Poštovana predsednice, dame i gospodo kolege narodni poslanici, probaću da u tri minuta kažem u načelu nešto o dva zakona. Probao sam da se spremim za svih šest, ali je zaista nemoguće.
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja još nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali to ne znači da je svaki pokušaj Vlade da predloži zakon dobar i pohvalan. Ovaj zakon ima nekih manjkavosti na koje je ukazao i zaštitnik ljudskih prava kada je podneo petnaest amandmana. O tome ćemo više kada dođe na red rasprava o amandmanima, ali mislimo da je trebalo uvažiti njegove amandmane, zato što oni zaista popravljaju predloženi tekst i smatramo da time treba podržati rad nezavisnih institucija.
Član 45. koji povereniku za informacije ne dozvoljava uvid u podatke koje drže tajne službe, javna i tajna bezbednost, jeste zaista diskutabilan jer je praksa u drugim zemljama, a mi želimo da budemo kao druge zemlje koje idu ka EU, da poverenik za informacije ima pravo uvida i u te podatke zato što iz njih može da izvuče zaključak, u skladu sa njegovim poslom, da ima poseban pasvord itd. Mislimo da ovaj zakon, i to je naša osnovna zamerka, kao i Zakon o dostupnosti javnih informacija, zaista ne može da se primenjuje bez zakona o klasifikaciji podataka ili zakona o tajnama, u žargonu, i zato insistiramo na njegovom brzom usvajanju, da bi se ova tri zakona uparila.
Slična je situacija kao i kod Zakona o lustraciji, za koji, nažalost, i dalje ne postoji skupštinska većina da se primenjuje iako važi od 2003. godine. On se ne može primenjivati bez otvaranja dosijea tajnih službi, a za to očigledno još uvek nema političke volje.
Još jedna napomena, kada je u pitanju zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima – predviđeno je formiranje posebne policijske jedinice koja će oduzeti imovinu, već u istrazi, a upravljanje imovinom, a to je sva imovina, kako zakon definiše, za koju se ne može dokazati poreklo, daje se drugoj upravi, Direkciji, koja je pri Ministarstvu pravde.
Samo postavljamo pitanje: neko je pod istragom, a mi vidimo da su mnogi ljudi uhapšeni proteklih nekoliko godina, a malo je njih osuđeno – šta će se desiti sa imovinom onog ko je u istrazi? Oduzme mu se imovina i njome upravlja Direkcija Ministarstva pravde, traje istraga i proces nekoliko godina i na kraju taj ne bude osuđen, bude oslobođen, znači, nevin je, a njegova imovina umanjena – šta će se desiti sa tim? Zato mislimo da za onaj postupak oduzimanja imovine što radi posebna policijska jedinica, onaj ko vodi tu jedinicu treba da bude izabran malo drugačije nego ono što je sistematizacija radnih mesta u policiji.
Mislimo da ta osoba koja će oduzimati imovinu za koju nema dokaza o poreklu, a verujte, milioni ovih ljudi bi bilo u problemu kada bi morali da dokažu, ne govorim o velikoj nego o maloj imovini, u takvom smo vremenu i državi živeli, zato mislimo da ta osoba mora da bude izabrana na javnom konkursu, bez obzira na to što će to biti, u suštini, policajac. Ima u policiji sposobnih ljudi koji se bave finansijskim kriminalom, nije u redu da o tome odlučuje ministar ili direktor policije bez javnog konkursa. Hvala.

U suštini, nije ovo klasična povreda Poslovnika – član 225.
Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da izrazim zadovoljstvo rezultatom današnjeg zasedanja i reakcijom vladajuće većine na predlog LDP sa početka današnjeg dana – da svi zajedno učinimo sve da pojačamo imuni sistem naše ekonomije zbog onoga što se dešava u okruženju i zbog onoga što se dešava u našoj zemlji.
Izražavam zadovoljstvo što je predsednica Skupštine zakazala sednicu Odbora za finansije za sutra. Naš predsednik partije i poslaničke grupe je uputio pismo i premijeru Cvetkoviću, i guverneru, i direktorki Berze i Udruženju banaka.
Nadam se da ćemo sutra u jednoj kvalitetnoj raspravi moći da nađemo nekakva rešenja koja će relaksirati ovu situaciju koja zaista postaje neprijatna, zbog pada vrednosti berze itd. Možda je ovo put kojim možemo pokazati građanima Srbije da su moguća rešenja kada Parlament preuzme svoj deo posla da pomogne Vladi. Mislim da mi, narodni poslanici, imamo tu odgovornost.
