Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe za izbegavanjem bilo kakvih tema. Vi ste prekršili Poslovnik u onom njegovom delu u kome se definiše sloboda poslanika da iskoristi pravo na repliku. Replicirao sam vam, vi ste tražili povredu Poslovnika i dobili ste obećanje predsednika Skupštine da ćete u nastavku sednice imati pravo da govorite o Poslovniku. Sva pitanja naše elementarne lične bezbednosti i ugroženosti koja prati posao kojim se mi bavimo, pitanje obezbeđenja koje nas okružuje, možemo da rešavamo kroz skupštinska radna tela, Odbor za bezbednost, anketne odbore, dakle, kroz svaki oblik parlamentarne kontrole ćemo proći i od toga ne bežimo.
Ali, naše primedbe nisu vama usmerene, iz razloga iz kojih vi pokušavate da kritikujete nas. Dakle, vi nemate moralno pravo da se ponašate na takav način, jer vi nešto pretpostavljate, a pri tom isključujete sve ono što je vaš karakter, s obzirom da su konkretni događaji počinjeni uz vaše prisustvo, saglasnost, makar donacija bila jedan dinar.
Dakle, radi se o Poslovniku, s obzirom da je napravljena greška u tom smislu što ste iskoristili pravo na repliku, a imali ste samo pravo na povredu Poslovnika, koje ste konačno i zatražili.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlogom ovog amandmana u potpunosti bi se obesmislio zakon do kojeg je nama veoma stalo. To je deo sveobuhvatnog programa reformi, bilo da je reč o onim fiskalnim, o kojima smo konkretne odluke već doneli, bilo da je reč o reformama u oblasti radničkih prava, ili o reformama koje će potom uslediti, u oblasti socijalne politike. Mislim da ne stoje argumenti sa kojima je pred parlament izašao predlagač ovog amandmana i ipak insistiramo na tome da se ovaj amandman odbije, a da potom isto to uradimo i sa svim onim amandmanima koji su, pre svega, motivisani nastojanjem da se stvari u društvu zadrže u postojećem stanju.
Možda je neko u vremenu koje je ostalo za nama mogao da izgradi firmu, da bude uspešan prema svojim zaposlenima, ali to, sasvim sigurno, postojeća zakonska regulativa nije omogućavala svima, niti je zagarantovana prava konkretno realizovala u slučaju ovog zakona. Naveli smo brojne primere, a ministar vam je pomenuo recimo, postupak kojim su radnici "Kablara" otišli na tržište rada i mene čudi da oni koji su bili zagovornici kritičkog odnosa prema ovom zakonu nemaju nikakav komentar na takvo flagrantno kršenje i zakona, i radničkih prava. Dakle, za nas je ovaj amandman neprihvatljiv.

Pozvao bih se na član 166. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije u kome se kaže da su sednice Narodne skupštine i njenih odbora javni. Naša želja nije bila da se rasprava o ovom zakonu, bilo da je reč o raspravi u načelu ili o raspravi u pojedinostima, vodi bez prisustva javnosti.
Ne želimo da ulazimo u terminološku procenu da li su novinari ili direktan televizijski prenos dovoljno konkretni, ali mi smo svojevremeno, kao opozicija, kritikovali svaku situaciju u kojoj parlament radi bez televizijskog prenosa, pa molim skupštinsku službu da utvrdi da li postoji mogućnost da Radio - televizija Srbije prenosi rad parlamenta i ukoliko ta mogućnost ne postoji da konstatujemo da je prekršen član 166. Poslovnika koji garantuje javnost rada parlamenta i da se sednica prekine dok se ta javnost ne omogući.

Samo kratka replika u vezi sa, meni se čini, izvesnim nesporazumom koji je potekao verovatno zbog činjenice da imamo puno predloga zakona pred... (poslanik Šešelj s mesta pita kako je poslanik Jovanović dobio reč).

Gospodine Šešelj, ja repliciram svom prethodniku, a javio sam se kao šef poslaničke grupe. (Šešelj, s mesta, ja samo upozoravam predsednika...)... u redu je, dragomi mi je kada konstatujem da učestvujete u radu Skupštine.

