Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, hoću na početku da se zahvalim onim ljudima koji su pustili malo svežeg vazduha, inače je preko 30 stepeni unutra. Ne vidim razlog da nas iznuravate, ide ovo dosta brzo, tako da ne treba i tako da nas silite.
Ne želim da se osvrćem na diskusiju koju sam imao pre podne. Osvrnuo bih se na govor i izlaganje gospodina ministra pri samom kraju prepodnevnog dela zasedanja. Priznao nam je, što se tiče Vojvodine, što se tiče verovatno lokalne samouprave i još nekih pozicija u budžetu, da se predlagač ovog zakona rukovodio stomakom. Znači, lupi se po stomaku i kaže - ovima toliko, a onima toliko.
Gospodin ministar je dodao da je Vlada pokušala da to reguliše Predlogom zakona o budžetskom sistemu. Verovatno je mislio na član 24. tog predloga zakona koji ponavlja sve ono što je rečeno u članu 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, ali obrazlaže ostale javne prihode a ima ih 14 koji pripadaju Vojvodini.
Za mene je najinteresantnija, i na tom primeru ću ukazati šta mislim o ovom predlogu, podtačka 5) koja kaže da, između ostalog, budžetu AP Vojvodine pripadaju i prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom Skupštine AP Vojvodine i oduzeta imovinska korist u tom postupku.
Jako me raduje ako ministar i Vlada već znaju da će Vojvodina dobiti zakonodavnu vlast, pa da je ovo u susret svemu tome. Ali, bojim se da nije. Mislim da se ovo odnosi na neke prekršaje što se tiče ekologije, za koje se na teritoriji AP Vojvodine kazne naplaćuju na osnovu odluke Skupštine AP Vojvodine.
Ne lezi vraže, kada su u pitanju kazne koje propisuju sudije za prekršaje i sredstva koja ležu, da li znate gde ležu? Ne u budžet AP Vojvodine, nego ponovo na žiro-račun, odnosno u budžet Republike Srbije, pa odatle ako dođe - dođe, ako ne dođe - ne dođe.
Toliko, gospodine ministre, o vašem pokušaju da regulišete ovo Predlogom zakona o budžetskom sistemu. Mislim da ovo treba, što se tiče Vojvodine, lokalne samouprave i mnogih drugih pozicija, daleko bolje i pravičnije da se reši.
Ovaj prvi deo mog amandmana svakako nisam podneo da bih rekao, niti to Liga socijaldemokrata Vojvodine ikada može da kaže, da neka sredstva ne pripadaju Vojvodini.
Liga i ja smo protiv principa, govorio sam o njemu pre podne, na toj poziciji predizborni investicioni plan, odnosno ta kancelarija za taj predizborni investicioni plan gde je predviđeno, da ponovim, 9,8 milijardi ostatku Republike Srbije, bez Vojvodine, a Vojvodini 9 milijardi. To je bezmalo 50:50 posto, što veoma, da ne kažem, liči na podvalu, da bi građanima Republike Srbije i građanima Vojvodine moglo da se kaže, po nekima, eto vi Vojvođani, vama je dato 50%, šta vi još hoćete.
Stoga predlažem da se stvarno kada su u pitanju te tri nadležnosti, odnosno najmanje 7% po tom članu 184. Ustava Republike Srbije, iznađe načina da se to sistemski reši i da nikada više nemamo ovakvih problema dok traje ovaj ustav, a daće Bog da će biti puno povoljnijih ustava ne samo za AP Vojvodinu nego za sve građane Republike Srbije.
Ima tu jedan zanimljiv odnos, ilustrovaću ga preko Fonda za razvoj Republike Srbije. U ovogodišnjem Predlogu budžeta Republike Srbije predloženo je da se taj fond dopuni sa sveže tri milijarde dinara. Nemam informaciju koliko ovog trenutka u tom fondu ima novaca, odnosno, kako se kaže u žargonu, koliko se vrti novaca. Ali kada se neko, da li organizacije, da li preduzetnik, da li pojedinac, sa teritorije AP Vojvodine javi ovom fondu na razne konkurse...