Mi predlažemo da država poveća garancije na depozite u odnosu na sadašnji nivo, kako bi se pomoglo bankama. Ono što će možda vama biti neprijatno, ali očigledno da je to nužda, jeste da javna potrošnja u situaciji kada novca nema ni u Evropi, ni u svetu, i kada pada likvidnost domaće ekonomije, mora da se smanji.
Mi smo pred rebalansom budžeta. Možda će to biti prilika da pomognemo privredi, da više novca ostane privredi, a da država zategne kaiš. Jer, na kraju krajeva, naši građani će, kojima ovih dana skaču rate za kredite zbog pada dinara, takođe, morati da zategnu kaiš. Nekako je fer da država prva pokaže to.
Nadam se da je ovo početak neke nove prakse i da zajedno možemo da uradimo stvari koje će biti na korist građana, jer zato su nas i birali.
A pitanje, da bi ostalo strogo po proceduri – uvažena potpredsednice, imate li informaciju da li će na sednicu doći pozvani premijer, guverner ili ministar finansija, ili svi zajedno? Hvala.

Gospođo Dejanović, mislim da ćete ovog puta biti amnestirani u mojoj reklamaciji povrede Poslovnika za povrede koje ste vi učinili, jer je gospodin Nikolić izneo neke stvari koje, zbog građana, zaslužuju da budu objašnjene. Da, gospodine Nikoliću, LDP je bila protiv Ustava koji je napisao da su partije vlasnici mandata, svi vi, i Tadić, i Koštunica, i vi, gospodine Nikoliću, taj ustav ste usvojili.
Mi smo, gospodine Nikoliću, danas u Skupštini grada glasali da se oduzmu mandati vašim odbornicima, zato što je to u skladu sa zakonom, kao što je u skladu sa zakonom da vi u ovoj skupštini, dok se ne pojave blanko ostavke, možete da zadržite mandate.
Nismo mi glasali za te zakone, nego vi koji sedite ovde i većina vas koja sedi ovde. Zato nemojte uzimati LDP u usta, jer za nas ne postoje dobri i loši radikali, nego postoje dobri i loši zakoni. Na vreme smo upozoravali da su zakoni koje ste, zajedno sa sadašnjom vladajućom većinom, usvojili loši.
Gospodine Nikoliću, niste se pozivali na zakon kada ste uzimali, u ime Koštunice, mandate u ovoj skupštini. Da, mi smo govorili da je poslanik vlasnik mandata i da je to po Kopenhaškoj deklaraciji, na koju se pozvao Ustavni sud 2003, pod Vučetićem, kada su bili dovedeni u pitanje mandati DSS-a.
Prema tome, za LDP, bez obzira na to što je loš zakon koji ste vi doneli, a ne LDP, on je zakon dok se ne promeni. Kao što odbornici u Skupštini grada ne mogu da zadrže mandate, jer postoje te ostavke, tako vi, dok se ne pojave blanko ostavke, možete da zadržite mandate, ali ne možete da zadržite Administrativni odbor, jer je praksa da on pripada najjačoj opozicionoj grupaciji, a to je još uvek SRS Vojislava Šešelja.
Moram da kažem, zbog javnosti, da ovde ne donosimo zakone zbog predsednice Parlamenta i vladajuće većine, koji neće da dopuste da se o važnim zakonima za građane raspravlja na mestu ... Mi nismo pravili opstrukciju, mi hoćemo da pričamo o ovim zakonima, ali nam to vladajuća većina ne dozvoljava. S druge strane, manjina, kojoj i mi pripadamo, objektivno, takođe, u ovom slučaju pravi opstrukciju.
Ja vas molim, zakon je zakon i ako ćemo menjati zakon, dajte da ga promenimo, ali na vreme smo rekli – ni Ustav nije dobar. Zašto niste pričali o tome kada ste vodili kampanju, nego tek sada?
Nemojte uzimati LDP, nema dobrih i loših radikala, ima dobrih i loših zakona. Mi poštujemo zakon, čak i taj ustav protiv koga smo vodili antiustavnu kampanju. Evo, Ustavnom sudu tužimo Energetski sporazum sa Rusijom i ne pravimo nikakve demonstracije itd. Mi smo stranka ...

... Još jedna rečenica. Skoro da bih rekao da smo legalisti da ta reč nije, zaista, kompromitovana i potrošena.

