Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da u vremenu u kojem živimo, a činjenica da je neko član JUL-a, automatski ne sme biti degradirajuća za nas. JUL je legitimna politička organizacija i mi ne možemo osobe unutar nje posmatrati manje vrednim, samo zbog toga što su članovi JUL-a, već isključivo zbog njihovog političkog delovanja. JUL nema ništa što je programski slično sa Demokratskom strankom i stoga funkcioneri JUL-a po svojoj prirodi ne mogu biti funkcioneri Demokratske stranke.
Predsednik opštine Merošina je višegodišnji demokrata i biću sklon da verujem da je to samo previd, koji je možda proistekao kao posledica razmišljanja o jednoj drugoj vrsti transfera kojom je, recimo, Marija Milošević postala istaknuti radikal. Ipak mislim da na ovakav način ne doprinosimo kvalitetu ove rasprave i molim vas da uvažite ono što sam rekao tokom prepodnevnog dela sednica, kada sam argumentima obrazložio povlačenje kandidature za Okružni sud u Nišu i Privredni sud u Nišu. Uloga gospodina Živkovića ili njegove supruge u tome nije bila nikakva. To su ljudi koji rade svoj posao i nemojte očekivati od nas da podržimo takvu vrstu argumentacije.
U slučaju Okružnog suda, nismo spremni kao Demokratska stranka, niti kao DOS da podržimo osobu koja je bila predsednik Izborne komisije Niša 1996. godine i na takav način direktno učestvovala u izbornoj krađi koju ste i vi kao radikali sami osudili.
Vrlo dobro se sećam vaših političkih stavova tada. U slučaju Privrednog suda u Nišu, takođe smo sledeći istu logiku odbili da podržimo taj predlog, jer je reč o osobi koja je bila sekretar te izborne komisije. Mi ipak, veći dug osećamo prema građanima Niša, koji su mesecima branili svoju volju nego prema situaciji za koju moramo priznati, uostalom, da smo i mi ljudi koji prave greške. Onog trenutka kada smo u potpunosti sagledali biografiju osobe koja se prijavila na konkurs, mi smo jednostavno uskratili podršku i mislim da je to naš kvalitet. Ova dvodnevna rasprava je dovela i do nekih novih korekcija i bićete o tome obavešteni nakon završetka ove rasprave u načelu, i to nije nešto što bi samo po sebi umanjilo vrednost našeg nastojanja da reformišemo pravosuđe.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na nekoliko činjenica koje sam juče demantovao, i to ne zbog toga što smatram da predstavnici opozicije nemaju pravo kritike, nego zbog toga što insistiram na argumentima, jer ćemo samo na taj način dolaziti do kvalitetnijih rešenja.
Gospodin Janjić i gospodin Vučić su predložili neke argumente koje će Odbor za pravosuđe sasvim sigurno uzeti u obzir prilikom razmatranja svega onoga što je predmet današnje tačke dnevnog reda, ali vi gospodine Cvetanoviću niste govorili na takav način. Vi ste govorili o jednom pacijentu. Govorili ste o demokrati iz Lebana i stoga sam dužan da vas upoznam sa dva sudska rešenja kojima je u potpunosti demantovano ono što ste vi rekli.
Nije tačno da je osoba koju ste vi pomenuli osoba koja je zloupotrebila neko svoje pravo, pa izgradila kuću na neovlašćenom mestu. Naime, to je slučaj sa predsednikom vaše stranke. On je izgradio kuću u Zemunu na placu koji je sam sebi poklonio, ali to smo rešili. Što se tiče osobe koju ste vi pomenuli, tako nešto nije tačno i ovde imamo sudsku presudu iz 1992.godine, kojom se nešto tako veoma jasno demantuje. Pri tome, uopšte se neću upustiti u sve ono što je karakteristika života u vašoj sredini i što je delom karakteristika i vas samih, jer bi ova skupština onda postala mesto koje ne bi bilo dostojno mene kao narodnog poslanika, ali vas molim da ne klevećemo jedni druge, jer je to samo po sebi nešto što degradira i onog ko na takav način nastupa i one koji tome prisustvuju.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozvao sam se na repliku, s obzirom da je pomenuta Demokratska stranka i navodna uzurpacija prostorija u Krunskoj ulici. Razlika između prostorija koje koristi Demokratska stranka i prostorija koje koristi SRS, suštinska je. Mi te prostorije plaćamo, dobili smo ih regularno, u skladu sa svim važećim zakonima i o tome ponajbolje svedoče neuspešni sudski sporovi koje ste, ne vi lično iz SRS-a, ali kao deo režima Slobodana Miloševića, pokrenuli u 2000. godini, pokušavajući da nas odatle izbacite. Te sporove ste izgubili.
