Prosto ovde neću govoriti kada bude došao moj amandman koji se bavi ovim. Mislim da je sada otvorena rasprava koja je na neki način kvalitetna uz sve mane. Ali, ono što meni nije jasno zbog čega se stalno učitava neki sadržaj. Zbog čega ogromna, ili mnogi narodni poslanici ovde imaju potrebu da dokazuju da li je ovo patetična borba, ili nije patetična borba i šta oni misle.
Mi, kada usvajamo budžet ili kada donosimo bilo koji zakon, ali budžet posebno, pa svaka stavka je praktično na neki način odlučivanje o nečijem životu, o nečijim pravima. Zbog čega je ovo sada toliko dramatična tema, pa svi traže da ne bude demagogije, da ne bude ovog, da ne bude onog, nastupaju kao roditelji ili ne kao roditelji. Kakve to veze ima? Kada usvajamo zakon koji definiše stopu doprinosa za zdravstvo ili bilo šta drugo odlučujemo još o ne znam hiljadu, deset hiljada života više nego u ovoj situaciji.
Uopšte ne treba da razmišljamo na taj način, meni to nije jasno kao argumentacija. Nije ovo pitanje meteora koji udara u jedan deo zemljine kugle, pa smo se samo mi suočili sa njim i sada kako kaže gospodin Kasalović – svi smo spremni da pomognemo. Ovde niko nikome ne treba da pomaže, u tome je stvar i to je ključni problem.
Postoje osiguranici zdravstvenog fonda kojima treba usluga za koju su platili. Ali, tu se onda gospodine Dinkiću otvaraju drugi problemi. O tome smo pričali ovde.
Kada kupujete kasko osiguranje, na polisi piše od kojih ste rizika osigurani, kada plaćate zdravstveni fond Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, ne znate koja prava imate, odnosno na koje ste rizike osigurani. To je problem.
Pošto zdravstveno osiguranje služi za ovakve situacije koje građani, osiguranici, ne kao i svako osiguranje, ne bi mogli da pokriju jednokratno iz novca koji imaju.
Ne treba ljudima zdravstveno osiguranje za andol i za prehladu, ionako se svi sami lečimo od toga, nego za ovakve situacije. Ako sistem na to ne može da odgovori, onda je pogrešan od samog početka. Nije ovo nikakvo pitanje humanosti, ko voli decu, ko ne voli decu, itd. To nema nikakve veze sa tim. Zato mi smeta ovakav način rasprave.
Znači, imamo problem, pogrešne procene potrebnih sredstava za lečenje. I to je sve.

Uvažena potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, hvala potpredsednice na ovom gestu što smo sačekali ministra. Mislim da nismo mnogo vremena izgubili, a da je važno kao primer, da ne ide rasprava o ovakvim važnim pitanjima dok predstavnici Vlade nisu u sali.
Ministar Dinkić je tu. Vidim da je potpredsednik Skupštine pozvala i potpredsednika Vlade i ministra Krkobabića da prisustvuju ovim sednicama, ali gospodina Krkobabića, kao nikada i u nekoliko prethodnih godina, koliko je aktivan član Vlade, da tako kažem, nema u ovom parlamentu.
Pretpostavljam da ima neke važnije obaveze ili prosto misli da nema obavezu da pred ovim parlamentom objašnjava ono što se od njega traži.
Gospodine Dinkiću, ja sam imao dilemu kada sam razmišljao o tome kako da počnem ovo svoje izlaganje, da li citatima čoveka koji je verovatno najčešće pisao o budžetima i deficitima i poreskoj politici, mnogo bolje od bilo kog ministra finansija na svetu, mislim na Efraj Makišona ili da počnem citatom iz oblasti roka, vi bar niste od onih ministara koji su u petak bili na Ušću, pa ćete to bolje razumeti.
Vi ste, svoj mandat ili odluku da uđete u Vladu počeli citatima "Partibrejkersa" i Caneta, a ja sam mislio da počnemo danas onako kako je, recimo, Rambo uradio 1992. godine na bini Sava centra kada je njegov gest protiv bombardovanja Sarajeva, bio to što je ćutao tri ili četiri minuta pred punom salom Sava centra.
Mislio sam da je možda najbolje danas kada držimo ovaj rekvijem za javne finansije za budžet, da oćutim ovih 17 minuta, nisam znao ko će voditi sednicu, pa sam se uplašio da ne budem zbog toga kažnjen, ali sam ipak odlučio da držim pravi politički govor danas ovde, i da pokušamo da raspravljamo o rebalansu budžeta i svim problemima koji ga prate.
Prvo, nekoliko je puta gospodine Dinkiću juče rečeno, vi to i sami ne krijete, da danas ili ovih dana o rebalansu budžeta, o vašim nadama, o idejama za reforme govorite istim rečima kao i u novembru 2012. godine kada ste nam predlagali budžet za 2013. godinu.
Mislim da je opšti utisak da to radite sa mnogo manje optimizma, sa saznanjem da je situacija u vašoj vladajućoj koaliciji mnogo gora, ili neuporedivo gora nego što je bila pre sedam meseci, sa činjenicom da ne znate šta će se sutra pojaviti na kojoj strani, ili na kojoj naslovnoj strani kojih novina, da danas mi treba sa vama da razgovaramo o Predlogu rebalansa budžeta, koji nam navodno predlaže čitava Vlada, a da su neke od novinskih naslova spekulacije na temu da li Vlada može da postoji samo sa vašom partijom, sa nekom drugom.
Ne ulazim u vaše međusobne unutrašnje odnose u vladajućoj koaliciji, samo govorim o kredibilitetu Vlade, o činjenici da ste ponovo ovde sami, da nikad manje predstavnika vlasti, ili Vlade nije bilo na raspravi o budžetu, nego što je to situacija danas, da ponovo nema predsednika Vlade ove zemlje i da će ponovo neko za nekoliko meseci reći da je ovo vaš privatni budžet, odnosno rebalans, ili predlog vašeg Ministarstva, da ste promašili za ovoliko ili onoliko i da nema nikakve njihove odgovornosti.
Ne žalim vas, što ćete doći u takvu situaciju, ali žalim građane Srbije, zbog toga što oni na taj način žive i život i budžet ove zemlje već, pa rekao bih desetak godina, ili nešto manje od toga.
Za mene je ključno pitanje gospodine Dinkiću, šta država kaže ovakvim rebalansom budžeta, šta jeste i šta bi trebalo da bude srpski san u 2013. godini? Da li je to žal za, ne znam, slatkim osamdesetim, nekim periodom pre toga, verovanje u reindustrijalizacije, kombinate, državna ulaganja, ili je to san da neko ko je pri kraju svoje radne karijere, muči se već 20 ili 25 godina u tim manje-više propalim društvenim i državnim firmama, makar za svoju decu ili svoje dete na kraju te karijere, pred odlazak u penziju, obezbedi mesto u istom tom propalom državnom gubitašu? Jel san državna služba, ili je san nešto drugo?
Vi ste sami o tome nešto juče govorili, kažete – da najkvalitetniji ne žele u državnu upravu, državna preduzeća, javnu upravu, ali desetine ili stotine hiljada drugih ljudi koji možda nisu najbolji, ili, nemaju dovoljno samopouzdanja, gospodine Dinkiću, i dalje žele u tu službu. Da nije tako, ne bi ovako izgledale izborne kampanje širom Srbije, ne bi se nosila majica za partijsku knjižicu, a partijska knjižica za obećanu radnu knjižicu i ne biste imali toliko problema da pokrenete reformu u bilo kom delu javne uprave, ili javnih preduzeća.
Naravno, da je najveći problem unutrašnja nestabilnost Vlade, nespremnost da se krene u strukturne reforme, a naši problemi su strukturni klanci koji postoje, gospodine Dinkiću, nisu sitnice i nisu finese. Drugi jul je danas, niste raspisali konkurs za sva javna preduzeća za koja ste bili dužni da ih raspišete po zakonu.
Možda postoji nekakvo mišljenje Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade, ali na sednici Odbora gde smo usvajali taj amandman, gospodine Dinkiću, ste sedeli vi, sedeli smo mi i poslanici vladajuće koalicije, ovde vidim predsednicu tog odbora, gospođu Tomić.
Nema dileme šta je bila namera svih nas kada smo radili taj amandman, da se raspišu konkursi u svim preduzećima na koje se odnosi Zakon o javnim preduzećima. Vodićemo postupke, to vam danas kažem, zato što autentična tumačenja ne može da daje nikakav državni službenik ili grupa državnih službenika u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, pošto postoje neki pripremni radovi i postoji način kako se tumače propisi. Verujte mi da mi ovde znamo bolje šta smo mislili kada smo usvajali, pisali taj amandman i usvajali zakon, nego što to znaju ćate iz jednog dela državne uprave, kojima pre toga neki politički funkcioner naredi kako moraju da istumače zakon.
Stvarno nas više ne zanima koje u Vladi privatno za to da se raspisuju konkursi, a ko nije. Ako oni koji su u Vladi i koji kažu da jesu za raspisivanje konkursa, žele da sačuvaju minimum kredibiliteta, neka onda kažu ko sprečava raspisivanje konkursa. Evo kažite nam danas vi, gospodine Dinkiću, da li je to neka partija? Jel to neka familija, klan u Vladi? Ko je to, gospodine Dinkiću?
Danima slušam kako su svi za raspisivanje konkursa, na kraju nema konkursa, tamo gde se raspisuju konkursi ima dva ili tri kandidata, pola grada već zna ili nagađa ko će biti direktor recimo EPS-a, ili nekih sličnih preduzeća.
Znate šta, nije baš najvažnije za ovu zemlju ko će biti direktor emisione tehnike, ali je vrlo važno ko će biti direktori preduzeća koja generišu ogromne gubitke. Jedno od njih je ono koje ste vi juče apostrofirali, gospodine Dinkiću, kao najvećeg gubitaša. Recimo, "Srbijagas". Dok to ne pokrenete, nećete imati ni jednu vrstu reforme u ovom drugom delu javnog sektora, koji još više guši ovu zemlju. Osedećemo ovde. Stići ćemo i mi sami do penzije pričajući o tome koliki je unutrašnji problem Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Na svakom koraku. Niko od nas nije idealista u tom smislu.