Što se tiče nadzora, po ovom predlogu zakona nadzorom se bave inspekcijske službe, baš kao i po Predlogu zakona o radnim odnosima koji ste vi definisali, utvrdili i izglasali 1996. godine. Samo su precizno utvrđene okolnosti pod kojima nadležne inspekcije mogu intervenisati i definisane su slobode u okviru kojih oni mogu vršiti svoj inspekcijski nadzor.
Praktično smo time samo proširili ona zagarantovana prava radnicima koja su u funkciji ostvarivanja njihovog prava na rad i zaštite koja praktično mora pratiti njihov radni odnos, s obzirom da su, nažalost, prisutne nepravilnosti u svakom segmentu društva, pa tako i tokom tog radnog odnosa. Dakle, tu nema nikakvih posebnih odstupanja. Inspekcijske službe će raditi svoj posao, verujem, odgovorno, u skladu sa propisima koji su postojali i do sada i koje smo mi samo detaljno razradili kako bi bili prilagođeni duhu novog zakona.
To nije u suprotnostima sa trendovima koji postoje u modernim društvima, Evropske unije, niti je u suprotnosti sa onim što je već ukorenjeno u samoj privredi. Dakle, to je dodatno pojašnjeno, precizirano pravo penzijskog organa u smislu zaštite prava radnika i poslodavca.

Prozvana je cela grupa.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ništa vi radikali ne razumete. Vaša argumentacija je ili nismo znali, ili, odnosno, nisu nam dali. To su jedina dva argumenta sa kojima vi obrazlažete efekte svoje participacije u republičkoj vlasti od 1998. godine do 5. oktobra 2000. godine. Nismo znali, nemamo pojma, ili - mi smo to tražili ali nam nisu dali.
Garantovana zarada, gospodine Veljkoviću, je propisana odlukom Vlade Republike Srbije i iznosi nešto preko 200 dinara. Vi ste to propisali između ostalog i svojim pristankom da sprovodite i takav zakon. Minimalna zarada po ovom predlogu zakona je 35% od prosečne zarade na teritoriji Republike Srbije, znači 35% zarade od 4.500 dinara u ovom trenutku. Pomnožite 12 ili 6 puta 200 dinara, i pomnožite 6 puta 35% od 4.500 dinara, videćete kolika je u tome razlika.
A, što se tiče morala nemojte da se stalno vraćamo na papire koji su ostali za vama. Nemojte stalno da vas podsećamo koliko ima morala u tome kada zavodi "Crvena zastava" dotiraju SRS. Gospodine Veljkoviću, odlukom Upravnog odbora zavoda "Crvena zastava" u kojoj sedi potpredsednik vaše stranke, SRS je 19. maja prošle godine uplatila sa svog računa na račun SRS sredstva na ime donacije Srpskoj radikalnoj stranci.
Gladna usta zavoda "Crvena zastava" su odvajala sredstva za vas. To je moral? Vratimo se činjenicama. Vratimo se argumentima. Garantovana zarada je 200 dinara, minimalna zarada je 35% od proseka na nivou Republike što je mnogo više.

