Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da uprkos brojnim razlikama, oštrim rečima koje koristimo u odbrani svojih stavova, mi kao članovi predstavničkog doma  građana Srbije ne smemo ostati po strani u situaciji u kojoj se Srbija deli na građane prvog ili drugog reda.

Svi smo svedoci događaja koji je bacio ljagu na obraz Srbije. U vremenu u kojem naši sunarodnici stradaju na Kosovu i Metohiji mi ne možemo ostati nemi pred pokušajem da se delu građana zemlje, koji su verujem i nas birali, nanese nepravda kakva je učinjena uvredom Roma i Jevreja kroz vandalske činove počinjene na jevrejskoj Sinagogi, groblju i ispred Kulturnog centra u kojem je trenutno u toku izložba o Romima koji žive u našem gradu tokom poslednjeg veka.

Zamolio bih predstavnike poslaničkih grupa da u prvoj pauzi ili po okončanju ove sednice, ukoliko do toga dođe pre, pošalju svoje ovlašćene predstavnike kako bi Skupština izdala saopštenje u kojem bi osudila jedan takav čin i na takav način pokušala da odbrani obraz ove zemlje.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postoje ljudi, događaji, čitave situacije koje ne zaslužuju komentar. Hteli to da priznamo ili ne, ova skupština je sama za sebe dovoljno rekla, i mi u njoj, i vi, gospodine Nikoliću, i ja sa vama.
Ne možemo pronaći reči koje bi nas predstavile u drugačijem svetlu nego što su to učinili događaji čiji smo mi bili glavni akteri. Nije bilo potrebno da vi ovde za ovom govornicom nama kažete da vam nije žao Slavka Ćuruvije.
Da li ste to svojim ponašanjem, kao potpredsednik Vlade, kao potpredsednik koalicione vlade sa SPS-om, usvajanjem Zakona o javnom informisanju sasvim sigurno pokazali pre dve godine, tri godine. Vi ste krivi za atmosferu u Srbiji, na takav način, da je ono što se desilo Slavku Ćuruviji bio logičan sled događaja koji ste mu prethodno iskreirali. Zabrana izlaženja nedeljnika "Evropljanin", brutalno kažnjavanje novinara i urednika "Dnevnog telegrafa", presuda koja je izrečena tri dana pre ubistva, u dnevnom listu na koji ste imali izrazitu moć uticaja. A, s obzirom da ste bili potpredsednik Vlade u ratnom stanju, obavezuje nas da ovde pred ovom skupštinom Slavka Ćuruviju posmatramo kao jedan tragičan simbol vremena koje je ostalo za nama. Vas ne optužujemo za smrt Slavka Ćuruvije. Ne znamo da li ste vi za to odgovorni. Znamo da ste odgovorni za kreiranje atmosfere u kojoj se to desilo. Policija će utvrditi ko je za to odgovoran, ali gospodine Nikoliću molimo Vas da iz pijeteta prema njemu, kao simbolu vremena koje je ostalo za nama, poštedite nas i javnost takve brutalnosti, kakvu ste iskazali za ovom govornicom. Vi možete sve reći i to će ostati bez našeg komentara. Komentar će dati sudovi, tužilaštva i policija, koja intenzivno sprovodi istragu. Gospodina Ćuruviju ništa ne može vratiti, kao što ništa ne može umanjiti uvredu koju ste nam naneli svojim nastupom. (Aplauz.)

Predlažem da se Skupština izjasni o trajanju diskusije, koje bi bilo ograničeno na pet minuta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavotvorna tradicija Srbije duga je gotovo 200 godina. Gotovo 200 godina u kontinuitetu ova država pokušava da definiše i zaštiti slobodu i prava građanina. Ustav, na koji se danas opozicija poziva u republičkom parlamentu, usvojen je 1990. godine. Opozicija. Citirali ste ovde brojne članove Ustava. Da li da vam verujemo ili ste samo greškom zaboravili da pročitate da sudovi štite slobodu i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost u zemlji. To je član 95. Taj član vi niste pročitali. Bavite se zamenom teza. Skupština postoji da bi donosila zakone, a između ostalog da bi vršila imenovanje sudija, a o nepoštovanju Ustava, što je moguće i od strane Skupštine, odlučuje Ustavni sud. Ukoliko opozicija sumnja u dobre namere Demokratske opozicije Srbije, predlagača, Vlade, Odbora za pravosuđe i upravu, imaće priliku da se o tome izjasni na kraju ove rasprave.