Naravno, da od sutra koja god reforma da se pokrene neće biti sjajna situacija u PIO fondu. Ali, uradite bar prvi korak. Zašto Fond PIO ima upravni odbor koji ima 21 člana? Navedite mi jednu uspešnu multinacionalnu kompaniju koja ima takvu upravu gospodine Dinkiću, a da ne govorim o tome kakvi su stručni kvaliteti i kakve su performanse u radu tih ljudi, koji to vode. Pa tamo vam je polovina uprave, direktni ili maskirani PUPS. Tamo su vam sindikati koji su isti 30 godina. Za neke druge sindikate nema mesta u tom upravnom odboru. Tako je u Fondu PIO, tako i u svakom državnom fondu.
Šta može da očekuje ova zemlja od tih ljudi koji upravljaju Fondom, kroz koji godišnje prođe više od pet milijardi evra? Ne vredi više pričati ni o tim "Železnicama Srbije". Pa kako će, gospodine Dinkiću, onakvo rukovodstvo "Železnice Srbije", bilo šta uraditi? Ne mogu više da pričam o tim tartufima, franšu, to je estrada. Suštinski problem je što ti ljudi ne razumeju kako mora da funkcioniše to preduzeće.
Mi nismo ljudi koji kažu – ukinite železnicu, zato što znamo da nema normalne evropske zemlje, koja nema makar relativno pristojan železnički sistem. Ali, da ne bude da pričam samo o drugim strankama, ili o nekim strankama koje, hajde da tako kažem, su sumnjive na te okolnosti, da možda žele da zadrže svoje efikasne kadrove ili partijsku vojsku na čelima javnih preduzeća, ili neke vrste državnih javnih organa, onih koji prikupljaju, onda troše novac.
Evo ta Nacionalna služba za zapošljavanje, gospodine Dinkiću. Pa tamo manje-više, kao što znate, rade uglavnom ljudi koji kao treba nekom drugom da nađu posao, a da ne rade, uglavnom po partijskom ključu u toj nacionalnoj službi, verovatno većina njih nikada sama sebi ne bi uspela da nađe posao, na normalnom, otvorenom tržištu radne snage. I kada smo vam pre sedam meseci govorili, skinite, ima prostora nekoliko milijardi u Nacionalnoj službi, vi ste rekli – ne može, postavićete ljude bez naknada, ne može to tako. Vidim da ste sada smanjili, čini mi se otprilike za toliko.
Znači, moglo je i pre sedam meseci, samo nije bilo spremnosti. Nije baš pohvalno kada uspete, kako tvrdite, da nađete trideset i nešto milijardi dinara na onome što se obično zove - diskrecioni troškovi. To znači da je ogroman prostor za zloupotrebe u ovom budžet.
Ako ministri, ili ministarstva ili delovi ministarstva imaju mogućnost da raspolažu tolikim sredstvima, onda je to ključni generator potencijalne korupcije u ovoj zemlji, a ne ono u šta se borba protiv korupcije makar u medijskom smislu pretvorila.
Možda je prilika da razjasnimo još jedno pitanje. Vi ste, čini mi se juče u svom izlaganju gospodine Dinkiću, negde u pola rečenice govorili o tome da će doći do promene politike u smislu granice, ili iznosa, pokrivanja depozita u bankama. Dakle, da više, znači od sada, ako sam dobro shvatio, to je važno zbog javnosti, mislim da je juče u interpretacijama je bilo različitih tumačenja, dakle, država više neće ići u pokrivanju preko onoga što je njena zakonska obaveza, odnosno zakonski maksimum od 50.000 evra, za razliku od dosadašnje prakse, kada ste kor propalih državnih banaka pokrivali sve depozite. Da li sam u pravu?
To je dosta ozbiljan problem, zbog toga što to pravi s jedne strane neravnopravnost, da tako kažem, u pravnom poretku, ugrožava pravnu sigurnost, i treći efekat, je da to šalje poruku. Vi se bavite ovim poslom jako dugo, vi znate kakvi su verovatno danas, ili kakvi će biti u narednim danima efekti takve vaše izjave ili odluke u bankarskom sistemu, u kojem već postoji dosta unutrašnjih problema, koji je usporen.
Počeće pare ponovo da se sele u slamarice, gospodine Dinkiću. To nije, čini mi se, epilog koji ste želeli, ali to će svakako biti jedan od rezultata.
Kada najavljujete gde ćete izaći iz državnog vlasništva, odnosno državnog upravljanja, niste bili do kraja precizni. Nešto više o tome se govori u samom tekstu predloga koji ste nam poslali.
Teško da će Srbiju spasiti aranžman koji je vezan za "Čačansku banku", osim što će možda spasiti po nekog od onih koji su uključeni u poslove sa tom bankom, koja je, kako čujemo, u katastrofalnoj situaciji.
Kad govorite o "Dunav osiguranju", da li se "Dunav osiguranje" prodaje, gospodine Dinkiću? Da li pre toga malo restrukturiramo "Dunav osiguranje", da li oslobađamo "Dunav osiguranje" od hiljada partijskih vojnika koji su u njemu organizovano našli uhlebljenje u prethodnih nekoliko godina ili ne radimo to? Bitno je da znamo, pošto je glupo da dobijemo još jedan šamar od potencijalnog investitora, kao što smo dobili od "Etihada". Hvala Bogu, pa je "Etihad" rekao nikada nećemo ući u aranžman sa JAT ako on nastavi da posluje kao javno preduzeće.
Mi vam to govorimo pet, šest godina. Nije bilo dovoljno, u redu. Došlo je do kraja. Gubici su toliki da je to više neizdrživo. Možda možete nešto da prihvatite kada vam to kažu stranci. To je inače jedan od najvećih problema ovde, oduševljavanje strancima po nekad i birokratama sedmog ranga, a nesposobnost da u sopstvenoj zemlji prepoznamo potencijale i možda poslušamo nekada one koji su spremni da nam pomognu u poslovima koje moramo da obavljamo.
Biće ovde posebna rasprava o novoj vrsti pomoći, odnosno preuzimanju dugova "Puteva Srbije". Danas neću mnogo o tome govoriti, ali vi ste juče pričali o tome kako nema popusta za "Puteve Srbije" i kako će zapravo oni morati da plaćaju PDV, a neće biti povećanja putarine ili ga makar u jednom trenutku neće biti u onom procentu za kolika je stopa PDV, ali zato imate na milion drugih mesta, gospodine Dinkiću, razne vrste pomoći tom preduzeću. Dajete im 6,2 milijardi dinara dotacija, odnosno subvencija ovim budžetom. Za šta? Da li su pokazali da su sposobni da se bave infrastrukturom? Ko će vam obaviti te poslove velike strukturne o kojima govorite? "Putevi Srbije"? Koji deo građevinske industrije, onaj isti koji ste upropastili, doduše sa svojim tadašnjim koalicionim partnerima 2009-2010. godine, kada je usvajan populistički zakon koji je uveo konverziju i kada je država postala dunđer tako što je zidala one stanove koji sada tonu, koliko čujem, u Braće Jerković po nekoliko centimetara godišnje?
Tako izgleda kada država gradi stanove. Tako izgleda kada hoćete da subvencionišete svaki deo, i izgradnju, i prodaju i život posle toga i onda se to završava tako na svakom koraku, od "Železnica" do naselja Stepa Stepanović.
Onda sam uzeo i pogledao kako izgleda dinamika otplate nekih kredita od 2014. godine. Siguran sam da ste vi to još pažljivije gledali, gospodine Dinkiću. Recite građanima koliko je to strašno, koliki su iznosi koje ćemo početi da plaćamo od 2004. godine za desetine kredita "Srbijagasa", JAT, "Galenike", kolike su te godišnje tranše. Bilo koju stranu da okrenete, to su kamatne stope koje su 6,17%. Neke dostižu i 9%, 9,5% i 10%. Znači, počećemo da isplaćujemo kredite koje smo uzeli za restrukturiranje tih preduzeća ili za neku drugu vrstu pomoći u njima, a još nije ni napravljen plan tog restrukturiranja.
Molim vas da malo više o tome pričamo. Ako to ne radimo, svi ćemo postati ona dinstana boranija. To je recept koji je ovog meseca, recimo, glasilo propalog Fonda PIO, koji se zove – Glas osiguranika nudi svojim čitaocima. Mislim da tim ljudima moramo da ponudimo mnogo više od recepta za dinstanu boraniju, gospodine Dinkiću.

Pošto na ovo formalno nemam pravo, šteta što ste prekinuli, mnogo volim da slušam to koje je preduzeće ostvarilo dobit od 400%, da se bavimo svi tim poslom koji odbacuje toliki godišnji profit. Ovo je stvarno fenomenalno. Mada, nisam siguran da li je gospođa Petrović odgovarala meni ili ministru. Prvo, on je govorio pre nje. Drugo, ja sam shvatio da ste vi, gospodine Dinkiću, protiv toga da bude toliki Upravni odbor PIO fonda i razume se da ste protiv toga da predstavnici političkih partija budu u njemu.
Gospođa Petrović, kao predstavnica vašeg koalicionog partnera, kaže da ona smatra da je to sjajna stvar. O tome vam govorim, gospodine Dinkiću, jer ovo što vi danas ovde govorite, da li je to politika Vlade ili je politika Vlade ono što govori neko od vaših koalicionih partnera? Zato imamo taj problem. Zato nema tih najboljih inženjera koji će doći. Gde da dođu? Ko da im bude šef i direktor? U ministarstvima Mrkonjić i Ilić, a u javnim preduzećima ko, Simonović, Krkobabić? Da li biste vi to radili u životu? Verujem da ne biste, mada moram da priznam, imali ste u vladama razne šefove, tako da nisam siguran ni u to.
