Hteo sam, prvo, da zahvalim na ovoj ljubavi koju je koleginica Radeta prenela na sve nas. Drago mi je zbog gospodina Spahe, ali vas molim da mene ne volite na taj način na koji njega volite. Imam one koji me vole i mnogo mi je stalo do njih, pa se trudim da im svakodnevno uzvratim ljubav.
Vas doživljavam i poštujem kao koleginicu, izuzetno poštujem i držim da ste jedan od najsavesnijih i najkorektnijih članova ovog visokog doma. Ne vidim razlog da se volimo, da se poštujemo – da, ako i vi tako mislite. Ne da nameravam, nego ću se svim svojim radom truditi da to bude tako.
Ni ja, niti moje kolege koje su predlagale ovaj amandman, nismo imali nameru da izazovemo sve ovo i da oko ovoga lomimo koplja, da li u Ustavu Republike Srbije piše autonomija i kakav vid autonomije. Ovi koji su se trudili i promovisali, a na kraju doprineli da se ovakav ustav usvoji, da ga građani Republike Srbije usvoje, napisali su početak toga na koji način treba da se autonomija uredi u državi, odnosno Republici Srbiji. Mi mislimo da je to sled, jer ima dosta toga što nije dorečeno i što treba doraditi da bude tako.
Apsolutno razumem poslanike SRS-a koji insistiraju, to je program, regularan, sada daje dobre rezultate po njih, da Beograd bude okosnica Republike Srbije, da se u Beogradu dešava sve. Valjda, nekakav ''sivi tić'' treba da se rodi, ne daj Bože, iz SRS-a, pa da povede celu Republiku Srbiju, a mi ostali da stežemo kaiševe, da nam krči stomak i sve ostalo što je veoma nepopularno i bolno za nas.
Autonomija je, kao što je kolega primetio, u Vojvodinu došla sredinom 19. veka. Ona je prošla kroz različite faze; prvo je bilo onako kako je on rekao, ali se kasnije, valjda, istorijski, ili po volji građana AP Vojvodine i građana Republike Srbije, nekada Jugoslavije, odvijala onako kako se odvijala. Od te silne intervencije SPS-a, Vojvodina i Srbija se nalaze danas gde se nalaze.
Molio bih da više ne intervenišete, jer nemate razloga za to. Od toga i od veoma dobrih stvari koje je nekada SRS govorila, najbolja stvar koju sam ikada čuo je - Vojvodina Vojvođanima, i to veoma dobar program, program koji apsolutno podržavam i uvek ću stati iza njega. U sastavu Republike Srbije - Vojvodina Vojvođanima.
Valjda, Vojvođani i svi ostali najbolje znaju šta je za njih dobro. Da li neko može da predstavlja u Ustavnom sudu Republike Srbije Vojvodinu, treba da kaže taj dom, najviši dom AP Vojvodine, da li je to tako ili nije.
Oko toga da li je neko separatista, da li neko izdaje pasoše, da li ovo ili ono. Uzmite, molim vas, odgovore Vlade Republike Srbije na poslaničko pitanje jednog od narodnih poslanika, pročitajte ih, pa ćete videti da li je Liga ovo, ili Liga ono.
Mene kao čoveka izuzetno vređa to kada mi neko kaže da sam separatista, kada me nazove izdajnikom. Nisam, niti ću ikada biti takav. Vaspitan sam da ono što majka i moja država, moj narod traži od mene, bez pogovora radim, tako je uvek bilo i uvek će tako biti.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, kao što je navedeno u samom obrazloženju Predloga zakona, ovaj zakon o azilu bi trebalo da uskladi naše zakonodavstvo sa međunarodnim obavezama i aktuelnim opštim standardima, a posebno u oblasti zaštite ljudskih prava osoba koje ne mogu ili su u strahu da se vrate u svoju zemlju, ili ako su bez državljanstva zemlje u kojoj su imali boravište. Zato je od izuzetnog značaja da ovaj zakon bude u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Osnove za davanje azila naš Ustav je preuzeo iz Konvencije o statusu izbeglica, međutim, postoji neslaganje koje je kao takvo preneto i u Predlog ovog zakona. Kao osnove za davanje azila Konvencija predviđa da lice koje osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti i nacionalne pripadnosti ili pripadnosti društvenoj grupi... Ovaj poslednji osnov "pripadnost društvenoj grupi" nije kao takav preuzet, već u Ustavu i u članu 2. Predloga zakona stoji "pripadnost nekoj grupi", dok u članu 6. stav 1. Predloga zakona stoji "pripadnost nekoj društvenoj grupi".