Poštovane koleginice i kolege, gospođo Dejanović, čekao sam da se vratite u salu da bih reklamirao povredu Poslovnika, u članu 140, a u vezi sa čl. 225. i 226.
Moje kolege su o tome rekle i ja neću gubiti mnogo vremena, dali ste nam 15 minuta za šest zakona koji nemaju nikakve veze jedan s drugim. Ja ne zloupotrebljavam ovu poslaničku intervenciju da bih govorio o zakonu, ali moram da, po članu 225, upitam vas i ministra Markovića o sledećem.
Još novembra, ili decembra prošle godine, u ovu skupštinu, po Zakonu o narodnoj inicijativi, sa 70 hiljada potpisa, stigao je model zakona o klasifikaciji tajnih dokumenata.
To je zakon koji, zaista, ima veze sa zakonom koji se sada nalazi na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i sa Zakonom o dostupnosti javnih informacija. Njega nemamo danas na dnevnom redu, iako bi on, s pravom, mogao da bude uz ovaj zakon dodat. To je zakon, zbog gledalaca kažem, koji određuje po kojim kriterijumima nadležni funkcioneri, od predsednika do direktora Vodovoda, beogradskog, određuju šta je državna, vojna, službena ili poslovna tajna. Sada takvog zakona nema, sada je i dokument JNA o kasarni u Karlovcu, ako se nalazi još uvek ovde, vojna tajna.
Postavljam vam pitanje: gde se taj zakon izgubio, jer se taj zakon o klasifikaciji dokumenata, bez koga nema primene Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o dostupnosti javnih informacija, izgubio? U ovih godinu dana, bio je na sajtu i onda je skinut.
On nije mogao biti povučen iz skupštinske procedure, po dobrom običaju da nova vlada povlači predloge stare vlade, zbog toga što je to zakon koji su građani podneli. Taj zakon je napisala koalicija za slobodu pristupa informacijama, grupa nevladinih organizacija. Taj zakon je urađen u skladu sa zakonima koji važe u normalnim zemljama, kao što je npr. Slovenija ili Španija.
Za 15 godina, svega četiri ili pet dokumenata je dobilo oznaku državna ili vojna tajna. U ovoj zemlji je sve tajna. Pitam vas – gde je taj zakon koji su nevladine organizacije predale, u skladu sa zakonom, i, drugo – da li je tačno da je, uprkos tome da takav zakon postoji u proceduri, ministar za lokalnu samoupravu Milan Marković oformio radnu grupu za izradu zakona o klasifikaciji podataka i da se na čelu te radne grupe nalazi čovek iz BIA-e?
Da li to znači, ako je tačno, da nam takav zakon pišu oni na koje, prvenstveno, taj zakon treba da se odnosi, da bi se skinuo veo tajni sa rada i tajnih službi, da bi građanska prava u ovoj zemlji najzad mogla da se štite na način na koji se štite u svim evropskim demokratskim zemljama koje žele da budu članice Evropske unije?
Vi ste, koliko se sećam, vi većina, proevropska koalicija, koja donosi evropske zakone, doduše, ne na evropski način, ali, dobro.
Gde je zakon o klasifikaciji koji su podnele nevladine organizacije i da li je tačno da je Milan Marković...

... uprkos tome formirao radnu grupu, na čelu sa čovekom iz BIA-e, koja će nam napraviti zakon u kome će sve biti tajna?

Pa, svako ima svoju osmu sednicu.
Reklamiram povredu člana 225. Poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima. Nije ovo zakon o cepljenju i vakcinaciji pasa lutalica da može na taj način da ulazi u proceduru i da izlazi iz procedure. Moram vas podsetiti da se sa ove sednice često čulo da je ovo istorijski zakon, istorijska rezolucija. Mnogo je ovde bilo istorije, a posebno kada je u pitanju Kosovo.
Do juče, i većina ove strane, bez nas (pokazuje rukom), i cela ova strana donosili su Ustav, ubacivali preambule, a mi smo bili dežurni izdajnici, palile su nam se prostorije, pa i tog dana kada je uništen Beograd i kada su popaljene ambasade. Zato, ne može to tek tako; ili je Vlada najzad shvatila da je jedinstvena državna politika završena, da je dovela dokle je mogla da dovede, do onoga na šta je upozoravao LDP. Kada smo vam pre dve godine rekli – ovo što radite dovešće do nezavisnog Kosova, vi ste rekli da se mi zalažemo za nezavisno Kosovo. Kada smo vam rekli da vodite računa o Srbima i da se borite za prava srpske manjine na Kosovu, jer to ide svojim putem, vi ste nam rekli da smo mi albanski plaćenici, svi vi koji se svađate oko svega ovoga. Kada smo vam rekli da Rusija neće sačuvati Kosovo, nemojte joj poklanjati NIS, kada je Rusija priznala gruzijska Kosova, valjda vam je to jasno da neće sačuvati Egipat i ne znam koja druga zemlja.
