Neću o TV Beograd, koja ne postoji 22 godine, već ću o Kosovu koji je po Ustavu u Srbiji. Ovih dana vidimo da nova vlada i novi predsednik oko Kosova šalju zaista protivrečne poruke. Možemo da kažemo da se na neki način nastavlja tumaranje oko kosovske politike kako je bilo za vreme prethodne vlade. Ništa se nije promenilo. Sećate se – hajmo na barikade, hajmo sa barikada. Zaluđivanje naroda se i dalje nastavlja, našeg naroda na Kosovu. Jedan viče da hoće da razgovara sa predsednicom Kosova, drugi viče da bi on delio Kosovo, treći viče da treba da se uspostave dobrosusedski odnosi, četvrti, evo novoizabrani predsednik Odbora za Kosovo, kaže da se međunarodni sporazumi moraju poštovati.
Mislim da ono što je Borko potpisivao, sem što je to rađeno u inostranstvu, ne bi mogao da bude međunarodni sporazum, jer bi morali da ga ratifikujemo. Znači, ako ste Drecuna, ako ste mu namenili da smirije Srbe koji vikendom u svojim televizijskim emisijama, na lokalnim TV stanicama na severu Kosova, pumpa i pali, a te emisije su dostojne iks fajla i one serije sa Skali i Molderom. On misli da je Molder, onda mu bar kažite da ne preteruje, pa da priča da su to međunarodni ugovori.
Jasno je da će predsednik Nikolić posle susreta sa gospođom Ešton verovatno biti načisto kada ćemo doći u priliku da razgovaramo o novoj platformi. Podsećam vas da u poslednjoj rezoluciji, koja je ovde usvojena jula prošle godine, piše da mi zahtevamo, tadašnji saziv, da se stanje na prelazima vrati na situaciju pre 25. jula. Sami ste svesni koliko je to tada bilo besmisleno, ali nas niste slušali, a koliko je sada besmisleno. Dok čekamo usaglašavanje oko te nove kosovske rezolucije, zamolio bih Vladu i nadležne organe da ne šalju tako protivrečne poruke, da ne zaluđuju, i onako zaluđen narod dole na Kosovu.
Moje pitanje je, nema veze sa politikom, u skladu sa tehničkim pregovorima. Pre odmora sam pitao gospodina premijera i ministra unutrašnjih poslova zbog čega se ne poštuje uredba Vlade koja propisuje režim prelaska linije. Setite se da ta uredba kaže da se ta linija prelazi samo na prelazima, a ne gde kome padne na pamet. Ono što smo govorili o kriminalu, korupciji, švercu, itd. polako izlazi u javnost i vi koji ste nas kritikovali i optuživali da mi Srbe sa Kosova proglašavamo kriminalcima sada vidite da tamo kriminala i te kako ima. Svakako nisu svi kriminalci, kao što niko ne kaže da su svi, recimo, u SPS kriminalci, što često čujemo.
U odgovoru koji mi je poslao premijer Dačić na pitanje – zašto se ne poštuje uredba, jer je jasno da se prelazi ne koriste za prelaze, nego se koriste alternativni putevi. Setite se kada je KFOR počeo da blokira alternativne puteve, tamo neko je podizao barikade na normalnim putevima. Kada bolje razmislimo, KFOR je možda više učinio za poštovanje uredbe Vlade Srbije da se linija prelazi na prelazima, a ne van prelaza. Pošto mi je gospodin Dačić, u principu, prepričao šta sadrži uredba, što nije bilo moje pitanje, jer mi znamo šta sadrži uredba, ohrabriću se da postavim tehnička pitanja.
Kaže u odgovoru gospodin Dačić da policijski službenici vrše kontrolu prelaska putnika i vozila na administrativnim prelazima, to je u redu, i obezbeđuju administrativnu liniju. To znači tamo gde nisu prelazi. Moje dodatno pitanje glasi – koliko je ljudi kažnjeno od donošenja uredbe zbog toga što su prelazili liniju van prelaza? Kaže - prelazak administrativne linije prema AP KiM dozvoljena je samo na propisanim mestima, a to su prelazi, osim u posebnim slučajevima uz odobrenje nadležnog organa i u slučaju više sile, saglasno odredbama člana četiri, pet navedene uredbe. Drugo pitanje glasi – koliko puta su nadležni organi dali dozvolu da se linija prelazi van prelaza? Znači, prvo pitanje – koliko je kažnjeno zato što su prelazili van prelaza i dva – koliko puta su dozvolili da se prelazi van prelaza. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče. Moje pitanje je za Vladu, a samim i za predsednika Vlade. Naime, u poslednje vreme od predsednika države do čelnika nove Vlade se čuje izjava da će se poštovati svi postignuti dogovori u vezi sa Kosovom i tu imamo i nekakav apel za nekim konsenzusom. Pretpostavljam, ne oko toga da li će se poštovati dosadašnji dogovori, nego oko onoga što sledi – energetski sporazum, dogovor o telekomunikacijama itd.

U tom svetlu se dešava najnovija, rekao bih, kriza na severu Kosova, gde se zaoštrava situacija sa KFOR-om, zbog toga što on blokira prolazak alternativnim pravcima, alternativnim putevima, ili, zovimo ih ilegalnim, mimo zvaničnih prelaza, vozilima preko 3,5 tone.

Nesporna je činjenica da je prethodna Vlada donela Uredbu u decembru prošle godine, kojim je regulisan režim na prelazima uz granicu ili liniju, kako vam je drago, sa Kosovom. Ima 11 takvih prelaza i oni uključuju Brnjak i Jarinje. Tom uredbom su predviđene novčane kazne za one ljude koji ne koriste zvanične prelaze. Uredbom je predviđena kazna od pet do 50.000 dinara za one koji sami pređu granicu van prelaza, a od 15 pa sve do 150.000 dinara za grupu, za dva ili više lica.

Gospodina premijera, Ivicu Dačića, pitam – ako već ova Vlada kaže da će poštovati postignute dogovore, kada će početi da se primenjuje ne samo ova uredba, ovu uredbu sam pomenuo zbog aktuelne situacije i zaoštravanja situacije na severu Kosova, nego i ostale uredbe? Znate, ako kažete da ćete vi zaista biti odani evropskom putu Srbije, a uslov za dalji nastavak evropskih integracija je normalizacija odnosa sa Prištinom i, između ostalog, primena postignutih sporazuma i nastavak dijaloga koji će dovesti do novih sporazuma, a ne primenjujete uredbu koju već možete, jer je prosto nemoguće da za primenu ovih uredbi koje je Vlada donela i koje obavezuju i novu Vladu, da vam je za to potreban konsenzus. Tu nema govora o konsenzusu, prethodna Vlada ga je donela i vi kažete da ćete to poštovani. Eto vam konsenzusa. Da ne pominjem da je u vašoj Vladi pola članova bivše Vlade sedi ovde, od Dinkića, Dačića, Ljajića, Ugljanina itd, što znači da imate i kontinuitet sa prethodnom Vladom. Šta se desilo u principu između nove i stare Vlade i kakva je razlika? Umesto DS sada je glavna stranka Vlade SNS. Prema tome, to morate poštovati.

Pitam Dačića, premijera, kada će početi da primenjuje uredbu i da poštuje uredbu, da bi se smanjile tenzije koje svakako nisu u prilog nastavku dijaloga sa Prištinom. Setite se da se LDP od svog osnivanja zalagala za taj dijalog. Do njega je došlo, nažalost, kasno i neiskreno. Ni prethodna Vlada, očigledno, tu uredbu koju je sama donela nije poštovala. I zato, ako hoćete da budete drugačiji od prethodne Vlade, tu ne mislim na ovaj deo Vlade koji je bio u prethodnoj Vladi, od njih ne očekujem da budu drugačiji, nego od vas koji ste novi u toj Vladi, morate mi odgovoriti, ili LDP, kada će se poštovati ta uredba?

Inače, uvek smo bili za konsenzus, ali oko nove i ispravne politike. Smatramo da konsenzus oko pogrešne politike je štetan i svako ko se zalaže za konsenzus oko pogrešne politike, u principu, zemlji čini štetu, a onaj ko je protiv konsenzusa oko pogrešne politike, on zemlji čini korist. Do sada smo imali konsenzus, došli smo dovde dokle smo došli upravo zbog konsenzusa oko pogrešne politike.

Nadam se da će konsenzus oko nove politike prema Kosovu zaista uslediti, ali za ono što je dogovoreno i što je više puta obećano da ćete sprovoditi nikakav konsenzus nije potreban. Vlada, najzad, treba da počne da radi.