Mi smo dužni da uvažimo interese građana, potrebe društva i ubrzamo proces definisanja pojedinačne, ne kolektivne odgovornosti, već pojedinačne odgovornosti svakoga ko je u okviru svojih nadležnosti doprineo stanju u kojem se naša zemlja nalazi. Ovde nije reč o razrešenju sudija, radi se u jednom nivou, o konstataciji i spremnosti Skupštine da uvaži zahteve sudija. Radi se o razrešenju sa sudske upravne funkcije predsednika sudova, na koje su se i oni danas koji kritikuju ovde žalili svojevremeno, a sada se žale i kritikuju DOS, i konačno, da potpuno govorimo otvorenim jezikom, radi se o nameri DOS-a da uvede red i zakon u ovo društvo. Mi smo sa tom namerom i izašli pred građane 23. decembra i dobili smo na osnovu izborne volje građana 176 mandata u ovoj skupštini i mi ne bežimo od odgovornosti da Srbiju definišemo i uredimo kroz zakon. Da bi uspeli u tome moramo učiniti ono što danas tražimo od parlamenta da ovde prihvati. Moramo razrešiti sudije koji su bili udarna pesnica vašeg režima u obesmišljavanju svakog pojma pravde i pravednosti.
Građani ove zemlje nisu išli pred sudije očekujući da će sudije da ih zaštite, nisu odlazili pred sudove da bi tamo mogli da dobiju zaštitu od vašeg režima, već su išli po kazni. Koliko smo mi lično u tome učestvovali kao akteri, ovoga puta nije tema rasprave. Bitna je naša namera da, kao osobe koje imaju lično iskustvo u vašem pravosuđu, jednom zauvek tome stanu u kraj.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovom govornicom se uglavnom iznose neistine, laži, koje mnogo više govori o onima koji na takav način koriste ovo mesto, nego o onima na koje se navodno odnose. Ipak, pominjanje JUL-a u kontekstu Demokratske stranke je za nas mnogo više od lične uvrede i ja koristim ovu priliku da odlučno demantujem ... poslanika iz Srpske radikalne stranke i da ga podsetim da je, iako pod ostavkom, partijsko rukovodstvo njegove stranke više od dve godine bilo koalicioni partner Jugoslovenske levice.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je mnogo više od izjašnjavanja o jednoj tački dnevnog reda. Baš kao što je pred nama završetak Trećeg vanrednog zasedanja Republičkog parlamenta, koje samo po sebi, uz sve ono što smo mi na njemu učinili, prevazilazi dimenzije običnog skupštinskog zasedanja.
Naime, sledeći ideale koji su izgradili ovo društvo, ideale koji su i Demokratsku opoziciju doveli u priliku da danas vlada i menja zemlju u kojoj živimo, mi smo dužni da se zapitamo - kakva je bila Narodna skupština i koliko smo mi, kao većina u tom parlamentu, obraćam se poslanicima DOS-a, spremni da izmenimo, menjajući retroaktivno, kako to kaže gospodin Ivković, suštinski priznajući da je ova skupština deset godina bila samo instrument zloupotrebe u tiraniji jednog bračnog para i svih onih koji su na nju pristajali.
Narodna skupština Republike Srbije neće poništiti onu svoju odluku iz 1999. godine, odnosno iz 2000. godine. Narodna skupština Republike Srbije će, okončanjem Treće vanredne sednice, priznati da je veliki greh počinjen primenom Zakona o javnom informisanju.
Narodna skupština Republike Srbije će priznati da nijedan građanin ove države sam po sebi nije vredan, makar on bio bivši predsednik. Narodna skupština Republike Srbije će priznati da je došlo vreme kada ćemo stvoriti slogan - tačku na pljačku - mi kao nova vlast svojim primerom prikazati da će Srbija u budućnosti biti drugačija od ove Srbije sa kojom smo se rastali 5. oktobra.