Ovaj osnov je za sada u praksi u mnogim zemljama najproblematičniji, a ovakvim rešenjem mi ćemo ga učiniti još nejasnijim kod nas.
Zato u članu 2. treba dodati, po nama, novi stav 16, koji se odnosi na definiciju azila; treba dodati i definiciju društvene grupe, tako da društvena grupa podrazumeva sve pojedince koji se mogu okarakterisati kao pripadnici grupe, bez obzira da li ona formalno postoji, koja je karakteristična po tome što lica koja je čine imaju urođene osobine ili osobine koje pojedinac ne želi da menja, niti je umesno tražiti da ih promeni.
U Predlogu zakona vidimo da u članu 2. i u članu 6. postoji razlikovanje poslednjeg osnova za davanje azila. U članu 2. stav 7. prihvaćen je jezik iz Ustava - "na osnovu pripadnosti nekoj grupi", a u članu 6. stav 1. iz Konvencije - "na osnovu pripadništva društvenoj grupi".
Postavlja se pitanje šta je društvena grupa, kako se definiše pripadništvo nekoj grupi i šta je uopšte onaj ko je pisao Predlog ovog zakona hteo da kaže.
Više je nego očigledno da predlagači zakona nisu ni svesni da ovakva praznina u zakonu može da dovede do neujednačene prakse i velikih poteškoća za ljude čiji su životi ugroženi i koji su tražioci azila.
Ovakvim tumačenjem društvene grupe kakvo mi predlažemo omogućićemo da se sve kategorije koje sada dobijaju azil na osnovu pripadništva društvenoj grupi i kod nas mogu da traže utočište, a to su posebno žene žrtve porodičnog nasilja, seksualne manjine, manje verske zajednice i ostali koji su u sličnoj situaciji. Jedino će se na ovaj način istinski raditi na implementaciji međunarodnih obaveza preuzetih iz Konvencije.
Drugi problem jeste što se u Predlogu zakona ne spominju nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i prava tražioca azila. One su u zemljama u svetu i u regionu, poput Slovenije i Hrvatske, odigrale ključnu partnersku ulogu sa državnim organima nadležnim za kontrolu granica i davanja azila. Neophodno je od samog početka početi sa ovom saradnjom, jer će predstavnici civilnog sektora biti ključni partneri države kada se kancelarija UNHCR u Republici Srbiji zatvori.
Obaveštenje tražioca azila o podacima nevladinih organizacija koje se bave pružanjem besplatne pravne pomoći osiguraće demokratsku i fer proceduru čitavog procesa.
Tako da u članu 25. stav 2. treba dodati – pre podnošenja zahteva za azil stranac će se poučiti o njegovim pravima i obavezama, a posebno o pravu na boravak, besplatnog prevodioca, pravnu pomoć i pravo na pristup UNHCR-u ili nevladinoj organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava i prava lica koja traže azil.
Sledeći problem sa kojim se suočavamo kada pogledamo ovaj predlog zakona jeste da postoji mogućnost da zbog tzv. ćutanja uprave lice ne dobije azil, tako da je potrebno uvesti posebnu odredbu koja predviđa da ukoliko kancelarija za azil ne donese odluku u roku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku, neće se primenjivati odredba člana 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, već će se prvostepeni postupak nastaviti do donošenja pravosnažnog rešenja.
Opšti režim ćutanja administracije koji predviđa član 208. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ne sme se primenjivati na proceduru utvrđivanja izbegličkog statusa. Ovde se odlučuje o pitanjima koja nekada mogu značiti granicu između života i smrti. Zbog toga se nedonošenje rešenja ne može smatrati negativnom odlukom i tražilac azila ne sme snositi posledice moguće neažurnosti administracije.
U članu 31. naslov treba promeniti tako da glasi - Razlozi za uskraćivanje utočišta, a ne azila. Takođe, u članu 31. u stavu 2. treba promeniti reč "azil" u "utočište": pravo na utočište neće se priznati licu koje uživa zaštitu ili pomoć neke od ustanova ili agencija UN, osim UNHCR-a. Isto se odnosi i na stav 3, u kome takođe treba promeniti reč "azil" u "utočište", a sve to treba zbog usklađivanja odredaba Predloga zakona o azilu sa Ustavom Republike Srbije, gde je uveden pojam "utočište", koji odgovara izbegličkom statusu, dok pojam "azil" obuhvata nešto drugo.
