Gospodine potpredsedniče, ne znam kome da uputim pitanje, vama ili gospođi Dragutinović. Mi na dnevnom redu imamo sada zakon o spoljnim poslovima i vidimo gospođu Dragutinović kako sedi kao, pretpostavljam, ovlašćeni predstavnik Vlade. Verujem da vas je Vlada ovlastila. Evo, mi ćemo sada da idemo u raspravu u pojedinostima, to su detalji, to je relativno stručnije nego ono u načelu, koleginica Vesna Pešić ima zaista konkretna pitanja i nejasnoće, pa pitam – da li ste vi u stanju na to da odgovorite?
Ako niste, onda zaista mislim da je važnije da se umesto na Rolan Garosu ministar pojavio ovde. Znam da je važan Garos, ali ovlašćenja koja zakonom traži gospodin ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, da pet odsto zaposlenih u diplomatskim konzularnim predstavništvima prima bez konkursa, zaista su velika ovlašćenja. Drugo, pravi se služba bezbednosti koja nije pomenuta u Zakonu o službama bezbednosti. Ja vas zaista cenim, gospođo Dragutinović, ali, iskreno, sumnjam da ste stručni za ova pitanja.

Poštovana potpredsednice, pošto na ovaj zakon ima mnogo amandmana, a vi ste rekli da smo dobili izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za saobraćaj i veze, ja nisam dobio, a vidim da nisu ni kolege, izveštaj Odbora za saobraćaj i veze, a on je važan zato što je na tom odboru prihvaćeno dosta amandmana koji nisu postali sastavni deo zakona. Imam samo jedan izveštaj, ovaj drugi nemam, a značio bi mi za diskusiju. Da li ste ga vi ostali dobili?
(Miloš Aligrudić: Neko jeste, neko nije.)

Da je Vlada prihvatila amandman gospodina Šamija, ne bih se javljao. Gotovo nam je identičan amandman. To samo znači da smo se zaista trudili da ovaj zakon popravimo, svi mi poslanici ovde. Jer, ako neki zakon ne može biti partijski, to je zakon o bezbednosti saobraćaja. Ovaj sada je još iz Titovog vremena i očigledno je da se taj zakon vrlo retko menja, a svakog sekunda ima efekte na hiljade i stotine hiljada građana.
Meni je pažnju privuklo obrazloženje Vlade kojim odbija načelo uzajamnog poverenja. Ima jedna rečenica, nisam pravnik, ali sam konsultovao pravnike koje se čude nad tom rečenicom: „Ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, to bi značilo da učesnici u saobraćaju imaju razlog da se ponašaju sa manjim stepenom opreznosti, verujući da će se svi drugi učesnici ponašati u skladu sa pravilima saobraćaja“.
Poći od pretpostavke da će neko kršiti pravo, u pravu prosto ne ide, nije stručno. Kako to može?
Znači, ovaj koji je to pisao polazi od pretpostavke da ću ja, ako se usvoji načelo uzajamnog poverenja, sedajući u kola namerno prolaziti kroz crveno svetlo, jer će ovi koji voze na zeleno svetlo biti pažljivi. Zaista mislim da je obrazloženje nepravno.
Mislim da se radi, a ovo pričam zbog građana, o ''zaštiti'' ili izbegavanju odgovornosti putara. Ovaj član zakona, odnosno izbegavanje uzajamnog poverenja, najbolje pokazuje nameru da za sve bude kriv vozač, a ne, recimo, putar. Jer, ovaj član zakona kaže da, kada izađeš na ulicu, ti moraš da predvidiš da putar nije obeležio rupu. I uvek ćeš biti kriv, jer ima onaj drugi član koji kaže - nisi prilagodio vožnju uslovima puta, karakteristikama itd.
Znači, voziš u skladu sa dozvoljenom brzinom, slomiš kola i opet ćeš ti biti kriv zato što si morao poći od pretpostavke da je prirodno da rupa bude na putu i da je prirodno da bude neobeležena i zbog toga, iako piše 60, moraš da voziš 30 km na sat.
Ovo je zaštita neodgovornosti onih drugih subjekata saobraćaja. Jer, podsećam, nije samo vozač subjekt u saobraćaju, nego i policija, putar itd. Zato mi je žao što nije ministar ovde, možda bi on mogao da preseče.