Narodna skupština Republike Srbije će konačno svojom sutrašnjom odlukom, sudijama koje imenuje, poručiti da se više ne trebaju bojati ni nje, ni bilo koje, već isključivo sebe i posledica pravde koja je spora, ali dostižna, posle godinu, dve, pet ili deset, dostižna na ovoj sednici.
Gospodo narodni poslanici, pozivam vas da vi podržite politiku DOS-a, da glasate za predloge Vlade, da glasate za predloge koje je pred vas izneo skupštinski Odbor za pravosuđe i upravu, i na takav način svečano započnete jedan drugačiji rad u ovom parlamentu, koji će po svemu biti drugačiji od onoga što on treba da bude, a nažalost, nikada to nije bio. Hvala.
(Narodni poslanik Stevo Dragišić traži reč.)

S obzirom da DOS namerava da od Republičkog parlamenta napravi mesto na kojem će se efikasno raditi, predlažem da sada definišemo 22,00 časa kao vreme u kome ćemo okončati rad Parlamenta i da efikasno provedemo osam radnih sati na ovom poslu. Kao što su to uradili drugi građani Srbije, ne bi bilo dobro da Parlament bude pričaonica i gde će poslanici spavati i vreme provoditi dobacujući jedni drugima, pri čemu će deo koji ja predstavljam ćutati, biti tu radi manjine koja to tumači kao deo svoje nadmoći i veštine. Tako da predlažem da do 22,00 časa radimo, a da potom nastavimo sutra ovu sednicu u 10,00 časova.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, na početku današnje sednice želim vam uspešan rad. Pred nama je izuzetno važna tačka dnevnog reda do koje je veoma stalo Poslaničkoj grupi DOS-a, s obzirom da je ona proistekla iz većinskog demokratskog opredeljenja našeg društva, opredeljenja koje ide u prilog promenama. Kroz događaje koji su Demokratsku opoziciju doveli na vlast tokom septembra i decembra meseca i na demokratsku mirnu revoluciju početkom oktobra meseca, iskazana je potreba našeg društva za promenama. Mi smo to ozbiljno shvatili i odmah smo kroz Predlog zakona o ministarstvima započeli ozbiljan proces državnih reformi, s obzirom da se ovim zakonom ispunjavaju svi neophodni preduslovi za njegovo otpočinjanje.
U stvari, ovim zakonom će biti prekinut period poluvekovnog državnog uređenja koje je stvorilo vlast koja je sama sebi bila svrha. Mi ne želimo da kroz ovaj zakon o ministarstvima uđemo u polemiku sa predstavnicima drugih poslaničkih klubova, s obzirom da mislimo da su oni imali dovoljno prilike da ovom društvu pokažu koliko su sposobni da rešavaju probleme koji ga potresaju. Iza toga ćemo, posle mog uvodnog nastupa, mi saslušati vas i koristeći pravo koje nam je dala većina građana kroz izbore. Od vas očekujemo da korektnim odnosom prema nama uvažite činjenicu neophodnosti što skorijeg konstituisanja republičke vlade, o kojoj smo se dogovorili kroz konsultacije u poslaničkim klubovima i koja je opravdanje našeg zahteva o hitnom postupku sazivanja ove vanredne sednice i izglasavanja ovog zakona.
U analizi Zakona o ministarstvima, koja je izvršena na radnim telima ovog parlamenta, izneti su izvesni amandmani. Ja u ime Poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije mogu da podržim jedan amandman gospodina Vojkana Tomića. O tome ćemo razgovarati tokom sednice. Drugi amandmani za nas nisu prihvatljivi, iako u njima ne prepoznajemo nikakvu lošu nameru, već, naprotiv, želju predstavnika poslaničkih klubova da se rad buduće vlade unapredi.
Naš stav je da buduća republička vlada mora biti efikasna i ekonomična. Shodno jednom takvom razmišljanju mi smo izvršili rekonstrukciju republičke administracije. Preduslov konstituisanja republičke vlade jeste izglasavanje ovog zakona o ministarstvima.