Razlozi za uskraćivanje navedeni su u članu 31, odnose se na razloge za uskraćivanje izbegličke zaštite, odnosno utočišta po ustavnoj terminologiji. Koncept izbegličke zaštite je uži od koncepta zaštite ljudskih prava. Izbeglička zaštita, odnosno utočište podrazumeva viši standard prava. Zbog toga je i u Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine uvedeno pravilo da neki tu zaštitu ne zaslužuju, što je dosledno navedeno i u predloženom članu.
Ove stvari nisam predlagao amandmanom, jer stekao sam utisak da sve ono što sam do sad predlagao amandmanom predlagači nisu ni čitali. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, javio sam se na osnovu člana 104. Poslovnika. Želim da kažem da mi je jasno zašto se deo vladajuće koalicije, kada se pomene imovina, veoma uznemiri.
Hoću da pitam predsedavajuće kako dozvoljavaju da se u ovoj skupštini i poslanici i svi građani Republike Srbije na taj način, kako smo malopre čuli, vređaju?
Želim da pročitam treći stav člana 21. Ustava Republike Srbije, koji je danas nekoliko puta pominjan, ali samo pominjan. Izgleda da niko nema nameru da ga se pridržava.
"Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta".
Ono što sam danas čuo za ovom govornicom od jednog poslanika DSS-a veoma me je uznemirilo i vratilo u period za koji sam mislio da se nikada više neće ponoviti u ovoj zemlji, kada je najunosnije zanimanje kod nas bilo biti Srbin. Jednostavno, napišeš na svom odelu "ja sam Srbin" i hodaš ulicama, busaš se u prsa i misliš da je to nešto što će doneti i tebi i tvom narodu napredak ili nekakvo drugo zadovoljstvo.
Kada razmišljam o sebi i ako se trudim da ostavim nešto iza sebe, onda nikako ne mogu biti taj koji će hodati i govoriti "ja sam najbolji, ja sam najlepši, ja sam ovo, ja sam ono". Trudim se da ostavim utisak kakav želim, pre svega, na svoje najbliže, na svoje komšije, na saradnike i na sve one do kojih mi je stalo.
Na moje veliko zadovoljstvo, na zadovoljstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine, u ovom sazivu Narodne skupštine, pored pravoslavaca - Srba, sedi i većina predstavnika građana Republike Srbije, u onom broju i onako kako su strukturno, po svim statističkim podacima, raspoređeni na teritoriji Republike Srbije.
Zato molim predsedavajuće da nam odgovore kako će reagovati na ove uvrede koje smo čuli mi ovde i svi građani koji su ovo slušali i koji će sutra čitati o ovome?

Gospodo predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, sve sam više uveren da su dvoje mojih mlađih kolega bili u pravu kada su predlagali ovakav amandman, pogotovo kada sam čuo deo diskusije od strane predstavnika vladajuće većine u ovom domu.
Znajući da je opredeljenje Evropske unije i savremene Evrope da se sve više regionalizuje, pretpostavljam da se ovo dvoje mojih kolega nisu rukovodili ničim više nego da i Republika Srbija sve više, makar i po ovome, sliči Evropi.
A, da li nešto stoji ili ne stoji u Ustavu, treba ga čitati. I, da li izvire i da li je moguće po osnovu Ustava, ne treba ništa drugo nego ga uzeti, evo, tu je, pred nama, većina ga ima, pa mi dozvolite, gospodine predsedavajući da pročitam član 182, koji kaže: "Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom".
Toliko o tome. Prihvatio bih da je neko izašao i rekao, kolege poslanici nisu bili u pravu, ovaj amandman je nemoguć, zato što treba prvo formirati regije ili neke druge autonomne pokrajine, pa onda to uskladiti, ali da je nemoguće da se to formira, to ne stoji.
Jako mi je zasmetalo, mislim da je koleginica iz Demokratske stranke Srbije to izrekla, da Ligi socijaldemokrata Vojvodine, ili građanima Vojvodine, sada pada na pamet autonomija Vojvodine.
Draga koleginice, autonomija Vojvodine postoji od 1849. godine i ne može nekom da pada na pamet da je sad formira, a ne daj bože da padne nekom na pamet da to osporava.