Hvala potpredsednice, koleginice i kolege jasno je da je ovde na dnevnom redu smena guvernera iako tako nije formulisana tačka dnevnog reda. Zato ću govoriti najviše o tome, a ne o zakonu, što je formalno tačka dnevnog reda, ali ipak da ispoštujem proceduru.
Formiranje Uprave za nadzor je interesantna stvar i kada se pogledaju ovlašćenja Uprave za nadzor vidi se da će to suštinski biti pravi guverner Narodne banke. Moram to da pohvalim, jer to pokazuje da su oni koji su pisali zakon svesni da onaj ko će stvarno i nominalno biti guverner Narodne banke ipak taj posao ne može da obavlja. To je pozitivno, ja mislim kao i oni da onaj ko će biti guverner taj posao ne može da obavlja i da nije stručan i kvalifikovan za to, a videćemo ko će biti direktor Uprave za nadzor.
No, nešto drugo je ovde u pitanju. Ovde je početak jedne spirale ove vlade i to spirale na dole. Često ovu vladu na zapadu pa i od onih koji su do juče bili sa pola ove vlade u Vladi, optužuju da nas vraćaju u '90. godine, pretpostavljam misleći na ono što smo prošli od ratova, zločina itd. Ne mislimo da ova vlada može u to da nas vrati, jer prosto, sve se promenilo u odnosu na '90, pa je takav scenario nemoguć, ali je moguć neki drugi povratak u '90.
Ovo je u suštini prvi zakon koji nova Vlada predlaže i on, na neki način, pokazuje tu želju ili možda nije želja ali će biti posledica povratka u '90. i sve je rečeno u tzv. ekspozeu gospodina Dačića. On se tu zalaže, između ostalog, za stabilnu nacionalnu valutu. Ovo pričam samo zbog građana, deviza i strani novac je roba kao i školjke, kao i cigare, kao i cipele, kao i automobil, kao i hleb. Svaka roba ima cenu. Veća je cena kada je robe manje, a niža je cena kada je robe više. Deviza nema i ne može biti stabilan kurs, tj. cena strane valute u nestabilnoj i ovakvoj ekonomiji. Može, i verovatno će ići ka tome ova izmena guvernera da kurs naizgled bude stabilan, ali to smo imali '90. i zato pričam o vraćanju u '90. Tada je kurs Narodne banke bio stabilan, ali jedino su mogli povlašćeni do njega, tj. do deviza po tom kursu da dođu. Ostali građani su mogli da kupe devize po mnogo većem kursu na ulici od onih koji su govorili "devize, devize".
Biće kurs, ali će neko do njega moći da dođe po tom kursu, verovatno da otplati kredite svojim prezaduženim firmama, ali građani će ponovo morati da putuju na crnom tržištu. Uvešće se crno tržište, inflacija, jer je očigledno da se guverneru zamera tzv. restriktivna monetarna politika. Biće ona ekspanzivna sa novim guvernerom, biće povećanje cena i biće fiksni kurs za povlašćene, a za one koji ne mogu do tog kursa da dođu biće mnogo veći nego što je sada. To su posledice. To je kao da saberete dva i dva i nekako u ekonomiji to uvek bude četiri.
Kada pričamo o guverneru i da neko ne pomisli da mi branimo guvernera, podsećam, LDP nije glasala za Šoškića, član 3 niste menjali. Osnovni cilj NBS jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. To je prvi, jedini i glavni cilj, nikakav razvoj, nikakva upotreba deviznih rezervi u razvoj privrede. Piše u zakonu. Da je drugačije radio, kršio bi zakon.
Drugi stav tog člana – Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ovog osnovnog cilja, doprinosi očuvanju i jačanju i stabilnosti finansijskog sistema.
Znači, ako bi borba za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema dovela u pitanje stabilnost cena, odnosno inflaciju, guverner ne sme da se bavi stabilnosti finansijskog sistema. Prvi cilj mu je ovo, a drugi, samo ako ne ugrožava prvi. Treći, ne dovodeći u pitanje i prvi i drugi cilj, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, postupajući u skladu sa načelima tržišne privrede. Znači, ako ugrožava prvi i drugi cilj baš ga briga za politiku vlade Srbije. To piše u zakonu.
Onaj ko se pridržava zakona, mora da radi ovako. Ne ulazim u Agrobanku i u Laleta Sekulića i Nikezića, sve ćete to da raspetljate kako znate i umete, zna se koga je Lale Sekulić finansirao, svakako nije LDP. Elem, vraćamo se u devedesete godine putem kojim smo u devedesetima i bila.
Ekspoze premijera Dačića, iz koga ovo apsolutno logično proizilazi, smena guvernera, je na nivou nove ekonomske politike Lenjina iz 1921. godine. Neke opozicione kolege su govorile da je to spisak lepih želja, a ja kažem da je to spisak opasnih želja za koje se nadam da se neće ostvariti, ali sam svestan da je smena guvernera instrument i način da se, nažalost, te opasne želje i ciljevi ostvare.
Taj sistem koji jedino poznaje partija koja je dala premijera, štampanje para i državni intervencionizam i državno administriranje, na kraju krajeva, mnogo je karakterisao, osim štampanja para, i prethodnu Vladu koju nije vodila SNS nego DS, ostali su isti.
Kada bude malo deviza, a malo je deviza jer nema izvoza, a nema izvoza zato što nema stranih investicija i ništa neće promeniti fiksni kurs i štampanje para u tome, osim što će oporezovati sve građane kroz inflaciju koja sledi i i onoga ko ima jahte i brodove i avione i onoga ko ima 12.000 dinara penziju. Inflacija oporezuje i jedne i druge. Očigledno da je to odluka ove vlade, ali nije ni čudo, teško da ona može bolje od štampanja i politike iz devedesetih.
Znate, nije čudo što se ovo dešava. Srećni narodi od dva zla izaberu manje, a nesrećni narodi od dva zla izaberu veće, a mi, građani Srbije, ako više volite Srbi, od dva zla izabrali smo oba i zato će nam biti tako kako će nam biti. Hvala na pažnji.

Članovi 107. i 108, a u vezi sa 27. Niste bili tu, teško mi je, gospodine predsedniče, da vama sada prebacujem povredu Poslovnika, ali ako ćemo se držati dnevnog reda i ako pričamo o Ekspozeu mandatara koji, uzgred, nije tu i zaista mislim da je nedopustivo da u tri sata raspravljamo o novoj Vladi i o Ekspozeu mandatara kada ga nema, a to znači da ne može da odgovori, jer niko od ovih ministara ne može da govori umesto njega. Zaista mislim da je suvislo da se prekine i da se nastavi sutra. Biće kvalitetnija rasprava i mandatar će biti orniji. Vidite kako je na početku večeri bio oran da polemiše sa poslanicima, a sada ga nema. Verovatno će ujutru biti bolje.
Ako govorimo o držanju dnevnog reda i Ekspozeu, kakve veze sa dnevnim redom imaju formulacije – najgore što se desilo u Srbiji je 5. oktobar, "Sablja" je hapsila nevine ljude itd. Kada se neko ne drži dnevnog reda, to izazove ovakvu reakciju i ovakvu debatu.
Ako je 5. oktobar bio toliko loš i ako vi, koji kažete da ste proevropska vlada, kažete da je sve loše došlo sa 5. oktobrom, znači loš je Velja Ilić, loš je Dinkić, Verica Kalanović, Knežević, Sulja Ugljanin, gospodin Krkobabić, ne sećam se da ste imali partiju pre 5. oktobra. Znači, svi sem SPS su proizvod 5. oktobra i vi, znači, nećete glasati za ovu vladu, jer je ovo Vlada 5. oktobra.
Jedan prethodnik koji je napisao neki rad i čitao ga pre izvesnog vremena upotrebljava reči "bivši režim", valjda misleći na bivšu vladu. Nažalost, nekad je bio moj kolega.
(Predsednik: Gospodine Ostojiću, samo da vam kažem da je dva minuta isteklo.)
Bivša Vlada, to je valjda ovo ovde, to su demokrate, ali čini mi se i ovo tamo. Znači, da ni ona neće da glasa za Vladu, zato što priča loše o bivšoj Vladi, a tu pola bivše Vlade.
Ako vodite sednicu i poslanici vladajuće koalicije se drže dnevnog reda, Ekspozea itd. i mi ćemo, kao i do sada, se držati dnevnog reda.
(Predsednik: Naravno, moraju svi da se drže dnevnog reda.)
Ali bolje je da u ovo doba prekinemo sednicu.

Hvala, predsednice. Kako se približava kraj godine i mandat lokalnih samouprava, očigledno se neke stvari ubrzavaju. Imam nekoliko primera iz opštine Negotin i to su sva pitanja za ministre sticajem okolnosti iz DS.

Prvo pitanje, su za ministra Dulića i ministra Markovića. Još letos je Skupština opština Negotin donela odluku da se donese prostorni plan, odnosno donet je prostorni plan u kome se kaže da je jedan lokacija u opštini Negotin, lokacija Popadija određena za vetro park ili srpski rečeno vetrenjače koje proizvode struju.

Međutim, kako se bližimo, karaju mandata, opštinsko veće i sad se ubrzavaju događaji, 23. novembra donosi zaključak da se još dve dodatne lokacije odrede za vetro park i daje se predsedniku opštine ovlašćenje da zaključi ugovor sa investitorima, bez javnog poziva, bez utvrđene procedure, kakva je bila za onu jednu lokaciju. Odmah se munjevito, početkom decembra zaključuju ugovori sa dve firme. Jedna od tih firmi je iz Novog Sada ima gubitak od milion dinara u 2010. godini i nema nijednog zaposlenog. Druga iz Negotina i ima gubitak od tri miliona dinara, ima samo jednog zaposlenog, bez javnog poziva, bez ičega. Šestog decembra Komisija za planove daje saglasnost da ove tri odluke, a samo jedna je u suštini po proceduri od leta da skupština donese, a i zanimljivo odlučuje se da izrada planova se poveri investitorima što je kršenje Zakona o planiranju i izgradnji. U principu, ne kažemo mi tu da ima korupcije, ali zašto nije poštovana procedura, zakoni, prosto to pitamo i ministra Dulića i ministra Markovića.

Znate, može sve i u skladu sa zakonom, a neko voli da krši zakon, nekako mi to liči na malu decu, koja više vole jel tako voće sa tuđeg drveta nego ono što im donesu roditelji. Ali, nema potrebe da se ovo radi na ovakav način uopšte u Negotin. Nije to jedan primer iz opštine Negotin.

Recimo, LDP, odnosno, odbornička grupa tražila je po Zakonu o slobodnom pristupu informacija, dokumentaciju za javno nadmetanje za jednu lokaciju u opštini katastarskoj opštini Čubra, radi se o 60 hektara odlične lokacije za vinograde, Bukovsko Zlatno brdo se zove ta lokacija.

