Potpuno je neprihvatljivo tumačiti naše kritike ambicijom da se ono što se pozitivno radi obustavi i da se oni koji te poslove rade unište. Baš naprotiv.
Gospođo Kolundžija, mislim da nije normalno da naša stranka više brani neophodnost reforme pravosuđa i vašu ministarku od vladajuće koalicije koja ju je izabrala i koja je te zakone donela. Mislim da nije normalno da propalu privatizaciju više branimo mi od vas u čijim klupama sedi najbolji ministar privatizacije u Srbiji Vlahović.
Mi imamo problem upravo zbog toga što bi vi da reformišete Srbiju, ali da ne promenite u Srbiji ništa od onoga što bi vas konfrontiralo sa većinom koja, naravno, cenu tih promena treba da plati. Vi to nazivate žrtvama tranzicije. Ja bih njih nazvao drugim imenom, ljudima koji su takođe odgovorni za stanje u kojem se nalaze.
Vi uvek pronađete novac u Kragujevcu za one koji su 20 godina primali platu zato što nisu pravili automobile, uglavnom su glasali za Miloševića i mislim da treba da preuzmu odgovornost za posledice svojih postupaka. Studenti Kragujevačkog univerziteta nisu dobili ništa, osim grada koji je industrijsko groblje.
Evo ga Mirko Cvetković, bio je direktor Agencije za privatizaciju. Mi više branimo tu vašu privatizaciju od vas. Kakva je sudbina zemlje u tranziciji koja ne sprovodi privatizaciju, ne reformiše PIO, ne unapređuje obrazovni sistem? Imamo rektora koji se buni protiv kriterijuma Šangajskog univerziteta, smeta mu to što je referentna tačka broj nobelovaca, broj studenata koji su dobili Nobelovu nagradu, broj stranih studenata. Kakvu mi školu hoćemo, ako nam ti kriterijumi smetaju? Valjda nam je potreban plan kako takav univerzitet da dobijemo.
Čitav je niz tih paradoksa. Ovo je trenutak, jer kad izađemo iz ove skupštine, i vi i ja smo građani ove zemlje, naša deca su valjda nešto o čemu treba da razmišljamo, prijatelji koje takođe ovde predstavljamo. Dajte da vidimo gde je prostor da nešto uradimo. Kada počne da puca, pucaće preko svih nas.
Vi ste suspendovali one snage u društvu koje mogu jako puno da urade. Ne mislim na stranke. Partijska država je sve ugušila. Hajde da reformišemo javna preduzeća. Najavili ste to. Dajte plan kada će koje biti reformisano. (Predsedavajuća: Dva minuta.) Previsoka je cena haosa koje oni proizvode, a premala korist od toga što ih žrtvujemo u ime partijske stabilnosti.

Gospođo Čomić, apsolutno kao i vi želim da ova rasprava teče normalnim tokom, jer mislim da je previše onoga što je kompromitujuće da bi mi mogli sebi da dozvolimo međusobno obaranje ruku ovde bez puno smisla.
Zamoliću vas za elementarno uvažavanje nečega što mi prepoznajemo u normi poštovanja dostojanstva Skupštine. Mi smo krupna pitanja ovde pokrenuli početkom razgovora. Očekujemo od predsednika Vlade da na ta pitanja ponudi odgovore, da bi mogli dalje da razgovaramo. Valjda je to suština parlamentarnog života.
Znači, predsednik je govorio o ekonomskoj politici, mi smo rekli – molim vas, konkretizujte to. Govori je o Kosovu, mi smo rekli – dajte alternativu, pošto ono što vidimo nije ono o čemu predsednik govori.
Neophodno je da o tome razgovaramo ovde sad, u ovom trenutku, na ozbiljan način. Samo se o tome radi. Naravno da se podrazumeva da ste vi preduzeli odgovornost za taj evropski projekat, vi ste vlast, vlast sama po sebi je za mnogo šta odgovorna i mi prepoznajemo svoj deo odgovornosti u tom poslu. Time motivisani smo i pružili podršku svakom evropskom nastojanju vaše vlade. Upravo zbog toga nam najviše i smeta nepotrebno tumaranje i greške koje se svesno prave, zbog nečeg što je mnogo manje vredno od cene koju plaćamo.
Srbija može da dobije efikasniju vladu od ove koja se sada nudi, može da dobije logičniju vladu, može da dobije vladu iza koje će stati stranke koju se svesne onog što su loše uradile. Ništa od toga nije sada slučaj.
Mesecima smo po novinama čitali ko će biti smenjen, ko će doći, ko će biti predsednik Vlade, neće biti predsednik Vlade, na kraju, sve je ovo ovako zbrda-zdola sastavljeno i skrpljeno samo da prođe ovaj današnji dan i to je ono što nam smeta. To je ono što nam smeta, što sam siguran da u DS, da u toj Uniji regiona, čak i u socijalistima ima više potencijala od onog što nam se sada nudi.
Apsolutno je jedini problem ovog današnjeg dana u tome što vi sami unapred sebi oduzimate priliku da budete uspešni, a mi u vašoj propasti ne vidimo nikakvu korist za nas. Nije valjda naša sudbina da uvek iz pepela krećemo.

Gospođo Čomić, javio sam se znatno pre ovog zalutalog rada iz takmičenja prvaci u znanju, prvaci u drugarstvu i prijateljstvu.
Gospodine, ne možete da nam kažete kako vi imate strateški plan, ali baš ovo nije mesto za razgovor o strateškom planu. Vi jeste u svom ekspozeu pomenuli strategiju 2020, ali mi o tome ne znamo ništa. Mi ne znamo ništa o našoj strategiji za 2020. godinu, mi ne znamo ništa o našoj spoljnoj politici, ali zato o spoljnoj politici znaju neki afrički parlamenti više od nas.