Naravno da je većina onoga o čemu ste govorili tačna, izgleda sjajno, ali ostaje to ključno pitanje – gde je snaga za te reforme ili kako ćemo promeniti tu, kako je juče odlično rekao Mijat Lakićević u onom tekstu, kakva to logika vlada ovom zemljom? Mislim da je preokret te logike zapravo ključna stvar ili preokret ove logike koju smo ovde sada slušali tri minuta o tom profitu, ne majndcet, gospodine Stefanoviću, nego baš logike, to je mnogo važnije. Ima sjajnih citata, slažem se. Milan Mladenović je odličan pesnik, samo nemojte da dovedete zemlju u tu situaciju da bude još samo par godina iza nas. I Džoni je sjajan, skroz smo bankrot mama. Dotaknite nešto što bi moglo da znači.

Izvinjavam se, zanimljiva je ova rasprava, ali mislim da je pređena određena granica i zato reklamiram povredu člana 107. dostojanstvo Skupštine.
Dopustili ste ministru da izloži jednu dilemu koja je nedopustiva u pravnom državi, da se meri šta je veći stepen kršenja zakona. Naravno da su krivi i jedni i drugi i treći zbog toga što neko nije uplaćivao porez na dodatu vrednosti i apsolutno je nedopustiva poruka da je moguće utvrđivati ko je krivlji, da tako kažem. Čak ne postoji ni reč u srpskom jeziku za takvu situaciju. Vidite koliko je to neprihvatljivo.
Ako mene pitate, gospodine Dinkiću, krive su sve stranke koje su držale na mestu direktora "Puteva Srbije", čoveka koji je sebi dozvoljavao da to ne radi i krivi će biti svi oni koji u budućnosti budu dozvoljavali da se direktori javnih preduzeća biraju mimo konkursa.

Uvaženi potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuću od prilike ovim putem ili iz ove pozicije o kojoj je govorio i gospodin Cvijan. Slažem se da je ovo važan dan. Ne bih previše pažnje posvećivao tome da li je lepo vreme ili nije lepo vreme. Te pregovore ćemo možda početi u januaru, male su šanse da tada bude lepo vreme, pa da onda…
(Predsedavajući: Molim vas nemojte se obraćati narodnom poslaniku. To nije dozvoljeno. Nemojte, ja vas molim. Znate dobro da po Poslovniku nije dozvoljeno da se neposredno obraćate narodnom poslaniku.)
Mislio sam, gospodine Arsenoviću, da ovu ipak pozitivnu atmosferu koja je danas stvorena iskoristimo za jedan novi početak, ali ako vi insistirate ja ću se vratiti strogo u okvire Poslovnika. Nemojte se samo posle žaliti zbog toga što ću biti tako malo oštriji prema vladajućoj koaliciji.
Šta su dileme, odnosno šta su zamerke poslaničke grupe LDP na ove dokumente? O tome je mnogo govorila moja koleginica Judita Popović, u prepodnevnom delu sednice. Probaću kao i u jučerašnjoj raspravi da pokažem gde su slabosti ovih tekstova, ovih strategija, pre svega Strategije borbe protiv korupcije na studiji nekoliko slučajeva. Mislim da je to vrlo važno i mislim da je to najefikasnije baš u ovom trenutku kada mi iskazujemo ambiciju da budemo zemlja koja će otvarati, pregovarati i zatvarati poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU. Slažem se da više neće biti dovoljni, a mislim da ni danas više nisu dovoljni načelno lepi, pozitivno intonirani dokumenti koji se onda ne ostvaruju u praksi. Takođe je tu u pravu gospodin Cvijan. On doduše ima tu jednu specifičnu situaciju da ipak sa dosta žara brani dokumente usvojene 2009. godine. On se tada nalazio i u drugačijoj političkoj poziciji, a da onda prigovara zbog toga što su oni ostali mrtvo slovo na papiru. Ja se bojim da će ovi dokumenti takođe značajnim delom ostati mrtvo slovo na papiru i pokušaću da to dokažem.
Mislim da mnoge od ovih stvari koje su ovde unete u Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji i koji je Vlada usvojila i uputila parlamentu 20. juna, dakle, pre osam dana, da već u međuvremenu i posle toga da je Vlada ili vladajuća koalicija svojim ponašanjem pokazala da ih ne smatra ozbiljnim, da ne želi da ih primenjuje i da ih doživljava manje, više kao jednu vrstu formalne obaveze i pred ovim parlamentom i u procesu evropskih integracija. Pozdravljam način na koji je strukturiran predlog ove strategije i moram da kažem da mi je to mnogo pomoglo u ovoj analizi o kojoj bi sada govorio. Pre svega, onaj deo koji govori o oblasti strategije gde je to podeljeno u one oblasti javnog života, korišćenja javnih resursa, upravljanja imovinom, političkih ovlašćenja, moguće zloupotrebe političkih moći, gde slažem se, najveći rizik od korupcije kako se obično govori u ovoj strategiji.
Gospodine Selakoviću, moji argumenti će biti, video sam da ste jutros u jednom trenutku razdvajali da li odgovarate politički na političke argumente, stručne na stručne, uglavnom politički, očekujem da mi tako odgovorite. Posebno ću napomenuti kada imam neku vrstu stručne primedbe.
Dakle, prvi deo koji govori o političkim aktivnostima gde govorite o opisu stanja vi kažete – u ovom dokumentu da je jedan od ključnih izvora korupcije ili rizika koji postoji da se, da do masovne korupcije dođe zbog načina postavljanja i razrešavanja direktora kao i načina upravljanja javnim preduzećima na svim nivoima vlasti. Vremenom je stvoreno pogodno tlo za uticaj interesa političkih subjekata na njihov rad. Apsolutno se slažem, to je bila argumentacija ili oštrica napada LDP i u odnosu na ponašanje vlasti, odnosno prošlih Vlada, sve vreme dok je LDP u parlamentu, znači poslednjih šest godina. Vi onda dalje kažete – novim Zakonom o javnim preduzećima smanjeni su određeni rizici od korupcije. Takođe se slažem. Moram da primetim značajan deo tih poboljšanja je u zakon unet na inicijativu, odnosno po amandmanima poslaničke grupe LDP.
Jedan od elemenata koji smo uneli kao garanciju u zakonu, gospodine Selakoviću, je obaveza da se do 30. juna 2013. godine raspišu konkursi za izbor direktora svih preduzeća na koje se Zakon o javnim preduzećima odnosi. To je oko 700 preduzeća u Srbiji. Da li će Vlada Srbije, odnosno organi nadležni za tako nešto do 30. juna, to je za dva dana raspisati konkurse za sva ta preduzeća ili će, kako je juče ovaj parlament obavestila ministarka energetike, postupiti po nezakonitom tumačenju koje je došlo iz Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade i koje govori o tome da je obaveza raspisivanja konkursa ograničeno isključivo na ona preduzeća, javna preduzeća, u kojima dužnost direktora obavljaju vršioci dužnosti? To je ogroman test za ovu vladu. Da li ćete biti spremni da na javnom konkursu izaberete 700 direktora ili ćete na tim pozicijama zadržati one koji su izabrani po političkim kriterijumima? Ne kažem da su izabrani po kriterijumima. To kažete vi gospodine Selakoviću u ovoj strategiji i kažete da je zbog takvog načina postavljenja i razrešavanja direktora stvoreno pogodno tlo za uticaj interesa političkih subjekata na njihov rad.
Vi znate da postoje javna i državna preduzeća, gospodine Selakoviću, u koja su odlukama vaše Vlade postavljani direktori koji su visoki funkcioneri političkih partija, zamenici predsednika političkih partija, kao što je recimo slučaj u preduzeću PTT "Saobraćaj Srbije", preduzeću "Železnice Srbije" u desetinama lokalnih preduzeća itd, itd.
Vi dalje kažete da čak i po novom zakonu nisu utvrđeni jasni kriterijumi na osnovu kojih nadležno ministarstvo predlaže komisiji kandidata i na osnovu kojih ta komisija vrši konačnu selekciju kandidata. Apsolutno se slažem, gospodine Selakoviću. Tri dana je o tome govorila poslanička grupa LDP. Imali smo niz amandmana na Zakon o javnim preduzećima koji su predviđali mnogo bliže i strože kriterijume. Vaša vladajuća koalicija, vaša Vlada u kojoj vi sedite kao ministar je odbila te amandmane i oni nisu ušli u zakon. Taj zakon je usvojen u decembru mesecu prošle godine. Kako je moguće da u decembru niste bili svesni onog što stavljate u strategiju pet ili šest meseci kasnije? Koja je onda garancija da će ove odlične formulacije, preporuke, ciljevi koje ovde postavljate biti poštovani ovoga puta?
Dakle, vrlo je jasan vaš odgovor da li će biti raspisani konkursi, da li će na njima biti birani direktori po političkoj funkciji. Zapravo će odgovoriti na pitanje koliko je ova strategija ozbiljna. Nije slučajno pretpostavljam da je tema izbora direktora javnih preduzeća i način upravljanja javnim preduzećima zauzima centralno mesto, zapravo, ove strategije, nalazi se na samom početku. To je jedan od ključnih problema. To nije čudo, to su preduzeća kroz koja prolaze milijarde evra javnih sredstava. To su preduzeća u kojima su akumulirani gubici od nekoliko milijardi evra. To su konačno preduzeća kroz koja se na najdirektniji način kupuje politički uticaj.
Postoje neki znatno slabiji delovi ove strategije koje govore o preplitanju, zapravo nekoj vrsti trgovine političkim uticajem koji se obavlja kroz relacije javnih i državnih preduzeća, političke moći koja stoji u njima ili stoji iza njih i medija, to je onda pri samom kraju ove strategije.
