Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, po ko zna koji put neko daje sebi za pravo da pominje imena mimo konteksta dnevnog reda o kojem danas razgovaramo. I to na način koji je neprimeren dostojanstvu i poslanika i Narodne skupštine. Insinuacije koje je ovde jedan poslanik izneo odbijam u ime poslaničke grupe i partije koju spominje.                 Ako je dotični gospodin imenovan za direktora, to je stvar Vlade, treba proveriti i videti. Proveriti i podatke o kojima je prethodni poslanik govorio. U tom kontekstu molim da se uzdržite od neproverenih informacija, od netačnih informacija i u tom kontekstu molim, gospođo predsedavajuća, da upozorite poslanike da se drže dnevnog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsednice i predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, osećam potrebu da posle ovih diskusija kažem nešto u ime poslaničke grupe. Izražavam veliko zadovoljstvo i podršku odluci o kojoj sada razgovaramo o obrazovanju ovog skupštinskog tela. Koliko god mi govorili o nejednakosti ili jednakosti ili rodnoj ravnopravnosti, moramo priznati da je u našem društvu sve lošija. Nažalost, moram da konstatujem i to da to ide na štetu žena i to je nama dobro poznato. Ima jako puno primera.
Samo ovaj primer. Mislim da od tridesetak odbora u našem parlamentu svega je jedna žena predsednik odbora. Žene su, zašto to kažem, u svakom slučaju, moramo priznati to, bolje od nas muškaraca, da su odgovornije i savesnije. U tom pogledu, dileme kod nas u našoj poslaničkoj grupi nema. Samo ću navesti nekoliko primera. Mi imamo predsednicu skupštine parlamenta i sve to što obavlja u toku 24 sata zaslužuje posebnu pažnju i posebnu pohvalu. U tom pogledu izražavam zadovoljstvo da ima primera i da se može na ovom pitanju bolje raditi i delovati.
Još jednu stvar bih želeo da ukažem, malo je bilo reči o tome ovde, podsetio bih da mi imamo bogatu tradiciju na ovom pitanju, to ne treba zanemariti i ne treba ispustiti iz vida, posebno kad je u pitanju predlagač. Imali smo svetlih primera i u NOB, u izgradnji društva i onog socijalističkog i ovog sadašnjeg i to ne treba zanemariti.
Nismo mi treneri koji smo doneli loptu i od nas počinje igranje neke sportske grane. Mislim da smo to malo ispustili i zanemarili i na to smo ukazali na javnom slušanju koje je nedavno bilo.
Poslanička grupa PUPS će dati puni doprinos i podršku u ostvarivanju i rezolucije i radu ovog organa. ono što mogu da kažem, kao prvi primer, to ćemo pokazati već na narednim izborima i nadam se da će biti neka žena u našoj poslaničkoj grupi. To će biti naš doprinos.
Na kraju, želim da čestitam novogodišnje i božićne praznike svim ženama u našoj divnoj državi, da poželim mnogo zdravlja. Posebno bih želeo da izrazim zadovoljstvo i pozdrav penzionerkama i da u novom vremenu i u novim godinama ih bude što više i u bezbednosnoj zoni, ali i u politici i na drugim funkcijama i u političkom životu Republike. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade i predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Zakon o budžetu je jedan od najznačajnijih akata koje donosi ova skupština i zbog toga izaziva posebnu pažnju kako u Parlamentu, tako i u široj javnosti.
Naša poslanička grupa PUPS je sa posebnom pažnjom proučila predlog budžeta za 2012. godinu i u vezi sa tim želim da iznesem stavove naše poslaničke grupe. Konstatovali smo sledeće: budžet se donosi u vreme teške ekonomske svetske krize, takođe, donosi se u vreme krize evro zone, nalazimo se u okolnostima ekonomskih teškoća, pada industrijske proizvodnje, ogromne nezaposlenosti i nedovoljnog rasta BDP. Na drugoj strani, imamo nerazvijene socijalne dimenzije države u kojoj nema mnogo solidarnosti, a još manje socijalne pravde. Već sada imamo preko 1.700.000 penzionera, preko 700 hiljada nezaposlenih lica i veliki broj socijalno ugroženih domaćinstva. Ne treba zanemariti činjenicu da nam u narednoj godini, u 2012. godini, predstoje izbori na svim nivoima. Uz ove okolnosti treba dodati da nam je država na granici prezaduženosti.