Što se tiče istorijskog i kulturnog spomenika u zgradi Magistrata u samom centru Zemuna, neka sud o tome odluči, ja se u to neću upuštati, ali mislim da o vašim argumentima najbolje govore stavovi koje iznosite kao kritike upućene nama. Ja vas molim da me ne zovete lažovom, jer ću u suprotnom za svaki svoj stav biti prinuđen da vam dostavim validnu dokumentaciju.
Ovo je rešenje Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove Skupštine opštine Zemun, kojim se 3. septembra 1999. godine Danici Šešelj iz Batajnice daje na trajno korišćenje, bez naknade, plac. Ovo je rešenje Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Zemun, kojim se po zahtevu Danice Šešelj odobrava investitoru da na tom placu, dobijenom bez naknade, izvede građevinske radove iz grupe visoke gradnje.
Da sada ne ulazimo u sve ono što je predmet ovog rešenja, ali prosto, ovo sam izneo kao argument, jer ne volim da javnost u meni prepozna nekoga ko bez argumentacije kritikuje svoju političku konkurenciju. Smatram da sva ova pitanja moraju da dobiju svoj konačni odgovor, ali na nekom drugom mestu, i ne na sednici republičkog parlamenta i stoga ću i ubuduće samo argumentima negirati sve ono što se iznosi kao neargumentovana kritika.

 Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je ozbiljna tema i vrlo su ozbiljne primedbe. Gotovo je neverovatna upućenost do u detalje.
Verujte da Odbor za pravosuđe nije raspolagao ovim informacijama i da je već tokom jučerašnjeg dana Odbor za pravosuđe razgovarao o problemu na koji je ukazao gospodin Vučić i da je, baš kao što su danas u više navrata govorili pojedini članovi tog odbora, nesporno da će se, po završetku rasprave u načelu, Odbor ponovo sastati kako bi preispitao argumentaciju koju su izneli poslanici.
Međutim, dobio sam pismo sudija suda u Žabarima. Tačno je da je ovaj kandidat bio predmet krivičnog postupka i da mu je izrečena kazna koju su poslanici Srpske radikalne stranke pomenuli. Međutim, ono što su zaboravili da kažu jeste da je upravo dosadašnji predsednik Opštinskog suda u Žabarima član Srpske radikalne stranke, a da je to postao pre svega zbog toga što je školski drug gospodina Šešelja. Ništa diskreditujuće, ali sa ovim konkretnim primerom pokazuju u kojoj meri su istinite one tvrdnje kojima se odnos te stranke prema pravosuđu predstavlja na bitno drugačiji način.
Odbor za pravosuđe će imati u vidu ovu argumentaciju i mislim da ćemo mi o tome kao poslanici sigurno glasati, ali da će u svakom slučaju sud u Žabarima dobiti pristojnog predsednika suda.

Gospodine predsedniče,  poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, učestvujem u ovoj raspravi gotovo sat vremena, ona je bila obeležena dovoljnim argumentima, ali su oni i suviše lični, i po mom mišljenju su i suviše posledica spoznaje svega onoga što proizilazi iz režima sa kojim smo se rastali 5. oktobra, da bi mogli biti prihvatljivi za nas kao poslaničku većinu.
Zašto na vanrednoj sednici raspravljamo o ovoj temi? Zbog toga što ova zemlja 60 godina čeka pravdu, zbog toga što je ovo društvo od 1945. godine za to uskraćeno. I po mom mišljenju i po mišljenju poslaničke grupe, ova činjenica predstavlja veliko zakašnjenje. Pokušaćemo u raspravi i u predlozima sa kojima smo išli pred parlament da ne budemo lični, jer verujem da većina vas ipak ima mišljenje slično mome, naime, da se reforma pravosuđa, niti izmene u njegovom okviru, ne mogu vršiti, imajući u vidu nečiji strah od posledica zloupotrebe položaja, ili pak s druge strane, strah od rastanka sa stranačkim prostorijama, koje su uzurpirane, jer su prethodni vek i po predstavljale nacionalnu baštinu.