I gle čuda, ispostavilo se da jedna firma nije na vreme podnela dokumentaciju, nije uplatila depozit. I gle čuda, baš ta firma je dobila u zakup tih 60 hektara. Možda je slučajnost da je vlasnik te firme suprug načelnice opštinske uprave, možda je slučajnost ali mislimo da bi ministar poljoprivrede mogao da proveri ove navode kad već ne žele opštinske vlasti da reaguju po ovim pitanjima, da vidi da je firma koja nije na vreme poslala dokumentaciju na javno nadmetanje za zakup tih hektara, koja nije na vreme uplatila, baš ona dobila.

Opet ne kažemo da ima korupcije samo kažemo da ne bi trebalo da se ovakve stvari dešavaju. U opštini Negotin se često takve stvari dešavaju i prosto tražimo u ovom slučaju, za ovu lokaciju i za zakup ovog zemljišta da reaguje Ministarstvo poljoprivrede jer je to njena nadležnost. I ministar Marković bi morao malo da se pozabavi opštinom Negotin jer na kraju krajeva svašta se tamo dešava. Evo, recimo donese opštinsko veće odluku o davanju saglasnosti za povećanje cene grejanja u Negotinu. U Negotinu se plaća najskuplje grejanje, ali odluka je retroaktivna važi unazad. Znate da to ne može ni po Ustavu, ni po zakonima. Tamo upravna inspekcija očigledno nije bila još od uvođenja privremenih mera. Odluka organizacija i opštinske uprave se ne sprovodi jer nije doneta sistematizacija. Molim ministra Markovića da posveti pažnju opštini Negotin, bez obzira na to što je tamo na vlasti DS i SPS, zakonitost mora da se poštuju u ovoj zemlji. Hvala.

Hvala potpredsednice. Koleginice i kolege, posebno koleginice i kolege iz DS, juče smo dobili potvrdu da jedna firma koja se zove "Kurir info" namerava da kupi "Politiku" odnosno Vacadude u "Politici", novosadskom "Dnevniku" i "Večernjim novostima".
Ono što već danima govorimo i na šta upozoravamo, da se pred izbore sprema apsolutna medijska blokada, totalni mrak koji pripremaju neki iz DS, plus razvaljivanje tih poslednjih institucija koje su ostale, kakve-takve, ali su još uvek institucije, posebno "Politika". Dobili smo potvrdu da je to sve istina.
Mi smo upozorili i poslali pismo svima za koje smo smatrali da su nadležni da se u ovaj posao uključe i spreče ovaj plan.
"Kurir", zovimo ga medij za ovu priliku, pošto smo ipak u najvišem domu, je preuzet hapšenjem bivšeg vlasnika Raje Rodića i njegovom nagodbom sa državom od strane nekih struktura iz vaše stranke. Ta ambicija da se uredi medijski život Srbije sada ide dotle da se stave pod kontrolu i "Politika", "Novosti" i novosadski "Dnevnik". Mi smo zatražili i od Agencije za borbu protiv korupcije i od tužilaštva, pisali smo i kancelariji Evropske komisije u Beogradu, da probamo da sprečimo taj scenarijo koji svakako nije dobar za slobodu medija i koji svakako nije u skladu sa evropskim vrednostima.
Vi možete da odustanete od evropske priče. Možete da pripremate javnost kako neće biti ništa od kandidature. Možete da prevarite i birače koji su zato za vas glasali, ali nemate pravo da uništavate institucije ove države. Svi smo mi na zadatku izgradnje demokratskih institucija i zato mislim da Skupština Srbije mora da ima odgovornost i da kaže svoju reč u vezi ovog plana koji se sprema.
Čujem objašnjenje da će tobože ta novina da spašava politiku od napada nekog narko dilera ili ne znam koga iz Sarajeva. Medij, odnosno firma čiji je vlasnik više proveo po pritvorima i zatvorima nego u redakciji, će da spašava od nekakvog drugog sličnog čoveka. Izvinite, da li je to neki policijski posao? Nas ne interesuje da li je DB preuzeo dvojne službe ili je bilo obrnuto itd. Gde je tu država i šta radi država? Ukoliko državni organi ostanu nemi i predstavnici državnog kapitala u ovim medijima ostanu nemi, biće to zaista potvrda da ne stoji samo grupa ili nekoliko pojedinaca ili interesna grupa iza toga, nego da iza toga stoji cela DS, na čelu sa njenim predsednikom.
Zato tražimo, u skladu sa Poslovnikom, pročitajte ovlašćenja Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, da se hitno sazove sednica Odbora, da se na tu sednicu pozovu predstavnici državnog kapitala u ovim medijima, da se pozovu predstavnici Ministarstva kulture i medija, da se pozovu predstavnici novinarskih udruženja i da raščistimo tu situaciju, da vidimo ko je smislio takav pakleni plan i kako da ga sprečimo. Ukoliko ne želite da ga sprečite, onda ćete se ponašati kao do sada, bez odgovora.
Mi očekujemo da će državni organi reagovati na ovo što govorimo i očekujemo da ćete imati bar toliko kuraži i hrabrosti da se suprotstavite toj grupi koja je napravila takav plan, da napravimo tu sednicu u ovakvom sastavu i da probamo da zaštitimo institucije kao što su "Politika", jer zaista, ni Milošević nije uspeo da je podržavi. Zajahao je, ali kada je hteo… setite se i gospodine Mićunoviću, koliki ste govor držali onomad 1992. ili 1993. godine.
"Politika" treba da postoji i kada ode Tadić i ova Vlada. Na vama je da date doprinos da se to i desi. Hvala.

Hvala, predsednice, malobrojne koleginice i kolege, jasno je da svu ovu polemiku koju slušamo, posledica je načina kako se vode pregovori. Činjenica je da o tome što je dogovoreno, moramo da razgovaramo u Skupštini, pre ili kasnije. Svakako da nam tu gospodin Šabić neće pomoći. Jednostavno, posledice ovoga su dogovori koji nisu posledica promene politike, nego nečega što se zove muljanje i petljanje u zadnjem trenutku, koje i izazivaju ovakve reakcije.
Rodoljub Šabić je radio dobro svoj posao. Mislim da oko ovoga teško može da nam pomogne, iako je dobro radio svoj posao. Vlada je svakako obavezna da dogovore Borka Stefanovića brani u Skupštini i da vidimo da li se tu menja politika, ili se i dalje mulja ispod žita.
Rodoljub Šabić je radio svoj posao, po našem mišljenju bolje nego mnoge druge nezavisne institucije. Zato smo ga predložili za ponovni mandat.
Znate, u jednom demokratskom društvu koje tek izgrađuje institucije, nesporno je da je institucija, koju predstavlja Rodoljub Šabić, stekla kredibilitet kod građana. Nesporno je da je svoj posao radio u jednom teškom vremenu i snažne partijske države, kada je pomagao i javnosti i građanima i medijima da se izvuku informacije koje su se često krile.
Nažalost, postoje i dalje institucije, javna preduzeća itd, koje odbijaju da izađu u susret povereniku za informacije, gospodinu Šabiću i pre se odlučuju da plaćaju kazne. Nesporno je da je gospodin Šabić sa svojim saradnicima uspeo da stvori kredibilitet te institucije. Mislimo da je to dokaz kako neko može kao ličnost polako da stvara kredibilitet jednoj instituciji.
Možemo da kažemo da je institucija Poverenika zaista postala kredibilna i stvarno nezavisna, za razliku od nekih drugih nezavisnih institucija, koje moramo da stavimo pod znake navoda sa tim nezavisnim.
Nesporno je da gospodin Šabić ima i podršku brojnih organizacija civilnog društva. Vi znate da LDP u načelu podržava ono što podržava civilni sektor. To je još jedan argument zašto smo stali iza ovog predloga, da se gospodin Šabić izabere za naredni mandat.
Jasno je da moramo da budemo svesni da je gospodin Šabić radio u zaista nezgodnim i teškim uslovima i da je učinio sve da bude i efikasan. Koliko znamo, mesečno njegova služba prima oko 400 zahteva građana za postupanje po dva zakona po kojima Poverenik ima ovlašćenja. Činjenica je da, za razliku od nekih drugih institucija, recimo, Ustavnog suda, ovi zahtevi građana se, uprkos ograničenim resursima i malom broju ljudi, relativno brzo i efikasno rešavaju.
Mislimo da ono što je sada i danas aktuelno, ostavimo za neku drugu sednicu. Mislimo da, ne samo poslaničke grupe koje su podržale gospodina Šabića, nego i one koje nisu, ako im je stalo do izgradnje demokratskih institucija, treba da se zadrže na ovoj tački dnevnog reda, da kažemo šta mislimo, ako imamo nešto da zamerimo, da zamerimo.
Mi nemamo da zamerimo ništa i zato smo ga i predložili, i da nastavimo sa izgradnjom institucija od kojih je ova na dnevnom redu, a posle ćemo se baviti, nadam se gospodo iz većine, onime što je zaista aktuelno, a to je sticanje statusa kandidata i uslove koje Srbija treba da ispuni, ali ne na način daleko od javnosti, nejasno itd, jer to može samo da izazove ovakve kontraverze, ovakve rasprave i da nas odvede sa ove tačke dnevnog reda. Na kraju krajeva, to nije fer prema onim ljudima koji su gurnuti na barikade pre četiri meseca, a da se sada kaže da je njihova misija završena i da treba da se sklone. Jednostavno, mora mnogo više da bude transparentnosti o tako velikim stvarima, kao što su pregovori sa Prištinom.
Što se tiče Poverenika, nadam se da će dobiti nepodeljenu podršku parlamenta i da će u drugom mandatu biti još bolji nego što je bio u prvom mandatu. Na kraju krajeva, to ne zavisi samo od njega, nego i od svih nas. Hvala.