Čuo sam par puta, pa i danas, i to da smo separatistička stranka, da smo ovo, da smo ono, da želimo da razbijemo Republiku Srbiju. Najveća uvreda za mene je da mi neko kaže da sam separatista, da mi kaže da sam izdajica, da želim nešto protiv države u kojoj živim. Mislim da je prošlo to vreme kada su se na taj način skupljali politički poeni, ili svakoliki drugi, kada proizvoljno izađemo, pa nekoga napadnemo da je unutrašnji neprijatelj, da imamo tih spoljnih neprijatelja, da imamo ovo, da imamo ono.
Izvolite, draga gospodo, pa se upoznajte s našim programom, upoznajte se s našim osnivačkim dokumentima, s našim dokumentima s kojima smo došli do toga da Liga socijaldemokrata Vojvodine danas ima četiri poslanika, a svojim radom i odnosom prema AP Vojvodini i prema Republici Srbiji postići će, sigurno, da ubuduće ima daleko, daleko više.
A, da li neko ima uporište ili nema uporište, izvolite, gospodo, raspišite te izbore više, pa da vidimo. I mi, verujte mi, priželjkujemo da jednoga dana u ovoj skupštini neće biti nekih, u vidu poslanika. Da li će taj dan doći ili neće doći, to ne zavisi samo od nas. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javio sam se takođe na osnovu člana 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Vidimo svi da je današnji dan, što se tiče rada, krenuo u pravcu u kom je malo ko očekivao, pa pošto je atmosfera uzavrela, ja sam se javio da probamo da se vratimo u neke normalne tokove. Mislim da ovo o čemu ću govoriti objedinjuje i one do 2000. i one od 2000. godine. Nije bilo razlike kako su se ponašali ovi koji su vladali do 2000, a ni oni posle 2000. godine.
Sticanjem političke i ekonomske autonomije od 1974. do 1988. godine u Vojvodini je izgrađeno, između ostalog, sledeće: u hemijskoj industriji - "Petrohemija" u Pančevu, Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi, "Hipol" u Odžacima, "Karbodioksid" u Bečeju, "Rumaplast" u Rumi, "Biser" u Kumanama, "Banatplast" u Plandištu, "Sremplast" u Šidu, Industrija plastike "IFPA" u Alibunaru, "Izolir" u Zrenjaninu, "Hinom" u Novom Miloševu, "Gumaplast" u Inđiji, "Farmaceut guma" u Kovinu, Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru.
Rekonstruisane su i proširene sledeće fabrike: "Rumaguma", "Dunav" u Čelarevu, "Jugoremedija" u Zrenjaninu, "Hemofarm" u Vršcu, "Staklara" u Alibunaru, "Azotara" u Pančevu. U metalskoj industriji: "Inomag" u Bačkoj Topoli, "Radijator" u Zrenjaninu, "Kovačnica" u Jaši Tomiću, "Metind" u Zrenjaninu, "Fabrika opreme" u Novom Bečeju i Brodogradilište "Sava" u Mačvanskoj Mitrovici, Brodogradilište "Tisa" u Novom Bečeju, "Šinvoz" u Zrenjaninu, "Termovent" u Temerinu, "Sila" u Staroj Moravici, "Metalogradnja" u Vrbasu, "Jugodent" u Srbobranu, "Fadip" u Bečeju, MI u Sremskoj Mitrovici, "Minel" u Zrenjaninu, u Banatskom Karlovcu, u Pančevu, "Sental" u Senti, Fabrika specijalnih dostavnih vozila Zastava u Somboru, "Arma" u Baču, Fabrika elektromaterijala u Baču, "Šidel" u Šidu, "Utva silosi" u Kovinu itd.
U prehrambenoj industriji rekonstruisane su i proširene sve stare šećerane: u Vrbasu, Senti, Kovinu, Zrenjaninu, Crvenki, Sremskoj Mitrovici, a izgrađeno je i pet novih: u Pećincima, Kovačici, Novoj Crnji, Žablju i Baču. Obnovljene su i stare uljare u Vrbasu i Zrenjaninu, a podignute su i nove u Šidu, Bečeju, "Soja protein". Obnovljeno je i prošireno šest pivara. Izgrađene su sladare u Bačkoj Palanci, Apatinu i Krajišniku.