Za nas je ovde nekoliko pitanja od presudne važnosti - mi moramo pronaći odgovore kojima se opisuje stanje u našem pravosuđu i moramo pružiti konkretnu i validnu argumentaciju na proceduru koja je primenjena u procesu selekcije kandidata o kojima ćemo mi odlučivati tokom ove sednice.
Predstavnici opozicije, koji su govorili pre mene, opisali su, naravno, svoje vizure, stanje u pravosuđu i, imajući u vidu sve ono što su oni rekli, mislim da neću pogrešiti ako kažem da su konstatovali da je stanje loše. I ja isto tvrdim da je stanje u našem pravosuđu loše. Ono ima kadrovske probleme, ono ima ozbiljne materijalne probleme, ono ima i velike funkcionalne probleme, jer je zakonodavstvo prevaziđeno.
Kakvi su to kadrovski problemi, ko je za njih odgovoran, da bismo pokušali da izbegnemo sličnu analogiju? Kako su pronalaženi ljudi koji su na sebe preuzeli funkciju sudija i tužilaca, kako se dolazilo do onih koji su odlučivali o našoj nevinosti, ili eventualnoj krivici? Poslušajte svoje građane, razmislite o rezultatima izbora iz septembra i decembra prošle godine i imaćete najbolji odgovor.
Pred sudove se u Srbiji prethodnih 60 godina nije odlazilo po pravdu, već po kaznu, po kaznu zbog političke neposlušnosti, koja je bila zagarantovana zbog toga što je proizilazila iz političke odanosti onima koji su određivali kadrove u pravosuđu. Kada govorimo o republičkom javnom tužiocu, o njegovom zameniku, o Vrhovnom sudu ili Ustavnom sudu Srbije, mi govorimo o institucijama koje su bile neme.
Kada su hapšeni politički predstavnici suparničke strane - gospodin Šešelj ili gospodin Nikolić, kada su profesori univerziteta ostajali bez posla, kada su studenti hapšeni, kada su građani u sukobu sa policijom brutalno stradali, gde su tada bili tumači zakona i gde su tada bili oni koji će na tasu pravde proceniti nečiju odgovornost? Nisu postojali, ćutali su ili, što je još gore, upirali prstom u nevine. Zbog toga ste vi politički gubitnici već godinu dana.
Ako želite ovom društvu dobro, onda morate u onome što mi danas radimo prepoznati prave slabosti i učestvovati u procesu njihovog otklanjanja. Tu prelazim na onu drugu suštinsku temu o kojoj mi možemo danas razgovarati. Ali, opet mislim da taj razgovor ne bi mogao završiti dobro po vas kao naše kritičare, jer mi danas, tačno je, primenjujemo proceduru koju su naši prethodnici utvrdili. Ali, mi ne znamo kako je radio prethodni režim, jer nismo bili njegovi akteri. Mi smo pod njim stradali. Ne znamo ni kako su oni dolazili do konkretnih rešenja, jer nikada sa njima nismo bili u koaliciji, ali se danas sa njima susrećemo.
Kakva je to procedura kojom se danas dolazi do sudija u Srbiji ili do tužilaca? Ona je zakonom definisana i mi smo kao parlament dužni da tu proceduru poštujemo sve dok se ne donesu bolji i kvalitetniji zakoni. U čemu je razlika između procedure koju smo primenili mi i koju ste primenjivali vi? Zbog toga što smo mi pokušali da odemo korak dalje i iskoračimo iz strogo političke ravni u kojoj se do sada odlučivalo. Kako smo došli do konkretnih rešenja? Veoma jasno i o tome znaju vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe. Vaše pravilo je bilo i teško ga je osporiti danas, jer je počivalo na zakonu koji ste doneli, ali nije bilo u svojoj suštini dobro. Tačno je što je rekao jedan od mojih prethodnika - u potpunosti je pravosuđe zavisilo od izvršne vlasti, od vas koji ste po svom nahođenju kreirali kadrovsku politiku. Kako su se nekada delegirale sudije? Ko je o tome odlučivao? Pokazaću vam suštinsku razliku između tog procesa i ovog našeg.