Koleginice i kolege, malobrojne koleginice i kolege, kao što smo rekli, tako se i desilo, ali licemerje politike vladajuće većine se ovde najbolje ogleda. Hoćemo da pričamo o zakonu? U redu, zakon treba doneti, to je naša međunarodna obaveza. Nemamo hemijsko i biološko oružje jer smo ga uništili donacijom američke vlade, ali u redu. Dok se dešava još jedna manipulacija i stradanje Srba, vi želite da se sada priča o ovom zakonu. Posle ovoga, činim mi se, doći će i zakon o pomorskoj plovidbi, pomorstvu, ali vas nema u sali. Znači, to što predstavnika vladajuće većine nema u sali je dokaz da i oni smatraju da je besmisleno u ovoj situaciji nastavljati ovu sednicu, ali ipak se nastavlja.
Moram da primetim da je na dnevnom redu zakon koji se tiče oružja, a Vlada nam je poslala ministarku pravde. Zar nije bilo normalno da dođe ministar odbrane da brani ovaj zakon, da dođe ministar odbrane koji je doveo šefove Vojno-obaveštajne službe na sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, pre izvesnog vremena, da nam podnese izveštaj šta se desilo na Jarinju? Taj izveštaj je podnet i svi znamo šta je tamo rečeno i svi znamo da je to suprotno od onoga što je prodato medijima kao priča i svi znamo da smo se dogovorili da ta sednica ponovo bude i svi znamo da bi bilo besmisleno da bude a da bude zatvorena za javnost, jer smo takvu već imali. Svi znamo šta se danas dole dešava i mi ćemo da nastavimo da pričamo o hemijskom i biološkom oružju koje ne treba da proizvodimo i koje treba da uništimo, a koje inače ne možemo da proizvodimo jer smo jedini pogon koji se time bavio, koji je premešten iz Mostara u Srbiju, demontirali.
Prosto, rad Skupštine, koji nikakve veze nema sa onim što se dešava napolju i van ove zgrade, se nastavlja. To je naša glavna primedba i glavno upozorenje, da takva politika neiskrenih evropskih integracija kompromituje samu evropsku ideju i to se dešava ovih dana kada nam se serviraju istraživanja po kojima je ta raspoloženost građana Srbije za evropske integracije ili evroatlanske integracije sve manja, pala je ispod 50%. Na Kosovu, na barikadama, gde ljudi moraju da dođu zato što im je uvedena radna obaveza, bez obzira da li su bolesni, bez obzira da li su u stanju da izdrže to, bez obzira da li su starije žene ili mlađi muškarci, se dešava još jedna manipulacija Srbima zarad glasova ovde.
Predsednik Republike, Tadić kaže – radi se o korišćenju tih ljudi u stranačke svrhe, zarad nekih budućih izbora. Da vas podsetim da je predsednik tj. načelnik okruga gospodine Nedeljković iz DS. Da li i on koristi to što se dešava na Kosovu zbog nekih budućih izbora? Znate, smeje nam se svet. Ako mi tražimo istragu šta se desilo na Jarinju kada je došlo do upotrebe vatrenog oružja i ranjavanja više ljudi, a taj svet zna da su naši državni organi, Savet za nacionalnu bezbednost i predsednik Republike pola sata posle tog događaja imali izveštaj šta se desilo i ko je prvi počeo, i to je rečeno jasno na toj sednici Odbora za bezbednost, ako svet zna da mi znamo ko je prvi počeo, a mi kažemo – tražimo istragu da se utvrdi ko je prvi početo, onda mislim da apsolutno rušimo i ono malo kredibiliteta koje nam je ostalo, ako nam je ostalo.
Zašto nam se još svet smeje? Zato što jedan ministar u Vladi u više izjava, u zavisnosti od raspoloženja, KFOR, vrhovni bezbednosti autoritet na Kosovu po vojno-tehničkog sporazumu, da vas podsetim, proglašava za neprijateljsku stranu i vojsku, a drugi ministar u toj istoj Vladi kaže da mi moramo da sarađujemo sa KFOR, da je on garancija bezbednosti Srba itd. Dve potpuno suprotne ocene dva ministra iz iste Vlade i obojica iz iste stranke. Hajde da su iz različitih stranaka, pa da razumem, ali iz DS.
Mislim na ministra spoljnih poslova i na ministra odbrane, čije prisustvo danas, ne zbog ovog zakona, je bilo neophodno. Da, smeje nam se svet, to je naša realnost. Kako ćemo izaći iz ovoga?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, imam obavezu da vas podsetim na temu dnevnog reda, kao i da vas podsetim da za ovaj zakon nadležnost ima ministar spoljnih poslova.)
Mogu da se vratim na ptice i svinje koje su letele preko Atlantika, jer su i takve diskusije ovde bile, pa niste upozorili da je to van dnevnog reda. Ne želim da pričam o pticama i svinjama i ko je tu koga zarazio. Možda je cilj da se o tome priča, ali ljudi ovo gledaju, znaju šta se dole dešava i iz toga cene našu ozbiljnost.
Ako hoćete da me sprečite da govorim o ovome što govorim, možete da me opomenete još jednom. Biću disciplinovani poslanik, ali vas podsećam da smo ovde čuli svakakve priče, pa nikoga niste upozorili. U redu, ministar spoljnih poslova je nadležan. Da je ministar spoljnih poslova tu, mogli bi da popričamo o nečemu što interesuje građane koji nas gledaju mnogo više nego zabrana proizvodnje oružja koje ne možemo da proizvodimo, i uništavanja oružja koje smo već uništili. Na stranu to, mi moramo da se vratimo realnosti i onome što je život.
Mi smo dobili preporuku da dobijemo status kandidata. Mi iz LDP smo pomogli, često mnogo puta više nego vi međusobno, da dođemo do toga. Ostao je taj zadnji korak da početkom decembra dobijemo status kandidata. Možete vi da medijima kojima kontrolišete napišete da smo ga već dobili, ali je jasno da tamo piše da ćemo ga dobiti pod uslovom da se nastavi dijalog sa Prištinom i da počne implementacija, odnosno sprovođenje već postignutih dogovora. Ti postignuti dogovori su dogovor o carinskom pečatu, dogovor o slobodi kretanja, koji podrazumeva lične karte i tablice i dogovor o matičnim knjigama.
Dijalog, kaže glavni pregovarač da je odložen, a ne prekinut. U redu. Mi smo rekli da nećemo nastaviti dijalog dok se ne sklone carinici sa kontrolnih punktova 1 i 31. Oni se neće skloniti, to je valjda svima jasno. To znači da mi ne želimo kandidaturu. Ako ne želimo kandidaturu, hajde odmah da idemo na izbore da ne gubimo vreme. Zašto bi čekali do decembra, ako nećemo to da dobijemo, ako vi ne želite da uradite to što je ostalo za kandidaturu. Za datum početka pregovora, to su uslovi koji će svakako pasti na teret budućoj vladi, ali bar kandidaturu da dobijemo, ako smo se svi potrudili toliko da stignemo do ovoga. Normalno je onda, ako želite da dobijemo kandidaturu, da učinite više od ovoga što činite kada je u pitanju sloboda kretanja na KiM.
Često se govori kako KFOR nije statusno neutralan. Podsećam vas da u tom vojno-tehničkom sporazumu piše da komandant KFOR tumači sve propise i zakone ako postoji saglasnost. Podsećam vas da tu piše da može da preduzme sve mere koje smatra da je potrebno ukoliko treba da zaštiti ljude na KiM i pripadnike KFOR.
Na kraju krajeva, pitam otvoreno vas iz vladajuće većine – da li je sloboda kretanja i otvoreni put statusno neutralan ili to, u suštini, pokazuje status? Mislim da je put kojim se kreću ljudi potpuno statusan neutralan. To je ovlašćenje KFOR. Zašto gurate te ljude u sukob sa KFOR, kad znate kako će se to završiti? Ili, vi time šaljete jednu šokantnu poruku, u smislu da država ne kontroliše te strukture koje inače plaća.
Juče je predsednik Tadić rekao da će oni i dalje imati finansijsku podršku. Znači - davaćemo vam pare, vi ćete to što Srbija plaća koristiti kao radnu obavezu i mi ćemo nastaviti sukob koji se ne može završiti u našu korist. Dve trećine Srba na Kosovu živi po Ahtisarijevom planu.
Kad pričate sa njima, oni su nezadovoljni što se u potpunosti ne ostvaruje Ahtisarijev plan. Da li znate zašto se ne ostvaruje Ahtisarijev plan? Zato što mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan. U redu, pre četiri, pet godina, kada smo vam rekli da je to dobra osnova za dalje pregovore, niste nas poslušali. Kad kažem vi, ne mislim samo na DS, tada su i DSS, SRS i ova Napredna stranka bili za tu politiku. Međutim, sada kažete da u stvari nije loš Ahtisarijev plan, samo treba da se poboljša…