Evo opet, da je prihvaćen amandman gospodina Šamija, ja se ne bih javljao, gospodine Mrkonjiću.
Zbog građana, treba praviti razliku zašto smo mi protiv ovakve formulacije naselja. Zato što se kasnije, u članu 159, da izvući pravo policije da kažnjava unutar naseljenog mesta sa tvrdnjom da je u tom naselju, kako je zakonom definisano, ograničenje 60.
Međutim, unutar naselja postoje delovi gde nije ograničenje 60. Pogledajmo Novi Beograd, nema znaka pored SIV-a. Kroz Košutnjak može da se vozi 80 po sadašnjem zakonu. Ali, policija često neuke vozače tu zaustavlja tvrdnjom da je tu, pošto je unutar Beograda, ograničenje 60. A nije tačno. Jer, tu ne možete očekivati pešake, tu je put dovoljno širok, dovoljno bezbedan, nikakvih pešaka okolo nema, nema zgrada da neka deca pretrčavaju.
Zato mislimo da ovaj zakon ima generalni problem, koji se ne može otkloniti ni amandmanima. Doći će neko vreme kada ćemo stvarno donositi evropske zakone, a to znači da policija ne može pisati zakon, otvarati i zatvarati auto-škole, određivati ko može i pod kojim uslovima da obavlja tehnički pregled, davati dozvole, određivati ko je savladao obuku itd. nego će imati samo obavezu da sprovodi zakon.
Pošto to nije tako, pošto policija ima suviše velika ovlašćenja, mi se trudimo da ta ovlašćenja preciziramo, da bismo ostavili manje mogućnosti za slobodno tumačenje. A slobodno tumačenje objektivno ide na štetu pre građana nego policije, dovodi do svađa, nepotrebnih troškova itd.
Zato mislimo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer će se ograničiti diskreciono pravo policije da unutar naselja, tamo gde je dozvoljena brzina veća od one koja je propisana u naselju.
Jer, prirodno je da, kada ima četiri trake, dve u jednom pravcu, gde nema zgrada okolo, ograničenje bude 80, da ne kažnjava neuke vozače koji će misliti da je unutar naselja, kao što je Beograd, apsolutno ograničenje recimo 60, ili 50 kako se predlaže, nego da postoje delovi naselja u kojima može da se vozi i 80. To je bila suština.

Suština amandmana koji sam predložio je da se uvede obaveza za jedinice lokalne samouprave da osnuju telo, komisiju, savet ili slično, inspektora, može da bude inokosno telo, jedan čovek koji bi usklađivao poslove bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga te jedinice lokalne samouprave.
Zakon ne predviđa obavezu, nego kaže - može da osnuje. Zaista mislim da, ako je svima do promene slike saobraćaja u Srbiji i smanjenja štete koju trpi društvo zbog saobraćajnih nesreća, onda treba uvesti obavezu.
U obrazloženju se kaže da neke jedinice teritorijalne samouprave nisu u stanju da u roku od šest meseci to formiraju. Mislim da je i najsiromašnija opština u stanju da odredi jednog ili dva službenika koji će se baviti tim poslovima ako to bude zakonska obaveza.
Sama ta aktivnost će doprineti poboljšanju bezbednosti saobraćaja u toj opštini, za koju vi ne kažete konkretno, ali u obrazloženju imate nekakvu fiktivnu nerazvijenu, siromašnu opštinu, pretpostavljam s juga Srbije, koja to neće biti u stanju. Naterajte ih. To je i njihov interes, i kod njih se dešavaju saobraćajne nesreće. Ova zakonska obaveza će doprineti, bar u nekom procentu, bezbednosti saobraćaja.
To je bio smisao amandmana. Ne vidim zašto predlagač vodi računa o tome da li će neko to moći u roku od šest meseci, da li će mu biti teško, da li ima para... Ako je to zakonska obaveza, onda će se formirati takvo telo bez sumnje. Hvala.