Ako mogu zajedno u Americi Buš, Obama i Mekejn da razgovaraju o programu podrške američkom društvu u krizi u kojoj se našlo, ako mogu u svakom normalnom parlamentu u svetu o tome da razgovaraju narodni poslanici, zašto smo mi jedina zemlja koja je prinuđena da sluša predsednika Vlade koji kaže kako ovo nije mesto na kojem možemo da razgovaramo o strategiji?
Mi želimo o toj strategiji da razgovaramo da bi izneli neke svoje predloge i onda bili pošteđeni besmislica koje slušamo kao neku jalovu kritiku, pošto nema argumenata kojima se može odgovoriti na pitanja koja smo mi postavili.
Je li kriza u čitavom svetu? Jeste. Da li postoji razlika između nas i tog sveta? Postoji. Da li je Vlada bila u problemu? Jeste. Koji je karakter tog problema? Da li je on politički ili lični? Ako je lični, jeste ga prevazišli? Pa nećete kandidate koje nam predlažete ni da pomenete. Jasno je zbog čega. Jer za njih ne možete da preuzmete odgovornost.
Zakonom ih obavezujete da moraju ubuduće da govore kao ministri koji dele mišljenje Vlade u kojoj su ministri. To je besmislica. Mi nemamo problem sa političkim idejama, jer smo toliko puta neke ideje i planove predložili. Ako smo govorili u dogovoru za budućnost o načinu na koji se pomaže bankarskom sektoru, predložili smo ga. Sad ste pomenuli Razvojnu banku, Fond za razvoj je jako dobro funkcionisao. Razvojna banka definitivno uvodi neka nova pravila u tu vrstu poslovanja Vlade. (Isključen mikrofon.)

Gospođo predsednice, izvinjavam se, javio sam se znatno ranije pre poslanika. Javio sam se u skladu sa članom 104. i 107. Poslovnika. Član 104, pravo na repliku, zbog toga što sam apsolutno uveren da je potpuno pogrešno tumačena inicijativa naše poslaničke grupe, o tome se radi.
Gospodine Cvetkoviću, ne mogu da se složim s vašim stavom da ovo nije mesto na kome možemo da razgovaramo o strategiji. Mi smo, to je ono što ne razume deo vladajuće koalicije koji pokušava da vas ovde odbrani od nas koji vas ne napadamo nego insistiramo na političkom preokretu, čitav niz inicijativa pokretali u Skupštini.
Prošle nedelje se razgovaralo o Zakonu o ministarstvima, a mi smo Zakon o ministarstvima parlamentu podneli u aprilu 2009. godine. U fiokama ovde u parlamentu stoji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji smo podneli pre nego što vas je prevaspitala administracija iz Brisela. Ovde u Skupštini stoji zakon kojim se regulišu poremećaji na tržištu mleka i mlečnih prerađevina.
Preduslov za nešto tako, preduslov za ozbiljan razgovor je pre svega analiza problema u kojima smo se našli, o kojima danas ovde razgovaramo kroz rekonstrukciju Vlade. Šta će raditi budući ministar zdravlja, gospodin Stanković? Šta je njegov projekat za narednih godinu dana? Šta je projekat ministra poljoprivrede?
Četrdeset procenata ljudi u Srbiji gravitira ka selu. Šta to novo on unosi? Oni ne mogu da govore danas ovde. Mi od vas očekujemo da to kažete, da izađete i da kažete – tražim podršku za jednu politiku, spreman sam da prihvatim sugestije i ideje, želim da rešavam probleme u ovom društvu.
To što su neki stručnjaci napisali dokument koji vi zovete 2020, pa koga to obavezuje? Mi o tome nismo razgovarali. Gde su ta nova tržišta? Šta nas čini konkurentnijim? Kako ćemo se vratiti na tržišta koja smo izgubili? Sa strategijom za dijasporu? Pa, tako samo ponovo zatvaramo odškrinuta vrata i u Crnoj Gori, i u Bosni, i u Hrvatskoj, i na Kosovu i u Makedoniji. To je problem.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, dajte da povedemo ozbiljnu diskusiju i imate u nama sagovornika.

Govoriću u okviru našeg vremena. Prosto, bio sam potpredsednik Vlade u kojoj je jedno vreme svoju funkciju obavljao i Zoran Janjušević i u kojoj je jedno vreme funkciju šefa kabineta predsednika Vlade obavljao Nemanja Kolesar.
Gospođo Tabaković, možda je u vašem interesu da mi svi zaboravimo ono ružno, ali u našem apsolutno nije. U našem je da nešto naučimo na osnovu onog ružnog i da one koji su za to ružno odgovorni, obavežemo da odgovornost za tako nešto preuzmu.
Dug ste vi put prešli od Srpske radikalne stranke do ''švedske napredne stranke'', ali pošto ste pomenuli dva čoveka, jako je važno reći ovom društvu istinu – da je klevetama, intrigama, spletkama i kriminalizacijom rušen i Zoran Đinđić, kojem ćemo sutra obeležiti osmogodišnjicu pogibije, i njegova vlada i politika.
Ni Kolesar ni Janjušević nisu oslobođeni zato što nije bilo dokaza, nego baš naprotiv – zato što su posle nekoliko godina tužilaštvo i sudovi ove zemlje bili oslobođeni političkog pritiska pa na osnovu toga utvrdili dokaze. Nisu oni svoj novac stekli tako što su u selu kraj Kragujevca pekli neku skupocenu rakiju. Raspitajte se u pravosuđu koji su razlozi za obustavljanje postupka koji je protiv njih pokrenut, zbog toga što je to bio deo političke hajke.
Tema je u istoj meri kao što je član 5. tema da se pominju Janjušević i Kolesar kao članovi vlade u kojoj sam ja bio potpredsednik.