Slažem se da je procedura suština demokratije, gospođo Čomić, ali morate priznati da ta procedura mora da služi nekoj svrsi.
Raspravljati o zakonu o oružju koje mi nemamo, koliko god da je međunarodna obaveza, ja to poštujem, u ovoj situaciji, ne uopšte raspravljati o tom zakonu, nismo mi protiv tog zakona, to nije sporno, nego u ovoj situaciji kada se dešava nešto što može zaista da nam dugoročno, svim građanima ove zemlje, oduzme još tri, četiri godine, kao da smo malo godina izgubili, u tom smislu koristiti proceduru da se izbegne priča o suštini, bez obzira što je predsednica obaveštena, odlučuje, odlučiće, ali znam kako to funkcioniše. Kolege iz SRS su vam poslale nekoliko inicijativa, vi ste izabrali jednu, i to ne prvu, nego poslednju – da raspravljamo o ministru za dijasporu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, Narodna skupština može da stavi na dnevni red samo odgovor na interpelaciju koju je poslala Vlada. Vlada nije poslala odgovor na druge interpelacije, nego samo na interpelaciju ministra Srđana Srećkovića. Molim vas da uvažavamo proceduru u onom delu u kojem Skupština, mislim dokazivo, tvori praksu kontrole nad Vladom, jer ne postoji način da Skupština naredi Vladi redosled davanja odgovora na interpelacije, tako da je to razlog, istine radi.)
Verujte, nisam mislio na Skupštinu kada sam pomenuo Srđana Srećkovića, upravo na Vladu, da se namiruju nekakvi unutrašnji nesporazumi u Vladi tako što je Vlada dala mišljenje na tu interpelaciju i onda ćemo mi raspravljati o Srđanu Srećkoviću. U redu, to je dokaz da se bliži kraj te Vlade, to nema veze sa Skupštinom, moramo to da uvažimo. Samo kažem da procedura se koristi da se izbegne razgovor o nečemu što interesuje građane. Koga interesuje od ljudi koji nas gledaju u ovom trenutku ovaj zakon? Koga ne interesuje ovo što se dešava na severu KiM? Mnogo puta smo radili i u 10,00 sati uveče i bez direktnog prenosa. Zar to nije pravo vreme da se usvoji ovaj zakon o hemijskom oružju, zakon o pomorstvu Srbije koja nema mora, ali nema veze?
Ali, u svakom slučaju, samo konstatujem da ono što smo rekli na početku današnje sednice i današnji rad je bio besmislen i mislim na štetu vladajuće većine. Zato mi nije jasno zašto se odluka na kojoj je insistirao šef poslaničke grupe LDP nije donela ili ćete vi, sad ću potrošiti svoje vreme, vi ćete kazati – u redu, idemo na sledeću tačku dnevnog reda, nemamo moral, ali donećemo zakon o pomorstvu, zato što je to iz Upitnika i to je naša obaveza u evroatlantskim integracijama? Sve ja to razumem. Ali, da li ćemo mi doći do kandidature sa ovakvom politikom prema Kosovu, odnosno nesposobnošću da se suočimo sa realnošću, da promenimo politiku, da kažemo tim ljudima - ne možete ako vas mi plaćamo, mi, i poreski obveznici Srbije, da pravite štetu svim građanima, ne samo ovim koji žive sada, nego onima koji će tek doći, jer ćete nam potrošiti još dve ili tri godine.
Ovih dana mi više ne znamo ko je predsednik države, popovi, akademici, pozivaju na prolivanje krvi kao da smo, ljudi, u 1990, 1991. godini. Pa, nije normalno da svaki put kad Srbija dođe na korak integracije u evropsku porodicu naroda napravi se nekakv džumbus kakav se sad pravi. Pre sedam, osam godina je ubijen premijer, da ne bi stigli dovde, sad se dešava. Kao da nekome je u interesu da tamo padne krv da bi apsolutno Evropa zatvorila stranicu Srbije i rekla - s vama više ne vredi razgovarati. Verujem da takvih mnogo ima u Srbiji, ali ne mogu da verujem da rukovodstvo ove zemlje, predsednik države, Vlada ne čine ništa da se obračunaju, da spreče, da ponište i da uz napor, koji možda nije mali, učine taj poslednji korak da dobijemo kandidaturu.
Juče je predsednik Republike imao brifing sa glavnim urednicima i rekao da je šansa da se dobije kandidatura 50:50. Pa, sa ovakvom politikom verovatno je i manja. Pitamo vas - zašto to radite? Zašto to radite? To je suština svega što smo danas pokušali da kažemo i da vas navedemo na priču o nečemu što je zaista važnije nego zakon na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice. Gospodine ministre, rekli smo naš stav da smo zadovoljni što je Vlada povukla svoj amandman, ali ću se osvrnuti na član koji je izazvao mnogo kontraverzi zbog onoga što se čulo. Nekako sam dužan i gledaću da se ne obraćam ni jednom poslaniku, nego vama potpredsednice.
Svašta smo čuli danas u ovoj raspravi. Recimo da Milan Nedić nema nikakve veze sa starim sajmištem zato što je to bilo na teritoriji druge države. Jedino ima veze zato što ga je punio, ali na stranu to. ovde se čula jedna opasna relativizacija nečega što ne bi smelo da bude. Rečeno je da su bitni uglovi gledanja i da za nekoga recimo JNA je bila okupatorska vojska, pričam o amandmanu, o pripadnicima okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Jugoslavije, za nekoga nije. To je tačno.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i ne krše odredbe Poslovnika i da ne ometaju govornika dok izlaže.)
Za nekoga je ulazak u neke krajeve Srbije partizanskih i sovjetskih jedinica takođe bio okupacija, za nekoga oslobađanje. Sve je to relativno, ali nešto što se desilo tokom Drugog svetskog rata i opšta borba protiv fašizma, anti Hitlerove policije ne može ovde da bude relativizovano. Ovde se čulo, citirajući se nekakav dokument, iz Subotice, Lige za restituciju, formulacija tzv. okupacione snage. Ne, Bačka je bila pripojena Hortijevoj Mađarskoj i to nisu bile tzv. okupacione snage, oko toga ne bi trebalo da bude nikakve dileme. Ako već oko toga da li je JNA bila okupatorska, ima nekih u Srbiji koji misle da je Srbija okupirana od JNA i dan danas, ali ono što se desilo tokom Drugog svetskog rata ne sme biti predmet relativizacije. Prosto, antifašizam je temelj EU.
NATO, a ja koliko znam Savez Vojvođanskih Mađara se zalaže da Srbija postane članica NATO-a, osnovale su dve od tri antifašističke zemlje odnosno vodeće sile antihitlerovske i antifašističke koalicije.
Zbog toga mi se čine da je ovo rešenje iz Zakona ko nema pravo iskorišćeno, za homogenizovanje svojih birača, što nije sporno, ali je sporno ako zbog toga dođe do relativizacije nečega što je temelj ujedinjene Evrope, a to je antifašizam.
Da se vratim na nešto konkretno, mislim da je možda i nesrećno formulisan ovaj člana, ali u svakom slučaju, treba da ostane ovako kako je ostalo, zato što u principu ovde se ne radi o imovini.
Oni koji su bili pripadnici samih okupacionih snaga, stranih snaga, Bugarske vojske, a Bugarska je okupirala deo Srbije, neki pripadnici i državljani Jugoslavije su bili u toj vojsci, Mađari takođe. Sve vreme pričamo o tome, o vraćanju imovine, a njima nije oduzeta imovina, po osnovu pripadnosti tih snaga. Među pripadnicima okupacionih snaga, bile su dve vrste, jedni koji su činili zločine i koji su suđeni i kojima je izrečena mera konfiskacije i drugi koji su amnestirani i nisu bili krivično odgovorni, iako je nekome od njih oduzeta imovina, oduzeta je kao svim drugim građanima Srbije, nekim drugim zakonima.
Ovde se sve vreme ovaj zakon koristi za priču o rehabilitaciji nečega što ne može biti rehabilitovano, a ne o imovini, jer ako ćemo da pričamo o imovini, onda hajde da pričamo o imovini.
Onaj ko je bio pripadnik okupacionih snaga po tom osnovu, imovinu nije izgubio, ukoliko je bio običan pripadnik, onda pričamo o običnim ljudima.
Drugo su zločinci. Drugo su oni koji su suđeni. Nesporno je da upravo zato postoji zakon o rehabilitaciji, da to baš nije bila pravna država, nesporno je da je bilo zločina, a pominjati tamo neko streljanje šest žandara iz Kovilja je besmisleno zato što su Mađari, kada je tih streljanja bilo, i na drugim mestima, i nisu bili Mađari, nego su bili Srbi.
Zato postoji Zakon o rehabilitaciji. Ja apelujem, ako već vodimo političku borbu, ako se bliže izbori, da se ipak jedna granica zadrži, antifašizam ne može biti dovođen u pitanje, nije kao što se dešavalo na teritoriji Bačke bila takozvana okupacija, nego je bila stvarna okupacija, kao što je bilo tamo do Niša.
Mi nemamo problem sa ovim, ne vidim da bilo ko može da izvlači zaključak da je ovo manjina nagazila većinu, odnosno da većina hoće da zadrži princip kolektivne krivice.
Princip kolektivne krivice u celoj Evropi je primenjen samo nad jednim narodom posle Drugog svetskog rata, nemačkim narodom, a kolege koje se plaše kada se to desi, neka pročitaju zakon i videće da tačka 2) drugog stava se odnosi na nemačku manjinu, u bivšoj Jugoslaviji, samo prema nemačkoj manjini i delimično prema italijanskoj manjini je primenjen princip kolektivne krivice, a prema drugim manjinama nije i ne vidim razloga da se pitanje imovine koristi za pitanje rehabilitacije, nečega što ne može biti rehabilitovano, kad je jasno da je Drugi svetski rat bila borba civilizovanog sveta sa nečim što zovemo fašizmom i taj svet je pobedio. Mi hoćemo da se priključimo tom svetu i ne možemo zato da relativizujemo antifašizam kao temeljnu vrednost i ujedinjene Evrope i NATO paktom.