Tiče se člana 96. i nastupa predstavnika SRS koji po ovom Poslovniku nema pravo na nešto tako. On je pokušao da bude staložen a javnost je svedok staloženosti koju je ispoljio.
Dakle, član 96. kaže ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno na političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Ja sam to pravo iskoristio i u ime poslaničke grupe demantovao sve ono što je poslanik SRS izrekao za ovom govornicom.
Želeo bih da on na osnovu činjenica dematuje pregled prenetih sredstava po osnovu ugovora o donatorstvu i sponzorstvu u periodu od 1. januara prošle godine do 20. oktobra prošle godine, po kome je Srpska radikalna stranka od zavoda "Crvena zastava" dobila 127.600 dinara. Ta sredstva su uplaćena 19. maja prošle godine a odluka je doneta 22. maja prošle godine.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, da rodoslove ostavimo za neku drugu priliku, pri čemu, unapred, ne iskazujem želju da u tome učestvujem. Izvinjavam se u ime poslaničke grupe DOS-a onima koji su se osetili povređenim nastupom poslanika koji čini našu poslaničku grupu.
Imam puno razumevanja za njega s obzirom da je bio izložen potpuno neargumentovanoj, nepolitičkoj i sasvim sigurno i nekorektnoj kritici. Mi nismo ti koji ćemo među vama prebirati vašu nacionalnu ili neku etničku pripadnost i Skupština nije mesto na kome se to radi, niti Srbija sme biti društvo u kome će se ljudi deliti na takvim principima.
Javio sam se za reč kako bih ukazao na već po pravilu pogrešnu interpretaciju predloga zakona o kome ovde pokušavamo da razgovaramo. Reč je o primeru koji je gospodin Vučurović pomenuo analizirajući navodno apsorudnost ovog zakona i praktično nemogućnost njegove primene, u situaciji u kojoj nadležni inspekcijski organ konstatuje da radnicima nije isplaćena minimalna zarada, da na računu postoje sredstva, a istovremeno ta sredstva praktično postoje na računu zbog toga što ona nisu isplaćena na ime nekih potraživanja, dugovanja i tako dalje.
U izmenjenom članu 140. a članu 15. ovog zakona se kaže da inspektor rada u postupku kontrole utvrđuje da li poslodavac isplaćuje zaradu, odnosno minimalnu zaradu, kao i da li je isplatio zaradu suprotno odredbama zakona. Ako je raspolagao sredstvima za isplatu na računu, dakle sredstvima za isplatu zarade, a ne sredstvima na računu, što je jedna veoma, malo efektna interpretacija ovog zakona, koji sasvim sigurno u ovom smislu nije drugačiji od zakona koji su postojali i regulisali tu oblast našeg društvenog života do sada.
To je veoma konkretno definisano ovim predlogom zakona i molim vas da u svakoj kritici koristite argumente, a da sve ono što je izvan toga ostavimo za skupštinski hol. Po pravilu mi ovde dobro radimo samo posle nekih velikih kriza a mislim da nam one nisu potrebne.
Što se tiče anketnih odbora vi biste se samo bavili anketnim odborima kada bi tumačili opravdanost onoga što vi iznosite ovde kao sopstvene stavove.
(Poslanik Vučić traži reč, pošto je pomenut)

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je svakako jedna od veoma teških odluka koju smo doneli, ali vidim da među  nama nije bilo dileme. Skupština mora biti mesto na kojem će se odgovorno diskutovati, argumentovano suprotstavljati različiti politički stavovi, ali Skupština ne sme biti mesto na kojem ćemo se stideti.
Pozivam predsednika da u skladu sa članom 104. Poslovnika izrekne pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red u Skupštini i primene skupštinske odluke.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od amandmana u kome ima puno smisla, ali ukoliko se zanemari naše nastojanje da se promeni stanje u društvu i izmene oni odnosi kojima smo mi sa pravom bili nezadovoljni, oni odnosi koji su konačno uticali na izbornu volju građana. To što su mesne zajednice radile loše ili što uglavnom nisu funkcionisale, ne može biti opravdanje za održavanje jednog takvog stanja u društvu.
Mesne zajednice su činjenica i nije dobro zaobilaziti mesne zajednice. Primer Beograda, sam po sebi, ne može biti reper za našu nameru. Raspolažem podacima o izborima koji su održani na teritoriji opštine Obrenovac. To su veoma dobri izbori za mesne zajednice, građani su izabrali svoje predstavnike. S obzirom da oni imaju pravo na postojanje računa, ne vidim zbog čega bismo mi unapred oduzimali ljudima mogućnost da savesno rade svoj posao. Naravno da zloupotrebe, kojih je u prethodnom periodu bilo, jesu jedna opomena za nas, ali mislim da odgovorna opštinska vlast, odgovorna republička vlast, odgovorna opozicija koja će ukazivati na sve propuste, jesu dovoljni garanti jednog drugačijeg odnosa mesne zajednice, pre svega prema problemima građana u okviru takve teritorijalne jedinice.
Dakle, nema puno smisla u pozivanju na prošlo vreme. Mi imamo neke vrste iskustva i te vrste iskustva, sasvim sigurno, su dobrodošle za nas kao vlast koja će takvim odnosom prema mesnoj zajednici istovremeno voditi računa o tome da se ne ponove one slike koje su uglavnom bile karakteristika onih funkcionera koji su funkcionisali na nivou mesne zajednice. Dakle, svi loši primeri jesu samo opomena, ali oni nikako ne mogu biti razlog za isključivanje mesnih zajednica iz ovakve vrste zakonske reforme.
Mi verujemo u naše građane, verujemo u njihovu svest, verujemo u njihove predstavnike koje su oni sada izabrali demokratski, dakle, bez nametanja sa strane, bez imenovanja sa strane. Mislim da je, sasvim sigurno, takva vrsta odnosa, odnos koji ima jednu kvalitetnu perspektivu. Stoga mi insistiramo na ovakvoj formulaciji u zakonu i nismo spremni da podržimo ovu vrstu amandmana, iako u njoj ima puno smisla ukoliko se unapred oduzme mogućnost izabranim predstavnicima na nivou mesne zajednice da se drugačije ponašaju od svojih prethodnika.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da se konstantno ponavlja jedna situacija za koju je karakteristično nerazumevanje predloga sa kojim je Vlada izašla pred Parlament i istovremeno, jedno tendenciozno tumačenje svega onoga što se u prethodnom vremenu dešavalo. Dakle,  mislim da niko više ne može sabrati koliko smo puta mi ovde demantovali kritike koje su upućene ka politici koju mi vodimo prema Fondu stambene solidarnosti. Taj Fond će postojati i ubuduće, raspolagaće sredstvima koja će biti bitno veća od sredstava sa kojima je raspolagao do sada.