Tu postoji takođe test koji će pokazati koliko ste spremni da ovo poštujete. Do sada niste. Zakon o javnim preduzećima takođe, zabranjuje da se oglašavaju na komercijalnoj osnovi javna preduzeća ili preduzeća u državnom vlasništvu koja imaju monopolistički položaj na domaćem tržištu. I dalje se oglašavaju takva preduzeća. Ne znam da je Vlada ili organi upravljanja u tim preduzećima bilo ko na ikakav način može da kontroliše te procese preduzeo određene radnje ili pravne postupke ili makar postupke koji bi sprečavali takvu praksu u budućnosti. Mislim da ne moram da vam mnogo ukazujem na takve primere, na sportske klubove koji u svojim nazivima nose imena takvih kompanija, na činjenicu da se masovno oglašava kroz takva sponzorstva kompanija koja se zove Aerodrom "Beograd", koja jeste realno monopolista na domaćem tržištu pošto Aerodrom "Konstantin" u Nišu nije nikakva konkurencija. Oglašava se preduzeće "Putevi Srbije". O tome sam ovde juče govorio. Da se to preduzeće ne oglašava, iako ne postoji ni jedan komercijalni razlog da se oglašava onda možda od 1. jula ne bi poskupela putarina za 20%, odnosno za iznos PDV koji se sada dodaje na račune odnosno na onaj iznos koji se naplaćuje već godinama kao iznos putarine.
Možda ne bismo imali problema sa vrlo nedefinisanim situacijama kada nije jasno šta je novac koji dolazi direktno iz budžeta, a šta je novac koji dolazi posredno preko javnih i državnih preduzeća. U ekonomskom smislu ili za građane Srbije, to je apsolutno svejedno. To je sve javni novac, bez obzira preko kog računa on prolazi.
Mi živimo u ovom delu Evrope koji će, siguran sam, složićemo se oko toga, ispuniti u jednom trenutku, pre ili kasnije, formalne uslove za članstvo u EU, ali promena svesti i mentaliteta, gospodine Selakoviću, je mnogo duži proces. Ima onih koji govore o šest i 60 godina, recimo, kao okviru koji je potreban za to.
Evo vam primer iz Hrvatske. Pre nekoliko dana je u hrvatskim medijima otvorena rasprava na temu koliko košta čin, odnosno ceremonija obeležavanja ulaska Hrvatske u punopravno članstvo. Onda je u jednom trenutku iz Vlade došlo objašnjenje da značajan deo tih sredstava zapravo nije trošak budžeta, nego je došao kroz pomoć ili sponzorstvo javnih i državnih preduzeća.
Dakle, te navike se vrlo sporo oslobađamo i mi i neke druge države, iako su, recimo, one već danas ili za nekoliko dana postaju u formalnom smislu članice EU.
Druga velika oblast o kojoj govorite, gospodine Selakoviću, delimično je o tome govorio i gospodin Cvijan, je oblast javnih finansija, planiranja prihoda, planiranja rashoda itd, i paralelno sa tim taj period koji postoji za javnu raspravu, za upoznavanje javnosti sa nacrtima i predlozima zakona itd. Nema nikakve dileme da je budžet najvažniji zakon koji se usvaja u jednoj godini i da je budžet apsolutno najvažniji zakon koji je vezan za pitanje upotrebe javnih prihoda, odnosno korišćenja javnih sredstava.
Vi ste, gospodine Selakoviću, 20. juna ove godine napisali kako javnost nije u potpunosti i na razumljiv način upoznata sa procesima planiranja i trošenja budžetskih sredstava. Zakoni o budžetu za pojedinu budžetsku godinu uglavnom se donose u kratkom vremenskom roku, dok rasprava u Narodnoj skupštini o načinu na koji su javna sredstva trošena u određenoj godini izostaje već desetu godinu. Dvadesetog juna ste glasali za nešto ovako, a onda ste četiri dana kasnije na sednici Vlade i vi i sve vaše kolege ministri glasali za usvajanje rebalansa budžeta, poslali ga u Skupštinu i tražili zakazivanje sednice Narodne skupštine za sledeći ponedeljak.
Čekajte, kada ste bili ozbiljni, kada ste ovo ocenili kao nedopustivo i kada ste obećali u kasnijem delu dokumenta da to više neće biti praksa, ili četiri dana kasnije kada ste rešili da uradite isto ono što su radile uglavnom sve vlade u ovoj zemlji u proteklih 10 godina? Morate da odlučite.
Budžet nije mala stvar i rebalans budžeta nije mala stvar. U rebalansu budžeta se radi o, kako vaša vlada kaže, uštedi na diskrecionim troškovima od 36 milijardi evra. Onda je moje pitanje – koliko su ukupno diskrecioni troškovi, ako je moguća ušteda od 36 milijardi evra? Koliki je u diskrecionim troškovima prostor za zloupotrebu sredstava, za korupciju, za kršenje svih onih ciljeva, odnosno principa koje postavljate ovim tekstom, gospodine Selakoviću?
Predvidljivost poreskih prihoda, odnosno visine poreza, a vrsta poreza je takođe važna, to načelo takođe krši vaša vlada. Na brzinu menjate poreske stope, prilagođavate ih. Danas je, čini mi se, uhapšena neka kriminalna grupa koja je švercovala rezani duvan. Porast trgovine, odnosno šverca rezanim duvanom je direktna posledica činjenice da ste na loš način promenili akciznu politiku i čitav jedan deo tržišta gurnuli u nedozvoljenu trgovinu, odnosno šverc, odnosno sivu i crnu ekonomiju. Zbog toga postoje tako velike razlike između papira koji predlažete i ciljeva koje predlažete i onoga što zaista u realnom životu radite.
Nedostaju neki delovi, gospodine Selakoviću, u ovoj strategiji. Postoji deo koji se bavi zdravstvom, zdravstvenim sistemom, Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, ali nedostaje jedan fond koji je dva i po puta veći, gospodine Selakoviću, od toga. To je Fond PIO. To je, recimo, deo gde biste mogli da postavite mnogo jasnije ciljeve ili da nam ponudite kako ćemo se boriti protiv mogućih rizika od korupcije u tom sistemu koji je netransparentan, gde je upravljanje nejasno, gde je upravljanje političko, gde nema govora o tome da ćete uvesti, recimo, u fondove profesionalni menadžment.
Pri tome, ne znam kolika će biti ušteda, kako kaže gospodin Cvijan, od Zakona o javnim nabavkama, pošto je zakon počeo da se primenjuje u ovoj godini, početkom aprila, gospodine Cvijan. Vi ste govorili o 600 miliona evra uštede, a kažete danas da će biti mnogo ušteda i u budžetu. Ne vidim u rebalansu da je taj novac uračunat. Vidim da nam nedostaje još skoro 100 milijardi dinara u budžetu. Dakle, 800 miliona evra, recimo. Idete na rebalans, ne nadate se da će taj novac biti nadoknađen tako što će tim sjajnim Zakonom o javnim nabavkama on da se uštedi u ovoj godini, zato što se neće uštedeti ni izbliza toliko i to nije ni moguće u ovim okolnostima kada zemlju, kada proces odlučivanja u postupcima javnih nabavki opterećuju svi ovi problemi.
Kada smo predlagali da član Komisije za izbor direktora ili za rangiranje kandidata za direktora javnih preduzeća bude neko ko dolazi na predlog skupštinskog odbora, nismo ni pretpostavljali, čak i mi koji znamo u kakvoj zemlji živimo, da će to biti neko ko radi u kabinetu potpredsednika Vlade.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, vreme vam je isteklo.)
Znate šta, nije to baš smisao ili to nije bila ideja kada smo tražili parlamentarnu kontrolu čitavog tog procesa.
Vrlo malo teksta o obrazovanju i vrlo malo teksta o nekim drugim stvarima, ali bar za početak očekujem odgovore na neka od ovih pitanja koja sam vam postavio, gospodine Selakoviću. Hvala.

Neću nijednom pomenuti PIO fond, ne brinite.
Gospodine Cvijan, mislim da ste povredili član 27. Dakle, ja nisam rekao da sada dolaze predlozi, odnosno da su ovo predlozi na ovu strategiju. Jasno sam vam pokazao kada smo tačno predlagali amandmanima, što je u Skupštini jedini način da se promeni tekst zakona, kada se raspravljalo o Zakonu o javnim preduzećima. Tada smo to mogli da izmenimo. Sve ovo drugo je vezano za ovaj tekst koji nema mnogo veze sa primedbama o kojima sam ja govorio, evo 32 sekunde.

Uvažena potpredsednice, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, da odmah na početku kažem, poslanici LDP će glasati za ove izveštaje zbog toga što smatramo da su oni sačinjeni na ozbiljan način, to jedan razlog.
Drugi razlog je zbog toga što oni, pogotovo izveštaj DRI ili izveštaj o radu DRI zapravo pokazuju ili potvrđuju ono o čemu u političkom smislu gotovo svakog dana u parlamentu LDP govori već punih šest godina. Apsolutni haos u državnom sistemu Srbije. Neozbiljnost u svakom pokušaju reformi. Zloupotreba javnih sredstava, pre svega javnih resursa ne toliko u dnevno političke ili partijske svrhe koliko u svrhe očuvanja jednog sistema koji zapravo svake godine građane ove zemlje ošteti za nekoliko milijardi evra direktne štete i ko zna za koliko još novca, kako bi pravnici rekli, izmakle koristi ili izmakle dobiti.
Znatno više ću govoriti o radu, odnosno o izveštajima DRI. Vi znate gospodine Sretenoviću da ste uvek za ono što ste radili ili pokušavali da radite imali punu podršku LDP. Vi ste sa svoje strane pokazivali ozbiljnost, a to pokazujete i danas, kao i na svakom sastanku koji ovde imamo u plenumu ili na neki drugi način gotovo svi ljudi koji rukovode različitim sektorima u vašoj instituciji su ovde i ti razgovori su uvek bili korisni. Naravno, da su vaši dometi, mogućnosti da radite limitirani i o tome smo pričali nekoliko desetina puta. O tome je možda i najubedljivije ili kao kako parlamentu treba da istupa neko ko vodi jednu nezavisnu instituciju juče govorio Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana.
To nisu problemi samo koji su vezani za 2012. godinu ili za ovu vladu koja je dužnost preuzela krajem jula prošle godine, to su problemi ne uređenog društva čitav niz godina. Podsećam da je LDP još jednom na identičan, vrlo oštar način kritikovala nedopustivu praksu upravljanja javnim sredstvima, javnom imovinom i dok je na vlasti bila prethodna Vlada, odnosno u mandatu Mirka Cvetkovića.