Dakle, opet o izuzecima, a princip je da je prioritet naturalno vraćanje. Mnogo ih je, i ne gospodine Munjiću 10 koliko ima tačaka, nego 11 zadnja rečenica glasi: "ne vraćaju se podržavljena preduzeća", ali nije pod 11, vraća se valjda državna imovina. Prvo, je bila privatna, pa državna pa negde 1953. godine društvena, a onda postala državna i sad se to ne vraća. Ovde u članu 4. vrlo je jasno koji deo državnih preduzeća, javnih preduzeća ne bi trebalo da se vrati, ne vidim zašto stoji "ne vraća se podržavljena imovina", nesumnjivo da se ovom tačkom 5) član 18. i dalje brani društvena svojina. Pričaću malo o novcu.
Kao što su kolege, kada su u pitanju ambasade, odnosno diplomatska… predstavništva u pravu. Gledajte, osim onih izuzetaka gde smo mi dobili neku imovinu od neke države, a njima dali imovinu kao što je primer Američke ambasade ili šta ja znam, druge imovine je besmisleno ne vratiti vlasnicima. Ambasade plaćaju zakupninu državnom preduzeću koje se bavi orjentijerstvom. Mi to ne vraćamo, iako bi stari vlasnici mogli da naplaćuju i preuzmu te ugovore.
Šta mi time dobijamo? Mi i sada faktički na terete poreskih obveznika obeštećenje tih vlasnika umesto da oni dobijaju zakupninu od ambasada, potpuno je ako vi tu mislite da ćete uštedeti mislim da će više para otići na obeštećenje nego što dobijate mesečno za zakupninu. Apsolutno, ne mislim da je logično rešenje, jer na kraju krajeva, kao i u ovom slučaju, da nećete neprivatizovana društvena preduzeća da vratite vlasnicima. Šta, očekujete neki prihod od privatizacije?
I tu će biti skuplje obeštećenje, nego taj prihod koji očekujete.