Zato je važno da se objasni šta je razlog da je Vlada povukla ovu rezoluciju. Naprosto, toliko je bilo demagogije što se tiče Kosova proteklih godina, svih vas zajedno, da je red da se na to stavi tačka. Zato poslanici Liberalno-demokratske partije insistiraju da nam predstavnik Vlade gospodin Cvetković, ili neko koga on ovlasti, jasno kaže šta se to desilo tokom ovih nedelju dana kada se insistiralo da se ubaci Rezolucija o kontinuitetu državne politike o Kosovu i danas kada se bez obrazloženja ta rezolucija povlači.

Član 225; poslanik ima pravo da bude obavešten, dopuna. Vidite, gospođo predsednice, u kakvoj smo se situaciji našli. Vi ste deo vladajuće većine. Vlast optužuju iz opozicije, ono što je preostalo na ovoj strani, da ste promenili politiku o Kosovu i da zbog toga povlačite ovaj predlog. Voleli bismo da je to tačno, jer bi to bio dokaz da ste najzad počeli realistično da se bavite Kosovom, ljudima koji tamo žive i srpskom zajednicom, o čemu LDP dve-tri godine priča i zbog čega je zaista imao velikih problema.
Da vas obavestim, po četvrti put su sinoć razbijene prostorije LDP-a u Irigu. Zato morate da shvatite i našu emociju što se tiče ovog pitanja i naše insistiranje. Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, pomoći ćemo vam da sačekamo to mišljenje Vlade, odnosno obrazloženje zašto je to povučeno. Znači, s jedne strane vas optužuju da ste izdajnici jer ste napustili tu propalu Koštuničinu politiku koja je toliko zla nanela, politiku kontinuiteta sa Miloševićem, a mi kažemo – nadamo se da ste je napustili i nadamo se da ćete ubuduće voditi realističnu politiku i za to ćete imati podršku LDP-a. To smo hiljadu puta ponovili. Sada vi ćutite.
Zato moramo da sačekamo nekoga iz Vlade koji će reći jeste li vi izdajnici, pa ste odustali, što ćemo pozdraviti, jer odustajanje od propale politike može biti samo plus i pozitivno. Želimo da ovo isteramo, jer to Kosovo i ono što ste vi LDP-u, i novinari, i mediji i aktivisti, radili u proteklih nekoliko godina apsolutno zaslužuje odgovor, odnosno zaslužuje da LDP na ovome insistira, ma koliko vama to čudno izgledalo. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ističem povredu Poslovnika, po članu 104, da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, smatram da kada se iznesu netačne činjenice da se time narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Ne mislim da je gospodin Popović to uradio s namerom itd, ali je nesporno da je rekao da će 300 miliona evra biti godišnja tranzitna taksa i prihod Srbije.
Prvo neće biti toliko nego 10 puta manje. Drugo, i ako bude, to nije prihod Srbije nego ruske državne kompanije.
Treće, gospodin Popović pominje već drugi put danas Zarubežnjeft, kupovinu i akviziciju te ruske kompanije u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Koliko su platili rafineriju koja je obrasla u korov, šipražje, koja se raspada: 126 miliona evra. Uz to su dobili 60 pumpi Petrola i nešto što zaista jedino vredi u toj akviziciji, govorim o Republici Srpskoj, a to je Rafinerija ulja u Modriči.
To je otprilike tri puta manje nego što dobijaju i što im vi nudite kroz NIS, a vrednost toga je najmanje deset puta veća. Ne možemo sada da pričamo o vrednosti, jer na kraju krajeva ne znamo i ne želite da se sazna vrednost NIS-a, a jedini način da se sazna vrednost NIS-a je da ide na tender. To su neki podaci za koje ne bi bilo dobro da odu među građane i da građani pomisle da je ovo dobar sporazum.