Ministarstvo pravde je raspisalo konkurs. On je bio javan i na njemu su mogli učestvovati svi. Tako je i bilo. Ali, o kandidatima o kojima mi danas razgovaramo, pored Odbora za pravosuđe i poslanika svoju reč su prethodno dali i predstavnici stručne javnosti - predstavnici Društva sudija, advokatskih komora i sudijskih kolegijuma. Pomenuli ste ovde, kao kontra argument, činjenicu da je jedan sudija iz Novog Pazara, izložen kritici, povučen. Ali, mislim da je to argument koji ide u prilog našoj pravičnosti. Kako bismo mogli znati šta se sve krije iza neke ličnosti? Kojim putem mi možemo utvrditi kako je neko postao sudija, kako je i u kojoj meri savesno obavljao svoju sudijsku dužnost? Promene, čiji ste i vi svedoci, posledica su naše naknadne spoznaje.
Tačno je da smo povukli neke sudije, ali znate li zbog čega? Zbog toga što se u međuvremenu ispostavilo da su, recimo, bili akteri izborne krađe 1996. godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili akteri izborne krađe prošle godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili predstavnici izvršnih vlasti stranaka koje su činile prethodni režim. Zamislite taj paradoks - sudija i član izvršnog odbora jedne opštine. I to je bilo moguće u ovom društvu. Ali, ako se promene u pravosuđu budu donosile tako što će poslanička većina kontrirati poslaničkoj manjini u svakoj situaciji, onda Srbija nikada neće biti pravno uređena zemlja. Zato u svemu što je rečeno vidim nekoliko zajedničkih polaznih osnova.
Srbiji je potreban novi zakon kojim će se urediti pravosuđe. Srbiji su potrebni kompetentni ljudi. Do njih se može doći samo procedurom koju će utvrditi novi zakon. Srbiji je potrebna politička spremnost koja će zauvek razdvojiti izvršnu od sudske vlasti. Poslanička grupa DOS-a insistira na poštovanju tih principa.
Dilema kojom smo mi bili opterećeni javnosti je možda najočiglednije predstavljena danas. Jedan predstavnik poslaničke grupe DOS-a je izašao za ovu govornicu i iskazao, ne unutarkoalicionu disciplinu, već veoma jasno i principijelno neslaganje sa nečim što je posledica upravo nasleđenog sistema u okviru pravosuđa. Tačno je da mi imamo formalnu nejasnoću o tome ko je u stvari predložio kandidate za nosioce tužilačkih funkcija - v.d. republičkog javnog tužioca, gospodin Nedić. Ali, sam gospodin Nedić je rekao da on danas nema formalnu potvrdu kojom bi se moglo potvrditi to njegovo statusno zvanje.
Međutim, sa druge strane, i to je paradoks, imamo zahtev osobe koja ima 69 godina i koja, suprotno svim zakonskim normama, obavlja ili je obavljala do skoro funkciju v.d. republičkog javnog tužioca, gospodina Ivanovića. Taj gospodin je od republičkog Odbora za pravosuđe zatražio da upravo gospodina Nedića postavimo za v.d. republičkog javnog tužioca. To je suština ovog paradoksa. Osoba koja nema nikakvo pravo da tako nešto učini, to je učinila. Ali, kakve su posledice? Uostalom, ko drugi može to da uradi? Ova skupština - ne. Ko je mogao to da uradi u avgustu mesecu? Ko je odgovoran za isplatu plata u okviru tužilaštva? Ko je odgovoran za sve one brojne slučajeve koji bi zbog toga trpeli? To su paradoksi sa kojima smo se mi suočili i koje pokušavamo da otklonimo.
(Predsednik: Vreme.)
Ući ću u svoj drugi termin.
U tome nema nikakve partijske zloupotrebe. Pozivam vas da otvoreno, ali ne klevetnički, kroz argumente ukažete na kandidate koji imaju stranački predznak i stranački kontekst. Nemojte se pozivati na argumentaciju koja nema ime i prezime, jer je to nekorektno i neprofesionalno. Uvažite nešto što proističe iz našeg nastojanja da u svemu stvorimo jednu modernu, reformisanu Srbiju.
Svi vi znate da je u javnoj raspravi paket zakona kojima će se reformisati pravosuđe. Plašite javnost informacijama da će čak i portiri učestvovati na konkursu. Mislim da to nije ništa degradirajuće, naprotiv, tom procedurom ćemo doći do najboljih, pa makar tražili i portira. Pravosuđe u Srbiji će, dok god bude političke većine u ovom parlamentu, težiti moderno definisanom pravosudnom sistemu, koji će u potpunosti zaštititi naša građanska prava. O političkim možemo rasuđivati nekim drugim prilikama.