Možda je manir drugih da ne preuzimaju odgovornost za ono što su u prošlosti radili, a ja je sa zadovoljstvom preuzimam i dužan sam objašnjenje, pošto ne možemo da se ponašamo onako kako se ponaša većina u ovom parlamentu.
Jučerašnji dan nije bio naš hir, gospodine Markoviću i gospođo Čomić. Jučerašnji dan nije bio izraz našeg revolta, nego pokušaj da uspostavimo red u ovoj instituciji, ako ga nema u nekoj drugoj.
Problemi koji su obeležili naše jučerašnje zasedanje ne smeju biti problemi koji će postati pravilo rada Parlamenta. Da bi se tako nešto sprečilo, potrebni su nam pojedinci koji će preuzeti odgovornost koja proizlazi iz njihove funkcije, spremnost da se prizna težina stanja u kojem se zemlja nalazi, ali je i činjenica da oni koji su najodgovorniji za to stanje ne mogu sami da nose taj teret.
Dok vi, gospodine Markoviću nama u Parlamentu govorite kako ne možete da nas upoznate sa prirodom svog odnosa sa predsednikom Vlade, isti taj predsednik Vlade izdaje saopštenje u kojem nas obaveštava da ste vi podneli ostavku, koja putuje do Parlamenta i verovatno će stići kada se mi izjasnimo o ovom zakonu.
Više iskrenosti, više spremnosti na saradnju, dijaloge i uvažavanje argumenata, i mi ćemo, verujem, izaći iz problema u kojima se zemlja nalazi u ovom trenutku. Ali ne putem kojim ste vi juče krenuli ili ovako kako nam predlaže gospođa Tabaković – da zaboravimo ono što je ružno, pa da poverujemo kako je za haos oko nas odgovoran svako drugi osim onih koji se među nama nalaze. Ne može tako, a pogotovo ne 11. marta 2011. godine.

Gospođo Đukić Dejanović, mislim da me poslanica Tabaković nijednog trenutka nije razumela.
U 2011. godini ovoj poslaničkoj grupi (neka DS govori sama za sebe) na pamet ne pada da, posle provalije u koju je pala ova zemlja nakon 12. marta 2003. godine, još jedanput dopusti falsifikovanje istorije.
Može jedna stranka samu sebe da falsifikuje, ali nijedan član vlade Zorana Đinđića nije bio ni lopov ni kriminalac. Ova država se godinama bavila kriminalizovanjem svakog pojedinca u toj vladi kako bi se kriminalizovala jedna politika.
I Janjušević i Kolesar (godinama ih nisam video) oslobođeni su pred sudovima Vojislava Koštunice 2007. godine. Ne pred sudovima koje smo mi formirali reformom pravosuđa, nego 2007. godine.
Slažem se da ne treba kopati partijske rovove, ali nemojte ni nas da zakopavate u one u koje ste nas nabili svojom politikom pre 20 godina. Red i činjenice. Budite vi kakvi hoćete sa svojim komšijama, ali ovde u Parlamentu postoji politika i postoje politički principi.
Ti politički principi obavezuju one koji su ovu zemlju uništili da preuzmu odgovornost za tako nešto i kažu da su govorili neistine, a ne da kažu da ih je Šešelj terao da rade to što su radili, pa je Šešelj navio Tomi Nikoliću rečnik kojim je izašao ovde na ulicu i poručio Zoranu Đinđiću šta će ga čekati sedam dana posle mitinga koji su organizovali, očekujući da će Bagzi uraditi onaj posao koji je sedam dana nakon toga uradio Zvezdan Jovanović. To su političke činjenice.
Vratimo se ovoj raspravi, ali zaboravite vladu Zorana Đinđića i svakog pojedinca u toj vladi, jer nećemo dozvoliti da se dan pre 12. marta još jedanput radi ono što se radilo pre 12. marta 2003. godine. Koliko ljudi u ovoj zemlji treba da bude ubijeno da se postavi pitanje političke odgovornosti za one koji su stvorili preduslove za tako nešto? Ne može, što se nas tiče. Što se tiče drugih, neka sami govore za sebe.

 Nekoliko činjenica. Mislim da je to neophodno, s obzirom na ono što je rekao moj prethodnik. Previše toga je neistinitog i tendencioznog napisano o najvažnijim političkim događajima u našoj novijoj istoriji.
Osoba koju ste vi pomenuli, gospodine Martinoviću, svakako je jedna od ličnosti koje se nalaze u redu onih koji su svoje interpretacije ponudili na tendenciozan način i apsolutno su neistinite. Za sve ono što je u toj knjizi napisao gospodin Montgomeri, mogu samo da dam jedan zaključak, da je on u Srbiju doneo struju i točak. Ceniti ljude na osnovu njihovog okruženja…
Mi nismo stranka koja ima bilo kakav problem s onim što smo bilo kada u svom političkom životu uradili i apsolutno preuzimamo odgovornost za sve. Konačno, i naše političke biografije dovoljno dobro govore o našim karakterima. Peti oktobar se nije, gospodine Martinoviću, plaćao mobilnim telefonom ili obukom u Budimpešti. Ja vas tada nisam poznavao, ali sam i tada poznavao vašeg predsednika i on sam vrlo dobro zna istinu o tome.
Što se tiče nove političke karijere ambasadora Montgomerija, ostavio bih javnosti da o tome prosuđuje, opet na osnovu one jednostavne istine – proceniti ljude ceneći njihovo okruženje.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da svaka vladajuća koalicija, u skladu sa svojim međusobnim odnosima, treba da formuliše i osnove na kojima će vršiti vlast, i ovakva vrsta rasprave je unapred osuđena na neuspeh. Jer, na čemu počiva pravo opozicije da od Vlade traži da deluje onako kako bi ona sama to radila? Međutim, ono što je osnovni argument za amandman koji smo mi podneli je javni interes. Mi nismo gledali šta je ono što u ovom trenutku radi vladajuća koalicija, kada smo ovom parlamentu podneli predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima.