Drage koleginice i kolege, ovaj amandman je jedan od pokušaja da napravimo evropski zakon. Šta je suština ovog amandmana? Pošto se već formira Agencija, i dobro je što se formira (za razliku od levih i desnih radikala, mislim da je Agencija dobra stvar), mislim da licence za one koji organizuju i sprovode vozačke ispite treba da daje ta agencija. To znači da policija nema šta da traži u tom procesu.
Policija treba da kontroliše primenu ovog zakona, ali da otvara auto-škole, zatvara auto-škole, kontroliše rad, daje dozvole za tehničke preglede i još određuje ko je položio vozački ispit, sedi u komisiji - to nije duh evropskog zakona. Treba izvući to, kao što je to u Evropi, iz policije. Zna se šta policija radi.
Gospodine Mrkonjiću, ta agencija je pri vašem ministarstvu, odnosno vi biste je formirali. To znači da ta agencija, prirodno, onaj ko je zadužen za saobraćaj, uzima u svoje ruke i polaganje vozačkih ispita.
Znam da se u vozačkim ispitima, u obukama, vrte desetine miliona evra godišnje. Samo 150.000 godišnje ima prijavljenih vozačkih ispita, to je veliki novac. Ali, u obrazloženju ima jedna čudna formulacija: ''U tom smislu'' (pošto policija već kontroliše saobraćaj) ''Vlada smatra da je neophodno da prilikom utvrđivanja nivoa znanja budućih vozača policijski službenici učestvuju u proveri''.
Ne kažem da policijski službenici ne treba da učestvuju u proveri, mislim da Agencija treba da da licencu onome ko je sposoban to da radi. I ne kažem da policijski službenici treba da budu isključeni. Mogu policajci, ako dobiju licencu od Agencije, da učestvuju, ali zašto ne bismo, evo, gospodin Šami i ja to isto mogli ako dobijemo licencu? Zašto ne taksista? Po čemu je policajac taj koji zna ko zna da vozi, a ko ne? Je li osnovno zanimanje policajca da vozi? Ne. Taksista je mnogo kvalifikovaniji da učestvuje u proveri znanja nego policajac, ako ćemo pošteno. Raznosač pica isto vozi, možda vozi i više nego policajac. Policajac valjda ima nekakva druga posla, pa usput i vozi.
Mislim da svako ko hoće, zna, ume i dobije licencu od Agencije, treba da učestvuje u tome. Pa neka to bude tezga nekom taksisti, bože moj, šta je to strašno. Ne kažem da policajci ne treba da učestvuju, ali da policija i dalje ima presudnu reč o tome ko će dobiti dozvolu..., a ima, jer ih dvojica sede, jedan je policajac, pa ako policajac kaže ''nisi položio'' - nema dozvole.
Mislim da će ovo rešenje otkloniti mnoge izvore korupcije, o čemu neću da pričam, da ne trošim vreme, jer je mnogo važno da ljudima približimo rešenja iz ovog zakona kroz ovu raspravu, ali ''depolicizacija'' ovog procesa je nužna i ovo je amandman koji tome doprinosi.

Prihvatate ovaj moj amandman da se dvaput godišnje podnosi izveštaj? Ja sam podneo jedan, kad kažete oba, mislite i na naredni? Ako prihvatate, nemam šta drugo, sem da kažem hvala.