Imamo i zvanične informacije od strane direktorke ovog fonda koja je na pitanje "da li ova sredstva kojima vi raspolažete pripadaju i Vojvođanima" doslovce rekla – Vojvodina ima svoj Fond za razvoj i oni tamo treba da apliciraju, ali ponekad moramo da damo i nekom Vojvođaninu, jer, zamislite, jedino oni uredno vraćaju sve ono što uzmu iz ovog fonda. Fond za razvoj AP Vojvodine je u odnosu na ova sredstva koja su na raspolaganju u Fondu za razvoj Republike Srbije simboličan. I ja sam, kako je to malopre ispričala koleginica Jovanović, juče proveo divno popodne u Bajši. Zašto vam ovo govorim? To je mesto pored Bačke Topole, meni je mnogo drago, jer moja Bačka Topola se dugo godina zvala Kiš Bajša. Prvo je nastala Bajša pa tek onda Bačka Topola.
Želim da vas upoznam malo sa ovim mestom jer, verovali ili ne, u drugoj polovini XIX veka za dve decenije Bajšani su napravili tri crkve, tri crkve na istoj nadmorskoj visini, tri crkve koje imaju u milimetar istu visinu, tri crkve koje imaju u kvadratni metar istu površinu, nebitno je kojim su redom crkve građene. Uglavnom, u jednoj se mole katolici, pravoslavci u drugoj, nalaze se jedna pored druge i deli ih 30-ak metara, a udesno od pravoslavne je evangelistička, koja takođe nije više od 50 metara dalje. Zanimljivo je da su ljudi u tom XIX veku razmišljali o tome da je suživot neophodan, a mi u Vojvodini posle nekih dvadesetak godina, posle svega kroz šta smo prošli, tek sada svoje mlade naraštaje učimo toleranciji, odnosno imamo tu priliku.
Zašto spominjem Bajšu? U razgovoru koji sam imao sa njima rekoše mi da bi spas za tu našu Bajšu i za mnoge Bajše kako u Vojvodini tako u celoj Republici Srbiji bila tri-četiri preduzetnika koji će zaposliti od 10 do 15 radnika, ali sa kvalitetnim radnim mestima. Kvalitetno radno mesto je takvo radno mesto gde čovek odlazi zadovoljan, nasmejan ujutro na posao i gde još je zadovoljniji onog trenutka kada broji novac u koverti kada stigne plata. Ako Bajša ne dobije ili sve Bajše ne dobiju tih pedesetak radnih mesta koja su im neophodna da bi se mesta sačuvala, slika Srbije biće onakva kako smo čuli malopre od koleginice Jovanović - sedamdesetogodišnjaci po selima i, koliko ona reče, dvadeset dvoje. Verujte mi, takva će biti slika.
Da bi se do toga došlo ne mogu novci biti samo u Beogradu. Znači, novci moraju doći do AP Vojvodine i, što je još značajnije, moraju doći do lokalnih samouprava, jer lokalna samouprava je ta koja treba da kaže kome, gde, šta treba i kako treba da se uradi. Toliko o ovome.
Drugi deo amandmana odnosi se na to da se 4.780.000.000 dinara sa pozicije subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, odnosno subvencije Javnom preduzeću "Železnice Srbije", koja u predloženom zakonu iznosi 10,6 milijardi dinara, skine i da se stavi na poziciju - subvencije u poljoprivredi, koja je predviđena u iznosu od 15.220.000.000 dinara, i onda bi bilo okruglo bar 20 milijardi dinara.
Zašto sam ovo predložio? Katastrofa je pogodila poljoprivredne proizvođače u Republici Srbiji; krenulo je to sa poplavom, pa se nastavilo (mislim da je kolega Baralić danas govorio o tome) sa gradom, ledom a kulminacija svega je bila, barem što se nas na severu Bačke tiče, suša, katastrofalna suša; umanjila je prinos za 60% u odnosu na prošlogodišnji.
Pojedini ministri su imali smelosti da nedavno poljoprivrednim proizvođačima obećaju da će im obezbediti čak jednokratnu nadoknadu, da li 8.000, da li 10.000 dinara. Ali, ti poljoprivrednici, koji su toliko puta prevareni, nisu imali prilike da pogledaju ovaj predlog budžeta i da vide da nema pozicije u ovom predloženom budžetu i da niko nema ozbiljne namere da im to isplati.
Mrvice će opet doći poljoprivrednim proizvođačima. Ali, da znate da je ove godine posejano toliko pšenice da ćemo imati za kifle, a za hleb ćemo morati da uvozimo. Nastavi li se tako, i kifle ćemo u dogledno vreme uvoziti.