Izgrađeni su i kapaciteti za proizvodnju gotove i polugotove hrane: "Juvitana" u Inđiji, "Elan" u Srbobranu, "Prerada voća" u Irigu, "Menta" u Padeju, "Fermin" u Senti, "Banini" u Kikindi, "Medela" u Vrbasu, "Jafa" u Crvenki, "Alpis" u Kovinu, "Korn produkt" u Sremskoj Mitrovici, "Rumen" u Rumi, "Aleva" u Novom Kneževcu, "Vitaminka" u Horgošu, "Prima" u Kikindi, "Aroma" u Futogu.
Modernizovani su i veliki vinski podrumi u Vršcu, Erdeviku i Paliću. Obnovljene su i velike mlekare. Izgrađene su i rekonstruisane velike industrijske klanice: "Neoplanta" u Novom Sadu, "Čoka" u Čoki, "Bek" u Zrenjaninu, "Karneks" u Vrbasu, "Panonka" u Somboru, "Mitros" u Sremskoj Mitrovici, "Topola" u Bačkoj Topoli, PIK Kikinda, "Banat" u Banatskom Karlovcu, "Srem" u Šidu, "29. novembar" u Subotici, a pojavile su se i živinske klanice "Topiko" u Bačkoj Topoli, "Juko" u Žitištu i Klanica u Plandištu. Tako su kapaciteti prerade tovljenih svinja povećani sa 1,8 miliona komada godišnje ...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, izvinjavam se, vreme.)
Samo momenat, samo još rečenica, i ostali su prekardašili, pa ću i ja samo još pedesetak sekundi. Izgrađeno je i šest velikih mostova na Dunavu: kod Bezdana, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, Beške, Kovina. Izgrađene su ili potpuno revitalizovane bolnice i veliki domovi zdravlja u Sremskoj Kamenici, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Senti, Rumi i drugim gradovima. Podignuto je na stotine škola i obdaništa.
Izašao sam samo da podsetim Vladu Republike Srbije da, na osnovu članova 12, 87, 177, 183. i 190, pristupi u najskorije vreme izradi predloga zakona kojim će se imovina AP Vojvodine i imovina lokalnih samouprava vratiti tamo gde joj je mesto. Hvala.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo, ja sam frapiran; izašao je lepo ministar i rekao - ono što sam ja napisao, to je, nema šta da pričate o tome, hajmo kući. Izađe čovek i lepo nam reče - o onome što smo mi napisali nema više diskusije. Iznenađen sam, ljudi koji valjda sačinjavaju ovu vladu izlaze i tuku brate mili po ovom ... Nešto tu debelo nije u redu.
Što se tiče ovog amandmana, nije sve tako prosto. Možemo mi naštancovati koliko god želite raketa i spremiti koliko god radara i čega god od tehnike, ali bez ljudi nema ničega. Na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine od grada našu zemlju štite protivgradni sistemi, nađe se i poneka raketa, nije svaka ispravna, radari rade sjajno i hidrometeorološki zavod Srbije dobro to pokriva sa svojim ljudima, ali nema ko da izađe i da lansira raketu. Znate zašto? Zato što je naša država odredila da tim ljudima za tih šest meseci pripada po 2.000 dinara. Jedini spreman da to uradi jeste onaj kukavni penzioner, kukavni zbog toga što ne dobija ništa od te penzijice i mora na onaj bicikl i da otrči i da proba da zaustavi. Znate li koliko to vredi?
Na teritoriji opštine Bačka Topola samo u toku ovogodišnje borbe protiv ove nepogode tri rakete su pale ljudima na kuću. Znači, ljudi koji barataju time i ne umeju da rade.
Nema rešenja samo u tome. Rešenje je mnogo dublje, ali očekujem da ćemo, gospodine Rajko, u ponedeljak sesti pa zajedno prodivaniti o svemu tome, pa da vidimo kako da izađemo... Ali, frapiran sam zbog ovoga što sam čuo ovde - ono šta sam ja napisao, o tome nema diskusije. Mislim da ne treba niko ni da dolazi da nam to govori ovde, sami ćemo između sebe da se izdivanimo i da vidimo kako dalje. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, ali na početku moram da konstatujem kako je sadašnji ministar finansija daleko lošiji po ovu zemlju od prethodnog, jer ovaj je predložio zakon po kojem će 13 milijardi biti deficit, a čuli smo malopre da je prethodni, sem toga što je predložio da njegov budžet bude 32 milijarde, uspeo da ostvari suficit od 21 milijarde.