Pažljivom analizom radnog materijala koji smo pripremili vi ćete videti da mi nismo započeli korenit proces reformi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu kulture, Ministarstvu vera, Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, Ministarstvu urbanizma i građevine, Ministarstvu ekonomije i finansija. Mislimo da kroz budući rad Parlamenta, kroz dogovor sa vama, kroz dogovor sa ministrima, u skladu sa interesima našeg društva, izvršimo neophodne zakonske izmene, kako bi ta ministarstva mogla da funkcionišu u skladu sa potrebama naše zemlje.
U ovom trenutku smatramo da su najvažnije izmene koje su načinjene u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave. Tu pre svega mislimo na činjenicu da će nova vlada sprovesti široku decentralizaciju Srbije, tako da će poslovi regulisanja lokalne samouprave biti bitno drugačiji nego što je to do sada bio slučaj. Do sada je Ministarstvo lokalne samouprave delovalo, po našem mišljenju, kao represivni i kontrolni organ. To je dovelo do ozbiljnih problema u našoj državi, čiji smo svedoci i mi sami. Ono se trudilo da spreči građane da ostvare svoja osnovna prava, a to osnovno pravo jeste pravo odlučivanja o sudbini.
Potpuno su suspendovana prava lokalne samouprave i taj proces suspenzije je započet sa gubitkom lokalnih izbora 1996. godine.
Mi nameravamo da započnemo proces reforme društva vraćajući široka prava lokalnoj samoupravi i tako nešto će biti prioritet ovog novog ministarstva.
Objedinjavanjem Ministarstva pravde i lokalne samouprave stečeni su potrebni preduslovi, koji će dovesti do efikasnijeg i istovremeno ekonomičnog rada.
Moram vas upoznati sa činjenicom da u republičkoj administraciji u ovom trenutku radi 40.000 službenika, da je većina njih pred penzijom, da je njihov rad, između ostalog, dovoljno kvalifikovano ocenila i sama naša izborna volja, koja je iskazana na izborima, koji su ostali za nama. Vođenje evidencije o udruženjima građana takođe će postati posao Ministarstva pravde, a ne policije, kao što je to bio slučaj do sada. Primeri zabrane nekih udruženja u prošlosti, kao što je bila zabrana registracije Studentske organizacije "Otpor", klasičan je primer zloupotrebe prava građana da se udružuju, koje im je Ustavom zagarantovano. Zbog toga to više neće raditi policija, nego Ministarstvo pravde. To Ministarstvo pravde ćemo kontrolisati kroz Odbor za pravosuđe i upravu. U tom odboru zastupljeni smo proprocionalno u ovom parlamentu. Mislim da je to demokratizacija postupka odlučivanja, rada, zakonodavnog odnosa prema svemu što reguliše naše društvo.
Što se tiče Ministarstva za privredu i privatizaciju, ono je uvedeno na inicijativu budućeg ministra, sa čijim konceptom ćete biti upoznati detaljnije kroz ekspoze gospodina Đinđića i nastup samog ministra, a nama je to danas stavljeno kao preduslov razgovora ovde na Parlamentu. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je novo ministarstvo, ono će obavljati poslove dosadašnjeg Ministarstva za industriju i Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju i neke poslove, o kojima će vas najdirektnije upoznati sam ministar. DOS ne odvaja ta dva procesa, oni su za nas tesno povezani i zbog toga insistiramo da ovo ministarstvo ubuduće deluje objedinjeno. Privreda i privatizacija su tesno povezani i ovo ministarstvo neće brinuti samo o privredi i privrednom razvoju, već i o privatizaciji preduzeća. Mi smo svedoci jednog lošeg trenda, o njemu smo upoznali javnost, ubrzane privatizacije tokom poslednjih nedelja decembra i početkom januara. Zbog toga ćemo sprovesti reviziju, i takođe kroz ovaj parlament, tih odluka, o privatizaciji što će ovaj parlament doneti, verujem, uz opštu saglasnost.