Kada sve ovo imamo u vidu onda je razumljivo zašto Vlada kasni sa predlogom Zakona o budžetu i zašto se moraju tražiti kompromisi u zadovoljavanju prioriteta pri donošenju ovog zakona. Uz to treba imati u vidu potrebu dogovaranja sa MMF. U ovakvim okolnostima, Vlada je utvrdila Zakon o budžetu za 2012. godinu i mi danas o njemu raspravljamo.
Šta su osnovne karakteristike ovog predloga po nama. Prvo, malo je para na raspolaganju, oko 750 milijardi, a velike su potrebe, kao što vidite 890 milijardi. Znači, potrošićemo više nego što stvaramo i u tome smo svi složni da to nije dobro. Međutim, poslanička grupa PUPS ima razumevanja za ovakav predlog.
Drugo, kod mnogih korisnika došli smo do smanjenja u odnosu na ovu godinu, što je po nama pozitivno. Tu ističemo posebno smanjenje troškova kod predsednika Republike, kod Vlade, kabineta potpredsednika dr Jovana Krkobavića, pojedinih ministarstava. Smatramo da su to pozitivna kretanja. Smatramo da nije dobro, što je došlo do smanjenja kod Ministarstva za zdravlje i socijalnu politiku.
Treće, ističemo pozitivno što Predlog budžeta ima karakteristike razvojnog karaktera sa namerom da se nastave ključni investicioni projekti, neki i da se završe, posebno kada je u pitanju razvoj i unapređenje poljoprivrede i podsticaj industrijske proizvodnje. To su po nama ključna elementa za bolje sutra. Zbog toga smatramo da je budžet i razvojni, bez obzira što to, moramo se složiti sa tim, i nije dovoljno.
Četvrto, posebno cenimo i podržavamo što je budžet socijalnog karaktera i što uvažava činjenicu da je mnogo onih koji žive ispod socijalnog minimuma, pre svega nezaposleni, socijalno ugrožene kategorije građana, deca i veliki broj penzionera. Iz tih razlog smatramo da je Zakon o budžetu i socijalnog karaktera.
Poslanička grupa PUPS posebno ističe podršku da se budžetom obezbede sredstva za redovnu isplatu penzija u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskim osiguranju, koji smo usvojili pod kraj 2010. godine.
Dakle, naše je mišljenje da treba na drugačiji način regulisati neka pitanja kada je pitanju budžet Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, posebno za ona sredstva koja se ne odnose direktno na isplatu penzija. Navešću samo jedan primer. Skoro 60 milijardi usmerava se u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, a ta sredstva se automatski odmah prebacuju Fondu za zdravstvo. Takvih primera ima još. Mislimo da nema posebnih razloga za takvim načinom usmeravanja sredstava.
Treba reći i to da od 1. januara sledeće godine u Fond PIO uključuju se i značajan broj vojnih penzionera. U tom sklopu uvećavaju se obaveze i sredstva vezana za isplatu penzija iz Fonda PIO.
Sve ovo, po nama, garantuje da će se Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u celini primenjivati i da će u 2012. godini stečena prava svih milion i 700 hiljada penzionera biti poštovana.
Iz svih ovih, a verovatno i drugih, razloga poslanička grupa će, prvo, podržati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu u celini, podržati odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove Fonda PIO, Fonda za zdravstvo i Nacionalne službe za zapošljavanje. Podržaćemo i ostale prateće zakone koji se predlažu u cilju ostvarivanja i realizacije Zakona o budžetu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsednice i predsedništvo, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici. U obavezi sam da kažem da podržavamo amandman koji je podneo Odbor i da zahvalimo Odboru što je prihvatio inicijativu da se o tome na Odboru razgovara. Pre svega iz dva razloga.
Prvi je, da Ustav precizno govori o tome da se imovinsko-penzijsko osiguranje i sistem uređuje posebnim zakonom i to je urađeno Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ova odredba, koja je dodata u članu 5. koja reguliše pitanja odlaska u penziju sudije Ustavnog suda je u potpunoj suprotnosti sa tim zakonom i zbog toga mi mislimo da to treba i brisati, kako je i predloženo amandmanom Odbora.
Drugi razlog je da je on potpuno neprimenjiv. Već deset godina Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju i ceo sistem ne poznaje penzijski osnov. Zbog toga mislimo da ovaj amandman treba da prihvatimo i molim Skupštinu da u danu za glasanje da se tako izjasni. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, potpredsedniče i ministri, uvaženi narodni poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS molim predsednika Vlade i ministra finansija da odgovori još jednom na pitanje - kada će biti isplaćen dug poljoprivrednim penzionerima?