Mi smo 9. aprila 2009. godine predložili Vladi da započne projekat reforme države. Tada smo rekli da nam je država preskupa i previše nesposobna. Tada smo predložili i izmene Zakona o ministarstvima, ne sa ambicijom da varamo građane nudeći im kao ključnu argumentaciju podatak da će biti 12 ministarstava umesto 20 ili 17, nego pre svega sa ambicijom da limitiramo nefunkcionalnost države i tu državu prisilimo na onu vrstu poslova koje u svakom normalnom društvu država treba da radi.
Tada smo predložili 12 ministarstava – ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo odbrane, unutrašnjih poslova, finansija i ekonomije, pravde i javne uprave, poljoprivrede i životne sredine, privrede i trgovine, urbanizma i građevine, obrazovanja, nauke i kulture, zdravlja, rada i socijalne zaštite, saobraćaja i telekomunikacija.
Ono što prati ovako organizovanu Vladu je široka reforma. Nema smisla rekonstrukcija Vlade ukoliko se istovremeno ne menja i način na koji funkcioniše čitava država.
Gospodine Markoviću, 12 ministarstava o kojima smo govorili pre dve godine ne obavezuje samo na redukciju broja ministara, nego i poslova kojima se Vlada bavi. Mi smo predložili i privatizaciju javnih preduzeća, njihovu transformaciju u akcionarska društva, jer je već tada bilo jasno, u aprilu 2009. godine, da je zaista previsoka cena partijske države koja je uspostavljena.
Zašto nismo zadovoljni načinom na koji je urađen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima? Zbog toga što on proizlazi iz partijske logike vladajuće koalicije i, pre svega, iz potreba te vladajuće koalicije. On nije izraz nove sveti Vlade koja upravlja ovim društvom tri godine i partija koje su je formirale o neminovnosti podele odgovornosti, prava i obaveza, s obzirom na činjenicu da je očigledno Vlada bila neuspešna u poslovima koje je radila.
Koji su najveći problemi i šta je na prvom mestu rang-liste problema u Srbiji? Ekonomija, finansije, pare, plata, penzija. Mi u 12 ministarstva imamo više onih koji se bave ekonomijom i privredom, nego što je u ovom slučaju, sa predlogom od 17 ministarstva iza kojeg je stala vladajuća koalicija, a predlog uputio Parlamentu Mirko Cvetković. I to je ono što nas zabrinjava.
Kada smo analizirali izmene i dopune Zakona o ministarstvima, onda smo se zaista suočili sa tako krupnim anomalijama, da vam predlažemo da prihvatite ovaj naš amandman i potom, zajedno sa nama, početne da gradite onakvu državnu administraciju kakva je Srbiji u 21. veku potrebna.
Besmisleno je, gospodine Markoviću, u ovom trenutku nuditi Srbiji Ministarstvo za kulturu, informisanje i informaciono društvo. Kojim se to poslovima bavi Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva? Prvo, za ministra je predložena osoba koja sama za sebe kaže da je po zanimanju državnik. Ne želim da vas nasmejem, ali gde je država tog državnika na osnovu koje je on zaključio da, recimo, ima pravo da od nas zatraži podršku za obavljanje tog posla?
U zakonu koji smo mi predložili nema ministarstva kulture. Mi smo spojili ministarstvo obrazovanja sa ministarstvom nauke i u okviru toga ostavili prostor za oblast kulture u onoj meri u kojoj država treba da bude prisutna u kulturi.
Ako govorimo o ministarstvu životne sredine, ako govorimo o ministarstvu planiranja, urbanizma i rudarstva, govorimo o nespojivim temama. Mi smo povezali ministarstva poljoprivrede i životne sredine. Nemamo ministarstvo energetike uopšte. Imamo ministarstvo privrede, ministarstvo finansija i ekonomije, ministarstvo poljoprivrede i urbanizma i građevine. Motor razvoja ove zemlje u okolnostima u kojima se ona danas nalazi su građevinska industrija i poljoprivreda, i mi tome poklanjamo posebnu pažnju.
Čime će se baviti Ministarstvo energetike i infrastrukture? Koje resurse ste ostavili na raspolaganju ministru Mrkonjiću kada ste formirali takvo ministarstvo? On ima Ministarstvo infrastrukture koje se bavi javnim radovima, ali nema preduzeća koja su javna i koja te radove treba da realizuju. To je previše skupo.
Ako zajedno analiziramo obrazloženje koje nudimo, onda ćete videti da je suština u jednostavnom nastojanju da se demontira partijska država. Ta partijska država od nas danas traži da mi postanemo onakvi kakva je vladajuća koalicija koja ju je u velikoj meri nasledila i koja je održava u životu. To je neprihvatljivo.
Postoje i drugi predlozi. Mi se sa njima ne slažemo jer su demagoški. Nema smisla govoriti o redukciji ministarstava, a izbegavati temu privatizacije i transformacije javnih preduzeća. Nema smisla govoriti o smanjenju ministarstava, a ostavljati istu širinu nekom novom, koje će biti formirano spajanjem dojučerašnja dva. Povlačenje države iz svakodnevnog života, iz privrednog, sportskog, kulturnog, obrazovnog – to je ono što nam je potrebno. Našim amandmanom se stvaraju pretpostavke za tako nešto.
Pošto ne možemo da budemo toliko nenormalni pa da tražimo od vladajuće većine da se ponaša onako kako bismo se ponašali mi koji smo u opoziciji, ovo shvatite ne kao lekciju, nego pre svega kao našu obavezu prema društvu kojem smo dužni da kažemo, da smo u aprilu 2009. godine, pre dve godine, ovom parlamentu podneli zakon koji ničim ne ugrožava vladajuću koaliciju (to nije slučaj ni danas, kao što nije bio slučaj ni tada), ali ostavlja mogućnost za uspostavljanje onakve državne organizacije koja je potrebna da bi se efikasno reformisala zemlja, modernizovalo društvo, uspostavile evropske vrednosti i tako stvorile pretpostavke za ostvarenje onog što jeste u najvećoj meri izraz težnji građana ove zemlje, a to je život koji je vredan onoliko koliko su vredni oni sami u njemu.