Hvala predsednice.
Koleginice i kolege, moje pitanje će biti vezano za novac i pare poreskih obveznika, kao što je bilo i prethodno pitanje, jer na Kosovo oko 500 miliona evra ulažemo, a efekte ne vidimo, a u rudarsko-topioničarskom bazenu, bilo kroz državne fondove, bilo kroz garancije, skoro toliko. Juna 9. sam pitao premijera Cvetkovića – ko kontroliše poslovanje RTB Bor? Do danas nisam dobio odgovor, iako tamo postoji Skupština i upravni odbor itd.
Međutim, investicioni ciklus započet tri godine posle dve neuspešne privatizacije očigledno niko ne kontroliše. Zato se postavlja pitanje – da li Srbija ima adekvatnu kontrolu nad tolikim novcem koji se tamo sliva, ako već nema za ovaj novac koji ide na Kosovo?
Koji su argumenti? Sada ima i novih činjenica, u međuvremenu. Insistiram da mi se odgovori na pitanje – da li organi upravljanja tog preduzeća rade svoj posao ili je sve prepušteni direktoru Blagoju Spasovskom?
Kako je moguće da npr. Bor, na čijem je čelu taj gospodin, počne sa ulaganjem u rudarsku proizvodnju i otkopavanje i preradu rude na ležištu Čoka-Marin, to je jedno malo ležište kod Majdanpeka, a da još nema overene rudne rezerve za to ležište? Inače, po zakonu to je prvi papir da bi se dobili svi ostali papiri. Da li u ovoj zemlji može svako da kopa gde mu padne napamet, bez dozvole i papira? Plus, ovo je ozbiljno i ekonomsko pitanje, ali i ekološko. Ruda na tom ležištu je puna veoma štetnih materija, kao što su živa, arsen i kadmijum, ali se ipak tu kopa bez dozvole. Kako to država dopušta? Možda je gospodin Spasovski bio u istoj stranci sa aktuelnim ministrom rudarstva, ali ne bi trebalo da bude razlog. Kažem – bio.
Za rudnik bakra "Majdanpek" kupila se velika oprema, kamioni, damperi, bageri, bušilice i još nije počelo otkopavanje rude. Znači, u pitanju su očigledno bile javne nabavke.
Drugo pitanje, šta je sa tako pompezno najavljenim otkopavanjem bogate rude u Borskoj jami iz čuvenog rudnog tela TE? Čak je i predsednik Srbije bio doveden tamo i rekao da je sreća da ćemo tako bogatu rudu vaditi i mnogo para zaraditi i ulagati u Bor. Kad ono tamo, kao kašikom da kopaju. Simbolične rude se kopaju. Ništa od toga nema, a prošlo je više od dve godine. U redu je da se prave okretnice, kružni tokovi, farbaju fasade, ali ovo je veliki, ogroman novac svih građana Srbije, nije opštinski novac da bi se tako nedomaćinski njime poslovalo.
Takođe se postavlja pitanje o ishitrenoj odluci, o početku gradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Tri puta se već najavljuje početak gradnje topionice. Ovde smo dali garancije za kredite u vrednosti od 130 ili 140 miliona evra. Tri puta se otvara i najavljuje početak i uvek se kaže - 36 meseci će to trajati. Samo, ne znamo kad će i od kog trenutka će početi da se računaju tih 36 meseci? Na stranu što Studija izvodljivosti, što biznis plan za tu topionicu niko nije video, a donete su tako krupne odluke o tako velikom novcu.
Šta će biti ako, recimo, padne cena bakra, koja je sada najviša cena u istoriji? Iako je najviša cena u istoriji, a cena bakra na svetskom tržištu je oko 10.000 evra i preko 10.000 evra, RTB Bor radi sa gubitkom. Šta će biti ako Kina, zbog svog razvoja 10% ne održava i građevinska industrija ne održava toliku cenu bakra? Šta kad padne dole? Hoćemo li uludo potrošiti pare i državi ostati dugovi, a Bor otići u nekoj privatizaciji nekome? Je li Bor privatizovan, je li taj Spasovski kupio da ne znamo? To je sve ono što nas muči i što otvaramo kao pitanje, a Vlada ćuti.
Zato, još jedanput insistiram na odgovoru. Ovo su samo neka od pitanja. Kopa čovek bez dozvole, otvara kao što je nekada onaj put Feketić via Feketić otvaran u svakoj kampanji, otvara topionicu. Hoće li se stati na put samovlašću u RTB Bor? Da ne ulazim sada u druge stvari, insistiram na odgovoru na pitanje koje sam postavio 9. juna, uz još nove okolnosti koje sam postavio ovde – kako je moguće da se kopa kod Majdanpeka bez dozvola? Hvala.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, potpredsednice, gospodo ministri, koleginice i kolege.
Nadam se da je svima jasno da oni apeli da se ova današnja rasprava ne koristi za sticanje jeftinih političkih poena se odnosi na sve vas, a ne na LDP. Do sada smo hrabro i otvoreno govorili o kosovskom problemu i složićete se da to što smo govori svakako nije bilo sticanje političkih poena, čak naprotiv. Mi tako smatramo odgovornost prema građanima Srbije, ne samo prema onima koji su za nas glasali, nego i prema onima koji za nisu glasali i prema svim građanima Kosova. Zato ne želimo da odstupimo od te politike istine, ni danas. Neću u ime LDP skupljati jeftine političke poene. To ostavljam vama koji ste tako zdušno apelovali da se to ne radi, a vidim da će to biti takmičenje u patriotizmu.
Mi nismo danas ovde došli da merimo stepen patriotizma ni predsednika Republike Tadića, ni predsednika Vlade Cvetkovića, ni vas, da brojimo krvna zrnca patriotska, nego da kažemo istinu. Nismo je od vas čuli, na žalost. Podržali smo bezrezervno dijalog koji ste vi gospodine Stefanoviću započeli. Znate zašto? Zato što verujemo da je dijalog u interesu ljudi koji žive na Kosovo, pre svega Srba i rešenje tih problema koje oni imaju. Znate zašto smo još podržali? Zato što taj dijalog je za nas znak da se napušta dosadašnja pogrešna politika o Kosovu. Na žalost dijalog je stao i evo šta se desilo, i uvek će tako biti kad dijalog stane.
Gospodin Tadić je pre neki dan rekao da se stekao utisak da smo mi odgovorni za prekinut dijalog. U redu, možda je to utisak, ali zašto se stekao takav utisak. I dalje danas, ovde će biti merenje patriotizma po tome ko je veći Srbin iako tamo na Kosovu i severno i južno od Ibra od našeg patriotizma samo neko može da strada. Već je neko stradao, nadam se da niko neće još stradati.
Nije patriotizam nastavak sejanja iluzija, obmanjivanja i pumpanja emocija. Ovde smo čuli već 50 puta 1244. Što ne kažete, šta je 1244? Kakva je to garancija? Šta KFOR ima kao mandat od 1244? Što ne kažete šta je Međunarodni sud pravde rekao o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova u kontekstu 1244. Da nije prekršena Rezolucija. Podsećam vas da Kosovo ima nadgledanu nezavisnost i da nije nezavisno. Ovde se raspravljamo, da li je Tači naredio specijalcima sam ili uz konsultaciju sa nekim. Pa, verujem uz konsultaciju sa nekim, zato što Kosovo ima nadgledanu nezavisnost. Nije nezavisno. Neko bi izgleda voleo da je nezavisno.
Mi danas, ponavljam, pružamo ruku i podršku preokretu i zaokretu u kosovskoj politici, ali u ovoj rezoluciji koja je pred nama tog zaokreta nema. Na žalost, mnogo ima onoga što smatramo pogrešnim, što smatramo pogrešnom politikom koja je dovela do ovog stanja. Zato, nažalost, iako bi želeli ne možemo da je podržimo.
Niste vi gospodine Jeremiću morali da idete u Njujork da bi čuli ono što vam je govoreno. Taj problem se ne rešava u Njujorku. On je nastao na relaciji Beograd – Priština i tako će se rešiti, da čeka tamo ispred vrata, da čujete to što vam godinama već pričamo, a da čak ni vaš ambasador, vaše omiljene zemlje ne traži zvanično da prisustvujete tim konsultacijama. Zato danas moramo možda i da razgovaramo o toj politici četiri stuba. Izgleda da se neki stubovi klate ili je problem, na kraju krajeva, očigledno klate se, jer je naš ministar morao da čeka u čekaonici, odnosno u hodniku. Da li mi imamo problem sa spoljnom politikom ili sa ministrom, to, na kraju krajeva, neka odluče oni koji su sastavljali Vladu.
Mi stalno sebe opisujemo kao lidera u regionu, ali lider u regionu u principu ide u susret problemima i rešava ih. U jednom trenutku, septembra prošle godine, mi smo krenuli tim putem i mogli smo možda u nekom dužem vremenu da pokažemo da smo sposobni, da pošaljemo drugačiju sliku o sebi. Iznad svega i pre svega, ono što unazad 20 godina nismo uspeli, a to je da onima koji odlučuju, naše srpske interese, predstavimo ka njihove. Drugi su u tome uspeli, pa su zato i ostvarili. Mi smo nasuprot išli, nasuprot tim interesima onih koji odlučuju i zato se naši nisu ostvarili.
Zato svi koji predlažu konflikt, izolaciju, sankcije nove, proglašene ili neproglašene, moram da kažem šta je alternativa. Mi, na primer, za razliku od drugih ne kažemo da EU nema alternativu. Mi kažemo – da, politika punopravnog članstva u EU ima alternativu. To je ono što je bilo i što imamo od 90-tih godina do odlaska prošle Vlade koja je pokušala da zapali Jarinje, nije uspela, bila je uspešnija upaljenju ambasada po Beogradu.
Mi moramo učiniti tu promenu politike da bi poslali o sebi drugačiju sliku onima koji odlučuju, drugačiju sliku o svetu. To smo, ponavljam, u jednom trenutku bili sposobni, ali onda se sve vraća na staro i sada vidimo da i ovde pitanja odnosno elementi revitalizacije onoga što se desilo na Jarinju. Ko zna ko je zapalio, nemojmo optuživati, itd, sve me strašno podseća na relativizaciju nasilja koji smo gledali ovde u Beogradu.
Neću da ulazim sada u to da li su ti došli autobusima iz Srbije, pa onda iz Mitrovice na sever ili su došli iz Mitrovice, a u svakom slučaju insinuirati da su uprkos jasnom stavu i objavi zvaničnih nadležnih organa da su u pitanju Srbi insinuirati da su se u srpskoj enklavi nekakvi Albanci zaista je odbrana nasilja. Mislim da to svakako ne doprinosi ugledu zemlje. Mi mislimo da svi dalji potezi u kosovskoj politici treba da budu instrument za realizaciju glavnog političkog cilja, a to je brzi ulazak u EU, punopravno članstvo. I mi mislimo da jednostavno ceo prostor bivše Jugoslavije ima tu perspektivu i bilo bi suludo da se Srbija toga odrekne.
Ne sumnjamo da mnogima, koji ne žele Evropsku Srbiju, Srbiju u NATO paktu i u EU, ne sumnjamo da odgovara nasilja, ne sumnjamo da politika nasilja zatvara kandidaturu Srbije.
Nadamo se da će i Vlada i predsednik Srbije biti na nivou zadataka koji nas čekaju do kraja godine i da ćemo, kako da kažem, refleks i trzaj stare politike koju vidimo u ovoj rezoluciji biti samo refleks i trzaj.
Za LDP je nedopustivo da se kroz pojačane emocije i nesmotrene poteze a oni, ponavljam, znače kontinuitet pogrešne kosovske politike na bilo koji način ugrozi napredak Srbije ka EU.
U nekim današnjim diskusijama članova Vlade, posebno gospodina Stefanovića to vidimo. Bolje bi bilo, gospodine Stefanoviću, umesto što ste nam ovde održali patriotsku lekciju iako ste nekada bili član Građanskog saveza, ali ljudi se menjaju, bolje bi bilo da nam objasnite što niste otišli u Brisel da razgovarate o carinskom pečatu, pa makar se ne dogovorili ili da nam objasnite da li ste se skoro dogovorili, da pečat nema ni sadržaj Kosovo UNMIK, ali ni da na pečatu ne piše Republika Kosovo, nego da piše carina Kosova. I da bude na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Bilo bi bolje da ste to iskoristili nego ono što ste pričali.
Na kraju krajeva, da nam kažete zbog čega svet misli da smo mi prekinuli pregovore. Nadam se da ovaj trzaj, ovaj nagoveštaj povratka na staru politiku ne znači ulazak u predizbornu kampanju u kojoj će se žrtvovati kandidatura Srbije, da je to procena da se sa patriotskom retorikom mora ući u kampanju a da ćemo za kandidaturu videti kasnije, jer to kasnije će dugo potrajati, a za vas, gospodine Stefanoviću, nadam se da ovaj patriotski, kako da kažem, izliv, nije hajde da kažem takmičenje sa gospodinom Jeremićem, tu ste ga i po aplauzu koji ste dobili svakako pobedili.
Sad se najbolje vidi, ako se sećate, da smo bili u pravu kad smo rekli da jednostrano proglašene nezavisnost Kosova ne rešava problem. Rekli smo da ne rešava problem, jer ti ljudi koji na Kosovu žive, oni imaju i dalje problem. Ali, smo rekli da će Srbija uništiti sebe ukoliko nastavi da istrajava na staroj politici, na vrednostima koje su doživele poraz, i na kraju krajeva, na politici koja je do ovoga dovela, jer da je ona bila uspešna ne bi bili ovde ili vi mislite da smo zadovoljni, svi mi treba da budemo zadovoljni situacijom u kojoj se nalazimo. Ne. Sukob sa Evropom i svetom i okretanje glave od činjenice realnosti na Kosovu u principu samo ide na štetu i životu građana i evropskim perspektivama.
Ne možemo biti lider, a imamo najniže plate, najveću stopu nezaposlenosti, najstarije smo društvo i najviše mladih želi da ode iz ove zemlje. Zato nam je i u narednim mesecima potrebna zaista jaka legitimizacija i povratak na onu politiku kada je gospodin predsednik Boris Tadić pocepao onu rezoluciju gospodina Jeremića i napisao drugu i jednostavno, mi bi verovatno bili spremni da podržimo ovu rezoluciju kada bi u njoj bilo ono što je bilo u jednoj rezoluciji, čini mi se decembra 2007. godine, a ovde u vašem predlogu, u ovom preambuli, nju ne pominjete, iz nekog razloga, a isto je rezolucija o Kosovu.
Podsećam vas, tada je u toj rezoluciji umetnuta rečenica, biće, greška, ali, kada bi u ovoj rezoluciji bilo nešto slično što je bilo u toj, a tada je stavljeno da je Srbija vojno neutralna.
Kada bi u ovoj rezoluciji bilo jasno rečeno da Srbija želi da bude članica NATO pakta, to bi bilo za nas težak izazov, a priznajte, nema nikoga ovde koji neće iskreno bar sebi priznati, izvinite, da je Srbija u NATO paktu, da li bi Srbi sa Kosova, sigurnije se osećali, nego što se sada osećaju?
Smejte se vi, ali to je jedini način i mi smo vam to odavno govorili da Srbi ili ako vi braćo srpski radikali, volite tu floskulu – srpska čizma ponovo gazi svetom srpskom zemljom Kosovom, tako jedino je moguće, a ovako nije.
Kao što vidite, vi ćete verovatno podržati ovu rezoluciju, zato što sam ja u pravu, jer u ovoj rezoluciji ima strašno mnogo stare politike i blata te Šešeljeve i Koštuničine vlade.
Zar zaista verujete da Srbima ne bi bilo bolje da je Srbija u NATO paktu, Srbima sa Kosova?
Ne skupljam političke poene, pričam ono što većina građana ne želi da čuje, ali znate kako je, većina građana kada ode kod doktora, ne voli da ga lažu, nego voli da čuje istinu. Ako je stvarno bolestan, da mu daju odgovarajuću terapiju. Tako mora da postoji jedna stranka koja govori istinu.
Ove druge koje vole da igraju na emocije, njih će biti i vi ćete verovatno sa dosadašnjim jedinstvom izglasati i ovu rezoluciju. Pošto LDP nikada do sada za tu pogrešnu kosovsku politiku nije glasao, LDP neće ništa naškoditi jedinstvo zemlje ili vi hoćete da kažete da je nekada ranije ili kada bi LDP glasao, onda bi se sve promenilo. Ne bi. I vi i mi znamo da ne bi.
Mnogo je ovde bilo dušebrižništva za Srbe sa Kosova, ali sa severnog Kosova. Podsećam vas, gospodo, da više Srba živi južno od reke Ibar i probajte da zamislite kako se oni sada osećaju. Lako je srbovati ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Beogradu, nije teško ni na severu Kosova, ali pre neki dan je bila skupština Kosova i tamo sede poslanici Srbi, tamo je teško osuditi slanje specijalaca na administrativne prelaze 30. i 31. pa su ti Srbi ipak to uradili.
Tamo je teško osuditi uvođenje embarga, pa su Srbi koji sede u kosovskom parlamentu i u Tačijevoj vladi to ipak uradili, jer ta odluka je doneta mimo njih.
To što nije pisalo u novinama, u štampi u Beogradu, to ne znači da ti ljudi to nisu uradili. U svakom slučaju, shvatite, njihova bezbednost, tih Srba južno od Ibra, u enklavama, Gračanici i Štrpcu, zavisi od kosovskih institucija, ne može im ni Srbija, pa ni Euleks garantovati.
Pumpanje i jačanje emocija može da dovede do onog procesa koji je počeo posle ovog paljenja Jarinja, izolovanih incidenata prema Srbima koji žive južno od Ibra. Mislite malo kad govorite o Srbima sa Kosova i o njima i njihovoj poziciji. Lako je ovde udariti pesnicom o sto, ali tamo neko onda strada, razbijene glave ili još gore. Zato apelujem da pričamo o svim Srbima na Kosovu. Svakako da tim Srbima južno od Ibra ne odgovara embargo, jer on faktički ide njima na štetu. Ovima severno od Ibra, pravo da vam kažem, tu postoji biznis, vi dobro znate da je od uvođenje tog embarga, dan i po po uvođenju embarga 62 kamiona su ušla na sever Kosova. Čiji su kamioni, to verujem da bolje znate nego ja.
Zato, kažem, ne možemo nažalost da podržimo ovu deklaraciju, jer mnogo toga ima starog o dijalogu koji je za nas ključan. Imaju samo jedna ili dve rečenice, a to bi moralo, po nama, da bude suština ovakve rezolucije, da se nastavi dijalog, jer kad se razgovara onda, sem onih koji namerno žele da izazovu, da kažem, nerede, jer nije to da oni brinu za Srbe ili za Kosovo, puca im prsluk, nego oni hoće da zaustave evropski put Srbije. Došli smo do toga da se napada KFOR. Ljudi, pa KFOR je garant bezbednosti po rezoluciji 1244 na celoj teritoriji Kosova. Što onda ne kažete šta Srbi na Kosovu južno od Ibra misle o KFOR?
Setimo se 17. marta 2004. godine. Što ne kažemo ljudima koliko je tada ukupno ljudi stradalo? Dvadeset troje ili dvadeset četvoro. Koji je nacionalni sastav tih ljudi koji su stradali? Dvadeset je Albanaca. A od koga su stradali? Dve trećine od američkog KFOR-a, u Čaglavici i Lapljem selu. Tada kada su takođe izašli iz svoje zone odgovornosti i došli u tuđu zonu, da bi dejstvovali i da bi sprečili čišćenje enklava. Možda su tada nekome pokvarili posao. Možda je za podelu Kosova bilo potrebno da Srba južno od Ibra nema. Možda je to bio nekakav, ne znam, neću da špekulišem.
U svakom slučaju, Srbi južno od Ibra imaju poverenje u KFOR, a KFOR ima mandat na celoj teritoriji Kosova da održava mir, stabilnost, bezbednosti i prohodnost puteva. Nadam se da se ništa danas neće desiti ili sutra i da će razumno vladati. Zato apelujem da se vratimo onome što je počelo u septembru prošle godine, da se vratimo dijalogu, da postignemo nekakav dogovor. Ako je sada taj carinski pečat problem, onda se ide na neka pitanja koja mogu da se reše. Ako je neko nekog prevario, obećao, ako je došlo do kompromisa, pa se odustalo, onda ćete vi, gospodine Stefanoviću, morati da preuzmete tu odgovornost, žao mi je. Ali, u svakom slučaju apelujemo na dijalog, da ima ovde poništenja vojne neutralnosti, mogli bi da glasamo. Suština, dok se razgovara, da se razgovaralo i da ste došli u Brisel, ovo se ne bi desilo. Hvala.