Šta je garancija ovih mojih tvrdnji? Upravo činjenica da je proširena poreska osnovica, činjenica da će Fond raspolagati sredstvima koja proizilaze iz poreza koji se plaćaju na bruto platu. Imam ovde predlog, recimo, sredstava fonda za solidarnu stambenu izgradnju, sa kojima raspolaže opština Arilje. Na osnovu Predloga zakona koji se danas nalazi pred nama, opština Arilje će izdvajati na ime Fonda, troškova Fonda stambene solidarnosti, sredstva u visini od sredstava koja čine 10% budžeta te opštine. Znači, 10% budžeta opštine Arilje će biti izdvojeno kroz zakonsku mogućnost koja je pretpostavljena ovim predlogom zakona.

Opozicija ima pravo da upućuje svaku vrstu kritike, ali kada razgovaramo o ovom fondu, o porezu na fond zarada, onda treba iskreno i otvoreno reći da ovaj predlog poreza isključuje one namete koji su postojali do ovog trenutka. Dakle, nema više taksi i dažbina, nema više plaćanja poreza na komunalne sisteme, nema više plaćanja poreza po osnovu fonda solidarnosti na način kako je činjeno do sada. Imamo jedan veoma jasan i otvoren sistem ubiranja prihoda kroz oporezivanje fonda zarada na teritoriji lokalne samouprave, pri čemu je on mnogo pravičniji i konkretniji sistem oporezivanja, s obzirom da ima razumevanje za različiti stepen privrednog razvoja, od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Mnogo je korektnije propisati 3,5% na fond zarada na nivou određene lokalne samoupave, nego sa nivoa Republike definisati određeni procenat koji je obavezujući za svaku opštinu, bez obzira na standard građana koji tako nešto moraju izneti kao poresko opterećenje.

Dakle, mi ovim pokušavamo da uvedemo jednu novu praksu, računajući unapred i imajući pre svega u vidu sve one loše tendencije i trendove koji su uspostavljeni do dolaska DOS-a na vlast, ali imajući u vidu svest našeg društva i sposobnost građana na koju, u ovom trenutku računamo. Nema sumnje da su problemi, recimo, privremenih objekata ozbiljni problemi i nema sumnje da su građani za njima posezali kako bi i rešavali svoja socijalna pitanja, kako bi definisali i kvalitetniju budućnost, ali ako neko pod firmom privremenog objekta, umesto dozvoljenih maksimalnih 30 m2, podigne objekat od 600 m2, ako to uradi od najkvalitetnijeg materijala, ako to uradi na zemljištu koje sasvim sigurno nije zemljište na kojem se tako nešto može naći, onda naravno da smo mi dužni da tako nešto sankcionišemo, bez obzira da li je to urađeno uz saglasnost predstavnika bivše vlasti ili ne.

Dakle, mi ćemo vrlo odgovorno, popuniti one budžetske praznine koje u ovom trenutku postoje, između ostalog i kroz odnos prema takvoj vrsti problema na način kako je pretpostavio i ukazao gospodin Šešelj. Ali, nećemo bespogovorno nešto rušiti i ostavljati ljude bez hleba na ulici, niti ćemo istovremeno omalovažiti zakon, s obzirom da je on očigledno prekršen u konkretnim situacijama i najčešće upravo u onim opštinama u kojima su bili na vlasti predstavnici današnje opozicije.