Nema u predlogu, niti smo od bilo koga čuli ovde, koji deo Vlade je predložio, sem što ima potpis gospodina Đelića, ovaj zakon, da li onaj što zaseda u četvrtak ili onaj u petak.
Moram da vas upoznam da Vojvođanski poslanici neće glasati za ovaj predlog zakona, a razlog za to je jedino što je ova zemlja smogla snage i u svom novom Ustavu odredila tačan procenat prihoda građanima AP Vojvodine i on nije, kao što reče gospodin Čedomir Jovanović, 21 milijarda, nego, ako uzmete pomagalo da sračunate, gospodo, izuzećemo onih 65 milijardi koje po Predlogu zakona jesu sopstveni prihod Vlade Republike Srbije, ostaće 595,5 milijardi i prema tome Vojvodini pripada najmanje 41.686.245.027 dinara.
Član 3. Predloga zakona je prepisan iz člana 4. prošlogodišnjeg zakona, mada je u međuvremenu donesen Ustav koji obavezuje kako Vladu tako i sve nas da se shodno njemu ponašamo. Preuzeli ste iz tog prošlogodišnjeg člana 4. 18% od poreza na dohodak građana, a nikome u Vojvodini nije jasno kako to 18%, kao što nam nije bilo jasno ni onih sedam, ali daj bože da zaživi makar tih sedam.
Rekoste da od poreza na dobit preduzeća Vojvođanima pripada 42,7% onoga što se ubira na njihovoj teritoriji. Draga gospodo, u Vojvodini ne postoji mehanizam, niti način da prekontrolišemo, ukoliko izglasate ovakav zakon, da li nam prosleđujete ono što nam pripada, jer statistika i svi ostali žiro računi vode se u Beogradu i kod Vlade.
Prošle godine su za programe u oblasti kulture za AP Vojvodinu predložili iz budžeta 798 miliona, a valjda su Vojvođani uznapredovali kulturno, pa je ove godine to umanjeno za 101 milion.
Moram da se požalim da mi u poslaničkoj grupi Vojvođanski poslanici nismo bili vredni kao kolege iz SRS-a, pa nismo uspeli za vikend ovo da pročitamo, te smo se stoga potrudili danas da se nađemo i uskladimo svoje amandmane, ali kada smo deo amandmana podneli služba je rekla da smo okasnili. Nisu hteli čak ni da nam prihvate da se umnoži i podeli u Skupštini. Iskoristiću priliku da pročitam jedan od ovih amandmana.
Član 3. prvog opšteg dela Predloga zakona o budžetu Republike Srbije briše se ovakav kakav je i treba da glasi, po nama, ovako: "Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju se u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, tako da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda, i to iz transfernih sredstava prenetih iz budžeta, u iznosu od 41.686.245.027 dinara, i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se u iznosu od 18.809.692.125 dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture obezbeđuju se u iznosu od 697.608.000 dinara.
Sredstva za plate iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada.
Budžet AP Vojvodine isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun."
Nije nam jasno, u našoj poslaničkoj grupi, zašto se odustalo od ideje da se zakon o Skupštini donese pre ovogodišnjeg budžeta. Zar je ovih 195 miliona, koliko je Skupština dobila više u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu, cena da ne dođe do ostvarenja ove ideje?
Želeo bih da upoznam građane da je Vlada Republike Srbije previše ozbiljno shvatila nezaposlenost u ovoj državi, pa se potrudila da, između ostalog, planira 39 državnih sekretara, da u kabinetu predsednika Vlade bude 120% povećanje broja zaposlenih, da u kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije bude 260% povećanje broja zaposlenih i da u Vladi Republike Srbije radi od sredine ove godine više od 600 novih zaposlenih. To nije, po nama, podsticaj zapošljavanja u Republici Srbiji, nego novi namet na sve građane Republike Srbije.

Želim da reklamiram povredu Poslovnika, član 101. stav 2. Želim da se žalim što moj drugar nije mogao do sada ni na jednom tenderu da prođe kao što pojedinci ovde prolaze. Ne želim da branim nekoga ko nije u sali, ali želim da vas podsetim da smo danas ovde čuli, da ne pominjemo od koga, da je jedan od direktora Demokratske stranke zahvaljujući prodaji dva sprata bivšeg CK kupio celu tu zgradu.