Ako znam dobro da računam, oko ovog amandmana se radi u stvari o novcu koji ostaje policiji. Tu ima dva problema. Ako sam dobro izračunao, po predloženom zakonu policiji bi od kazni išlo 52,5% od ukupno naplaćenih kazni. Pošto 70% ide policiji, to je 52 i hajde da uzmemo da je to, a cifre su negde oko 40 miliona evra godišnje, odnosno 30-40 miliona. Tu je otprilike za opremanje saobraćajne policije negde preko 20 miliona evra po predloženom zakonu, a legis DSS bi svukle to za nekih 15%. Jer, kad se preračuna procenat na procenat, ostalo bi 38,5%, dok ovako vam ostaje 52%, što je otprilike razlika od 15%. To je jedan problem.
Zaista ne mogu da sudim onu opciju koju vi želite od kazni. Ja samo strepim da je zakon naštelovan tako da će policija biti prilično motivisana da naplaćuje kazne, što nije loše, jer izvesnost kazne povoljno doprinosi bezbednosti saobraćaja. Sada, pošto policija ne radi, ne kažnjava za pojas itd., objektivno imamo štete zbog toga. Ne sumnjam da policija čeka da se donese zakon pa da bude stroga, kako bi dokazala da je zakon koji je ona pisala fenomenalan. Ali, vratimo se mi na nešto drugo.
Kada kažete da to ide za saobraćajnu policiju, da li su tu i vozila ili samo oprema, radari i sve ono što doprinosi bezbednosti? Ako su vozila, onda ministar sledeće godine može internim aktom policije da vozila iz saobraćajne policije prebaci u kriminalističku policiju, u pograničnu policiju, gde onda, složićete se, novac od kazni ne ide u svrhu povećanja bezbednosti saobraćaja. Svejedno da li 38% ili 52%, govorimo suštinski.

Apelujem ne na vas, gospodine Mrkonjiću, nego na ove kolege pored vas, nisu iz vašeg ministarstva. Kritikujemo vas za ono za šta zaslužujete, hvalićemo vas za ono za šta zaslužujete kada prihvatite amandmane. Učinite nešto da nas ubedite da ste spremni da se odričete tih policijskih monopola u ovoj sferi.
Gospodin Aligrudić je, u stvari, predložio amandman koji ovo znači. Sada, po ovom zakonu, od 40 miliona naplaćenih evra kazni, vama bi, odnosno Upravi saobraćajne policije, pripalo 22 miliona. On predlaže, faktički, da vam pripadne 16, a onih šest do 22 da Vlada odlučuje za šta i kako i kada da vam da. Mislim da je to potpuno razumno, posebno što, da budemo pošteni, i od ovih 30%, tj. od ovih 12 miliona koji idu lokalnim samoupravama, ''ogrebaćete'' se vi prilično dobro.

Ovim amandmanom naprosto pojačavam taj član, pošto se u članu 22. govori o situaciji kada se nešto desi na putu što ugrožava bezbednost saobraćaja, i sad se nabrajaju učesnik u saobraćaju, vlasnik, odnosno korisnik vozila... Znači, tri ili četiri stava su o obavezi onog ko je to uočio (kamen, prepreku itd.), a nigde nema policije. Samo predlažem da je policija obavezna da odmah po saznanju za događaj, odnosno pojavu koja može da ugrozi ili ugrožava bezbednost saobraćaja, preduzme mere radi otklanjanja opasnosti.
U obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana kaže se da je odredbom člana 294. Predloga zakona predviđeno da će, kada se u kontroli saobraćaja utvrdi postojanje neposredne opasnosti po učesnike u saobraćaju, nadležni organ unutrašnjih poslova narediti upravljaču puta da preduzme mere za otklanjanje neposredne opasnosti.
Složićete se da to što vam je obrazloženje da ovo postoji u članu 294. ne može biti razlog za odbijanje ovog amandmana koji policiji utvrđuje obavezu. Zamislite, znači, ako policajac nije kontrolisao put, a video je, onda on nema obavezu da prijavi putaru. Šta znači da prijavi putaru?
Nisam mislio da ću doći u priliku da pominjem nesreću bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jočića, ali neka vam ona bude za nauk, a niko nije odgovarao za tu nesreću. Zašto? Je l' niko nije kriv? Neće biti, čovek je teže povređen, mora neko biti kriv. Je l' bila ta rupa na ogradi? Bila je. Je l' možda policija redovnom kontrolom otkrila rupu na ogradi, pa naredila putaru da zakrpi ogradu, pa dok se sve to desilo, to kuče je prošlo i došlo je do nesreće? Mislim da morate da preduzmete i neke obaveze, a ne samo da imate prava po ovom zakonu. Šta vam fali da piše da, pored učesnika u saobraćaju, vozača, vlasnika, prolaznika i svih, i policija ima neku obavezu da nešto uradi kada vidi prepreku?
Skandalozno je koliko je zakon dosadašnji loš. Na kraju krajeva, dokaz je to što niko nije odgovarao zbog nesreće ministra Jočića, što će reći da možemo samo iz te činjenice da pretpostavimo ko je za nesreću kriv. Po ovom zakonu će na kraju ispasti da je Jočić kriv. A i ako ima njegove krivice, svakako ima i nečije druge, mnogo više.