Našim amandmanom je tako nešto omogućeno. Nažalost, vrlo malo od onog što smo mi utvrdili kao kriterijume i standarde prepoznajemo u predlogu o izmenama i dopunama koje je podnela Vlada, samu sebe smanjujući na 17 ministarstava, ali zadržavajući širinu koju je imao i prethodni kabinet.

Gospođo Čomić, reklamiram član 107, dostojanstvo, koje ste vi povredili kao predsedavajuća. Obrazložiću to na vrlo jasan način.
Možemo se složiti, ja se slažem s vama da je neophodno uvođenje nekog normalnog načina u međusobnoj komunikaciji. Izvinite, gospođo Čomić, ali ne možemo graditi normalne odnose kroz nenormalne postupke. Pre dva dana predsednik Vlade nam je uputio pismo u kome nas obaveštava da, zbog toga što izuzetno ceni Parlament, u koji inače ne želi da dođe, neće ispuniti svoju zakonsku obavezu i predložiti Parlamentu ono što je dužan da uradi u skladu sa zakonom, a to su imena osoba koje će preuzeti funkcije ministara koji su podneli ostavke, jer bi time povredio naše dostojanstvo.
Ne može se, gospođo Čomić, dostojanstvo Parlamenta braniti tako što će se kršiti zakon. To je izgovor za aljkavost, nemoć i haos u kome se Vlada nalazi, pa je zbog toga bila nesposobna da u skladu sa zakonom uradi poslove koje je bila dužna da uradi u roku od dve nedelje.
Naravno da mi imamo razumevanja za pravo ministra da ima neku internu komunikaciju sa predsednikom Vlade, ali nemamo razumevanja za predsednika Vlade koji od nas, poslanika koji donosimo zakone, traži da se složimo s njegovom ambicijom da u ime našeg dostojanstva te iste zakone krši. Zbog toga ovde od ministra Markovića tražimo odgovore, jer je samo predsednik Vlade taj koji može ovde da brani zakon, u skladu sa zakonom koji smo mi prethodno doneli.
Vi zadržite svoj interni odnos sa predsednikom Vlade, ali u ovom trenutku ne postoji niko u državi ko može braniti ove zakone u skladu sa zakonom, osim predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića. U tome je naš problem. Jako je teško dubiti na glavi ovde čitav dan i pristati na tu količinu ludila sa kojim se suočavamo. Verujte, teško je vladajućoj koaliciji, ali je teško i nama.

Samo sam pokušao da vodim naš razgovor na takav način da makar u međusobnim odnosima ne pristanemo na ona pravila na koja su prinuđeni da pristanu članovi Vlade.
Gospođo Čomić, vi predsedavate ovom skupštinom, odgovorite nam vi da li je osoba koja je ovde došla, po pravu koje proizlazi iz obaveze ministra u Vladi da zastupa interese Vlade, osoba koja to radi u skladu sa zakonom ili je u konfliktu sa zakonom. Ako je u konfliktu sa zakonom, ne bi bilo prvi put u toku ove sednice, jer smo već bili suočeni sa pismom predsednika Vlade u kome nas pomirljivo obaveštava da nam štiti dostojanstvo tako što ne poštuje zakone koje smo mi kao Parlament doneli.
Tu su povređeni ugled i dostojanstvo Parlamenta i vi ste dužni da nam garantujete, preuzmite tu obavezu na sebe, da Milan Marković ovde nastupa u skladu sa pravom koje proizlazi iz zakona, i mi nećemo više imati nikakav problem. Niko od nas vam neće reći da govorite neistinu, jer nemamo argumente za nešto tako, ali naravno ne možemo da ignorišemo stvarnost u kojoj smo izloženi činjenicama koje nam nalažu da postavimo ovo pitanje.
Ne tražimo mi da nam opisujete svoj odnos sa predsednikom Vlade, ali ako su ministri potpisali ostavke, onda oni ne mogu, u skladu sa zakonom koji je na snazi, da se pozovu na pravo koje iz tog zakona proizlazi – da dođu ovde i zastupaju Vladu. Vi ste predsedavajuća, vi ste nam rekli da oni predstavljaju Vladu, vi ste uputili poziv Vladi da pošalje svog predsednika. Recite da li je to u skladu sa zakonom ili ne i jednostavno ćemo prekratiti ovu dilemu.

Gospođo, replika. I malopre sam…

Pomenuo me je imenom i prezimenom.

Gospođo Čomić, član 27, ovlašćenja predsednika ili predsedavajućeg.
Nije valjda osnov za našu međusobnu komunikaciju samo prethodna spremnost da se vređamo? Gospodin Marković me nije razumeo. U svojoj replici njemu sam, između ostalog, hteo da kažem da smo izgubili 30 minuta zbog toga što on pre pola sata nije bio spreman da kaže ono što je rekao na kraju. Ja i ne mislim da je on ovde došao zato što je opsednut Parlamentom. Preuzeo je na sebe obavezu od koje su svi drugi pobegli.
On misli i uveren je da postupa u skladu sa zakonom. Ono što mi od njega očekujemo je da razume, u istoj meri u kojoj mi razumemo njegovu samouverenost, našu uverenost da je Parlament u problemu ukoliko je on potpisao ostavku predsedniku Vlade. O tome se radi.
