Hvala, predsedniče, koleginice i kolega, sama činjenica da je objedinjena rasprava o Razvojnom fondu Vojvodine, o davanju garancije za 225 miliona evra i o izmenama Zakona o energetici kaže da nešto tu nije u redu. Verujem da je na dnevnom redu bila tačka, recimo, pelcovanje pasa, da bi to isto ugurali ovde. Kakve veze ima ovo jedno s drugim? Očigledno je da je nešto ovde što treba da se sakrije, ili da se 87-og dana redovnog zasedanja, pred Novu godinu, proturi onako a da niko ne primeti.
Prve dve diskusije su o Razvojnom fondu Vojvodine. Niko o 225 miliona garancija koje će, gotovo sigurno, u velikoj meri postati javni dug, znači, vraćaće ga svi građani Srbije, ni o izmenama Zakona o energetici.
Da počnemo, bar, od te energetike, jer mi se najviše javlja da se tu nešto krije. Nesporno je da je prethodni zakon imao nejasnoća i da je to trebalo popraviti, ali ima nekoliko stvari koje sreću kvari kada je u pitanju dobra namera.
Prvo, ove izmene Zakona o energetici nisu dobile saglasnost jedne evropske institucije, uključujući i Evropsku agenciju za energetiku. Očigledno da u trenutku kada Vlada menja Poslovnik i kaže da sada svi zakoni moraju da idu na javnu raspravu, ovde imamo jedan važan zakon koji prolazi bez javne rasprave i to u ovim okolnostima koje sam već opisao.
Šta je sporno? Sporno je to što nije bilo javne rasprave i što se nije sačekalo mišljenje onoga ko treba da da mišljenje, jer smo deo tog sistema, jer ova Vlada želi hitro i brže nego prethodna, takve su reči danas, da dovede do datuma početka pregovora. To je prva načelna zamerka zakonu.
Druga je retroaktivnost nekih članova. Znate, ako je neko dobio energetsku dozvolu ili energetsku saglasnost po starom zakonu koja važi tri godine, kako možete da sada kažete da važi godinu dana? U principu, ne samo da nije ustavno, nego nije, na kraju krajeva, ni podsticaj ulaganja u energetiku.
Zašto sam počeo od energetike? Zato što tu, em što je kao prioritet Vlade energetika, em što tu nekakve pare, nekakve strane investicije mogu da dođu. Ovaj zakon se ne tiče hiljada i desetina hiljada ljudi, možda par stotina investitora, ali se radi o desetinama možda i stotinama potencijalnih miliona investicija. Zato je nejasan i, hajde da kažem, neke konfuzije iz prethodnog zakona su trebale da budu otklonjene jasnim stavovima. Kad ono imamo i retroaktivnost, da ko je dobio na tri godine, sada će važiti dozvola godinu dana i ima i dalje nejasnih stvari, mnogo.
Recimo, član 34a – imalac energetske dozvole, odnosno imalac saglasnosti, gubi se dozvola ako taj preduzme pravnu ili faktičku radnju sa namerom da izda tu energetsku dozvolu ili saglasnost trećem pravnom ili fizičkom licu. Nije sporna namera, ali šta znači faktička radnja? Šta znači faktička radnja, ako vi osnujete firmu, taj ima energetsku dozvolu, odete u banku, tražite kredit, banka traži udeo u firmi, kao zalog, i tako faktički prenesete banci energetsku dozvolu. Nije jasno, kao što mnogo toga nije jasno, verujem da je sa namerom ostalo nejasno da bi se davala velika diskreciona ovlašćenja ministru da uređuje ove nejasne stvari. Umesto da zakon postane jasniji, on postaje nejasniji, nema podršku Evrope i uvodi retroaktivnost. To su osnovne zamerke.