U svakom slučaju, pozivam vas da se ponašate onako kako su se ponašali vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe, da argumentovano učestvujete u raspravi, da ukažete na realne nedostatke. Garantujem vam da će svaka vaša argumentovana primedba, poput one primedbe o sudiji u Vranju, biti uvažena. Naš interes nije da srpske sudove vode studenti ispod proseka, koji su se prvi put zaposlili u 35-oj godini života. Naš interes nije da okružnim sudovima predsedavaju ljudi koji nikad pre toga nisu ušli u pravosuđe. Naš interes je stabilno srpsko pravosuđe i u tome vas pozivamo da budete naši partneri. Mislim da je to jedini kvalitetan izlaz za naše društvo. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozvao sam se na pravo koje proizilazi iz Poslovnika, s obzirom da je moj prethodnik dao nekoliko netačnih informacija. Prezime sekretara Demokratske stranke u Čačku je Blagojević i sa prezimenom Pešić ima jedino sličnost u dva slova. Ja sam mislio da je vaše jedino neznanje, neznanje koje prati status poslaničke grupe DOS. Međutim, vi ste demonstrirali nešto što je mnogo ozbiljnije.
Zbog toga vam predlažem da tu svoju dokumentaciju o gospodinu Pešiću predate predstavnicima vaše stranke u Odboru za pravosuđe i upravu, kako bi oni zajedno sa svojim kolegama poslanicima porazgovarali, i pred Parlamentom vam garantujem da poslanička grupa DOS-a neće podržati osobu koja se ponašala protivzakonito. Ali istovremeno, vi ćete pretrpeti veliki moralni udarac, ukoliko se ispostavi da te argumentacije nema, a ja unapred iskazujem veliku rezervu prema tome što ste rekli, s obzirom da ste svoj krunski dokaz, evo, na ovaj način izgubili, jer između Pešića i Blagojevića nema nikakve sličnosti, osim one koju sam vam pomenuo.
(Poslanik iz sale traži repliku.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma pažljivo sam slušao sve prethodne kritike, zabeležio slučaj Čačka, slučaj Žabara, uz ranije slučajeve Smedereva i Vranja, i zamolio vas da našem radu doprinesete sa adekvatnom dokumentacijom i pozivam poslanika Srpske radikalne stranke iz Leskovca da nam učini dostupnim ove podatke sa kojima raspolaže.
Istovremeno, najodlučnije demantujem to što ste vi rekli, pozivajući se na neimenovane odbornike DOS-a, koji su našli za shodno da pišu vama, protiv kojih su se borili, a ne nama koji ih ovde predstavljamo.
Što se tiče Opštinskog suda iz Lebana, to rešenje čak i nije na dnevnom redu ove sednice. Dakle, još jedna gruba insinuacija, koja nama kao poslanicima nikako ne može odgovarati, jer mi tragamo za najboljim rešenjima. Izvolite, recite koji je dobar predlog za Lebane, izvolite recite koji je dobar predlog za Leskovac. Nemojte na ovakav način dovoditi u pitanje ljudske sudbine, jer je to i suviše ponižavajuće za srpski parlament. Vi ste lekar, a ovde ste prekršili sveto pravilo lekarske etike koje lekaru ne dopušta da govori o svom pacijentu.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poželeo bih vam uspešan rad i zamolio vas za razumevanje. U skladu sa članom 160. predlažem da izvršimo izmenu dnevnog reda i da na mesto druge tačke dnevnog reda bude zapravo predložena četvrta tačka dnevnog reda, a da drugu tačku ostavimo za četvrtu, s obzirom da još uvek radi Odbor za pravosuđe i tako će naš rad biti efikasniji. Molim vas za razumevanje.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da su ovde, uprkos svim opštim mestima koja su bila dominantna u izlaganju mojih prethodnika, suštinski bitne tri teme: pozicija poslanika u našem društvu, odnos Skupštine prema društvu i, konačno, ono što nije manje važno je politička odgovornost koja proizilazi i koja prati ovakvu temu.
Tačno je da poslanika štiti imunitet i u tom smislu njegov status je pravno drugačiji u odnosu na ostatak društva. Ali, isto tako tačno je da uz taj imunitet, koji je veliko pravo, idu izvesne obaveze. Obaveze koje poslanika obavezuju na drugačiji odnos, između ostalog, na tretman tokom svog rada i aktivnosti kojom on sebe ne bi doveo u poziciju da mora da odgovara za zloupotrebu službenog položaja kao gospodin Ivković ili za krivično delo ugrožavanja zdravlja ljudi, kao poslanik SSJ-a, gospodin Čanović.