Naime, ova grupacija naših građana već duže vreme čeka na isplatu duga i u tom pogledu imali smo raspravu prilikom razmatranja Zakona o rebalansu budžeta za 2011. godinu. Premijer je dao odgovor na ta pitanja. Još jednom to pitanje postavljam, zbog tog ašto imamo izražen interes građana prema našoj poslaničkoj grupi da damo odgovor da li će to biti u roku koji je predviđen.
Ulazimo uskoro u raspravu o zakonu o budžetu za 2012. godinu i zbog toga je ovo pitanje još više aktuelno. Molim premijera da da odgovor na ovo. hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani sekretare, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, iskoristio bi priliku da u ime poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije izrazim zadovoljstvo radom Ministarstva, posebno ministra, izrazim zadovoljstvo angažovanjem policije i Sektora za vanredne situacije.
U vezi sa zakonom želim da u ime naše poslaničke grupe ukažem na nekoliko momenata koji su bitni u ovom trenutku. Pre svega, zalažemo se za poboljšanje ukupnog materijalnog položaja Ministarstva unutrašnjih poslova i u tom pogledu imaćemo šansu uskoro. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu uskoro ulazi u proceduru i imaćemo šansu da ovo što smo danas govorili dokažemo i na delu.
Posebno ističemo potrebu da se u vezi sa tim posebno obrati pažnja na poboljšanje materijalnog položaja policajaca, radnika u Sektoru za vanredne situacije, posebna briga u porodicama nastradalih pripadnika Ministarstva, uslovima rada i posebno o zadovoljavanju stambenih potreba.
Drugo pitanje koje je po nama takođe značajno je potreba da se drugim zakonima rešavaju nagomilani problemi pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega mislim na Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju. Tu smo nešto uradili prilikom donošenja poslednjeg zakona decembra meseca 2010. godine, ali mislimo da to nije dovoljno, i posebno za one pripadnike Ministarstva koji rade u otežanim uslovima. Takođe, vezano za Zakon o zdravstvenoj zaštiti, za Zakon o socijalnoj zaštiti i nekim drugim.
Treće, ukazujemo na potrebu jednog skladnijeg odnosa građana i pripadnika MUP, posebno policije. Tu bih istakao potrebu te edukacije građana i potrebu da se građani brinu o sopstvenoj bezbednosti i sopstvenoj zaštiti svojih materijalnih dobara. Taman da imamo policije koliko i građana, ne bi uspeli da zaštitimo sve ono što je potrebno da štitimo naš poredak.
U vezi sa tim, posebnu potrebu angažovanja lokalne samouprave u vezi sa bezbednosnim stanjem u zemlji, mislimo da je lokalna samouprava i u opštini, i u gradu, i u pokrajini deo države i da oni posebnu brigu moraju da vode računa o bezbednosti svojih građana i zaštiti materijalnih dobara svojih građana. Ovo govorim zbog toga što je u praksi to prisutno i tu imamo primere jako dobre. Samo ću istaći primer intervencije ministra policije kada su u pitanju građani Novog Sada u vezi sa izdavanje dokumenata. Takva saradnja i takav odnos se mora uspostaviti i da preuzme odgovornost lokalna samouprava i vezi sa tim.
Na samom kraju, ističem našu želju. Mi ćemo podržati oba predloga zakona i u danu za glasanje dati svoj glas prilikom usvajanja. Zahvaljujem.

Želeo sam, potpredsednice da repliciram gospođi Juditi Popović ako je moguće. Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, mislim da je bila dosta neoprezna potpredsednica skupštine kada je govorila u tom smislu da penzioneri prave veliku rupu u budžetu. Mislim da je to velika neopreznost i reagujem da na takve izjave nemaju pravo i čim izgovori takve reči, napusti sednicu i ne možemo da se objasnimo sa tim.
Naime, radi se o tome, da je rebalansom budžeta predviđena dodatna sredstva za fond PIO, radi redovnog servisiranja penzija i u tom pogledu mi smo dali punu podršku tom predlogu, dobili podršku i drugih stranaka u okviru vladajuće koalicije i lično mislim da niko u ovom parlamentu nema pravo da na taj način vređa penzionere i da smatra da su oni jedini problem u ovoj državi i da će ova država propasti zbog toga što će biti povećanja penzija toliko koliko je predviđeno. Zbog toga reagujem na izlaganje gospođe potpredsednik. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, zahvaljujem mom prijatelju Obradoviću koji mi je omogućio da iznesem stav u vezi sa ovim pitanjima koje je on danas pomenuo.