Hvala predsednice, gospodine Stefanoviću, ja znam da je gospodin Kuper odložio, ali predsednik Republike Tadić je rekao da se stekao utisak u međunarodnim krugovima da smo mi krivci, znači, zašto je gospodin Kuper odložio, da li je prethodno bilo nekog dogovora oko pečata, pa je onda ta saglasnost povučena, to sam vas pitao, a da je formalno odložio gospodin Kuper, to znam i ja.
Što se tiče mira, ja znam da se čini sve da se smiri ova situacija, da ne pogine još neko i to bi bila katastrofa. Ali, znate šta, Srbi su loše prolazili kad su koristili balvane po putevima. Kad sve saberemo, balvan na putu ide kao SAO, a SAO ide ka švercu, šverc ide sa zločinima, zločini dođu do nekog Hadžića, itd. A šta posle bude, da ne pominjem sad neka iskustva, iz krajeva drugih država, gde su balvanima, kako se zvala akcija ohrabrivati ljude da istraju biti svestan da KFOR ima ovlašćenja da sprovede, da kažem, za normalizaciju saobraćaja, da ne zvučim cinično, i to je objektivno pumpati ljude, pumpati im emocije da će time postići nešto, a na kraju sam siguran da se teško može vratiti ono stanje od pre 25. jula, ali ima tu i jedna negativna posledica.
Ako se to prenese na jug Srbije, odnosno južno od Ibra, u enklave, ti ljudi će biti ugroženi, ti koji tamo žive, u tom smislu sam ja govorio i zato treba smiriti situaciju. Nisam stekao utisak, kako da kažem, ohrabrivanje ljudi da izdrže pominjanje imena itd i to nije u funkciji smirivanja, tako meni izgleda. U redu, ja bih voleo da vi uspete.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, zakon koji je pred nama, kako rekoše kolege odnosno koleginice iz moje poslaničke grupe ima izvesnih poboljšanja, kozmetičkih. Mi mislimo da je to nekakav maksimum ove vlade i vašeg ministarstva. Dok se suštinski ne reformiše zdravstvo, moramo biti zadovoljni i ovim minimalnim poboljšanjima – bolje išta nego ništa.
Mada je celom društvu, uključujući i zdravstvo, potrebna suštinska reforma, ali, to će biti onda kada budemo doveli do takvih promena da novac zdravstveni ide tamo gde ide pacijent, kada zdravstveni novac ne služi za održavanje zdravstva nego kada u prvom planu bude čovek, pacijent i njegov interes, pa ako se leči kod privatnika, taj njegov novac ide tamo. Za to su potrebne još neke pretpostavke i verovatno će to sačekati buduću vladu, nadam se, kao što je - jedinstveni zdravstveni račun, koji ne postoji, jer postoji interes da ne postoji, onda jasan cenovnik troškova odnosno usluga koje pokrivaju obavezno zdravstveno osiguranje itd, itd.
Korupcija je nešto o čemu je pričala koleginica Judita Popović i ona je suštinski problem ne samo zdravstva nego celog društva. Znate, ako korupcija znači nekakav lični, grupni interes i to je negacija javnog interesa i opšteg interesa. Na primer, nema veze sa temom, ali, ako 25 sela u pirotskoj opštini, bilo da su uz put ili su u brdima, svi žele da auto-put prođe kroz brda a ne dolinom, da bi im sadašnji put ostao kao alternativni, ako to želi 90% građana Pirota i Babušnice, a ipak se radi suprotno, to znači da je neki drugi interes u pitanju. Da, verovatno je u pitanju i korupcija. Ne tvrdim, ali verovatno. To je vaš kolega ministar, sticajem okolnosti kolega i po obrazovanju ortoped.
Ako u nekom selu Radujevcu u negotinskoj opštini neko uzme u zakup objekat, socijalnu ustanovu, znači objekat, inventar na 15 godina, overi taj ugovor u sudu i počne da pruža usluge recimo staračkog doma i ostale, a ministar za rad i socijalnu zaštitu ne želi mesecima da izda rešenje, ni da promeni PIB ni matični broj rešenja o promeni vlasništva i stradaju korisnici tih usluga, nego se bavi ko zna čime, fudbalskim klubovima i traži da se uđe u njegovu partiju, to je isto primer korupcije i partijske države. Znate dobro da se u zdravstvu troši ogroman novac. Mi ni ne znamo koliko se novca troši.
Sećate se devedesetih godina, ministarka zdravlja se vozila u blindiranom vozilu, sa oružanom pratnjom. Sećamo se i samoubistava nekih ministara zdravlja. Na kraju krajeva, vi ste kao čovek koji je vodio VMA pričali da vam je život ugrožen od farmakomafije i tih koji okreću i kontrolišu toliki novac. Sećamo se jednog ministra odbrane koji je ubijen, a opet se vezivao za lekove.
Prosto, nasledili ste čoveka koji je bio ministar u pet vlada. Posledica je da je zdravstveni radnik i oni koji rade u zdravstvu na najnižim granama ikada – korupcija, svi doživljavaju doktore kao velike lopove itd. To je posledica onog što je bilo ne samo u ovih pet vlada, nego i ono što sam spomenuo. Tu mora suštinski da se građanin stavi u prvi plan. Kada se to desi to će biti suštinski reforma zdravstva.
Znam da iz vaših iskustva vaši pacijenti se nisu nikad žalili, ali mi od ministra zdravstva i zdravstvenih radnika treba da dođemo do ministra gde će biti zdravlja i gde će građani i pacijenti biti u prvom planu.
Znate, ako u Majdanpeku ne radi laboratorija zato što nema reagensa i neće raditi, pa ljudi moraju da idu do Bora, ako ne radi onaj rendgen isto u Majdanpeku kojim se snimaju zubi, ortopan, ili kako se već zove, pa ljudi moraju da putuju. To u principu je mnogo veći problem kada se uporedi sa činjenicom da se opširuju prava i da će iz medicinskih razloga oni koji žeče da promene pol moći to sada da urade o trošku fonda.
Gledajte kakav je to apsurd. Ovo ne možemo da rešimo. Dobro je što se prava šire i na stomatološkim uslugama i ovde kada govorim o promeni pola, ali su ovo apsurdne stvari koje moraju da budu rešene i valjda su lakše rešive. Recimo, u Negotinu žena ne može da izabere ginekologa koji će je pratiti do porođaja zato što ili jedan može da je prati ali će je drugi poroditi, a taj drugi ne može da je pregleda zato što porađa zato što je sve namešteno.
Znači, kada se građanin bude stavio u prvi plan sistema zdravstva, tada ćemo moći da kažemo da smo nešto uradili, ovako je sve kozmetika koja može da se našminka ali problemi ostaju. Zato se često čuje da smo imali odlična rešenja, ali ne daju rezultate. Voleo bih da ova rešenja daju rezultate, ali čisto sumnjam.