Skupština ne može biti sudnica, iako je u ranijim sazivima u prethodnih 10 godina ona to bila. Danas, dok mi imamo poslaničku većinu, tako nešto ne može biti dopušteno. Neka se time bave sudovi. Skupština mora biti mesto na kome ćemo mi ozbiljno i argumentovano razgovarati o svemu, pa, između ostalog, i o pravima koja prate status poslanika. Neka sud proceni da li je gospodin Ivković odgovoran za ono što on pokreće u ovom trenutku i neka sud oceni da li je gospodin Čanović odgovoran za ono što tužilaštvo u ovom trenutku procenjuje. Mi smo dužni da im izađemo u susret i da im dopustimo takvu vrstu aktivnosti, jer Skupština ne sme biti kočnica.
Ovo nije politički proces. Već šest meseci u proceduri stoji pitanje imuniteta gospodina Ivkovića. Ukoliko pogledate Poslovnik o radu Republičke skupštine, primetićete da je veoma elegantno mogla biti izbegnuta ova rasprava tokom letnje pauze i da je bilo dovoljno da se Administrativni odbor sastane i bez ikakve rasprave u parlamentu prosledi pozitivan odgovor na zahtev sudije.
Mislim da u ovome nema političkog pritiska. Ovo nije nikakva vrsta političkog revanšizma. Ovo je, možda, presedan. U svakom slučaju jeste, ali srpski parlament će, bar od ovog trenutka, biti mesto na kojem će se raspravljati o svemu, a pre svega se mora raspravljati i o našoj ličnoj odgovornosti za sve ono što proizilazi iz našeg rada.
Neka današnja rasprava bude opomena svakome ko u Skupštini pronalazi zakon i ko očekuje da uz vlast može računati na privilegiju koja, sama po sebi, nikako ne prati njegov status.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos našim nastojanjima da se ova skupštinska rasprava ne pretvori u sudsku debatu, ona je krenula tim pravcem i ustručavanje od konkretnog prihvatanja jednog takvog principa značilo bi indirektno priznavanje argumentacije koja ne stoji. Današnjom raspravom mnogo više inaugurišemo jedno pravilo, nego što upiremo prstom na kolege poslanike. Neka ovo glasanje bude potvrda, a ne osuda člana 53. Ustava Srbije u kojem se kaže da je svako dužan da se pridržava Ustava i zakona i da je svako dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju.
Podsetiću vas na izveštaj Ministarstva finansija o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Taj, po svojim podacima frapantan, izveštaj mi smo vratili Ministarstvu finansija na doradu zbog toga što nije bio celovit, ali su tim izveštajem u konkretnom slučaju u potpunosti analizirane aktivnosti Ministarstva za nauku i tehnologiju gospodina Ivkovića. Iz te analize proistekle su krivične prijave koje je podnelo Ministarstvo finansija, ne samo protiv gospodina Ivkovića, nego i protiv više njegovih saradnika.
U tom izveštaju se, između ostalog, konstatuje da je Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj zloupotrebilo sredstva iz budžeta za finansiranje rada i plaćanje usluga za račun SPS-a, u iznosu od 700.000 dinara, za finansiranje fondacije FONAS, čiji je osnivač opštinski odbor SPS-a Vračar, neposrednim uplatama, 570.000 dinara, i posredstvom žiro računa drugih pravnih lica, čiji rad finansira Ministarstvo, u iznosu od 1.700.000 dinara. To ministarstvo je nenamenski izvršilo plaćanje prema pravnim licima, u iznosu od 409.000 dinara, a da za to ne postoji nikakav pravni osnov, kao i plaćanje u iznosu od 1.528.000 dinara, bez dokaza da je plaćena roba preuzeta ili usluge izvršene. Ministarstvo gospodina Ivkovića u poslovnim knjigama Ministarstva izbeglo je evidentiranje poslovne promene, vezane za poslovanje preko poslovnog računa nauke i tehnološkog razvoja, jer se to poslovanje prati samo u vanknjigovodstvenoj evidenciji, a i ona je bila neažurna i neuredna.