Prema tome, mi u Vojvodini bismo jako voleli da možemo raspolagati imovinom koja se nalazi na teritoriji Vojvodine i koju su građani Autonomne Pokrajine Vojvodine gradili (primera radi, ovaj naš nesretni budući autoput i ova koncesija), ali to nismo u prilici. Da vas podsetim, Agencija za privatizaciju je na teritoriji ove republike, odnosno države Srbije sve prodavala na način na koji je ona to mislila da valja. Niko u Vojvodini, pa čak ni Izvršno veće, ni Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine nisu mogli ništa da privatizuju na teritoriji Autonomne Pokrajine.
Želim još da vas podsetim da sam ponosan na reči koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine uspela da nametne svim Vojvođanima, a to su "gde su naši novci". Stidim se reči kao što su "Srbija se saginjati neće" ili "ako treba ješćemo i korenje", jer Vojvođani, kao i svi građani Republike Srbije, moraju da znaju gde su njihovi novci. Živeti na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i ne znati odakle će i kako dobiti Ustavom zagarantovanih 7% nije u redu. Živeti na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i samo radi toga biti građanin drugog reda u ovoj zemlji nije u redu.
Godine 2005. samo zato što živi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine svaki građanin je na ime transfera dobijao u proseku po 1.000 dinara godišnje. Na teritoriji, ako treba tako da se kaže, centralnog dela Srbije svi građani su dobijali 2.000 dinara.
Obradovao sam se 2006. godine kada sam radio analizu, zato što su građani Autonomne Pokrajine Vojvodine, za razliku od 2005. godine, dobili...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, zaista da završimo. Nije to bila tema po povredi Poslovnika, ako sam razumeo, sada odosmo da razmatramo pitanje autonomije.)
Nisam govorio o autonomiji, nego o tome da su pojedinci za ovom govornicom tako šta i izgovarali. Da vam kažem samo da u 2007. godini, samo zato što žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, na ime transfera građani, odnosno lokalne samouprave će dobijati daleko manje, duplo manje, nego ostali. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, cenjene dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ni u najcrnjim snovima nisam mogao da zamislim da će prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije, gde ću ja biti poslanik, proteći ovako.
Dozvolite mi da se na početku, pre svega, u svoje ime i u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine i Poslaničke grupe Vojvođanski poslanici, izvinim svim građanima Republike Srbije zbog onoga što im mi danas priređujemo.
Kada sam dolazio na današnju sednicu prošlo mi je kroz glavu šta je 6. oktobra 2000. godine gospodin Vojislav Koštunica izgovorio. Njegovi snovi su bili da Srbija bude dosadna država. Zahvaljujem mu se, jer sam se zabrinuo da će to zbilja da bude, ali dok je on pri vrhu i vlasti...
Bio je jedan poslanik iz Vojvodine pa je rekao jednom prilikom u ovom domu, a moram to da ponovim – ništa se nije promenilo, i dalje se ovde gače. Zgrožen sam što su građani moje države danas mogli da čuju kako se Srbija priprema za novi krstaški rat. Hrišćansku policiju smo osnovali, povećaćemo vojni budžet, podelićemo se na patriote i izdajnike i krenuti da se obračunavamo sa celim svetom.
Pre desetak dana, gledajući parlament Evropske unije, u svojoj naivnosti poželeo sam da Republika Srbija što pre stekne pravo i ima svoje predstavnike u tom domu. Ali, danas se raspršiše ti snovi. Do sada sam bio jedan od onih koji je govorio mladima da ostanu ovde, ali ubuduće ne verujem da ću ih ubeđivati u to.
Dužan sam da vam kažem kako je sve ovo počelo: 5. oktobra 1988. godine čuvenom "jogurt revolucijom" ukinuta je autonomija Vojvodine. Na taj način pokrenut je sunovrat Srbije i celog našeg društva, krenulo se sa oduzimanjem autonomije našoj Vojvodini.
Čuli ste iz usta gospodina Čanka zašto vojvođanski poslanici neće glasati za predlog da predsednik Narodne skupštine bude gospodin Tomislav Nikolić. Poručio bih svojim sugrađanima i ljudima koji žive na severu Bačke, a to je... (Poslanik govori na mađarskom jeziku.) Sendviče, i kada smo bili mnogo jači, mi smo spremali, ubeđen sam da ih nećemo ni sada morati jesti, a osećam veliki napredak, jer deo ove skupštine je naučio da se kravate ipak stavljaju preko potkošulje. Hvala lepo.