Pokušaću da kroz neke, hajde da tako kažem studije slučaja, možda ukažem na neke od ključnih problema i da pokažem koliko zapravo nema suštinske razlike između onoga što radi današnja vlast, iako je gospodin Arsić naravno pokušao na nekoliko mesta da vrlo snažno pohvali sadašnju vlast u odnosu na ono što su radile prethodne vlasti.
Sticajem, rekao bih srećnih okolnosti, u proteklih nekoliko dana se otvorila velika priča o pitanju da li obračunava i plaća porez na PDV JP "Putevi Srbije". Ministar finansija čini mi se juče je slavodobitno objavio vest kako je ministarstvo dobilo dopis JP "Putevi Srbije" kako će od 1. jula to preduzeće obračunavati i uplaćivati PDV. To je skandalozno na nekoliko načina.
Prvo, očigledno je da su javna preduzeća, a posebno JP "Putevi Srbije" jedini pravni subjekt u ovoj zemlji koji ima tu slobodu da odlučuje kada će i od kada obračunavati i uplaćivati PDV, što je inače njegova zakonska obaveza oduvek. Zapravo, od onog trenutka od kada Srbija ima Zakon o PDV. Drugi problem je kako je moguće da se godinama toleriše takva apsolutno nezakonita, bahata i bezobrazna praksa JP "Putevi Srbije"? To se dešavalo pod ovom vladom, pod Ministarstvom finansija i privrede, dešavalo se i svih proteklih godina.
Govorio sam malopre šta je radila LDP u prethodnim godinama. Lično sam se podsetio tog slučaja i uzeo delove stenograma sednice s kraja decembra 2011. godine gde to pitanje postavljam predsedniku Vlade i konferenciji za štampu iz decembra 2011. godine. Tada je izašao vaš preliminarni izveštaj za tu godinu gde ste utvrdili da samo u 2010. godini JP "Putevi Srbije" nije uplatilo PDV u iznosu od 23 miliona evra. Znači, samo u toj godini je budžet Srbije oštećen za 23 miliona evra.
Slična je situacija bila u prethodnim godinama, ista situacija u 2011. godini, u 2012. godini.
Dakle, ne mogu javna preduzeća u Srbiji da pregovaraju sa državom ili posredno sa građanima o tome da li će plaćati porez ili neće plaćati porez.
Da bi građani razumeli, kada plate putarinu ili neki drugi trošak "Putevima Srbije", u tu cenu je uračunat iznos PDV.
Naravno, rukovodstvo tog preduzeća ovih dana i to je ono na čemu moraju da padnu, ne samo kao ljudi koji vode to preduzeće, nego i svi oni koji su ih birali kroz Republičku vladu, sada pokušavaju da trošak od 20% PDV u budućnosti isporuče građanima Srbije.
Dakle, JP "Putevi Srbije" preti građanima da će zbog svoje obaveze da plaća PDV, morati da podigne cenu svojih usluga, putarine za 20% i to je ogoljeni direktni lopovluk, to je iznos koji je nekoliko desetina miliona evra u svakoj kalendarskoj ili fiskalnoj godini, kako god hoćete.
Naravno da to preduzeće nema novca i da zbog toga pokušava da poveća cenu i trošak PDV prebaci na građane, odnosno koji koriste njihove usluge.
Zbog čega to preduzeće nema novca, takođe potvrđuje ono o čemu već godinama govori DRI? Zbog toga što na desetine načina posluje mimo zakona i to jedna stvar.
Druga stvar, o tome DRI ne može mnogo da govori, zbog ograničenih mehanizama koje ima, ali to je očigledna istina, zbog toga što se vrši politički pritisak na tu kompaniju ili na preduzeće, kao na sva druga javna preduzeća, da naručuju poslove za koje znaju da neće biti novca u budžetu ili zbog toga što se budžeti ovde svake godine potpuno nerealno planiraju, pošto hartija trpi sve, naručuju se poslovi, izvode se poslovi, onda se oni ne isplaćuju, onda se time gura u problem i "Putevi Srbije" i sva ona preduzeća koja su izvođači radova za "Puteve Srbije", ili kako je popularno, a nepismeno reći poslednjih dana u Srbiji, dakle – putarska preduzeća, pa je taj izraz čak ušao i u naziv zakona koji će se ovde razmatrati narednih nedelja.
Zbog toga imate problem sa 26 preduzeća iz oblasti putne privrede i zbog toga imate apsolutni kolaps u JP "Putevi Srbije", kao što postoji u velikoj većini javnih preduzeća.
Treći razlog zašto "Putevi Srbije" izbegavaju zakon, krše zakon, kradu građane Srbije, kradu budžet Srbije, što su monopolističko preduzeće, ili na srpskom alaj begova slama, pa tamo svako može da radi šta hoće.
Direktor tog preduzeća može da bude toliko bezobrazan da za građane koji poginu zbog greške tog preduzeća, kaže – pa nisu valjda ćoravi, mogli su da vide onoliki stub kod Novog Sada, pa je to preduzeće koje se oglašava u medijima.
Dakle, "Putevi Srbije" se oglašavaju u medijima, valjda da podignu svoj poslovni uspeh, jer kada građani vide reklamu "Puteva Srbije", koristeći auto-puteve kojima upravlja to preduzeće, a neće koristiti auto-puteve kojim upravlja drugo preduzeće, jer postoji i neko drugo preduzeće u toj oblasti u Srbiji.
Molim vas, gospodine Sretenoviću, da vi i vaša institucija, kada budete radili 2013. godinu, vodite računa o odredbama Zakona o javnim preduzećima koji je usvojen u decembru 2012. godine ovde.
Vi ste sada ovlašćeni da, kada utvrdite da javno preduzeće koje ima monopolistički položaj na domaćem tržištu, a što je ušlo u zakon na predlog LDP, da se komercijalno oglašava na tržištu, da podnesete krivične prijave za odgovarajuće krivično delo, ako nema drugog dela.
Dajte da bude neke koristi od tog dela koje držimo u našem zakonodavstvu, zloupotreba službenog položaja, odnosno položaja u privredi, pa podnesite po tom članu Krivičnog zakonika, krivične prijave, da vas ne podsećam, jer završilo se košarkaško prvenstveno pre nekoliko dana. U tom takmičenju igrao je klub "Vojvodina Srbijagas", a takmičenje se zove "Agroživ liga Srbije". Za one koji ne znaju, "Agroživ" je zavisno javno preduzeće Javnog preduzeća "Srbijagas". Gubitaš, jednako kao što je i njegov vlasnik "Srbijagas". Da li je "Srbijagas" monopolista na našem tržištu? U poslu uvoza gasa jeste monopolista. Dakle, apsolutno je nedopustivo da postoji košarkaški klub koji nosi taj naziv, a još je gore da kompanija koja se bavi uvozom i distribucijom gasa, a usput pravi paštete, viršle i suhomesnato, sponzoriše košarkašku ligu, da ne govorim o sukobu interesa da u toj ligi igra klub čiji je vlasnik sponzor čitavog takmičenja.
To nije pitanje da DRI.
Još jednom da ponovim, nije kriv direktor "Srbijagasa" zbog toga što proizvodi paštete i viršle, kriva je Vlada Srbije i krive su sve vlade Srbije koje na tako nešto teraju javna preduzeća, gospodine Sretenoviću.
Ako bi gospodin Arsić dopustio, da dalje gospodine Sretenoviću, nastavimo da komuniciramo, ja bih vas pitao još nešto.
Izvinite, gospodine Arsiću. Dakle, šta se dešava sa nepravilnostima koje u proteklim godinama neprestano utvrđujete u preduzeću "JAT Ervejz", tzv. nacionalnom avio prevozniku?
U jednoj godini ste utvrdili, gospodine Sretenoviću da to preduzeće čak ne uplaćuje pazar onako kako je to zakonom predviđeno, a čini mi se da je bilo 3,5 miliona evra 2010. godine.
Pošto u ovoj zemlji niko nije slušao ono o čemu govori LDP da je u tom preduzeću haos, partijsko upravljanje, kao što je partijsko upravljanje i nakon smene vlasti, da se sumanuto troši novac, onda nam je trebalo da dođe neko sa strane i da nam to kaže, pa su došli predstavnici "Etihada" i udarili najbrutalniji šamar koji sam ja video u proteklih nekoliko godina u tom sistemu lopovluka i neefikasnosti kroz sistem javnih i državnih preduzeća.
Dakle, "Etihad" je rekao ili JAT više neće funkcionisati po principima javnog preduzeća, neefikasno, loše i sa gubitkom ili mi nećemo ući u poslovnim aranžman u toj kompaniji i da vidimo šta će na kraju biti.
Dakle, da su oni koji donose odluke u ovoj zemlji slušali, recimo izveštaje DRI pre dve godine, možda bi danas situacija u JAT bila bolja, možda akumulirani gubici u tom preduzeću ne bi bili daleko iznad vrednosti imovine tog preduzeća i možda bi to preduzeće davno prestalo da štampa bezobrazno skupu i luksuznu "JAT reviju" u situaciji kada svake godine dobija desetine miliona direktne ili indirektne subvencije iz budžeta Srbije.
Šta se desilo, gospodine Sretenoviću, sa tom neverovatnom situacijom da JAT slaže ili u saradnji sa Vladom Srbije slaže javnost i parlament da mu treba kredit za nabavku dva aviona, da onda ovaj parlament glasovima i onih stranaka koje su danas na vlasti, dopusti garanciju za takav aranžman, da JAT uzme desetine miliona evra i da ih onda potroši na svoje tekuće poslovanje i uopšte ne uzme avione ni u lizing, a kamo li da ih kupi onako kako je obećavao.
Gde je i u kakvoj zemlji takvo poslovanje moguće? Ne pitam vas, gospodine Sretenoviću, vi ne možete da mi odgovorite na to pitanje, pitam one koji su bili i koji još uvek jesu vlast u ovoj zemlji.
Idemo dalje, gospodin Arsić mnogo govori o tome kako se sve u Srbiji promenilo i sve je danas bolje. Kada govorimo o toj čuvenoj, to je najveći problem u Izveštaju za 2012. godinu, odnosno vašim revizorskim izveštajima koje ste radili u toj godini, jeste problem nabavke gasa, uvoza gasa kod "Srbijagasa".