U budžetskoj 2000. godini preko tog posebnog računa prošlo je 99,3% sredstava Ministarstva gospodina Ivkovića ili, u konkretnim brojevima, 703.178.000 dinara. Mi, kao narodni poslanici, uprkos javno iznesenim tvrdnjama poslanika stranke SSJ, odnosno poslanika SPS-a, moramo izaći u susret zahtevu pravosudnih organa. Oni koji ne učestvuju u radu za ovo pitanje nadležnih skupštinskih radnih tela propustili su da se upoznaju sa veoma konkretnim zahtevima, upućenim iz Kragujevca i iz Beograda, zahtevima o kojima se od Skupštine, tj. od nas, traži da se izjasnimo, uskratimo imunitet, iako se sami poslanici na njega, po njihovim rečima, ne pozivaju, kako bi se moglo otpočeti sa utvrđivanjem odgovornosti osoba protiv kojih su podnete krivične prijave.
Ova skupština mora biti primer međusobne tolerancije i korektnosti, ali Skupština ne sme biti mesto lažne kolegijalnosti, jer mi se čini da su mnogi od vas danas mislili o sebi, a govorili o dvojici poslanika, znajući ponajbolje šta je ostalo iza njihove decenijske angažovanosti na političkoj sceni Srbije.
Molim vas da pri glasanju razmišljate mnogo više o inauguraciji tog principa naše odgovornosti, a mnogo manje o političkoj anatemi, jer ovo zapravo to i nije. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posmatrajući sve ono što nam se dešavalo u poslednjih deset godina, retko ko je mogao pomisliti da oni koji su bili ključni akteri tih događaja zaista mogu da prepoznaju sve ono što nam se dešavalo. Zato su stranke bivšeg režima agoniju 1999. godine mogle proglasiti našom pobedom, zato su privredni sunovrat mogle proglasiti našim privrednim uspehom i zato su nešto što je sasvim egzaktno, dostupno svakom poslaniku, u formi završnog računa o budžetu za 2000. godinu, mogli proglasiti nečim što je ekskluzivno i tajno.
U julu mesecu smo razgovarali o izveštaju Ministarstva finansija i završnom računu za 2000. godinu, i taj izveštaj nismo prihvatili, jer smo ga vratili zbog toga što nije bio potpun, ali u slučaju gospodina Ivkovića on je bio celovit. U potpunosti je budžetska kontrola izvršila analizu rada njegovog ministarstva i utvrdila činjenice o kojima će se izjašnjavati sud, jer sam siguran da u ovoj skupštini sedi dovoljno odlučnih poslanika koji su spremni da insistiraju na ličnoj odgovornosti.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku zbog komentara odnosa unutar DOS-a i distance koja  se pojavila u politici koju zastupa Demokratska stranka odnosno Demokratska stranka Srbije,  distance koja je očigledna, koja ima svoje argumentacije na jednoj i na drugoj strani, distance,  koja je proizvela i formiranje jednog poslaničkog kluba, u najavi su dva ili tri, iz nekada jedinstvenog poslaničkog kluba DOS-a. Distance koja ima svoje negativne posledice, a u to sam uveren, ali distance koje ne treba da raduje one koji su politički poraženi na izborima u septembru i decembru mesecu. Mi se možemo razlikovati u razmišljanju o našoj budućnosti, ali smo i više nego jedinstveni po pitanju naše prošlosti, kao i u utvrđivanju odgovornosti za sve one koji su od Srbije napravili najtragičnije društvo od početka 21. veka u Evropi. Nema razloga za trijumf i likovanje, a pogotovo ne kada to čine osobe koje, po mišljenju jednih i drugih, ne samo da su bili svedoci propasti našeg društva, tragedije kroz koju smo prošli, već, najkonkretnije, akteri svega, a između ostalog i onog što im smeta čak i kada se nalazi na filmskoj traci. Skupština Srbije ne treba da se bavi uređivanjem televizijskog, niti bilo kog medijskog prostora.
Građani Srbije imaju mogućnost izbora. Mi smo, kao nova vlast, dužni da im pokažemo šta sve danas pokušavamo da rešimo i kakve su posledice vlasti sa kojom se suočavamo. Oni koji su 1995. godine građanima Srbije poklonili srpsku Srebrenicu, poklonili su i spisak od 7.500 nestalih građana, 7.500 ljudi koji, pored toga što se razlikuju po imenu i prezimenu od nas, imaju mnogo toga sličnog sa nama.Pravo na slobodan život i pravo na ljudski odnos prema njima.