Ovo ministarstvo će sprovesti niz mera, baviće se merama ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, koordinisaće poslove u vezi sa procenom vrednosti kapitala. To je jedna bolna tema, o kojoj smo, svako na svoj način, u toku proteklog perioda dosta toga rekli. Ministarstvo će izvršiti reviziju procena vrednosti, koje su iskazane u proteklom periodu i na takav način ćemo zaštititi naše društvo. Istovremeno će povezati naša preduzeća sa strateškim partnerima u inostranstvu. Vodićemo računa o poslovanju javnih preduzeća, koja su ruinirana u ovom trenutku i istovremeno vodićemo računa o ravnomernom regionalnom razvoju.
Što se tiče Ministarstva trgovine, turizma i usluga, ono je objedinilo poslove koje su do sada radili trgovina i turizam. Mi mislimo da je to jedan efikasan način ekonomičnog rada. Praktično smo kroz koncepte, koje će ovde pred vama izneti ministar trgovine, turizma i usluga, praktično će vam saopštiti metod, kroz koji mislimo da to objedinjavanje bude funkcionalno i u skladu sa našim namerama.
Što se tiče Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, ono do sada nije bilo u funkciji, s obzirom na status naše zemlje. Imajući u vidu proces otvaranja prema svetu, koji smo pozdravili svi na nivou savezne države, imajući u vidu namere nove republičke vlade i nove republičke vlasti, ovo ministarstvo će imati izuzetno važnu ulogu. Istovremeno, pod radom ovog ministarstva biće objedinjeni odnosi, koje smo u prethodnom periodu negovali kroz Ministarstvo sa Srbima van Srbije. To ministarstvo samo po sebi nije bilo funkcionalno. Ono jeste bolna tema i ja očekujem da će po tom pitanju biti dosta rasprave. Naša namera nije neka derogacija odnosa prema Srbima van Srbije, već naprotiv unapređenje tog odnosa u skladu sa njihovim interesima. Njihovi interesi u ovom trenutku, pre svega, jesu interesi ekonomske prirode, dok će se kroz Odbor za Srbe van Srbije na nivou republičkog parlamenta ovde, čije će nadležnosti biti proširene izmenom Poslovnika, otvoriti mogućnost za negovanje odnosa, koji su do sada samo formalno negovani radom Ministarstva za Srbe van Srbije.
O odnosu prema našim sunarodnicima u drugim državama dovoljno govori politika koju je vlast, poražena na poslednjim izborima, vodila prema njima. Neću vas podsećati na rasprave koje smo imali po pitanju sankcija na Drini, po pitanju odnosa prema rukovodstvu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, po pitanju odnosa prema našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, po pitanju odnosa prema dijaspori. Mi mislimo da ćemo u budućem periodu uspeti da uskladimo interese našeg društva i interese društava u kojima u ovom trenutku žive naši sunarodnici, poštujući pre svega demokratske principe.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje će postojati umesto dosadašnjeg Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. To ne znači da smo ovakvim pristupom u kreiranju nadležnosti tog ministarstva zapostavili te probleme i obaveze, koje proističu iz rada dosadašnjeg ministarstva, ali smo izvršili određenu preraspodelu. Boračka i socijalna pitanja će ubuduće biti u nadležnosti Ministarstva za socijalnu brigu, a rad i zapošljavanje će biti jedina nadležnost ovog ministarstva. U društvu, u kome živimo, mi smo svedoci da su milioni nezaposleni. Nemamo preciznu evidenciju broja ljudi koji u ovom trenutku traže radna mesta. Problem politike zapošljavanja je veoma ozbiljan i zbog toga mislimo da je velika potreba za postojanjem ovog ministarstva.
Što se tiče Ministarstva za socijalna pitanja, ono će na sebe preuzeti izvesne obaveze Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i brinuće se o kreiranju sistema socijalne zaštite, brige o porodici. Ono će voditi računa o porodično-pravnoj zaštiti porodice, starateljstvu, usvajanju, odnosa roditelja i dece, brige o porodici, penzijskom i invalidskom osiguranju. Mislimo da će zakonom, kojim će strukturno biti definisane nadležnosti ovog ministarstva, biti precizno određeno sve ono što jesu posledice distinkcije između Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i formiranja ovog ministarstva za socijalna pitanja.