Zbog toga postoje neke institucije u Skupštini koje su nadležne za rešavanje takvih problema, za tumačenje zakona. Nećemo, gospođo Čomić, pristati da se i u Parlament unese onaj stepen haosa na koji je sama Vlada pristala. Pre dva dana predsednik Vlade nam je poslao pismo i rekao da zbog našeg dostojanstva neće poštovati zakon. Čak je i sam gospodin Marković u jednom trenutku rekao – u situaciji u kojoj se nalazimo moramo ovako da se ponašamo.
E, onda se za to traži razumevanje, organizuju se konsultacije šefova poslaničkih grupa, potraži se razuman izlaz iz svega toga. Nemojte od nas očekivati da pristanemo na ono na šta je pristala vladajuća koalicija, koja pritom ovde čak i ne sedi više. Više je poslanika LDP-a nego čitave vladajuće koalicije. O tome se radi.
Ako možemo da se razumemo, da ste pre 30 minuta rekli to što ste rekli, sigurno bi bilo manje problema, a u ovome što mi radimo nema nikakvog ličnog animoziteta, želje da se prodube konflikti i doprinese ovom haosu u kome živimo.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda bi bilo najbolje da ćutimo danas, jer bi ta tišina zapravo bila i najadekvatniji odgovor na sve ono čemu nas je vladajuća koalicija izložila i svakako da je, između ostalog, i ta tišina bolji predlog od onog sa kojim je danas ovde u Parlament došao predstavnik Vlade gospodin Marković.
Gospodine Markoviću, govorili ste pet ili šest minuta. Pročitali suvoparno, administrativno obrazloženje inicijative Vlade, koje je jednako uvredljivo kao i sve ono čemu nas je Vlada izložila.
Odmah želim da vam kažem da mi nismo srećni zbog problema koji prate rad Vlade. Naša zemlja je u dubokoj krizi. Odgovornost za tu krizu ni zlonamerni ne mogu isključivo vezati za današnju vladajuću koaliciju u Srbiji, ali je isključivo vladajuća koalicija u Srbiji odgovorna za odsustvo odgovornosti u formulisanju plana kojim će se ova zemlja izvesti iz krize. Ne postoji, gospodine Markoviću, Vlada Srbije da bi se bavila sama sobom. To je ključna institucija ovog društva, koja treba da radi u njegovom interesu, a ne u interesu stranaka koje su tu instituciju formirale.
Naši problemi su mnogo dublji, gospodine Markoviću, od onih o kojima vi govorite pravdajući ovu inicijativu. Šta je predstavljalo prepreku za efikasan rad Vlade? Ministarka telekomunikacija, ministar vera, ministar kulture? Nađite jedan problem koji potresa ovo društvo, a u kojem su se oni pojavili kao akteri krize. Problem naše vlade je pogrešna politika i nespremnost stranaka vladajuće koalicije da preuzmu odgovornost koja prati politički debakl vlasti nakon tri godine od formiranja Vlade.
Govori se o novoj energiji, koja će kroz infrastrukturu koju vi uspostavljate ući u naše društvo. Nosioci te nove energije (proizvođači, motori) su stari ljudi, oni koji su i razlog za rekonstrukciju Vlade o kojoj govorimo i pripremamo izmenama Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi. Mnogo više odgovornosti je potrebno, gospodine Markoviću. Odgovornosti, hrabrosti i političkog poštenja da se društvu kaže istina, da se priznaju greške, da se potraže partneri za rešavanje duboke krize u našoj zemlji.
Mi smo i politički, i ekonomski, i moralno uništeno društvo. Ova vlada je razorila politički sistem, ali nam je razoren i privredni sistem, i kulturni i sportski. Svi segmenti našeg javnog života su demolirani. Vrhunski je neodgovorno na ovakav način reagovati na sve ono čemu smo bili svedoci poslednjih nedelja.
Moram da vas pitam, gospodine Markoviću, kako ozbiljan čovek, a ja vas smatram ozbiljnim, može sebi da dozvoli pravdanje ovako besmislenih odredaba poput odredbe koju vidimo u Zakonu o Vladi, kojom se nalaže ministrima Vlade da zastupaju politiku Vlade. To je krajnost. Gore od toga je jedino da ste stavili odredbu po kojoj se zabranjuje ministrima da guraju prst u struju. Koga mogu da zastupaju ako ne Vladu čiji su ministri?
U 21. veku se zabranjuje ministrima da budu anonimni izvori informacija. Pa, spletkarenje i intrige su teme današnje vladajuće koalicije, srž njene politike. Podmetačine su toliko duboko kompromitovale međusobne odnose u vladajućoj koaliciji, da vi ne možete da tražite od nas da mi ovako nešto prihvatimo i pritom ostanemo uvereni da smo normalni ljudi.
Nešto drugo je nama bilo potrebno – predsednik koji će između Atine i Tokija progovoriti o krizi u kojoj se zemlja nalazi, lideri vladajuće koalicije koji će izaći pred građane i reći zajedno ono što sami pojedinačno govore, pitati one koji nešto znaju i tražiti pomoć od onih koji još mogu da pomognu. Nema stranke, nema vlade, nema političara koji može sam da reši probleme ove zemlje. Vi ste nas sve isključili iz toga.
To je naš zajednički problem danas. Želimo efikasnu vladu. Pored toga što smo političari, mi smo i građani ove zemlje, roditelji, naši prijatelji žive oko nas. Mi smo odgovorni, između ostalog, zbog toga što ne možemo da utičemo na politiku koja se u Srbiji sprovodi. U Zakonu o ministarstvima u jednoj rečenici tvrdite kako se vrši racionalizacija rada Vlade, smanjenje ministarstava, a u narednoj rečenici kažete da novoformirana ministarstva preuzimaju u svoju nadležnost sve poslove koje su radila ministarstva koja ovim zakonom prestaju formalno da postoje.
Nije tačno da je problem Vlade Srbije bio u činjenici da ima dvadeset i ne znam koliko ministara. Problem je bio u činjenici da je Vlada Srbije uzurpirana institucija koja pokušava da očuva kulise institucije tako što zakonom obavezuje one koji su njeni članovi da zastupaju njene interese, a ne interese partija koje su je formirale.