Srbija to ne zaslužuje, niti je to urađeno u ime srpskog naroda. To je urađeno u ime onih sa kojima smo se rastali u septembru i decembru mesecu, u ime onih za koje tražimo odgovornost zbog toga. (Aplauz.)

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, konačno, gospodine Vučiću, nisam vas pomenuo, jer nisam bio u sali kada ste vi, eventualno, govorili. Obavešten sam o tome da je zahtevano formiranje anketnog odbora, ali nemam pravo da pominjem vaše ime,  obzirom da nisam bio u sali. Dakle, to što vas nisam pomenuo, ne znači da sam pokušao da izbegnem razgovor konkretno sa vama.
Pitanje ratnih zločina je pitanje na koje mi moramo ponuditi odgovor, ali ne kao nacija, mada možemo i na takav način prići tome, prići kao ljudi. Rat proizvodi ratne zločine, rat u kome je prisutna samo jedna strana ne postoji, bar nije do sada postojao. Ali, pravo da govorimo o svojim žrtvama proizilazi iz spremnosti da ukažemo, ne na naš narod, već na pojedince, koji su, navodno u naše ime, počinili ratne zločine.
Nisam govorio o sedam i po hiljada ubijenih muslimana, govorio sam o spisku od sedam i po hiljada imena. Čak, nisam rekao da je reč o muslimanima. Mislim da bih time počinio nepravdu. To su ljudi sa istim pravom kao i mi, da žive slobodno i da im niko ne dovodi u pitanje njihov život. Gde su oni danas, to ne znam. (Galama u sali.)

Juče sam imao prilike da vidim deo istine. Ono što mi u tome smeta jeste što nisam imao prilike da vidim šta se desilo sa srpskim selima u Podrinju. Ali, o tome takođe možemo da govorimo. Ne na taj način što ćemo negirati ono što je urađeno u naše ime, jer niko od nas to nije tražio, niti bismo mi na nešto tako pristali. Tako nešto osuđujemo najodlučnije i iz toga crpimo pravo da tražimo one koji su počinili ratni zločin nad nama samima.
Nikada se u Beogradu, do juna ove godine, nisu pronalazile zakopane masovne grobnice sa ženama, decom, civilima, vojnicima, koji su zakopavani i paljeni. Pa, mi smo nasledili ovo društvo sa spomenikom u Košutnjaku, koji su oni koji su napali našu zemlju podigli viteštvu srpskog naroda. Šta ćemo mi ostaviti generacijama koje dolaze? Agoniju, tragediju? To će biti naša zajednička tragedija ako ne kažemo ko je odgovoran za to.
Nijednog trenutka neću reći da ste odgovorni vi, reći ću da ste odgovorni za Zakon o informisanju, jer ste ga branili, ali nikada nisam čuo da ste branili ratni zločin. Ako to jednoga dana učinite, onda ću ukazati i na vašu ličnu odgovornost. Nikada nismo rekli da je Srpska radikalna stranka odgovorna za ratne zločine, ali onoga trenutka kada budemo imali ime i prezime svakog radikala koji je za tako nešto odgovoran, to ćemo reći. Jer, (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) izbegavanje toga, bilo bi poistovećivanje 300.000 glasova koje ste dobili na poslednjim izborima sa jednom takvom idejom, a siguran sam da u Srbiji ne da nema 300.000 ljudi, nego nema troje ljudi koji bi podržali politiku ubijanja nevinih, koji bi podržali politiku stvaranja masovnih grobnica u predgrađima Beograda, paljenja leševa, krematorijuma.
Pa, Evropa se sa tim rastala pre 50 godina. Ovo nije nacističko društvo. Za nas je to neprihvatljivo i to vrlo jasno osuđujemo (aplauz).

Pomenut sam od gospodina Šešelja, gospodina  Nikolića i verovatno svih onih koji će me pomenuti. Skupština nije mesto na kojem mi želimo vas da optužujemo, niti mi želimo vama da sudimo. Nervoza i vika sa kojom vi reagujete na nešto što nema nacionalni interes niti sme da ga ima, već strogo individualni, mnogo više okrivljuje vas od svega onoga što smo mi rekli. Danas je tema ovog parlamenta Zakon o građevinskom zemljištu. Ako možemo da se vratimo na izmene i dopune tog zakona, a neki drugi put da razgovaramo o žutim osama, o svemu onome što može da ima veze sa nekim pojedincima koji ovde predstavljaju opoziciju.