Vi i ja, svako u ovoj sali je svestan da to nije bio lični i privatni akt direktora tog preduzeća, nego da takav metod nabavke gasa, mimo svih pravila, proističe iz zakona koji su usvajani u ovoj Skupštini iz Energetskog sporazuma sa Rusijom, iz onih odobrenih godišnjih ugovora koji se zaključuju sa Rusima, iz činjenice da iz potpuno nepoznatih razloga, osim ako nije razlog uzimanje provizije imamo osrednike u tom poslu, da taj posrednik nije naša kompanija, odnosno da naša država u posredničkoj kompaniji ima samo 25% vlasništva.
Za to nije kriva samo prošla Vlada ili prošle vlade, krive su sve one stranke i svi oni poslanici koji su u ovom parlamentu uprkos upozorenjima LDP, LSDV, čini mi se i SVM, zaključili katastrofalan posao sa Ruskom Federacijom, zbog čega plaćamo cenu i godinama ćemo plaćati cenu.
Još jedan od primera kako se danas ništa nije promenilo u odnosu na prethodne godine je ponašanje ministra Bačevića, visokog funkcionera SNS, da ne ulazim kog dela SNS.
To je ministar koji ulazi u posao projektovanja sumanutog kanala do Soluna, javno se smeje, njegovim kolegama iz partije neprijatno.
Ali, gospodine Sretenoviću, to je započet posao u kome su već angažovana neka javna sredstva iz budžeta Ministarstva, kako god. Ako nisu angažovana sredstva, data je neka vrsta obećanja. Ušlo se u posao sa nekom kineskom kompanijom koja, slobodno mogu da kažem, vršlja po Srbiji.
Drugi primer ponašanja gospodina Bačevića, a to onda znači i čitave nove vlasti. Gospodin Bačević nas iz Moskve obaveštava kako se on dogovara sa ruskom stranom, da Srbija neće imati nikakve troškove oko izgradnje gasovoda "Južni tok", da će sve platiti Rusija, a da će onda ruska strana naplatiti to svoje potraživanje iz budućih renti, odnosno taksi za tranzit kroz Srbiju. Takav dogovor je direktno suprotan svim zakonima ove zemlje, pogotovo zakonodavstvu koje reguliše vrlo precizno šta je "Južni tok", da ne otvaramo druga pitanja, kako posluje "Južni tok" iz jednog švajcarskog kantona, kako je do toga došlo.
Da vam odmah kažem, nemam ništa protiv of šor poslovanja, mislim da je to legitimno i da je dozvoljeno kada je u okvirima zakona, ali ne mogu godinama da gledam tu harangu koja se vodi protiv onih koji posluju ili navodno posluju u of šor zonama, a onda državna kompanija to isto radi. To je licemerje koje uništava u ovoj zemlji privatni sektor, a koji vama pravi tolike probleme.
Pri samom kraju, da li je posmatrano kroz izveštaj za 2012. godinu, mislim da je mnogo aktivnosti ili da su neke aktivnosti u tom projektu bile preduzete u toj godini, u svakom slučaju, velika većina u 2013. godini. To je, recimo, skandalozan projekat proslave godišnjice Milanskog edikta i sve što proističe iz njega.
Osim što je to palanački pristup istoriji i kulturi, to je i trange-frange ekonomija. Tu se direktno ugovaraju pozorišne predstave, to očigledno radi onaj savetnik predsednika Republika za kulturu koji tvrdi da je Niš najveći rimski grad posle Rima, to su poluprivatne projekcije, to su milioni i milioni dinara za koje niko ne zna kako su odabrani, ko o tome odlučuje. Gospodine Sretenoviću, to su projekti pod direktnim pokroviteljstvom predsednika Republike ili predsednika Republike i njegove supruge. Oni svojim autoritetom daju značaj takvim događajima. Troši se javni novac, bilo direktno, bilo kroz onaj novac koji dolazi iz državnog ili javnog sektora na različite načine.
Kada kaže ministar kulture da nema troška za, ne znam, kostime i scenografiju, jer je to uradilo Narodno pozorište, to je trošak Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije, Narodno pozorište je republička institucija koja se delimično finansira iz javnih izvora, nisu to entuzijasti kao džezeri koji sviraju bez para, kako bi rekao ministar kulture i vlasnik samostalne poslastičarske radionice.
Konačno, na samom kraju, gospodine Sretenoviću, kada će DRI ući u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, ali na ozbiljan način? Da vidimo kakvi su zakonski okviri za rad u tom preduzeću, tom fondu, koji zapravo nije fond, nego je protočni bojler u koji godišnje moramo da ubacimo dve, tri milijarde evra, recimo, po ovom rebalansu budžeta koji ćemo dobiti za nekoliko dana, pa da vidimo kako se upravlja tim preduzećem. Da li je normalno da Fond PIO ima 21 člana upravnog odbora? Pet najvećih multinacionalnih kompanija na ovom svetu ukupno nemaju 21 člana uprave, kao što ima penzijski fond, na čijem čelu je srpski "Džej Pi Morgan" i predsednik samostalnog sindikata, Ljubisav Orgović. "Džej Pi Morgan" zato što je to ta praksa da se istovremeno sedi u upravnim i nadzornim odborima gomile preduzeća, recimo, "Galenike", Fonda PIO, itd, i da se onda glumi nekakav tripartitni ili socijalni dijalog.
Da vidimo kada će konačno Fond PIO utvrditi šta je njegova imovina, pa onda da počne da upravlja tom imovinom i da je koristi, kao što to rade inače fondovi svuda u svetu, izuzev u Srbiji, pa da vidimo ko sedi u upravnom odboru Fonda PIO i da li se donose odluke koje su u korist određenih grupa, pre svega političkih grupa.
Značajan deo članova upravnog odbora Fonda PIO čini direktni ili maskirani predstavnici PUPS-a, maskirani kroz fantomsku organizaciju koja se zove Savez penzionera Srbije i kroz koju se ne dozvoljava bilo kom drugom penzionerskom udruženju da uđe u upravljanje. To je najveći izvor zloupotrebe u ovoj zemlji, gospodine Sretenoviću, jer je godišnji budžet, odnosno novac koji prođe kroz Fond PIO, znatno veći od pet milijardi evra. Pet milijardi evra je polovina budžeta ove zemlje. Od tog fonda zavisi milion i 700 hiljada penzionera i stotine hiljada drugih ljudi koji posredno zapravo žive od toga, pa da vidimo kako javna preduzeća konačno izdaju te svoje časopise, završavam vrlo brzo, od "JAT revije" i "Glasa osiguranika", koji ima krštenice i recepte za ajvar i bajadere, do Glasila "Srbijašume" i svakog drugo fantomskog glasila javnih preduzeća u Srbiji.
Kada to budemo uradili, onda ćemo početi ozbiljno da rešavamo probleme partijskog zapošljavanja, odlivanja novca, kupovina medijskog uticaja i svega onog drugog što neće rešiti Zakon o javnim nabavkama na samom kraju, kao što smo sto puta rekli predstavnicima SNS i drugih stranaka, kada su usvajali zakon o javnim preduzećima.
Nije najveći izvor zloupotreba tog samo sprovođenje zakona. Najveći razlog zašto toliko novca odlazi je što ima previše javnih nabavki u Srbiji i preveliki javni sektor. Kada se to bude smanjilo, biće i mnogo manje štete ili gubitaka na tim poslovima i hvala vam što ste mi omogućili da govorim malo duže. Hvala.

Ne znam gospodine Arsiću, ja sam vas pominjao kao šefa poslaničke grupe, nisam vas spominjao ni kao komarca, ni kao ovo drugo, ne znam zbog čega na taj način reagujete? Nisam govorio o živim bićima, govorio sam o negativnim pojavama u trošenju sredstava.
Obligaciono pravo dosta dobro znam, mislim da sam dobio i najvišu ocenu iz tog predmeta i to mislim baš one godine kada ste vi izvršili desant na Pravni fakultet, na čelu sa vašim tadašnjim predsednikom, Vojislavom Šešeljem.
Što se tiče odbitka i neodbitka, tu je gospodin Sretenović, neka potvrdi, jel oštetilo javno preduzeće "Putevi Srbije" za desetine miliona evra u proteklih nekoliko godina budžet ili nije? Kažite mi vi, gospodine Arsiću, da li će poskupeti putarina ili neće poskupeti putarina? To je jedino važno za građane, a ne vaša, pa nisu to ni knjigovodstvena tumačenja, ozbiljan knjigovođa je bio Mirko Cvetković, vi niste čak ni to.
Ako hoćete na taj bezobrazan način da razgovaramo, ovde se pola sale smejalo kada ste malo pre pitali gospodina Sretenovića – da li su krivične prijave postale pravosnažne? Verujte mi, niko ovde ne razume šta znači pravosnažnost krivične prijave, pa onda, kada se već uči iz Milanskog edikta, da se nauči iz jednog drugog značajnog dela rimske civilizacije, a to je, recimo, rimsko pravo. Hvala vam.

Možda je to za vas sitnica, za mene je posao koji vredi preko milijardu evra godišnje. Uvoz gasa za teritoriju Srbije nije sitnica, gospodine Arsiću.
Naravno da ne postoji čarobni štapić, kao što ste vi sada rekli, a i sekretar Privredne komore Beograda Stefan Krkobabić u jednom od intervjua pre nekoliko dana.
Sa vama se slažem da te promene moraju biti sistemske. Znate u čemu se mi razlikujemo, gospodine Arsiću? Vi ste optimista i vi mislite da ćete uspeti da napravite sistem u kome su svi odlični sjajni, pošteni i vode računa. Ne mislim da je to nikad efikasan sistem, mislim da javni sektor mora da bude što manji i da će to smanjiti prostor za zloupotrebe.