Prvo da, kažem da smo mi jasno i precizno izrazili svoje stavove u vezi sa zaduživanjima. Prvi naš stav je vrlo jasan i precizan, kad je u pitanju zaduživanje, a posebno inostrana da se to ne čini kada je u pitanju javna potrošnja. Tu smo vrlo precizni i jasni i saglasni sa izlaganjem gospodina Obradovića.
Drugi stav smo izrazili, precizan i jasan da treba tražiti unutrašnje rezerve i pomenuli smo dva moguća pravca. Prvo, kad su u pitanju javne nabavke, o čemu smo više puta govorili i saglasili se da u tom pogledu treba, verovatno tražiti bolja rešenja nego što je to zakonom predviđeno.
Drugi pravac je smanjivanje ukupne javne potrošnje, kada su u pitanju državne, parodržavne i druge institucije, tu ima dosta prostora.
Treću stvar na koju želim da ukažem to je pitanje penzija. Lično mislim da na jedan drugačiji način i to posmatra, penzija je ekonomske kategorije, zarađen, kategorijama, mora se isplatiti.
Druga stvar u vezi sa tim, mi smo precizno jasno kazali, Zakon o penzijskom invalidskom osiguranju je usvojen krajem prošle godine. On se primenjuje i sada se u tom smislu primenjuje. Kako je to ispalo sve sada, to je druga stvar, ali u svakom slučaju, kada je u pitanju primena Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju ukazujemo na problem koji je prisutan, a to su u pitanju uplate i obaveza poslodavaca, doprinosi. Izrazili smo nezadovoljstvo jer je enormna cifra od 233 milijarde dinara prema fondu PIO. Tu tražimo rešenja u vezi sa ovim. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas razgovaramo o rebalansu budžeta za 2011. godinu. Predlog zakona je pred nama. Mislim da su razlozi koje je premijer izneo u vezi sa rebalansom budžeta prihvatljivi. Mi smo u našoj grupi konstatovali da te razloge uvažimo i da pružimo odgovarajuću podršku i Predlogu zakona i sa svim predlozima i sugestijama popravimo neke stavke koje su ovde predložene.
Naša poslanička grupa misli da su posebni razlozi u tome što ovaj budžet ostaje kao razvojni, a posebnu pažnju posvećuje, kako je i predsednik Vlade rekao, socijalnim dimenzijama i socijalnom karakteru socijalno odgovorne Vlade i države. Rekao bih i to da se u jednom delu izlaganja koji su prethodili mom istupu ne bih složio, o tome ću nešto kasnije reći.
PUPS će u načelu podržati zakon. Svojim amandmanima i sugestijama će pokušati da doprinese da on bude još bolji. Cenimo pozitivnim što je pre rasprave u parlamentu vođena rasprava u odborima, stručnoj javnosti i u Vladi i da je postignut određen stepen saglasnosti u vezi sa tim. Isto tako, mislimo da je jako dobro što je MMF dao podršku rebalansu budžeta i u tom pogledu ističemo tu veoma značajnu ulogu.
Kad je u pitanju Predlog zakona o rebalansu budžeta, mislimo da je on veoma značajan. S jedne strane, ostavlja mogućnost daljem ekonomskom razvoju i posebno podsticajima malim i srednjim preduzećima, a posebno to ističem i u oblasti poljoprivrede.
Treba pomenuti da se i dalje podstiču podsticaji vezano za bankarski sistem i u tom pogledu podržavam amandman koji je Vlada naknadno uputila na razmatranje.
Ono što može da brine i nas u našoj poslaničkoj grupi je porast budžetskog deficita sa cirka od 120 na 142 milijarde dinara. Ocenjujemo da se ne sme dozvoliti dalje zaduživanje i u tom pogledu dalje probijanje budžetskog deficita. U svakom slučaju, dalje treba tražiti određene rezerve kojih ima. Mi smo na to ukazivali u nekoliko navrata kada su u pitanju javne nabavke. Mislimo da ima još uvek prostora u tom sektoru za određene uštede i isto tako insistiramo na doslednoj primeni Zakona o racionalizaciji javnog sektora, Zakona o smanjivanju broja zaposlenih i posebno vezano za smanjivanje i racionalizaciju državnih i paradržavnih organa i institucija. U tom pogledu mi smatramo da još uvek ima prostora.