Dakle, sve ono što mi činimo jeste ukazivanje poverenja i građanima i njihovim predstavnicima u lokalnoj samoupravi. Svaka vrsta osporavanja može imati smisla, ali ona nikako ne može limitirati ovo naše nastojanje, jer mi prosto ne verujemo da su naši građani nesposobni. Ne verujemo da građani ne mogu sami kontrolisati trošenje sredstava koja su izdvojili na nivou mesnih zajednica, ne verujemo da istovremeno opštine u kojima mi činimo vlast, neće iskoristiti onu zakonsku mogućnost koju im pruža servis, odnosno služba za mesnu zajednicu, koja je dužna da pruži svaku vrstu usluge mesnoj zajednici, dakle da im pomogne u situacijama gde oni nemaju takvu vrstu predznanja koja je neophodna za sprovođenje zakona koji mi danas ovde usvajamo. Međutim, to je proces promena, on sam po sebi može biti bolan, ali nikako ne može biti put do stanja u kojem smo mi bili......

(Predsednik: Vreme.)

...... do 5. oktobra ili 23. decembra. Dakle, ubeđen sam da mi ne grešimo kada ovo predlažemo i ubeđen sam da sve one kritike sa kojima se suočavamo nisu kritike koje počivaju na argumentima.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se kroz ovaj predlog zakona o našem nastojanju za uspostavljanje samoupravljanja u društvu. Baš naprotiv. Ovo je ozbiljan iskorak u odnosu na sve ono što su bila nasleđa vremena sa kojim smo se mi rastali.
Prosto, radi se o poverenju u građane i u njihove izabrane predstavnike. Zašto oduzimati predstavnicima građana u opštinama, pa i mesnoj zajednici, odgovoran nastup prema svemu, pa i između ostalog prema sredstvima sa kojima se raspolaže na osnovu samodoprinosa raspisanog na nivou mesne zajednice i u skladu sa potrebama te mesne zajednice.
Što se tiče problema sa Fondom solidarne stambene izgradnje, prosto ne mogu da razumem ljude koji odbijaju da nas čuju. Toliko puta smo do sada rekli da će opštine biti dužne da iz Fonda izdvoje 0,3 do 1% sredstava i da su ta sredstva bitno veća od onih sredstava sa kojima se raspolagalo do sada, da je prosto neverovatno nerazumevanje takvih argumenata i činjenica.
Primer Arilja je upravo jedan konkretan dokaz o ozbiljnosti onoga što smo mi uradili. Da li je potrebno da u svakoj od 190 opština u Srbiji iznosimo primere, analize, primenjujemo ovakvu procentualnu matematiku, da bi dokazali da će lokalna samouprava raspolagati sa više sredstava nego što je to bio slučaj do sada.
Mi vas ne optužujemo za stanje u lokalnoj samoupravi po tom pitanju u ovom trenutku. Možemo da razgovaramo o pojedinačnoj odgovornosti za eventualne zloupotrebe i odgovornosti koja proističe iz kreiranja određenog ambijenta u društvu. Ali, zašto odbijate da prihvatite konkretne činjenice, koje upravo govore o nama kao o vlasti koja pokušava da uveća sredstva lokalne samouprave za fondove solidarne stambene izgradnje, jer mi kroz to upravo nameravamo da razvijamo našu građevinsku industriju i da istovremeno izađemo u susret potrebama našeg društva, bilo da je reč o invalidima rata ili o onim građanima koji se nalaze na već postojećim listama kao prioriteti u rešavanju stambenih problema.
Dakle, pokušajmo parlament da vratimo stvarnosti, da uvažimo činjenice sa kojima možemo da razgovaramo i da onda razmenimo i argumente. Svejedno je šta ste vi do sada izrekli u primedbama, jer nema argumenata za nešto tako. Možemo uzeti bilo koju opštinu u Srbiji, primeniti ovakav metod i videćete da će opština raspolagati sa većim sredstvima. Vi sumnjate u to i da će ta sredstva biti namenski potrošena. Mi vas unapred upozoravamo da sve činjenice kojima sada raspolažemo idu u prilog nenamenskog trošenja namenski obezbeđenih sredstava.
Gospodin Đelić je naveo primer takse na železnicu, svi su svedoci toga da ta taksa nije trošena na izgradnju infrastrukture u domenu železnice. Naprotiv, išla je na trošenje i pokrivanje drugih određenih potreba u društvu.
Vlada i Ministarstvo finansija, odnosno lokalna samouprava će znati sa kojim sredstvima raspolaže i u skladu sa prioritetima u datom trenutku će trošiti ta sredstva. Na kraju svake godine građani će imati pravo da vide kako su ta sredstva potrošena.
Mi ne želimo da vežemo sredstva namenski i da onda kršimo zakone nenamenski trošeći ta sredstva u određenim situacijama. Dakle, ovo nije ništa drugo do konkretizacija određenih fiskalnih reformi koje mi sprovodimo i konkretizacija koja sasvim sigurno već sada u analizi daje bolje rezultate od onih koje su trenutno na sceni.