Moj amandman samo konkretizuje ovaj stav člana 23. Napisali ste: ''Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza''. Znate, tu gumenu formulaciju prilagođavanja brzine treba izbaciti zato što zaista dozvoljava apsolutno veliku diskrecionu vlast i policiji i sudovima. Uvek je - nisi prilagodio brzinu; iako si poštovao znak, kriv si jer nisi prilagodio brzinu.
Ja samo predlažem da se to drugačije formuliše. Ako način kretanja, odnosno ponašanje pešaka, jer prvo od toga moramo poći, šta ako je pešak okrenut leđima, ne pokazuje nameru da će preći, pa odjedanput se okrene i potrči, objektivno, vozač ne može biti kriv ili ne može biti sto posto kriv. Dajte malo odgovornosti. Ako već nećete policiji nikakvu odgovornost, skinite malo s vozača i na pešake.
Znači, ako način kretanja, odnosno ponašanje pešaka pokazuje da će se pešak naći na putanji vozila, vozač je dužan da preduzme radnje radi izbegavanja kontakta s pešakom.
Kažete da je dužan da prilagodi brzinu. I stalno ste fokusirani na tu brzinu. Nije samo brzina ono što može da izazove nesreću. Može da priča telefonom, a ide sporo pa ne vidi, ili se okreće. Zato mislim da je ovo što predlažem konkretnije i biće jasnije ko je kriv. Ovako će uvek biti kriv vozač.
Treći stav: ''Na delu puta'', kažete vi u Predlogu, ''na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni'', baš je tako napisano, ''saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju'', znači ili se kreću deca ili ima znakova, ''vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću''.
Predlažem da piše: ''Na delu puta'', pošto se radi o deci i mislim da ona moraju da uživaju veći stepen zaštite, najveći, to se vidi iz prioriteta, ''na kome ima osnovanog razloga da predvidi izlazak dece na put'', to postoji i ako nema znaka da su deca na putu i ako ne vidi decu, ''vozač je dužan da se kreće takvom brzinom pri kojom neće ugroziti bezbednost dece''. Mislim da ova moja formulacija više ide u korist dece nego vaša.