Za nas je značajno što Zakon o rebalansu budžeta, kao što je i premijer istakao, ne menja se odnos prema socijalnim dimenzijama i funkcijama države. Ona je u ovom trenutku, po našoj proceni, potrebna i više nego što je bila do sada. Predlogom se predviđa povećanje izdataka za omogućavanje i poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i Zakona o socijalnoj zaštiti. Za nas je to veoma bitno i prihvatljivo. To je obaveza koja je i utvrđena u prioritetima ove Vlade, kao odgovorne Vlade i u tom pogledu mi to podržavamo.
Posebno insistiramo da pored ekonomskih i razvojnih mera, većoj brizi treba posvetiti problemima zapošljavanja, pre svega mladih ljudi, školovanih i obrazovanih. Mora se posvetiti posebna pažnja onima koji su najugroženiji i koji nemaju uslove za pristojniji i dostojanstveniji život.
U vezi sa odlukom o davanju saglasnosti na finansijske planove Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, takođe imamo pozitivno mišljenje i mi ćemo dati podršku tim projektima.
Značajno je istaći ovde, u ovom trenutku, kada je u pitanju Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju da se on dosledno primenjuje. U tom pogledu ne bih se složio sa jednim od prethodnih diskutanata, da je haos u penzijsko-invalidskom Fondu. To nije tačno, zakon se primenjuje, tri osnovna principa za koja smo se opredelili, zakon je usvojen. Zakon o centralnom registru takođe i Služba penzijsko-invalidskog fonda se sređuje. Lično mislim da takve ocene ne bi mogle da stoje. Takođe, mislim da nije prihvatljiva ocena kada se ovde samo iz konteksta izvuče – zalaže za povećanje granice pri odlasku u penziju, starosne granice. U ovim uslovima i po proceni koju smo imali nedavno, prilikom usvajanja tog zakona, ocena je bila da se to u ovom trenutku ne može prihvatiti. Mi dalje stojimo na tom stanovištu.
Kada je u pitanju isplata penzija, one su redovne, isplaćuju se svakog 10. i 25, izuzev današnjeg dana, za jedan je pomereno, i to u celini pozdravljamo. Cenimo da se penzije usklađuju u skladu sa Zakonom, u skladu sa rastom plata u javnom sektoru. Samo ću podsetiti šta se desilo u toku ove godine. Najniže penzije i penzije poljoprivrednika u decembru mesecu 2010. godine su vanredno povećane za 1, odnosno za 5,2%, zatim da su sve penzije u januaru mesecu takođe vanredno povećane za 2% da bi u skladu sa Zakonom u aprilu mesecu penzije bile takođe usklađene sa rastom plana, odnosno 5,5%. I sada se očekuje da u skladu sa zakonskim propisima i rastom plata penzije budu usklađene i u oktobru mesecu. Za nas je to prihvatljivo, bez obzira na komentare koje smo ovde danas čuli da PUPS nema rešenje za one koji ne mogu kraj sa krajem da sastave. Mi smo se za to opredelili, zakonski propisi se poštuju i u tom pogledu dajemo podršku.
Pokazujemo na potrebu preduzimanja dodatnih mera od strane drugih delova države, pre svega mislimo na opštine, gradove i pokrajine. Svako mora da vodi računa o svojim građanima i dodatnim merama, pre svega socijalnog karaktera treba obezbediti da oni koji imaju niske penzije, oni koji ne rade, oni koji su socijalno ugroženi, koji ne mogu da privređuju da i opština i grad i pokrajina moraju dodatnim merama kao što to radi državna administracija, pre svega ministarstva i Vlada, da pomaže onima koji ne mogu da žive pristojnije od svojih primanja, bilo socijalnih ili od penzija.
Imamo jako dobrih primera kao što je Beograd, Novi Sad, Jagodina i neke druge opštine i gradovi koji u tom pogledu poklanjaju posebnu pažnju ovim problemima. U ovom trenutku veliki broj građana to očekuje i ne sme se ispustiti iz vida da je to obaveza i lokalnih i drugih samouprava.
Zbog toga poslanička grupa podržava predlog da se u Zakonu o rebalansu budžeta obezbede dodatna sredstva, kako je to predviđeno ovde, od 7,2 milijarde dinara za redovnu isplatu penzija do kraja 2011. godine, koji je takođe u skladu sa zakonom.
Ono što brine, tu bih zamolio premijera da prokomentariše, ne stoji nigde obaveza da će se isplatiti zaostali dug penzionerima poljoprivrednicima.