Što niste promenili premijera? Ponižavate čitavu zemlju poigravajući se sa integritetom tog čoveka. On je bio naš saradnik godinama. Mi ne bežimo od njegovog rada u Agenciji za privatizaciju, ali je šokantno do te mere poniziti naše društvo tražeći od njega da u Mirku Cvetkoviću vidi ono što Mirko Cvetković ne može da bude zbog toga što mu to partije ne dozvoljavaju.
Je l' u pravu vaš partner, gospodine Markoviću, iz vladajuće koalicije, kada pre dve nedelje Mirka Cvetkovića opiše jezikom političkih uvreda? Ako je u pravu, onda vi ne možete podržati takvu ličnost. Ako nije u pravu, onda je to dužan da nam kaže onaj koji je tim putem krenuo, da kaže da je pogrešio.
Isključivi razlog za krizu u zemlji su poremećeni vaši međusobni odnosi, nikakva politička razlika. Vi i dalje nastavljate da taljigate ovu zemlju. Popustite na Kosovu, zategnete u preostalom delu regiona. Počnete razgovore sa Prištinom, posvađate se sa Zagrebom i Sarajevom. Komandna ekonomija, komandna kultura, komandni sport, mobilisani sportisti u reprezentaciju države koja ništa nije učinila da bi oni bili uspešni. Besmisao za besmislom i na kraju ovaj zakon kao uvod u rekonstrukciju Vlade u kojoj se veoma važni poslovi prenose na one koji su po pravilu bili uzroci krupnih problema koji su pratili rad Vlade.
Nađite u Evropi ortopeda koji se bavi urbanizmom i rudarstvom. Pokušajte to da nam objasnite. Najnefunkcionalnije ministarstvo u prethodne tri godine, i to vam je rekao kolega iz vaše vladajuće koalicije, jeste ministarstvo Olivera Dulića. Objasnite nam logiku kojom se iz sektora energetike izuzima rudarstvo kao još jedini dostupan energetski resurs naše države, pošto smo naftu i gas prodali Ruskoj državi.
Ovo nije rekonstrukcija Vlade koja je proizvod razumnog konstatovanja da se stiglo do kraja i da se nešto mora promeniti kako bi se rešili problemi koji više ne mogu da se tolerišu. Ovo je partijska buvlja pijaca, koja je poniženje za vas koji na njoj učestvujete, za nas koji to posmatramo i za svakog čoveka u ovoj zemlji koji je talac tako neodgovornog, za nas potpuno neprihvatljivog ponašanja.
Podneli smo amandmane na Zakon o ministarstvima. Pre dve godine smo predložili vladu sa 12 ministarstava, ali ne 12 ministarstava koja će biti formirana tako što će im se pripajati ministarstva koja samo ostaju bez svoje titule, nego vladu sa 12 ministarstava zemlje u kojoj se politika povlači iz života koji je okupirala i potpuno deformisala.
Mi, gospodine Markoviću, imamo Olimpijski komitet, imamo sportske saveze. Zašto nam je potrebno Ministarstvo sporta? Šta je ono uradilo osim što u ime jedne stranke zida stadione po Srbiji? Pa neko ima pravo na stadion, neko ima pravo na gasovod, neko ima tapiju na Kosovo i patriotizam, i mi više nemamo svoju zemlju.
Poslednja je prilika da se urazumite, otvorite dijalog u društvu, potražite pomoć tamo gde ćete je sigurno naći. U svim ključnim poslovima za ovu zemlju, u poslovima koje smatrate presudno svojom orijentacijom, mi smo vas podržavali više nego članice vaše vladajuće koalicije. Ali ne može više ideja kandidovanja za članstvo u EU biti izgovor za sve ono što svakog dana doživljavamo. Ovo je postala imitacija života, koja troši evropske potencijale ove zemlje.
Jasan plan, agenda, premijer koji nam se obraća ovde u Parlamentu, a ne u televizijskoj emisiji. Morate nam objasniti razloge za neke odluke. Zašto je Ministarstvo za omladinu i sport važnije, recimo, od tehnološkog razvoja? Zašto je podeljeno Ministarstvo energetike? Što je Ministarstvo energetike podeljeno tako što je jedan deo pripao ortopedu, a drugi deo najneefikasnijem ministru u Republičkoj vladi, koji pravi pogrešnu traku auto-puta, koji nas vređa svojim besmislenim izjavama svakoga dana.
Jedan od najkorektnijih ministara u vašoj vladi bio je ministar Škundrić. Svaki put je došao na razgovor sa poslanicima, odgovorio je na svako naše pitanje. On je ostao bez te podrške, a s druge strane, ministarstvo koje ne može da postoji, osim u ovako politički kompromitovanom sistemu kao što je naše, još se i širi. Nijedan posao Ministarstvo infrastrukture nije uradilo, a u međuvremenu je postalo nadležno i za energetiku.
Objasnite nam kako mislite da sprovedete Zakon o Vladi. Ne možete igrom reči prikriti ambiciju kojom se praktično uzurpira pravo koje Ustavom pripada ovom parlamentu. Gospodine Markoviću, mi smo vas izabrali, Skupština vas je izabrala, i koliko god Republički sekretarijat za zakonodavstvo tražio neku verbalnu akrobatiku kojom bi opravdao mogućnost uzurpacije prava koje pripada isključivo Parlamentu, kroz pravo dato predsedniku Vlade da praktično smeni ministra, to je neodrživo. To je protivustavno. Parlament bira i Parlament smenjuje. Ne može se malo-malo biti ministar ili, kako ste vi to sami rekli, ministar koji će biti smenjen jednog dana, ali odmah gubi pravo da radi svoj posao. Nije mu Mirko Cvetković dao to pravo, nego ovaj parlament.