Ponavljam, LDP nije protiv gasnog sporazuma sa Rusijom, nije protiv saradnje sa Rusijom, ali ne pod ovim uslovima. Mi ne napadamo posao sa Rusijom, ne napadamo ništa osim loš sporazum koji je prethodna vlada potpisala i nažalost nova Vlada stavila pred nas na glasanje, ovu rusku verziju, jer na kraju krajeva to je jedina važeća i zvanična verzija.
Dakle, s podacima malo pažljivije, jer nije u redu da ako nemate argumente da branite ovaj sporazum, onda iznosimo nekakve brojeve koji mogu nekoga da opčine, dajmo argumente. Mi iznosimo argumente zašto ovo ne valja, a ne pričamo o politici i političkom uticaju koji će ruska država imati na srpsku državu, biće prilike tokom rasprave da se bacimo i na politiku.
Na kraju krajeva, kada pričamo o tranzitnom prihodu koji će ruska država imati, a ne Srbija, jer će imati većinsko vlasništvo, onda da kažemo koji je to neto prihod. Hoćemo li se obogatiti na Republici Srpskoj, pošto će po svoj prilici na osnovu kapaciteta gasovoda to sve ići samo u Bosnu? Hoće li taj gasovod da dođe iz Rusije preko Crnog mora i da preskoči da pravo dođe u Dimitrovgrad ili dolazi nekom zemljom Bugarskom? Da li mi plaćamo tranzit kroz tu zemlju?
Nemojte o ciframa tako olako, zato što, na kraju krajeva, ako bude ruski prihod, šta se to nas tiče. To je prihod te kompanije. Svakako je prihod mnogo manji nego što ste pomiljali, a akvizicija ruske druge državne kompanije u Republici Srpskoj pokazuje, na najbolji način, koliko je ovo potcenjeno, odnosno koliko je skandalozan ovaj sporazum i koliko se jeftino prodaje nešto što je stvarano decenijama i što treba valjda da ostane i onima koji dolaze iza nas. Hvala.

Opet isti član, pošto se opet radi o bojevima. Neće po ovom sporazumu ruska država imati 51%, ovde to ne piše. Ovde piše najmanje 51%, a naša država će imati ne 49, nego najviše 49%. Najmanje 51% može da bude i 100, najviše 49% može da bude i nula.
Prema tome, kad citirate sporazum za koji se zalažete tako zdušno, citirajte korektno - najmanje 51. S druge strane, onaj ko upravlja kompanijom odlučuje gde ide profit i kako ga transferiše. Prema tome, završiće u Ruskoj Federaciji.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministri, kolege i koleginice poslanici, reklamiram povredu Poslovnika po članu 104. Opet iznošenje netačnih podataka, što vređa dostojanstvo Skupštine, jer građani koji nas gledaju mogu da pomisle da je to istina, pa sutra, prekosutra, kada sve bude drugačije, da svi budemo odgovorni kao poslanici. Zato treba ukazati na netačne stvari.
Kaže moj uvaženi prethodnik da ne može sve u sporazum da uđe, pa i to oko zaštite životne sredine, valjda se to podrazumeva, imamo mi propise, dajemo dozvole, pa ćemo valjda da stisnemo rusku državnu kompaniju da poštuje neke buduće propise koji proizilaze kao obaveza iz SSP, koji ćemo nadam se vrlo brzo ratifikovati. E pa nije tako. Ne da se to ne pominje, nego se upravo pominje u članu 11, gde piše da srpska strana za realizaciju projekta navedenih u članu 1. ovog sporazuma obezbeđuje: dodelu zemljišnih parcela koje zadovoljavaju ciljeve, uslove i realizacije pomenutog projekta i neopozivu dodelu, znači nema nazad, u odnosu na navedene zemljišne parcele itd, njihovo sigurno i stabilno energetsko obezbeđivanje, dodelu povoljnog carinskog i poreskog režima. Znači, povoljnog carinskog i poreskog.
I još im poklanjamo, pored NIS-a, pored onog prihoda od prirodne rente koji je gospođa Popović izračunala na 15 godina koliko postoje zalihe, i ovo im poklanjamo. Zadnji stav tog člana 11. kaže - zadržavanje u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa akcionarskog društva NIS, važećih zahteva u pogledu kvaliteta, produkata od prerade nafte koja se proizvodi. Znači, sada važećih, ne mogu da budu stroži.
To piše, to znači da Pančevo nema šansu da prodiše, to znači da sve ono što sadašnja tehnološka zastarela postrojenja NIS-a izbacuju rusima se omogućava da nastave. Zašto?