Mislimo da bi jako dobro bilo da ta obaveza se realizuje, imajući u vidu nagoveštaj koji je bio u toku ove i prošle godine, da se prema penzionerima, prema kojima nije izmiren dug, da se to i ostvari. To je veliki broj penzionera, nešto preko 200 hiljada. Takođe, mislimo u našoj poslaničkoj grupi da je ozbiljan problem u vezi ogromnog duga privrednih subjekata, prema Fondu PIO. Ta cifra sada je enormna i ona dostiže cifru od, cirka 233 milijardi dinara. Taj problem se mora rešavati ozbiljnije i u tom pogledu podržavamo ovaj predlog koji je premijer ovde izneo da se utvrdi ta obaveza koja je postojala u neko vreme i ranije.
Želeo bih da još kažem sledeće. Reforma PIO je započeta. Neke odrednice da, od 2013. godine, one će se primenjivati od 2013. godine. Ali, reforma podrazumeva to što je utvrđeno, da se ova ideja reforme ostvari do 2021. godine i tu ništa nije sporno. Takođe, mislimo da invalidske penzije i to se može pokazati sada, ja tu imam precizne pokazatelje, ne stoji ova činjenica o kojoj je jedan diskutant ovde govorio, da se ne radi ništa kada je u pitanju odlazak invalida u penziju, odnosno invalidske penzije.
Došlo je do blage stagnacije broja invalidskih penzionera i u tom pogledu se ostvaruje zakon koji je usvojen pred kraj prošle godine. U svakom slučaju, moram da kažem da mi posebno insistiramo i tražimo da, i to nije partijska stvar kako je ovde rečeno, da PUPS ne može da pomogne onima koji ne mogu da sastave, kako je rečeno, kraj sa krajem.
To je, pre svega, državni interes i mi unosimo svoju politiku i svoj program u vezi sa tim i tražimo od drugih da se tako ponašaju, u skladu sa onim što su obećanja svih političkih partija i grupacija koje su danas u parlamentu.
Na kraju, u načelu i u pojedinostima ćemo dati svoj doprinos u raspravi o zakonu. U danu za glasanje ćemo podržati rebalans budžeta sa odlukama o podršci ova tri budžeta.
Takođe, dajemo podršku i Predlogu izmena i dopuna ova tri zakona i u tom pogledu, takođe ćemo dati podršku i glasati za njih.
Ostatak vremena ću iskoristiti u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, imam potrebu da dodatno nešto kažem u vezi sa Predlogom zakona o rebalansu budžeta, a ponukan sam izlaganjem narodnog poslanika DSS.
Pre svega, zahvalio bih se predsedniku Vlade na odgovoru u vezi sa isplatom duga poljoprivrednim penzionerima. Ja sam u međuvremenu dobio bar desetak poziva i zahvalnost prenosim predsedniku Vlade.
Drugo, bilo je ovde reči da PUPS-ovci nisu na crti. Mi smo na crti ovde i sa svojim argumentima pokušavamo da branimo svoje stavove, a oni koji nemaju argumenata, nema ih u sali. U izlaganju sam rekao da je Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, u periodu od ovih devet meseci potvrdio svoje postojanje i u tom smislu da je jedan od najmanje restriktivnih zakona u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja u Evropi, a posebno u našem okruženju, posebno u zemljama u tranziciji. U tom pogledu je obezbedio jednu sigurnost i redovnost u isplati penzija. Penzioneri su danas u našoj državi najsigurniji i najredovniji u svojim primanjima. Zbog toga ne stoji argumenti o kojima je bilo ovde reči u pojedinim diskusijama.
Pomenuću samo da zakon obezbeđuje sva ona prava koja su bila do sada, izuzev nekoliko stvari o kojima neću govoriti, ali, isto tako, obezbeđuje i budućim generacijama koje će nas zameniti približno iste uslove za odlazak u penziju. U tom pogledu, argumenti koji su ovde izneti ne stoje.
Drugo, mi smo davno napustili formulu i zakonom utvrdili kako se usklađuju penzije. Mislim da je to najpravednije i to je potvrđeno u isplati penzija i usklađivanju penzija u ovoj godini. Onako kako su rasle plate u javnom sektoru, tako su rasle i penzije. Otkud sada vraćanje i insistiranje sa 70 ili 60%? Samo ću podsetiti da prilikom konstituisanja ove vlasti, vladajuće koalicije i Vlade, mi smo zatekli prosečnu penziju odnosno prosečnu platu ispod 50%. Ona je danas 61%. Argument jači nije potreban.