Mnogo vlada je od 1990. godine formirano. Nijedna nije predložila ovako besmislene odredbe. Vi jedni drugima ne verujete. To govorite u članu Zakona o Vladi kojim obavezujete članove Vlade da u javnosti iznose politiku Vlade čak i ako se sa njom ne slažu.
Kako to izgleda u stvarnom životu? Zbog svojih partijskih svađa uništavate najznačajnije projekte u zemlji. Crna Gora je učinila sve kako bi ''Gorenje'' otvorilo fabriku u Crnoj Gori. Zbog svađe da li će to biti u ataru DS-a ili G17 kompromitovan je izuzetno važan privredni projekat. Na toj osnovi je razbijena Vlada. Je l' Dinkić odgovoran za ljude koji su ostali bez posla, kao što nam to govori DS? Hoće li sutra nakon sednice Vlade DS morati da kaže kako nije Dinkić odgovoran za tako nešto iako misli da jeste? Znači, građani, mi vam po zakonu moramo govoriti ono u šta i sami ne verujemo – to je poruka ove vlade.
U 21. veku ne može se zakonom propisati, gospodine Markoviću, pristojnost i lepo vaspitanje. Intrige i spletke su, rekao sam to jedanput, u osnovi ove vlade, u njenim temeljima. Svakodnevna poturanja – Dačić premijer, smenjuju Dinkića, dolazi ovaj, odlazi drugi, do poslednjeg trenutka. Ne možete zakonom tako nešto sankcionisati.
Potpuno je nepotrebna intervencija u Zakonu o Vladi konstatacija da potpredsednik može biti i ministar. Pa bio je i do sada. I do sada je potpredsednik obavljao ministarski posao. Da premijer može biti i ministar. Kakvu poruku time šaljemo? Ja to razumem samo na jedan način – da više u ovoj zemlji nema elementarno sposobnog čoveka u oblasti finansija koji je spreman da preuzme odgovornost i uđe u Vladu Republike Srbije, pa taj posao na sebe preuzima predsednik Vlade. Umesto manevra kojim bežite od jedne takve gorke istine, treba da krenete događajima u susret i da postavite pitanje zašto je to tako.
Mi čekamo raspravu o rekonstrukciji Vlade. Ovo nije prilika da govorimo o svemu onome što bismo želeli da kažemo u razgovoru, u dijalogu, u susretu sa ljudima koji vode ovu zemlju, ali moram vam reći da nije ostavljeno nimalo prostora za bilo kakav drugačiji stav osim otvorene kritike, apsolutne osude ovako neodgovornog ponašanja koje prepoznajemo u inicijativama koje je u formi zakona Vlada uputila Skupštini.
Ideje efikasne vlade su ideje koje uvek mogu računati na našu podršku, ali politička mimikrija, izbegavanje odgovornosti i manipulisanje ne mogu biti teme za koje ćete u nama naći sagovornike spremne da vas podrže. Ali jesu izvori naše stalne kritike.
Umesto svega ovoga, bio je neophodan u Parlamentu premijer sa planom kojim će se angažovati sve ono što vredi u ovoj zemlji kako bi se ona učinila onakvom kakva može da bude. Pošto za tako nešto nemate snage, nismo dužni da je mi nadoknadimo, a čak i kada bismo hteli, to ne bismo mogli jer zaista sve ovo što predlažete, na prvom mestu, nikako ne možemo da razumemo.
Još jedanput predlažem da razmislite o amandmanima koje smo podneli, te amandmane prihvatite i na takav način omogućite proces unutrašnjih reformi, koji mora biti u Srbiji nastavljen mnogo efikasnije nego što je to bio slučaj do njegovog potpunog zastoja i blokade, za koji ste odgovorni isključivo vi u vladajućoj koaliciji.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Gospodine Markoviću, prvo, na vas očigledno utiče ovaj zakon koji ste prinuđeni da branite, pa vas je povremeno jako teško pratiti. Mislim da je suštinski problem zapravo u vašoj pomirljivosti, kojom prihvatate logiku vaših međusobnih odnosa unutar vladajuće koalicije kao logiku kojoj treba podrediti društvene odnose. Tačno je da je neophodno napraviti dogovor unutar vladajuće koalicije, ali izvinite, nemojte očekivati od nas koji živimo u ovoj zemlji da logiku jedne potpuno dezorijentisane koalicije prihvatimo kao pravilo po kojem treba ubuduće da živimo. To je naš problem, gospodine Markoviću.
U ovoj zemlji je u toku kriza i različite su statistike, ali jedan od podataka – bez posla je ostalo 250.000 ljudi u privatnom sektoru, javni je povećao broj zaposlenih za 6.000. Ako govorite o ekonomičnoj vladi, onda ovo nije ekonomična vlada. Koliko je koštala prethodna vlada? Koliko košta ova? Iznesite nam te podatke. Kako smo utvrdili da će Vlada biti jeftinija i ekonomičnija tako što će se rudarstvo dodeliti prostornom planiranju, a energetika infrastrukturi? Kako smo utvrdili da treba vere pripojiti dijaspori i da je tako nešto jeftinije nego pripojiti dijasporu verama?
Jasno je da je ovo što ste vi nama ovde doneli politički Frankenštajn vladajuće koalicije koja se mnogo više bavila međusobnim odnosima i sređivanjem stanja u kome se ona nalazi nego stanja u kome se nalazi društvo, a Vlada treba da se bavi društvom, a ne sama sobom. To je problem. Mi smo bili vrlo jasni. Kada govorimo o Vladi, onda je cena vaše politike, gospodine Markoviću, depresivna, dezorijentisana Srbija, umrtvljenih potencijala, ugrožena ne samo stanjem u kojem se nalazi, nego i činjenicom da oni koji treba da je vode iz tog stanja tako nešto ne čine, nego ga pogoršavaju.