Ministarstvo prosvete je veoma važna tema za nas. Ono objedinjuje dosadašnji rad Ministarstva za više i visoko obrazovanje i Ministarstva sporta kroz upravu za sport. To ministarstvo objedinjuje dosadašnje aktivnosti Ministarstva prosvete.
U analizi Zakona o Vladi, koju smo izvršili, mi smo videli da je Skupština u prethodnom sazivu napravila izvestan propust. Naime, formirano je jedno ministarstvo, a da prethodno nije učinjena izmena Zakona o Vladi. Ovog puta ne želimo da krenemo tim putem i stoga od vas očekujemo da uvažite naš stav da se Ministarstvo prosvete mora objediniti, sve aktivnosti na nivou prosvete, bez obzira da li je reč o višem i visokom obrazovanju ili o obrazovanju na nivou Ministarstva prosvete, koje je bilo definisano u prethodnom mandatu.
Pitanju Ministarstva sporta smo posvetili veliku pažnju i kroz ovo ministarstvo pre svega želimo da se bavimo amaterskim sportom u odnosu na vrhunski sport, prema kome obaveze ima Savezno ministarstvo sporta. Amaterski sport je naš interes i on se pre svega neguje na nivou škola. Stoga će kroz Upravu za sport biti posvećena velika pažnja amaterskom sportu, pažnja kakva sasvim sigurno iz mnogo razloga nije mogla biti posvećena u prethodnom periodu.
Ministarstvo zdravlja i zaštite životne okoline je objedinilo rad Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine. To ne znači naše odricanje od obaveza, koje su proisticale iz rada ta dva ministarstva, već naprotiv naša želja je da se objedinjavanjem obaveza i prava, koja proističu iz ta dva ministarstva, na jednom mestu steknu svi potrebni zakonski preduslovi za efikasniji rad. S obzirom da smo imali ozbiljne konsultacije po pitanju ovog zakona o ministarstvima, koje su pre svega u vezi sa hitnim postupkom, kojim je ovaj zakon stavljen na sednicu republičkog parlamenta, ja ne očekujem da će predstavnici poslaničkih klubova koristiti naš dogovor, koji je postignut krajem prošle nedelje, a kojim se ne dovodi u pitanje hitnost ovog postupka. Ukoliko insistiramo na poštovanju zakona i Poslovnika, onda je jasno kakve su sve štetne posledice neusvajanja ovog zakona i ostavljanja perioda jednog problematičnog bezvlašća u našem društvu.
Mi imamo ozbiljne planove na nivou Republike, pred nama su izvesni rokovi koji moraju biti poštovani i zbog toga želimo da se na današnjoj sednici, usvajanjem ovog zakona o ministarstvima ispune svi neophodni preduslovi za konstituisanje republičke vlade, do koje bi došlo u četvrtak na sednici ovog parlamenta.
Kao što sam rekao, mi ćemo pažljivo saslušati vaše stavove. Primili smo amandmane. Oni za nas u ovom trenutku nisu prihvatljivi. Od vas ne očekujemo da to posmatrate kao neku vrstu naše samovolje, nego da dopustite uvažavanje i poštovanje demokratskog principa, koji novoj vladi i nama samima kao skupštinskoj većini daje minimum 100 dana za pokazivanje efekata ovakve vrste reforme.
Pošto je ovo veoma važno za nas i predstavlja raskid sa jednom poluvekovnom organizacijom države i društva, koja je imala kraj kakav je imala i koji sam za sebe dovoljno govori o njenom kvalitetu. Hvala vam.

Mi smo razmatrali amandman gospodina Branislava Ivkovića i on za nas nije prihvatljiv.

Za nas nije prihvatljiv ovaj amandman.

Amandman nije prihvatljiv za nas.