Zašto vam ne verujem? Zato što apsolutno ne verujem da osoba, koja je, doduše, radila završne račune u svojoj privatnoj, samostalnoj trgovinskoj radnji, zove se Dragoljub Simonović, a danas je direktor "Železnica", da mu to što je radio te završne izveštaje apsolutno ne pomaže da bude uspešan direktor tako velikog sistema kao što su "Železnice Srbije."
I da razjasnimo po hiljaditi put, ne bih nikada u životu želeo da budem direktor "Železnice", guverner NBS, kao što je to poželela vaša partijska koleginica, zato što mislim da to treba da rade ljudi koji se time bave celog života i koji će za tako nešto odgovarati. Zato govorimo o profesionalnom menadžmentu i zato vam predlažemo da to radite. Ništa od toga niste uradili.
Jutros niste odgovorili na pitanje – da li ćete za tri dana raspisati javne konkurse u 700 državnih i javnih preduzeća u Srbiji, kao što vas obavezuje zakon koji ste sami u ovoj skupštini usvojili? Kada taj sistem uspostavimo, onda to lični kvaliteti, lične ocene, broj urađenih završnih računa, broj, recimo, ne usvojenih završnih računa budžeta u ovoj skupštini, prestaju da budu toliko važni.

Uvaženi predsedniče, dragi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni se predsednik Vlade ljubazno izvinio zbog toga što mora na nekoliko minuta da izađe. Govorio je o tome da ima važne razgovore koji su vezani za ono o čemu se danas mnogo govori u Srbiji i moram da kažem da imam razumevanja za to. Neka pitanja ću formalno uputiti njemu i nadam se da će u nastavku dana biti prilike da na njih odgovori, a pitaću i neke od preostalih ministara ponešto.
Prvo moram da izrazim veliko nezadovoljstvo s obzirom da danas ovde nema ni prvog potpredsednika Vlade, ni potpredsednika Vlade, tako da u ovoj situaciji, kada je premijer makar na nekoliko minuta sprečen da prisustvuje sednici, zapravo ne postoji neko ko bi bio pasivno legitimisan za postavljanje ovih pitanja, ali hajde da probamo.
Moje prvo pitanje za Vladu, nadam se da će predsednik Vlade odgovoriti, glasi – ko je odgovoran za činjenicu da će deficit budžeta na kraju ove godine biti oko 180 milijardi po optimističnim procenama Vlade iskazanim u rebalansu budžeta, a ne nešto iznad 120 milijardi, koliko je to bilo predviđeno prvobitnim tekstom budžeta?
Sledi drugo pitanje. Vidim da su se svi složili na tu intervenciju poslanika Jedinstvene Srbije i da su svi spremni da se bore protiv bele kuge, a ja pred sobom imam deo rebalansa koji se zove – Unapređenje rada službe za zdravstvenu zaštitu žena u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice. Moram da vam pročitam iznos koji ste predvideli u rebalansu budžeta – 10 miliona dinara. Rekao bih da je po današnjem kursu to oko 8.500 evra.
Dakle, da li predsednik Vlade, da li Vlada smatra da će zasnovano na takvim brojevima, na takvoj pomoći moći da ostvari bilo koji od onih ciljeva, izražen na ovaj način, kako su to rekli poslanici Nove Srbije, da nas ima što više ili u nekoj drugoj interpretaciji da budemo spremni i za to tržište EU i za tu borbu u EU, ako tako želite?
Na treće pitanje mislim da delimično može da odgovori i ministar Obradović. Šokiran sam to vašom raspravom gde prebacujete jedni drugima da je direktor Javnog preduzeća "Službeni glasnik" prošli put bio iz jedne stranke, a sada iz druge stranke. Podsećam sve ministre u Vladi i molim da mi date odgovor, recimo vi gospodine Obradoviću, a može i ministarka Mihajlović, kako je moguće da je danas neko ko je funkcioner političke stranke uopšte direktor javnog preduzeća? To je zabranjeno po zakonu.
Drugo pitanje je da li će do 30. juna biti raspisani javni konkursi za direktore u svih 700 javnih preduzeća u Srbiji, kako izričito piše u tekstu Zakona o javnim preduzećima? Ako nećete raspisati, ići ćemo na tumačenje zakona. Liberalno demokratska partija je autor tog amandmana. Pazili smo kada smo pisali amandman i apsolutno je nemoguće tumačenje da se ide samo na izbor direktora koji su u v.d. statusu.

Dobro, onda je bar jasno, vodićemo sudske postupke za svih 700 preduzeća u Srbiji, pa ćemo videti ko je na kraju bio u pravu. Vama hvala na tom ličnom makar opredeljenju da na taj način gledate na pitanje raspisivanja konkursa. Ja ću probati vama da odgovorim šta ja mislim zbog čega se tako malo ljudi prijavljuje. Zbog toga što nema poverenja da će konkurs biti objektivan, da će izborna komisija, odnosno konkursna komisija raditi potpuno objektivno, da neće biti političkih pritisaka, a mogu to i na primerima da vam navedem. Mislim da kada neko vidi kako izgleda, kako se ponaša, kako je obrazovanje, kako vodi tu firmu direktor preduzeća "Železnica Srbije", da onda nijednom ozbiljnom stručnjaku u ovoj zemlji ne izgleda kao ozbiljna šansa da se profesionalno tu prijavi.
Drugo pitanje je kako ćete nagrađivati te ljude? Ustanovljen je, nažalost, taj neprihvatljivi princip da imaju pravo na neku vrstu bonusa oni direktori čije kompanije ostvaruju dobit, a oni koji su u gubitku to pravo nemaju, iako svi znamo da je nekada mnogo veći uspeh smanjiti enormni gubitak koji postoji kod nekog preduzeća, nego, recimo, ostvariti profit u preduzeću Aerodrom Beograd, koje je monopolista, koje će, naravno, uvek ili gotovo uvek ostvarivati profit, mada to ne mora tako da bude.
Imam neka podpitanja. Gospodine Iliću, deluje mi da ste vi ovde najizverziraniji u tome, s obzirom na neke prethodne godine koje ste i sami pominjali, pa mi odgovorite na pitanje da li će poskupeti putarina u Srbiji, i to zbog kriminalnog ponašanja "Puteva Srbije" koji godinama odbijaju da uplaćuju PDV? Sada, kada su na to konačno naterani, najavljuju poskupljenje putarina, a to je 20%, što je ogroman novac za građane Srbije. To će imati, ukoliko se desi, katastrofalne posledice.
Drugo pitanje je za ministra Bačevića. Na osnovu kog akta Vlade ste pregovarali sa predstavnicima Ruske Federacije da oni prihvate obavezu da finansiraju izgradnju čitavog Južnog toka na teritoriji Srbije? Da li ste svesni, gospodine Bačeviću, šta to znači? Koliko godina će se naplaćivati iz tranzitne takse ruska strana ukoliko pristanemo na takav aranžman i zbog čega ovu zemlju posmatrate kao socijalni slučaj koji ne može na neki način da skupi novac i bude suinvestitor u tom projektu, nego moljakate po Moskvi? Kakva analiza vam je bila dostupna ili kakvu ste analizu pripremili da biste u te poslove ušli? Zbog čega mislite da je loš posao da se, recimo, zadužimo pod komercijalnim uslovima, finansiramo izgradnju i onda se naplatimo iz taksi u budućim godinama?
Znate zašto vas ovo pitam? Zato što će se desiti isto ono što se desilo sa rudnom rentom, napravićete aranžman gde će pisati do isplativosti projekta i nikada ova zemlja neće naplatiti dinara od tranzitne takse od Rusije. Toga se bojimo. Pola Vlade vam se, gospodine Bačeviću, smeje kada kažete da ste lično bili za veću rudnu rentu. Siguran sam da to znate, pa onda makar vodite računa kada takve komentare dajete u Skupštini. Hvala.

Dobro, konačno smo dobili potvrdu, od 1. jula putarina u Srbiji će biti skuplja za 20%. Građani i privreda u Srbiji će plaćati cenu činjenice da je godinama kršen zakon.
Zbog toga, gospođo Mihajlović, nema tog poverenja, pošto ono što je, recimo, dopuštano "Putevima Srbije", da godinama ne plaćaju PDV, nije dopušteno ni jednom drugom obvezniku ili ogromnoj većini obveznika u Srbiji, pogotovo onima koji dolaze iz sfere privatne privrede. Zbog toga je ovo neuređena zemlja. Zbog toga imate milion ili ne znam koliko objekata nelegalnih ili objekata u postupku legalizacije. Zbog toga je gospodinu Bačeviću dozvoljeno da u ovakve poslove ulazi na tako olak način.
Više ne možete da mi odgovorite, možda u nekoj drugoj prilici. Šta je vaš lični stav, gospodine Bačeviću? Da li vredi, da li se isplati za tu investiciju od 920 miliona evra ulaziti u takav aranžman ili je bolje da se zemlja zaduži? Dok su vam to predlagali sa ruske strane, niste valjda tako samo gledali u njih? Nadam se da ste imali i nekakav stav. Ne verujem da se došlo do tog predloga tek tako. Drugo, uopšte ne razumem zašto su loši uslovi na tržištu za zaduživanje. Odlični su uslovi, retko kad su bili bolji. Zaduživali ste i vi i prethodne vlade ovu zemlju, po kamatama koje bi bile dva, dva i po, tri puta veće od ovih koje su sada na tržištu, pa ništa ne smeta. Ima kamatnih stopa koje su preko deset, jedanaest posto, recimo, za JAT, mislim i za "Srbijagas" itd. Plaćaju 25 miliona evra rudne rente manje preko ove svoje druge firme. Podelite to ili pomnožite, dođite do 900, pa hajde da probamo nekako da se nagodimo na tom terenu, a ne da nam uzmu još jednu stvar i još jedan resurs.
Žao mi je što sam dobio odgovor da će putarine poskupeti. Naravno da su ključni problemi zemlje u ovom trenutku iz ekonomske oblasti. Premijer nije tu, nije mogao da mi odgovori na neka od njih. Uvek podržavam činjenicu da ovo treba da bude društvo znanja i zato koristim ovu priliku da čestitam, ako se ne varam, i predsedniku parlamenta gospodinu Stefanoviću koji je danas, ako sam dobro shvatio, stekao doktorat iz ekonomskih nauka na Megatrend univerzitetu. Verujem da ćemo u budućnosti možda onda lakše rešavati i ekonomske probleme. Hvala vam.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, izuzev poslanika SNS, koji su uspeli u neverovatno brišućem letu u pet sekundi da napuste salu, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade.