Znate šta, neki ljudi bliski SNS iz udruženja poslodavaca su rekli da je Zakon o javnim nabavkama u zadnjem trenutku menjan pod pritiskom nekih interesnih grupa. Nekako mi se čini da se i ovde radi o nekakvom pritisku interesnih grupa. Videćemo koje su to. Da li je, recimo, NIS rešio da uđe u proizvodnju struje od vetra i sunca ili se radi o nečem trećem? To ćemo videti. Ne uliva poverenje, a posebno na ovaj način smuljan zakon. Na kraju krajeva, pričamo o javnim nabavkama. Ministarkino, čini mi se, prvo predizborno obećanje bilo je da će uvesti jeftinu struju i nije ga ispunila. Pre neki dan vidimo da ćemo kupovati struju od Elektroprivrede Republike Srpske direktnom pogodbom. Ne kažem da nije bilo energetske mafije.
Kada već pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, zašto nije raspisan tender za tu struju? Videćemo kakvi su uslovi tog ugovora. Da li ćemo morati da povlačimo struju iz Republike Srpske, i ako nam ne bude bila potrebna, recimo, ako omanu meterolozi, pa ova zima ne bude tako hladna kako se priča? Da li ćemo onda morati našu struju da izvozimo da bi otplaćivali ovu struju iz BiH, odnosno iz Republike Srpske? To su samo neke dileme, jer je nezgodno u 20 minuta govoriti o tri važne teme koje ste sastavili, da se u suštini, o nekoj ili o svakoj, ne bi ozbiljno razgovaralo.
Kada je u pitanju Razvojni fond Vojvodine, jasno je da je u pitanju spašavanje štete. To nije sporno. To je još jedan dokaz, uslovno rečeno, ponižavanja i ucenjivanja Vojvodine. Ko potcenjuje i ponižava Vojvodinu, taj potcenjuje i ponižava Srbiju zbog toga što je Vojvodina, da vas podsetim, deo Srbije. U pravu je gospodin Varga, da je od ministara u Vladi trajala kampanja protiv "Razvojne banke Vojvodine", ali vi znate da su iza toga politički interesi.
Žao mi što ste vi, gospodo iz Vojvodine, u tom ponižavanju i potcenjivanju prihvatili da učestvujete. Na kraju ste promenili mišljenje, dogovorili ste se i sada je ovo posledica tog dogovora. Ako je neustavan bio Fond za razvoj Vojvodine zato što je Ustavni sud rekao da mi moramo da osnujemo takvu instituciju i ako je ovo sada ispravljanje, hajde da kažem, onih grešaka iz Statuta ili napada na Vojvodinu koji traje od kada je formirana ova Vlada, nadam se da ćete vi uskoro predložiti zakon po kome je Novi Sad glavni grad Vojvodine, pa kada mi kažemo da jeste, onda će on biti, pošto je to neustavna odredba iz Statuta. Onda ćete predložiti zakon da u Vojvodini trudnice mogu da dobijaju prinadležnosti, kada mi to izglasamo, onda će to biti u skladu sa Ustavom.
U svakom slučaju, to je jedna tužna situacija. Nesporno je da za ovo što se dešava u Vojvodini, da je došla na nivo nerazvijenog područja, svakako snosi onaj ko je ljuljao "Razvojnu banku Vojvodine", ali i vi koji ste, na kraju, pod tim ucenama podlegli, iako ste imali nameru i ovde smo kada smo raspravljali o "Agrobanci" slušali vaš čvrst stav da će te ići na dokapitalizaciju banke, onda ste odustali. Znam da sila Boga ne moli, ali ta odgovornost za ovo što se dešava u Vojvodini mora da se podeli između Pokrajinske Vlade i Republičke Vlade. Ako vam je to draže, odgovorna je Republička Vlada.