Dame i gospodo narodni poslanici,poslanička grupa DOS-a će, u meri u kojoj je to moguće, poštovati svoje političke suparnike. Pre nego što kažem naš konačni stav o podnetom amandmanu, želim da vam kažem da je veoma teško slušati sve one reči i stavove kojima vi obrazlažete odbranu Ministarstva omladine i sporta, sve one reči i stavove kojima vi branite prosvetu i naše univerzitete, jer oni stižu najčešće od predstavnika stranaka koje su napunile policijske stanice srednjoškolcima i studentima, od predstavnika stranaka koje su najviše represije ispoljile na srpskim univerzitetima. Stoga vas molim da iz stava kojim smo mi odbili sve vaše predloge ne prepoznate naše želje da se mi sa vama obračunavamo onako i na onaj način na koji ste vi to činili prethodnih 10 godina.
Predloženi amandman je za nas dobar, bez obzira što dolazi od strane SPS-a. Država mora voditi računa i zbog toga prihvatamo u potpunosti sve ono što je vaš poslanik predložio. Tražimo od poslaničke grupe DOS-a da uvaži ovaj stav.

S obzirom da su usklađene aktivnosti budućeg ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, za nas je amandman prihvatljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama Poslovnika o radu Republičkog parlamenta ispunjava se deo dogovora koji je postignut u konsultacijama obavljenim sa predstavnicima preostalih parlamentarnih stranaka. Taj dogovor obavezuje Poslaničku grupu DOS-a. Prilikom jučerašnjeg zasedanja Srpska radikalna stranka je dogovor i prava koja iz njega proizilaze odrekla, uz konstataciju da mi ta prava ne bi podržali, s obzirom da po našem mišljenju pravo prate  i izvesne obaveze, gde radikali nisu bili spremni da se pridržavaju. U slučaju Stranke srpskog jedinstva, principijelan je stav, gde ne može da se podrži njihova kandidatura za potpredsednika, iako se već jasnim distanciranjem radikala od prava, gde se moglo računati na peto potpredsedničko mesto, to potpredsedničko mesto ostavlja otvorenim.
Naime, uprkos stavu Srpske radikalne stranke da ne iskoristi pravo sa kojim smo mi izašli pred njih na osnovu održanih konsultacija, mi ćemo glasati za izmenu Poslovnika, kojim će se uvažiti naše sugestije i proširiti broj potpredsednika sa četiri na pet.
Time mislimo da bi u potpunosti i apsolutno realno, u skladu sa demokratskim principima, bila ispoštovana volja građana iskazana na izborima 23. decembra. Naime, ne treba da vas podsećam na proporcionalni odnos snaga u ovom parlamentu, ali istovremeno želim da vas podsetim na jedno pravilo, koje je bilo jedan mali, ali ipak nezanemarljiv deo demokratskog postupka u radu naših prethodnika u ovoj kući. Naime, oduvek je opozicija imala potpredsednička mesta. Mi danas branimo taj princip, jer mislimo da time iskazujemo poštovanje volje građana, koji su podržali poslaničke liste danas opozicionih stranaka. I poslaničku listu SPS, čijeg smo potpredsednika juče izabrali i poslaničku listu SRS, kojoj ćemo danas svojim glasovima otvoriti mogućnost da istakne kandidaturu za potpredsednika. Ukoliko oni tako nešto ne učine, mislim da nismo mi dužni da o tome vodimo računa, oni su dužni da građanima, od kojih su tražili podršku, polože račun za takvu vrstu politike. U svakom slučaju, od svih onih koji učestvuju u radu Parlamenta mi očekujemo da aktivno doprinesu donošenju što boljih odluka, koje će biti u skladu sa interesima države i društva u kome živimo. Zbog toga ćemo, uprkos paradoksu koji prati ovakvu vrstu glasanja, ostaviti mogućnost Srpskoj radikalnoj stranci da u trenutku, kada proceni, ona istakne kandidaturu za svog potpredsednika. Hvala.

S obzirom da je planirana celovita reforma Poslovnika o radu Skupštine, iako je apsolutno osnovan ovaj amandman, mi ga nećemo podržati, već ćemo kroz postupak redefinisanja Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, kojim će biti obuhvaćene i aktivnosti, prava i obaveze svih drugih skupštinskih radnih tela, uneti te potrebne izmene.