Ovaj član Predloga zakona reguliše upotrebu mobilnih telefona i drugih uređaja za komunikaciju u vozilu. Prvi stav kaže da ''vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje''.
Mislim da je ovaj član zakona generalno prilično loše formulisan. Recimo, iz ovoga zaključujem da može da kuca poruke. Kada ga pažljivo pročitate, omogućava mi da telefoniram sa „hends fri“, da imam uređaj, ali mogu da koristim telefon.
Stav 4. ovog člana se poziva na odredbe iz stava 1. ovog člana, koje se odnose na druge uređaje, valjda ne na telefon, nego pretpostavljam na radio-stanice i ostalo. On se ne primenjuje na vozila sa prvenstvom prolaza, na vozila pod pratnjom i vozače auto-taksi prevoza u obavljanju službene dužnosti.
Nema ovde nekakve suštinske primedbe, kao kod one uzajamne solidarnosti, ili kako već beše, i nekih drugih članova koji će doći, kao što je npr. verodostojni dokument, zapisnik itd. Ovo je samo stilska formulacija, koja je jasnija, po mom sudu, u mojoj formulaciji.
Zanimljivo je da ovaj dodatak, u kome predlažem da ''u naseljenom mestu vozač ne sme da iz neopravdanog razloga stvara buku vozilom'' (to je dodatak na ovo o mobilnim telefonima), vi odbacujete ovaj moj amandman sa obrazloženjem: ''Vlada ne prihvata ovaj amandman jer je pitanje zabrane stvaranja buke vozilom određeno članom 164. stav 2'', a uopšte ne pominjete ovo što sam formulisao oko mobilnih telefona.
Mislim da mnogo preciznije mora da se formuliše ovaj član oko mobilnih telefona. Zaista u praksi, imam iskustva iz drugih zemalja, predviđam prilično nesporazuma sa policijom i građanima oko mobilnih telefona i ovih drugih uređaja, posebno za ove javne službe itd. Jer, ovde ste samo pomenuli taksi, niste pomenuli vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom i ima ih još, predvideo sam i korisnike drugih uređaja, radio-stanica, koje vi niste predvideli, tako da će oni biti van zakona.

Moram da kažem da sam prosto šokiran. Da li, gospođice Milošević, to znači da ste na Odboru glasali za ovaj amandman, ali ćete, kada dođe Dan za glasanje, glasati protiv amandmana jer vam je neko objasnio da je ono bila greška? Znači, svi iz vladajuće većine koji su sa nama iz opozicije glasali za ovo su pogrešili? To me podseća na jedno rešenje koje ste kasnije uveli, da 250 vozača može da pogreši, a jedan da bude ispravan, kada se radi o udaranju otpozadi, ali doći ćemo do toga.
Svaka vam čast. Dok imate ovakve lobiste, ja se ne brinem za policiju. Možemo stvarno da budemo srećni što, kada ga je Jočić oteo iz ministarstva saobraćaja, niste napisali još gori zakon. Ovo je skandal. Ovo pričam zbog građana. Ako postoje vozila u koja se ugrađuje uređaj, to znači da ne postoji... Koja zemlja i koji proizvođač je lud da stavlja uređaj koji ometa radar? Ne postoji takav radar. Postoji za detektovanje.
Gospodo, nemojte da se lažemo. To je njihov interes. Imaju svoje lobiste svuda ovde u sali. Prihvatili ste amandman i sad nećete da ga prihvatite. Suština je u tome što policija vara građane da ih snima, a ne snima ih. I zato građani imaju pravo da imaju detektor. Ne ometač, nego detektor. Da ne mogu da ih lažu da su ih snimili. A to se dešava i svi to znate. I naivni plaćaju.
Gospođo Milošević, vi kažete - građanin će sada propisno da vozi samo tamo gde se snima, a kada ne detektuje da je radar u blizini, onda će da divlja. Koji je to vozač? A šta će sada da radi taj? Sada će da poštuje propise? Taj će sada divljati non-stop, a smiriće se kada vidi radar. Znači, detektor doprinosi bezbednosti saobraćaja. Divljaci će divljati, osim povremeno, kada vide da ih snima radar. Sada divljaju sve vreme.
Ne razumem. Kažite otvoreno o čemu se radi - želimo diskreciono ovlašćenje, želimo da radimo kao do sada, nije policija spremna da se menja u evropskim standardima i, prosto, da razumemo. Šta da radimo - živimo u ovoj zemlji, živećemo, nosićemo se, pričaćemo, ali nemojte da nas pravite ludim. Pa, stvarno.