Isto tako, u ovoj godini, da ponovim, penzije su usklađene tri puta, dva puta vanredno za najniže penzije, za poljoprivrednike, za sve penzionere i dva puta redovno. To je ukupno 8,9% za sve. Za najniže penzije 9,5% i za poljoprivredne penzije 12,5%. U nekim podacima sam naišao da je rast plata u javnom sektoru realno porastao za nepuna 3%.
Sledeća stvar koju želim da kažem – šta je sa merama za kojima se mi zalažemo kad su u pitanju oni koji ne mogu da ostvare dostojanstven život? Ne mislim tu samo na penzionere nego i na druge građane. Naša je obaveza da širimo misiju, da njima omogućimo da mogu pristojnije da žive. U tom pogledu smo saglasni sa merama koje su Zakonom o rebalansu budžeta utvrđene. To se lako može videti iz podataka koji stoje.
Na samom kraju, rečeno je da dr Vojić poziva na crtu. Sve što je dr Jovan Krkobabić obećao u ovom periodu on je i izvršio. Tu nema nijedne dileme. Neka neko dokaže da to nije tačno.
Još jednom, zahvaljujem predsedniku Vlade i ponavljam da će naša poslanička grupa u danu za glasanje ovaj zakon podržati. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, ja sam podneo ispravku amandmana na član 3. u dogovoru sa potpredsednikom Vlade i državnim sekretarom, i ti poslanici su dobili ispravku. Ja molim potpredsednika da u vezi sa amandmanom, da se izjasni.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, uvaženi i poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je u pripremi donošenja Zakona o izboru narodnih poslanika pre nekoliko meseci dala značajan doprinos. U vezi sa rešenjima koja su ponuđena i u ovom zakonu dali smo snažnu argumentaciju za pojedina pitanja, za koja smo se posebno zalagali. Posebno ističem tu saglasnost političkih partija, koju smo postigli prilikom donošenja tog zakona i razmatranja amandmana, posebno našeg amandmana u vezi sa tim.

S obzirom da ovaj zakon o izborima u lokalnim samoupravama tretira ista pitanja, nemam posebnog razloga da ističem naša opredeljenja i zalaganja, s obzirom da smo to u diskusiji o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika vrlo detaljno i precizno govorili. Ali, samo da napomenem nekoliko pitanja u vezi sa ovim, za koja smatramo da su veoma značajna i bitna i koja podržavamo.

Prvo, novim rešenjima ovog zakona predlaže se raspodela mandata kandidatima sa liste po redosledu i u tom pogledu je precizno preneta odredba koja se odnosi i na izbor narodnih poslanika. Zbog toga u članu 43. smatramo da to treba podržati i to podržavamo.

Drugo, regulisano je i pitanje u vezi sa blanko ostavkama i znamo da smo se skoro sve poslaničke grupe u parlamentu izjasnile pozitivno u tom smislu i mislimo da, kada je u pitanju izbor odbornika u lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, da takođe taj princip treba da važi. Zbog toga i ovaj član 47. Predloga ovog zakona podržavamo.

Treće, precizno je utvrđen i postupak u dodeli mandata u koalicionim listama. To je veoma značajno i bitno, za šta smo se mi posebno zalagali prilikom razmatranja Zakona o izboru narodnih poslanika. U tom pogledu, dosledno je to precizirano i u ovom zakonu. Mislimo da je to jako dobro, što se pokazalo i u diskusijama i raspravama koje smo imali nakon donošenja zakona.

Četvrto, posebno podržavamo odredbu Zakona u članu 20, koji precizno reguliše pitanje zastupljenosti manje zastupljenog pola, u ovom slučaju, to moramo da konstatujemo, na našu žalost, to su u pitanju žene. Mislimo da je to dobro, kada nismo uspeli da nešto više učinimo za naše žene, onda je bar i ovaj stepen u zadovoljavanju pravde i pravičnosti prema, kako se to sada kaže, slabijem polu, sasvim zadovoljavajući. U tom pogledu dajemo podršku rešenju koje je zakon predvideo.

U vezi sa ovim drugim pitanjima koja obezbeđuju usaglašavanje zakona sa drugim zakonskim propisima, kao što je pitanje rešavanje žalbi ili prigovora, obzirom da smo usvojili Zakon o sudstvu, da u tom pogledu treba to usaglasiti i nekih posebnih razloga nema potrebe o tome govoriti, jer je to normalna stvar, da se sada iskoriste izmene i dopune ovog zakona ovih suštinskih pitanja, da se i ovaj zakon upodobi sa zakonima koji su u međuvremenu u ovoj parlamentu doneti.