Mislim da to ništa dobro neće doneti Vojvodini. Na kraju krajeva, bilo bi lepo, gospodine Pastor, da kažete, na primer, nešto o zalogama, odnosno kolateralima koje ima banka koja će otići u stečaj. Govorim o zemlji, o osam hiljada hektara zemlje koje su kombinati založili za kredite. To će sada preći na neku drugu banku. Koliko ja znam, to je jedino zemljište koje u ovom trenutku u Vojvodini može da se kupi, jer ko god želi da kupi, teško može da kupi zemlju, a tih osam hiljada hektara će preći u banku koja će preuzeti depozite propale "Razvojne banke Vojvodine".
Da li je to cilj cele ove igre, da li je tu neko nekom nešto obećao, to vi bolje znate, ali mi se čini da niste dovoljno učinili da zaštitite interese onih koje predstavljate u Pokrajinskim parlamentu i Vladi.
Sada se vraćamo na najvažniju stvar, a to je davanje garancija za novih 200 miliona evra zaduživanja "Srbijagasa", 10 miliona evra za zaduživanje JAT i 15 miliona evra za zaduživanje "Galenike".
Hajde da pođemo od JAT. Sećate se da smo pre dve godine, otprilike, ovde dali garancije za 51 milion i 500 hiljada evra za tekuću likvidnost. Pazite, dve godine kasnije njima treba 10 miliona evra za tekuću likvidnost. Ovo su sve, da ne upotrebim neku ružniju reč, potrošili. U tih 51 milion bilo je i dva i po miliona za iznajmljivanje i obnovu flote. To je potrošeno za tekuću likvidnost. Nikakvo iznajmljivanje novih aviona nije bilo.
Da vas podsetim, ko ne zna, da neki već iznajmljeni avioni koji su u vlasništvu JAT, odnosno koje iznajmljuje JAT, kako to ovi jatovci kažu, kanibalizovani. Mi smo jedan iznajmljeni avion rasturili u delove da bi održavali druge. Kako ćemo taj iznajmljeni avion, koji je rasturen u delove, vratiti? To će verovatno biti nečija druga briga.
Zašto prvo pominjem JAT? Zbog toga što ministar Mrkonjić kaže da će se ovaj JAT ugasiti, država će preuzeti dugove i na proleće će se, kao feniks, pojaviti neki novi JAT sa novom flotom itd.
Zar nije to direktno priznanje da će davanje garancije za ovih 10 miliona postati javni dug i da će ga vraćati svi građani Srbije, kad ministar lepo kaže – dugovi ovog JAT-a idu državi, a novi JAT se formira bez dugova. Znači, vi ćete u subotu glasati da zadužite građane Srbije za ovih 10 miliona direktno, znajući da ovaj JAT to nikada neće vratiti.
Slično je i sa "Galenikom" kojom smo već dali garancije od 70 miliona evra i sada traže još 15 miliona evra, sa "Galenikom" koja je nekad bila uzorna fabrika, a sad ni senka toga nije. Sad kažemo – naći ćemo strateškog partnera. Ko će da bude strateški partner firme koja je toliko urušena i koja je toliko zadužena ili i tu se sprema uzimanje dugova i prebacivanje na građane Srbije, a nekome tu "Galeniku" bez dugova. U redu ako je to koncepcija, ali to onda treba jasno reći. Kada pričamo o zaduživanju, svi smo pričali, i vi koji ste bili opozicija, i mi koji smo tada bili opozicija, da je Mirko Cvetković za četiri godine zadužio buduće generacije sa šest milijardi evra. Izvinite gospodo, vi ste na vlasti samo pet meseci. Sa ovih 225 miliona evra, vi ćete se približiti cifri od tri milijarde evra za pet meseci, a ova prethodna Vlada šest za četiri godine. Vi ste takav zalet uhvatili u zaduživanju, da mislim da ćete Mirka Cvetkovića, neće vam trebati četiri godine, ni tri, vi ćete ga stići za godinu dana ako nastavite ovako. Ko će to da vraća? Oni koji sada imaju pet godina, oni koji se još nisu rodili. Dvesta miliona dodatnih za "Srbijagas", od toga 170 miliona za tekuću likvidnost. Šta znači tekuća likvidnost? To je za pomaganje sportskim klubovima, to je za razne koncepte, jer sve to radi "Srbijagas" i još plus ovih dana šalje obaveštenja da gas u sred zime poskupljuje.