Samo za kraj, da se vratimo na temu. Policija ima apsolutno glavnu, a možda i jedinu ulogu u kontroli ovog zakona, u kontroli bezbednosti saobraćaja i primeni zakona. Tu ništa nije sporno. Ja imam problem sa ulogom policije u drugim oblastima - obuka itd., o tome smo pričali.
Ovde se radi o kontroli saobraćaja. Policija zakonski kontroliše vozače da li krše propise. Zašto je problem da i vozači kontrolišu policiju? Nikakav problem. Da ne pričamo o drugim stvarima, jednostavno, ovo omogućava vozaču da kontroliše policiju u toj meri da li mu je merena brzina. To je sve. Zašto je to nekom problem ako nema manipulacija, prevara itd.?
Prosto, oni nas kontrolišu i mi njih kontrolišemo. To je toliko prirodno da proizvođači automobila te uređaje ugrađuju u vozila u fabrikama.
Zaista ne razumem kako se desilo ovo što se desilo, kada su na sednici Odbora svi prisutni glasali "za". Tako da, gospodine Mrkonjiću, nadam se da nećete reći ovde da se ne vezujete i da se nećete vezivati, jer možete da dobijete kaznu iako niste poslanik i nije iza Slavica Đukić-Dejanović nego Gordana Čomić, pazite, ali bih voleo da se izjasnite o ovom amandmanu.

Ovaj član govori o načinu vezivanja u kolima, posebno o načinu vezivanja dece. Mislim da ima dva problema ovde.
Prvo, ovako je formulisano za dete do tri godine starosti: "Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika".
U redu - osim za vozila za javni prevoz putnika, međutim ova formulacija implicitno dovodi do toga da je zakonski prenositi ili voziti bebu do tri godine, dete do tri godine u korpi za veš. Piše - u korpi. Ne piše da mora da bude vezano u tom posebnom sedištu.
Iskreno, mislim da je bolja moja formulacija: ''Kada se dete do tri godine starosti prevozi u putničkom vozilu, ono mora biti u homologovanoj dečijoj bezbednosnoj korpi ili homologovanom sedištu za bezbedan prevoz dece, podešenim za taj uzrast deteta''.
Znate, gospodine Mrkonjiću, da skoro 200 ljudi godišnje umre ili pogine zbog nevezivanja. Zato smo i bili ljuti kada ste, kao faktor bezbednosti, rekli da se ne vezujete. Ovo, bez obzira što će ministar bliže odrediti način prevoza dece, mora biti u zakonu, mora biti zakonska obaveza.
Imamo tu još jedan problem, koji uopšte niste rešili ovim zakonom, problem dece između tri i 12 godina.
Imamo treći problem. Ako sam dobro razumeo, vi ste prihvatili amandman narodnog poslanika Mome Čolakovića koji se tiče vezivanja osoba nižih od 150 santimetara. Poseban je način vezivanja osoba nižih od 150 santimetara.
Ako obrišete taj poseban način, verujte, nadam se da se to neće desiti, dovode se u opasnost niske osobe da im u nekoj nesreći pojas, hajde da ne kažem odseče glavu, ali da ima mnogo ozbiljnijih posledica nego na način na koji je to uređeno u Evropi. Ovaj član, kako ste ga vi formulisali, protivan je Evropskoj direktivi, verujte mi. A u nekim drugim slučajevima rado se pozivate na Evropsku direktivu.
Mislim da mora da se definiše, to je svrha mog amandmana, i prevoz dece između tri i 12 godina i da se ovo za decu do tri godine jasno formuliše.
U ovom vašem članu kažete - korpa, čak ne piše da mora da bude vezano to dete do tri godine.
Ovo je tehnička stvar i ne vidim ništa što bi moglo da utiče na slavu onog koji je pisao. Prihvatite ovaj amandman, radi se o deci, radi se o bezbednosti, ne zadire u policijska prava, samo zadire u bezbednost i mnogo je bliže onom što je u Evropi.