Zato što je ovo drugo skupo. Znači, poklanjamo i na svakom koraku, pa i ovde troškovi zagađenja životne sredine opet padaju na poreske obveznike Srbije.
To je činjenica kojom LDP argumentovano, a doći ćemo do tih lobija i do političkih lobija, jer prosto je neverovatno kako se neko zalaže za nešto što je toliko očigledno, istorijski skandalozno, protiv interesa ove države. A za one koji više vole da pričaju o nacionalnom interesu, valjda je interes države pre nacionalnog i ako je nešto protiv interesa države, valjda je protiv srpskog interesa. Dakle, nemojte ovu govornicu koristiti za iznošenje podataka, priča, cifara.
Jer, gospodo ministri, gospodine Đeliću, sve ovo što se ovde od strane opozicije iznosi kao plusevi, moglo je da piše u obrazloženju. Što to ne piše u obrazloženju. Ne piše. Obrazloženje je šturo i otprilike najvažniji razlog za donošenje ovog zakona, to zaista piše, zato što Rusi hoće da ga ratifikuju i Rusi hoće taj sporazum. Lepo je što hoće.
I mi hoćemo gas, hoćemo naftu, ali sve ovo što se iznosi, to ovde ne piše, a piše nešto što je mnogo strašno i na šta će LDP ukazivati sve dok ne dobiju odgovore koje je zatražio šef naše poslaničke grupe od uvaženih ministara koji su ovde prisutni.

Uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, povreda člana 104, dostojanstvo Skupštine. Suštinski tokom ove rasprave se iskristalisala jedna stvar koja ne znam koliko je građanima Srbije koji nas gledaju vidljiva. Mi smo za gasni sporazum, mi iz LDP želimo da gas prođe, ali mi konkretno razgovaramo o ovom sporazumu, nažalost da budem precizniji, o ruskoj verziji, ali se služimo srpskom, jer samo ruska verzija važi i mi postavljamo pitanje ministrima, ne osporavajući potrebu da Srbija ima gasovod.
U jednom trenutku gospodin Bajatović kaže da neko želi da nestane gasovod, da ode negde. Mi gas plaćamo novcem, Rusi imaju robu, mi imamo pare, isto kao i Nemci, kao i pola Evrope koja se snabdeva. Da bi Rusi prodali gas, taj gas mora da dođe do potrošača. U Srbiji ima potrošača i, daće bog, biće ih još više. Ovde piše da je kapacitet 10 milijardi kubnih metara. Srbija troši najmanje. Ako će biti više, što ne piše više?
Sve vreme vi branite ovaj sporazum, govorim o kolegama iz DSS-a, pričama i brojevima koji ne stoje ovde, pa čak ni u obrazloženju zakona. Ne vidim šta je bilo sporno da se sve ove fantazije i svi ovi brojevi, koje posebno gospodin Popović pominje, sa toliko nula, što se to nije stavilo u obrazloženje. Tek onda bi mi iz LDP progledali koliko je sve to dobro.
Međutim, ovde ostaje samo na vašim rečima, a ono što piše nije dobro. Mi pričamo konkretno, a vi pričate o nečemu što će da bude. Ko vam je to obećao? Putin Velji Iliću. Velja Ilić kaže - određena je trasa. Gde je određena trasa? Nije određena trasa. Nemojte obmanjivati.
Ovo nije magistralni gasovod sa 10 milijardi zbog toga što Srbija troši četiri, šest možda ode u Bosnu, možda je magistralni za Republiku Srpsku. U Bugarsku ulazi 30, jedan krak ide u Grčku, koliko ostaje za Srbiju? Ostaje 10, i Bugarska troši 4-5. Očekujem da će Srbija trošiti više, možda šest. Nema drugde da ode osim u BiH. Nemojte to zvati magistralnim gasovodom. To je jedan potočić koji se odvaja južnije.
Gospodine Popoviću, samo sam očekivao kada će te pomenuti Šredera. Da, on je kao predsednik vlade potpisao sporazum sa Rusima. Da, Severni tok je potreban Evropi i Nemačkoj, ali posle toga je postao, gle čuda, predsednik upravnog odbora te firme. U Nemačkoj ima ljudi koji misle da bi mogao da bude i bolji dil sa Rusima.