Gospođa ministarka će, nadam se, imati možda i nešto da kaže, iako zvanično ovde brani samo Zakon o energetici. Šta je tek gospođa ministarka rekla o direktoru "Srbijagasa" koga je Vlada pre neki dan ponovo imenovala, normalno, pre Zakona o javnim preduzećima, jer po Zakonu o javnim preduzećima teško da bi mogao da bude? Mislim da je rekla da, od kad je on došao, ako se dobro sećam, evo "Srbijagasa", "Srbijagas" je izgubio 40% vrednosti svog kapitala. Šta to znači? Šta to znači za firmu koja se u protekle četiri godine zadužila sa milijardu evra? A mi poslanici, tj. vi ste dali garanciju u protekle četiri ili tri godine ukupno 530 miliona evra. Sad ovih 200, to je garancija, a oni se zadužuju i bez garancija, a pada kapital preduzeća. Šta to znači? To znači da preduzeće neće moći da vraća, pa to znači da će i to postati javni dug. Znači, dodatno zaduživanje građana Srbije. To je reforma javnog sektora i to je ono što nam prodaju neki iz Vlade u ovih pet meseci, a u suštini za pet meseci ste povećali zaduživanje Srbije skoro do tri milijarde. Zaista, ako neko normalan za ovo može da glasa, neka glasa, ali mislim svakako da, sem u našoj poslaničkoj grupi, još ima onih koji tako nešto neće uraditi, jer naprosto jednom mora da se stane.
Zašto u ovoj zemlji postoji Zakon o stečaju? "Agrobanka" treba da ide u stečaj. Jok, našli smo rešenje. Znate zašto su našli rešenje, gospodine Varga? Da se nikad ne utvrdi šta se dešavalo u toj "Agrobanci". Dva stečaja, nova "Agrobanka" i sve to u "Komercijalnu banku" i Bog sveti više neće da raspetlja šta je sve bilo u proteklih nekoliko godina. Tako je verovatno i sa "Razvojnom bankom Vojvodine". E sada, sa "Srbijagasom", malo je previše. Ako hoćete da budemo pošteni, mnogo je to para za firmu koja u sred zime diže cene. Znam da će uvek reći – niska je cena gasa, nije tržišna, po većoj ceni uvozimo itd, građani ne plaćaju. Zašto nema izveštaja državnog revizora o "Srbijagasu"? Nastavljamo o dodatnom zaduživanju, davanju garancija za dodatno zaduživanje te firme, a nemamo izveštaj revizije. Da li mislite da je to normalno? A priča se npr. da postoje dve firme preko kojih "Srbijagas" uvozi gas, ne samo onaj "Jugorosgas" nego još neka. Bog sveti zna šta se tu dešava, a mi otprilike, u nekom ritmu, ne krivim samo vas, to smo radili i u prethodnom mandatu, u nekom ritmu od šest meseci 200 miliona, pa 200 miliona i zaista, valjda ima kraja. Da li se to zove profesionalizacija javnih preduzeća, menadžmenta? Ovo je, možemo da kažemo, na granici skandala.
Vi kažete da je prethodni režim, a pola prethodnom režima je u vašoj Vladi, upropastio i zadužio zemlju, a vi nastavljate apsolutno kontinuitet. Razumem koalicione sporazume, razumem želju da se bude na vlasti po svaku cenu, ali sam siguran da među vama ima ljudi koji znaju da ovo nije u redu. Ne kažem da neće glasati protiv, znam šta je partijska disciplina, ali kada odete kući ili kada pričate prijateljima bar kažite – ono nije trebalo da se radi, nije trebalo da se glasa i sa tim treba da se završi, ali šta da radimo, moramo da guramo dalje.
Budite svesni da zadužujete decu koja se još nisu rodila.