U vezi sa ovim odredbama, poslanička grupa PUPS-a je iznosila veoma argumentovane predloge i sugestije i u tom pogledu i ovom prilikom ćemo i u raspravi i u pojedinostima i u načelu dati svoj doprinos kako bi ovaj zakon bio usvojen.

Naš stav je vrlo precizan i jasan. Predlog ovog zakona na primeren i dosledan način uređuje pitanja izbora odbornika u lokalnoj samoupravi, odnosno skupštinama opština i gradova i to je nastavak reforme u vezi sa izbornim sistemom.

Potpuno se slažem sa stavovima gospodina ministra u vezi sa dosadašnjim poslom koji smo obavili vezano za izborni sistem. On je početak, on je dobar, daje dobru osnovu da dokrajčimo celinu reforme izbornog sistema i u tom pogledu verovatno predstoji nastavak svega o čemu govorimo, a posebno vezano za promene nekih ustavnih rešenja, nekih zakonskih rešenja koja ova pitanja regulišu itd. U tom pogledu mi ćemo u ovom parlamentu dati svoj puni doprinos.

Iz tih i mnogih drugih razloga poslanička grupa PUPS će dati svoj glas za usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, reagujem na izlaganje uvažene poslanice Bugarčić, u izlaganju pre pauze. Doslovce je rekla: "Iskreno se nadam da u pisanju ovog zakona nisu učestvovale kolege iz PUPS", na početku je govorio moj kolega, dr Krpića, "jer vidimo dobro kakvu su nam zemlju ostavili - sa najvećom korupcijom, jedino što su uradili u prethodnom periodu je da su mlade ljude vodili u rat".
Izričito i energično odbacujem sve neprimerene optužbe i reči koje je ovde ova uvažena mlada koleginica izgovorila. Neprimereno je da se kaže da je PUPS počinio, a PUPS je formiran 2005. godine kao politička partija.
Neprimereno je da se kaže za ljude koji sede ovde u parlamentu da su oni vodili svoju decu u rat. Moj sin ima posledice ratne i sigurno ga nisam poslao u rat.
Ponosni smo svi, nas pet ovde koliko sedimo, na ono što smo radili u periodu o kojem ste govorili. Nemate pravo da vređate.
Učestvovali smo u pripremi ovog zakona i glasaćemo za ovaj zakon zato što smatramo da mladima treba dati šansu.
U korupciji, o kojoj vi govorite, ni jedan narodni poslanik, ni jedan član PUPS nije učestvovao.
Ponosni smo na ono što smo radili, kako smo državu stvarali. U vezi sa tim nemate pravo, protestujem i tražim od rukovodstva Skupštine da reaguje u vezi sa tim. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice i predsedništvo, ministarko, uvaženi poslanici, citirao sam vaše reči, nisam ništa parafrazirao. To je nedopustivo.
Pročitajte stenogram šta ste izgovorili. Ne dozvoljavam da se prema nama tako ponašate i takav odnos nismo ničim zaslužili.
Mi smo dostojanstveni ljudi. Moja generacija je ponosna i ponosan sam na sve ono što sam radio u ovoj državi. U periodu o kojem govorite ni jedan od nas nije učestvovao. Ponosan sam funkcioner iz perioda Jugoslavije.
Nemate pravo da mene sa generacijama ili sa nekim ko je odgovoran za stanje upoređujete. Nemate pravo da jednu partiju koja je formirana pre par godina stavljate u kontekst nedaća koji su se dešavali 90-tih godina. Nemate pravo da govorite o ljudima i o korupciji i da nas u vezi sa tim vezujete. Ni jedan narodni poslanik PUPS u tome nije učestvovao i zbog toga sam upozorio da na to nemate pravo, očekivao sam vaše izvinjenje, koje je izostalo. Mislim da bi to bila najmanja moguća mera u odnosu prema nama. Hvala vam.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, upozoravam na član 87. Poslovnika. Sednica Narodne skupštine radi od 10,00 do 18,00 časova. Predsednica je u obavezi da najavi produžetak. Do sada je u praksi bilo da radimo do 18,00 časova i samo po tački dnevnog reda koja je u toku.
Tražim objašnjenje u vezi sa tim, ništa drugo, a nemam ništa protiv da radimo.