Da li vi ovom pričom nama u suštini nagoveštavate političku budućnost gospodina Koštunice? Bio je predsednik, mnogo se zalažete za ovaj sporazum i na kraju šta ćemo imati? Imaćemo predsednika upravnog odbora Južnog toka.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, koleginice i kolege, i za 30 godina kada se iscrpe fosilna goriva i kada ne bude u Rusiji nafte, a biće nekakvog novog izvora energije, neće propasti svet bez ruske nafte, ni arapske nafte, ovaj sporazum će se učiti u školama kao primer najsramotnijeg sporazuma koji je Srbija ikada potpisala.
Ovo je sporazum koji će imati efekta na te generacije koje dolaze posle nas. Svaki član ovog sporazuma ima obaveze prema Srbiji, obaveze Srbije i prava ruskog partnera.
Najbolji je primer član 3. Učesnici imaju sledeće udele u osnivačkom kapitalu, svaka od kompanija. Ruski učesnik najmanje 51, a srpski učesnik najviše 49, što znači da ovaj sporazum omogućava da ruska država bude vlasnik 100%. Da li će biti sedište u Srbiji i to ćemo videti.
U svakom slučaju, monopol srpske države – a mi iz LDP smo protiv svih monopola, i privatnih, i državnih, i srpskih privatnika i srpske države – zamenjuje se monopolom strane države.
Mi jesmo za gasovod, jer ga plaćamo, a oni ga prodaju kao sve zemlje Evrope. Želimo da se razvija ova zemlja, ali smo protiv ovog sporazuma, pored ovih stvari, i zbog toga što se vezuje izgradnja gasovoda, koji nije magistralan po kapacitetu koji stoji u ovom sporazumu, bar na srpskoj verziji, ali brojevi su i na ruskoj verziji, pa je isto, što se vezuje za poklanjanje NIS-a.
Mi i dalje smatramo da to treba uraditi na osnovu zakona o privatizaciji, na tenderu, jer će se tako najlakše utvrditi najbolja tržišna vrednost naše nacionalne kompanije. Smatramo da je prethodna Vlada ovo potpisala iz političkih razloga, takođe mislimo da, pored nepovoljnih ekonomskih posledica po našu zemlju ili po državne i nacionalne interese, ovo će imati i nepovoljne političke posledice po našu zemlju.
Ponavljamo, nismo protiv saradnje sa Rusijom, nismo protiv stranih investicija, nismo protiv ruskih investicija, ali pod uslovima koji brane čast i ugled ove zemlje, pod uslovima koje su druge zemlje, koje su imale odgovorniju vladu nego što smo mi imali kada je tajno pregovarala sa Putinom, uspele za sebe da obezbede.
Nijedna zemlja nije potpisala gasni sporazum, pričam o susednim bliskim zemljama, Bugarska i Grčka, nije potpisala sporazum u kome je ruskom partneru dala većinsko vlasništvo, a da ne pričam o mogućnosti da ima 100%. Obe zemlje su zadržale zlatnu akciju, udeli su 50:50, sa zlatnom akcijom zemlje domaćina, baš kao što je Milošević 1997. privatizovao tadašnji Telekom.
Nijedna zemlja nije pride uz gasni sporazum poklonila svoju naftnu industriju, ni Bugarska, ni Rumunija. Znači, ovakvog primera nema, a da nema vidi se letimičnim i detaljnim uvidom u ovaj sporazum, jer je prosto nemoguće da bi neka odgovorna vlada bilo koje zemlje bila spremna da ovo predloži parlamentu.
Ponovo kažemo, pazite, dogovorili ste se, verovatno ćete izglasati, ali dolaze druga vremena, ovde piše čak da nikako ne može da se desi da se nad imovinom te firme i ta firma da dođe pod udar nacionalizacije ili merama ekvivalentnim posledicama eksproprijacije i nacionalizacije. Dolaze druge generacije, možda i hrabrije od nas, i kada budu videli ovo neće ih obavezivati ovaj član.

Član 104. i član 100. I sve to za 400 miliona, a Robne kuće su prodate za 320. To je ono što osporavamo. Ne osporavamo posao sa Rusima, a ne možemo da dobijemo ceo dan odgovor od gospodina Đelića i Škundrića na ono što pitamo: kako je određena cena od 400 miliona? Da li je možda da su Rusi rekli - ako nećete da nam poklonite NIS za 400, neće proći gasovod.
Da li su to partneri, da li je to biznis? Je l' se tako vodi posao? Jesu to prijatelji? Zato i ne čudi možda što ovde onih koji se deklarišu kao rusofili nema u sali, ali to je posao i briga ruskog ambasadora, možda je on zadovoljan što će se ubaciti kartice, a drugo ga ne interesuje.
