazvao i stav oko tzv. veta člana koga predlaže Skupština Vojvodine. Predloženim izmenama ukida se pravo veta člana Saveta, koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodine, na odluke Saveta koje se odnose na teritoriju te pokrajine.
Postojeće zakonsko rešenje rezultat je, prvo, političkog dogovora republičkih i pokrajinskih vlasti, postignutog pred usvajanje zakona 2002. godine, odnosno kompromisa kojim su pokrajinske vlasti odustale od posebnog vojvođanskog regulatornog tela, i drugo, prošlogodišnjih brzopletih i naopakih izmena zakona.
Jednostranim gaženjem političkih dogovora iza koga je Skupština stala 2002. godine, kreira se potencijalni politički problem, zanemaruje činjenica da su Vojvodini Ustavom Srbije priznate i njenim statutom utvrđene određene nadležnosti u oblasti javnog informisanja, te pokazuju krajnje nerazumevanje za realno različite probleme i potrebe koje Vojvodina kao multietnička sredina ima.
Sličan dopis je stigao i od strane Pokrajinskog odbora za informisanje Skupštine Vojvodine. "Nije tačno objašnjenje u kome se kaže da je ova odredba neodrživa ako se pođe od činjenice da Republička radiodifuzna agencija svoju nadležnost ostvaruje na teritoriji Republike Srbije, kao jedinstvene države. Budući da se sve odluke koje se odnose na teritoriju Republike Srbije, odnose i na teritoriju AP Vojvodine, proizilazi da bi član Saveta iz AP Vojvodine mogao koristiti svoje pravo utvrđeno članom 32. stav 3. zakona i za sve odluke Saveta koje se tiču cele Republike.
Ovo obrazloženje nije tačno, jer u odredbi koja se briše, jednostavno se kaže da se odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju AP Vojvodine smatra donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz AP Vojvodine".
Mislim da se moglo naći i srećnije rešenje, recimo, da se uvede neka vrsta odredbe kada se donosi strategija razvoja radio-difuzije u Srbiji ili kada se donose odluke koje se tiču teritorije AP Vojvodine, koje se ne tiču direktno Republike, nego radiodifuzne ustanove Vojvodine, da je moglo da stoji i u zakonu, recimo, da je potreban konsenzus svih članova, pa bi tada članovi bili unutar Saveta ravnopravni, a na taj način bi se sprečila majorizacija.
Izvinjavam se, samo još dve rečenice. Tu su i predstavnici DSS i mogli bi da pročitaju iz jednog teorijskog dela, koji je pisao njihov predsednik stranke Vojislav Koštunica, gde citira Milana Grola, inače jednog od najuglednijih ljudi koje je DS ikada dala, gde on kaže da je decentralizacija, pa čak i federalizacija jedne države jedina prava brana svakom separatizmu.
Ako vi nekome ne uzimate nadležnosti koje bi on trebalo po prirodi stvari da ima, on nema razloga da se buni protiv nekakvog centra. Ako mu ih namećete, onda prirodno budite u njemu separatizam.
Mene te centralističke tendencije, posle svega što nam se dogodilo, da danas nemamo ni jurisdikciju nad delom svoje teritorije Kosova i Metohije, podsećaju na jednu stvar, možda bi neko rekao da to nije tačno, jer se onda ne bi raspala federalna Jugoslavija, ali naravno, u Nemačkoj se neće Baden Virtenberg i neće se Bavarska otcepiti nikada, iako imaju u odnosu na saveznu državu neke ingerencije koje imaju i samostalne i suverene države.
Stoga se bojim da svi oni koji se zalažu za centralizaciju u svim oblastima i oduzimanje stečenih prava, u stvari, ne mogu da se oslobode komunističkog nasleđa u svojim glavama.