Gospodin Šešelj je povredio član 96. Poslovnika o radu Skupštine, i to u onom njegovom delu u kome se govori o pogrešnom tumačenju izlaganja poslanika.
Ne tražim od Skupštine da glasa o tome, ali želim da podsetim one koji nas kritikuju da prouče amandmane koje je Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije usvojio na sednici održanoj 12. aprila, a koji idu u prilog našem uveravanju da će sredstva iz poreza na fond zarada upravo biti trošena za solidarnu stambenu izgradnju. Radi se o amandmanu na član 4. stav 2.
Što se tiče primera Arilja, mi možemo ići i dalje u obrazlaganju tih navoda. Čuli ste primer Beograda. Ja sam za one koji nas kritikuju pripremio primer Kragujevca. Slažem se da je to grad koji se nalazi u veoma teškom socijalnom stanju i na osnovu ovih poreskih reformi iz budžeta grada biće izdvojeno 43 miliona dinara za stambenu solidarnu izgradnju, ili 7% budžeta. Taj iznos je za 53% veći od onoga što se do sada izdvajalo. To je jedan od konkretnih efekata ovakvog poreza i ovakvog predloga, sa kojim smo mi izašli pred vas.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dužan sam da opet preusmerim raspravu u Skupštini ka onome što je predmet rasprave i da pri tom, argumentovano demantujem one stavove koji su izneti u nastupu mog prethodnika. Ne uvodi se ovaj porez da bi lokalna samouprava i činioci lokalne samouprave imali veće plate. Svim poslanicima i javnosti, ubeđen sam, veoma je dobro poznata činjenica da mi planiramo zamrzavanje ličnog dohotka svih službenika u javnom sektoru, dakle i činovnika u lokalnoj samoupravi. Maksimalna plata predsednika opštine u lokalnoj samoupravi biće za 20% veća od prosečne plate u Republici. Dakle, to je maksimum, pri čemu predsednik opštine nema pravo da ima veću platu od odbornika, dakle oni će raspolagati istim ličnim dohocima, odnosno od poslanika. Ovde je reč o potpuno pogrešnoj, najblaže rečeno, interpretaciji. Što se tiče ovog pozivanja na porez na knjige i na porez autorskih prava itd., veoma je jasno do sada ukazivano na to da će pri Ministarstvu kulture raditi komisija koja će praviti razliku između onoga što je šund i što treba oporezovati i onoga što je nacionalno blago i što treba negovati. Dakle, ne da će biti dodatno oporezovani, već nema ni govora o onih 20% poreza.
I konačno, što se tiče tog nabrajanja od 3%, 5%, 1% itd, mi smo ukinuli: taksu na izlazak iz zemlje, dnevnice solidarnosti, taksu na električno brojilo, devet posebnih naknada za naftne derivate, tri posebne naknade za cigarete, dve posebne naknade za alkoholna pića, stambeni doprinos i komunalnu naknadu, porez od 3% na železnicu, gradsku taksu od 3% u Beogradu i saglasnost za promet nepokretnosti od 19. aprila. Mi smo izveli brojne korekcije u fiskalnoj politici, olakšali smo izdatke građana i istovremeno uveli ono što je neophodno kako bi se popunili svi oni prazni računi pri budžetu Republike Srbije.
Dakle, nema načina da se popune i izmire potrebe građana Srbije, a da se pri tom oni koji zarađuju, ne oporezuju. Ovaj porez je, sasvim sigurno, veliko opterećenje, ali on je nužan i to jeste put ka izlasku iz problema u kojem se, u ovom trenutku, ovo društvo nalazi.