Koliko je ovaj sporazum na štetu Srbije, a na korist stranog partnera, iako je jasno da je većinski vlasnik ruska država, u članu 8. ni to nije dovoljno, pa zadnji stav ovako glasi - a propo naših obaveza prema EU da, pošto sada nećemo imati nalazišta nafte, jer nalazišta pripadaju takođe ruskoj državi i da ne možemo da skladištimo 30% potreba, a to je obaveza u EU, u članu 8. piše sledeće - pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada ruskim učesnicima.
Sve do toga pripada kompaniji u kojoj su Rusi u većini, a ovo čak ne pripada ni kompaniji, nego samo Rusima. Ovo je sraman sporazum i zaista ne bih se iznenadio da je Koštunica drugačiji čovek, da se malo bolje razume u ekonomiju, mada šta znam, da pođe Šrederovim stopama i da se pojavi kao predsednik upravnog odbora nekakve ruske kompanije zvane Južni potok.
Molim vas, gospodine Đeliću i Škundriću, odgovorite nam na pitanje kako je došlo do cene od 400 miliona, kada je jasno da je to smešno. Zašto im onda ne poklonimo?
Mi smo iz LDP-a predlagali, ako će Rusi da nam sačuvaju Kosovo, dajmo im NIS. Ne moraju ništa da plate. Šta je NIS za jedno Kosovo?
Kao što vidimo ne beše tako, oni priznadoše Južnu Osetiju i Abhaziju, 13% budžeta puni NIS. Ruska država će kontrolisati Vladu, ovu državu, moći će da sruši koju hoće vladu, samo digne cene goriva. Moraće da se glasa mnogo urednije i disciplinovanije u ovom parlamentu kada se to desi. Zašto to neko želi?
Mi čekamo odgovore, ne pravimo opstrukciju, pokušavamo da kažemo građanima šta ovde piše, za razliku od vas koji ćete ovo glasati, koji pričate bajke koje ne stoje ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika po članu 104 - dostojanstvo Skupštine. Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, nije prvi put da dozvolite vređanje i pokojnog Zorana Đinđića i šefa naše poslaničke grupe. Apelujem na vas da svojim ponašanjem i bar delimičnom primenom Poslovnika, ako niste u stanju da poštujete Poslovnik, omogućite rad Narodnoj skupštini.
Veoma važna tema je na dnevnom redu, to je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Apelujem na vladajuću većinu da proba da učini napor da SRS i DSS privede ovom sporazumu jer se iz njihovih diskusija, ili bar većine njihovih poslanika, da zaključiti da su oni proevropski orijentisani, da bi oni možda i glasali pod nekim uslovima.
Uslovi su sadržani u amandmanu SRS-a, može to da bude i nekakva izjava Skupštine, rekao je to juče naš šef poslaničke grupe, ali da se vratimo dnevnom redu. Jer, očigledno među njima ima i onih koji bi glasali, računam i slušao sam pažljivo šefa poslaničke grupe juče, kod vaših dojučerašnjih partnera iz vlasti, DSS-a, takođe ima nekakvih proevropskih naznaka da su oni svi za Evropu.
Mali napor bi doveo do toga da Sporazum dobije zaista preko 200 glasova u ovoj skupštini, što je dobro za zemlju i treba iskoristiti to njihovo raspoloženje ili pojedinačno raspoloženje među njima. Neću odgovarati na optužbe koje se ovde čuju, očigledno od onih koji ne bi želeli da se ovo ratifikuje, ali držim da su u manjini i da je kod njih disciplina jača strana i da će poslušati svoje šefove ili šefa svoje poslaničke grupe.
Dakle, od vas, gospođo predsednice, tražim da poštujete minimum Poslovnika i da onemogućite vređanje drugih poslanika i dostojanstvo ovog parlamenta. Od vas iz vladajuće većine tražim da učinite mali napor, izgleda da ima šanse da se prizovu glasanju za Sporazum i to će biti dobro za Srbiju. Ne bi bilo dobro za Srbiju da recimo gasni sporazum dobije više glasova nego ovaj istorijski sporazum koji faktički završava sa totalitarnom prošlošću Srbije.
Na kraju krajeva, oni žele da glasaju, tako kažu. Omogućimo im i videćemo ko to među njima želi, ko ne želi i da li će ovaj način opstrukcije, koji sada vidimo od pojedinačnih poslanika, dati rezultate. Hvala.