Obradovalo me ovo što kaže koleginica Jovanović da su u okolini Kragujevca prasići 80 - 90 dinara; hoću da im poručim da dođu kod mene na sever Bačke, gde je onaj ko dobije 70 dinara za kilogram prasetine izuzetno dobro prošao. Dobrodošli, pa da trgujemo; bar u tome da sarađujemo.
Što se tiče železnice, dozvolite mi, Vojvodina je do 1914. godine imala najgušću železničku mrežu u Evropi, tj. 8,7 kilometara pruge na 10.000 stanovnika ili ukupno 2.200 kilometara pruge. Sama železnica je u proteklom periodu prošla kroz niz reorganizacija i to je dovelo do toga da je dospela u mnogo tešku situaciju. Ne kažem da je za sve odgovoran menadžment koji sada vodi Javno preduzeće "Železnice Srbije", ali ne vidim da su sposobni da izvuku železnicu iz svega ovoga u šta je upala.
Želim da podsetim na ono što je urađeno za vreme postojanja ŽTO Novi Sad, od 1. januara 1977. do 31. decembra 1989, kada nam je oduzeto: remontovano je više od 527 kilometara pruge u Pokrajini; sve pruge su elektrificirane; nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva, 10 elektromotornih vozila i druga oprema. Uvedena je nulta faza informacionog sistema za praćenje vozova; ukinuta je parna vuča; nabavljeno više od 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona za brzine do 200 kilometara na sat. Vojvodina je tada imala 44 električne lokomotive, 94 dizel-lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 161 putnička kola, 67 šinobusa, na hiljade teretnih vagona svih vrsta. Godine 1989. železnicom je u Vojvodini otpremljeno 16,58 miliona putnika, broj zaposlenih je bio 13.600. Postojali su poslovni vozovi, zatim "Avala ekspres", kao i radnički vozovi.
Šta se desilo kada je ukinut ŽTO Novi Sad? Sva vozna i vučna sredstva su oteta od Vojvodine i pridružena ŽTO Beograd koja naplaćuje njihovo iznajmljivanje. Danas je ukupna dužina pruga na teritoriji Vojvodine 1.735 kilometara, ali se od toga koristi svega 1.000 kilometara. Red vožnje je redukovan, ne održava se, a zakašnjenja su ogromna, vozovi su u smanjenom sastavu, higijena nezadovoljavajuća. Iako su cene niske, nema putnika, a ni robe, jer se ne poštuju osnovni principi - redovitost, tačnost i čistoća.
Godine 2005. u Vojvodini je prevezeno 3,61 milion putnika, a, da vas podsetim, 1989. godine 16,58 miliona. Godine 2005. utovareno je 1,82 miliona tona robe, 1989. godine, podsećanja radi, 6,19 miliona tona. Istovareno je 2005. godine 2,16 miliona tona, 1989. godine 7,80 miliona tona. Danas u Vojvodini u ŽTP-u ima oko 6.200 zaposlenih, 1989. godine bilo ih je 13.600.
Kao poseban kuriozitet želim da istaknem da je brzi voz po redu vožnje iz 1926. godine prešao put od Subotice do Beograda za tri časa i petnaest minuta, godine 1989. za dva časa, a danas, 2007. godine, za tri časa i osam minuta piše po redu vožnje, ali kada stigne za pet i po sati, to je i te kako dobar rezultat.
S obzirom na to da železnica, infrastruktura, vozna i vučna sredstva, jeste u suštini, po novim evropskim propisima, javno dobro u opštoj upotrebi, predmet za privređivanje i zapošljavanje, te sticanje dobiti, to je prirodno da cela železnička infrastruktura treba da pripada teritoriji na kojoj se nalazi, odnosno ovo o čemu sam govorio - Vojvodini.
Da vas podsetim, ne tako davno, ne znam da li ima mesec dana, predložio sam, kada su bila poslanička pitanja, da poslanici, ako neće drugi onda sigurno poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanička grupa Vojvođanski poslanici, odu i da pomognu građanima Republike Srbije da se vozaju u drugoj klasi koja će biti čista. Ako nemate drugog načina, molim vas, polazna stanica je Subotica, svih šest vagona koje poseduje ŽTO Beograd dovezite u Suboticu i ja vam garantujem da ćemo ih tako očistiti, ali vas molim da kad budu tako čista da ih i dalje održavate na tom nivou. Hvala lepo.