Danas je Vlada, koliko čujem, jednoglasno usvojila Predlog rebalansa budžeta za 2013. godinu na samom isteku prve polovine godine, pošto Srbija već godinama ima dva budžeta godišnje, letnji i zimski. Da li ćete i nakon usvajanja ovako skandaloznog rebalansa, koji se očekuje za nedelju dana ili nekoliko dana, ikada više imati hrabrosti da javno ili po kuloarima, ovo pitam predsednika Vlade Dačića, prvog potpredsednika Vučića, zapravo njihove političke partije, imati hrabrosti, smelosti i obraza da kažete kako niste znali koliko se laže i vara u budžetu, odnosno rebalansu budžeta i tiho objašnjavati kako je za sve kriva stranka, odnosno ministar koji vodi resor finansija i privrede?
Kao što smo vam u oktobru 2012. godine rekli da lažete, varate i kradete na budžetu za 2013. godinu, i danas vam, 25. juna, kažemo da lažete u rebalansu budžeta, da ništa od onog što ste predvideli kao prihode i gotovo ništa od onog što ste predvideli kao rashode nije tačno. Zapravo, moje ključno pitanje je – zašto niste jednom pošteni prema ovoj zemlji i zašto joj ne kažete da pravite rebalans budžeta koji će izdržati do početka jeseni, a da ćete onda zemlju gurnuti u nove izbore?
Rebalans koji će se pojaviti pred ovim parlamentom za nekoliko dana je izborni rebalans budžeta. Osim što je izborni, on je i trijumf alhemije nad normalnom ekonomskom politikom. Vi ste, naime, jedina Vlada na svetu koja problem deficita od 215 milijardi evra rešava i hvali se time da ga rešava, tako što tvrdi, a dokazaćemo da pri tom vara i laže, da će uštedeti oko 40 milijardi evra.
Da li predsednik Vlade, recimo, u stilu onog svog čuvenog teksta koji je objavio pre nekoliko dana u "Danasu", može da mi objasni - kakvom će to alhemijom 40 milijardi evra uštede rešiti problem 215 milijardi evra deficita koji ćemo imati u 2013. godini, zahvaljujući apsolutno pogrešnoj poreskoj politici koju vodite i apsolutno nerealnom budžetu koji ste svi ovde, svojim glasovima, usvojili krajem prošle godine?
Slično podpitanje sam postavio pre oko tri nedelje i dobio sam u međuvremenu odgovor ministra Mlađana Dinkića. Odgovor ima tri strane. Jedino što je relevantno u tome je što ministar kaže da nije tačna moja tvrdnja da je Srbija na ivici bankrota, a onda svi brojevi pre i posle toga dokazuju da Srbija jeste na ivici bankrota i poslednja rečenica kaže – a, uostalom, biće predložen novi rebalans. Zašto zemlja koja nije na ivici rebalansa ima potrebu da usvaja novi rebalans?
Drugo pitanje je da li ćete konačno odustati od poreske politike koja ubija svaki atom života, privatne inicijative i poslovne aktivnosti u ovoj zemlji? Danas je izašao podatak poreske uprave koji kaže da je u 42% slučajeva kontrole privrednih subjekata ustanovljeno da se poslovanje preko fiskalnih kasa, odnosno obaveza izdavanja fiskalnih računa, ne poštuje. To je posledica vaše ekonomske politike. Vi polovinu stanovništva i polovinu privrede gurate u kriminal.
Na vreme smo vam ukazivali da, kada podignete preko svake mere poreze i druga davanja u ovoj zemlji, nećete povećati poreske prihode, nego ćete povećati sivu ekonomiju i šverc i to je ono što se danas dešava i zbog toga morate da usvajate predlog rebalansa, koji je skandalozan na nekoliko načina, kao što sam već rekao.
Meni je apsolutno neverovatno da, nakon nekoliko meseci najava korenitih reformi, vi idete istim onim putem kojim su išli mnogi pre vas. Površno šminkanje i održavanje budžeta do sledećih izbora. A šta ćete posle toga da uradite?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da li imate obraza da deci kažete da su pali test iz matematike i da im ne važe rezultati iz matematike, a da istovremeno tvrdite da je 40 milijardi jednako 215 milijardi?

Poštovana predsednice, gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je očigledno da je mnogo ranije postojala potreba da ova Narodna skupština ili Republika Srbija, kao organizovana politička zajednica, počne da zauzima stavove prema vrlo važnim događajima iz svoje prošlosti, pogotovo onim koji su obeleženi sumnjom ili nespornim dokazima da se iza njih ili da u svojoj suštini predstavljaju kršenje osnovnih prava, pre svega kršenje prava na život i čitavog niza drugih prava, kao što je ovde slučaj.
Za LDP nije sporna potreba da se o jednom ovakvom dokumentu razgovara, da se na njemu radi i da Narodna skupština i drugi državni organi pokušaju da otklone makar deo nepravde ili posledice nepravde koje su činjene tokom Drugog svetskog rata i neposredno nakon njegovog kraja.
Ono što je problematično za nas, gospodine Stefanoviću, obraćam vam se kao predstavniku predlagača ove deklaracije, je stil koji ste odabrali da ovo uradite, način koji ste organizovali, pisanje, odnosno izradu ovog teksta deklaracije, a onda i njeno upućivanje u Narodnu skupštinu. Potpuno nerazumljiva brzina sa kojom ste zakazali ovu sednicu. Pred narodne poslanike je tekst ove deklaracije stigao juče u toku dana zajedno sa aktom kojim se predlaže sazivanje ove sednice.
Najveći problem je taj gorak ukus u ustima, koji proističe iz činjenice da se ovo radi u predvečerje donošenja odluke o dodeljivanju datuma, odnosno datuma početka pregovora Srbiji. Uz utisak da je ovo neka vrsta našeg gesta prema jednoj od članica EU, koja treba da da svoj pozitivan glas za početak pregovora na Savetu EU, a ne na Evropskoj komisiji, kako ste vi u jednom od svojih nedavnih intervjua pogrešno rekli. Dakle, glasaju zemlje članice EU. To i ne krijete u ovom prilično kratkom i, moram da kažem, konfuznom obrazloženju predloga ove deklaracije.
Naime, kažete – predlaže se da se ova deklaracija donese po hitnom postupku, kako bi se u procesu pridruživanja Srbije EU, zaista ne razumem kako potreba, da pokušamo da ispravimo jednu strašnu nepravdu učinjenu pre 70 godina, može na tako direktan način, kao osnovni razlog za donošenje, da se poveže sa postupkom pridruživanja Srbije EU.
Dalje kažete – da bi se obezbedio neophodan elemenat u procesu pomirenja u regionu. Sada neću ulaziti u sitnice i upozoravati vas na to da je reč "region" napisana velikim početnim slovom, što je netačno i problematično samo po sebi, kao što je problematičan i onaj deo vašeg obrazloženja gde vi govorite o multilateralnim, bilateralnim i regionalnim međunarodnim ugovorima, iako regionalni ugovori uglavnom spadaju ili u bilateralne ili u multilateralne ugovore, pošto treća vrsta međunarodnih ugovora ne postoji.
Postoji čitav niz problema u organizaciji samog teksta ove deklaracije. Da smo o ovome duže i više razgovarali, da su druge političke stranke dobile prilike da o tome razgovaraju, da je otvorena ozbiljna javna debata o ovome, da smo makar sledili put koji slede i na kome rade dve akademije – Akademija Srbije i Akademija Mađarske čitav niz godina, mislim da bismo danas dobili mnogo ozbiljniji tekst i da bi on mnogo lakše mogao da ostvari svoju svrhu.
Zašto je za mene i za LDP problem da se ovako na brzinu usvaja ovaj tekst? Zbog toga što je smisao ove deklaracije da se u javnosti progovori, da se čuje istina ili makar jedna verzija istine o događajima koji su deo naše sada već daleke prošlosti, naše nasilne prošlosti, što je teret koji decenijama opterećuje generacije ne samo u ovoj zemlji nego u čitavom regionu, da društvo za to sazna i da se u društvu o tome razgovara.
Naravno da bi najbolji način bio da se u društvu na organizovani način razgovaralo pre teksta ove deklaracije, ali, ako već to nije učinjeno, šta vi, gospodine Stefanoviću, očekujete da bude posledica, društvena, realna, usvajanja ovog teksta deklaracije na ovaj i ovakav način? Ovo će se završiti kratkim crticama u televizijskim vestima, u jednom delu našeg društva, da tako kažem, desno orijentisanom biće povod i za neko novo nacionalno ili nacionalističko okupljanje i huškanje, a efekti pomirenja, efekti ispravljanja nepravde, efekti moralne satisfakcije za one koji su žrtve ili one koji su danas njihovi naslednici, u potpunosti će izostati, gospodine Stefanoviću.
Zbog toga mislim da je ovakav način apsolutno pogrešan i da je on izazvan i inspirisan samo potrebom da profitirate na činjenici da će predsednik Republike uskoro razgovarati sa svojim, kako gospodin Vučić kaže – kaunter partijem, odnosno svojim mađarskim kolegom i da mi ovde treba da poslužimo kao neka vrsta prethodnice ili organizatora tog skupa, susreta, svečanosti, naredne nedelje. Naravno da nije sporna potreba da predsednici o tome razgovaraju, da budu zatvorene teške stranice ili teška poglavlja naše istorije.
Međutim, vi ste naravno uzeli sebi slobodu da citirate predsednika Republike i ja mislim da ste citirali potpuno pogrešne stavove predsednika koje je izrekao, čini mi se, kako ste rekli, u Budimpešti. Prvo, nije tačno da će ovim nestati ili biti zatvorena sva otvorena pitanja između naša dva naroda, odnosno naše dve države, zbog toga što ovo nije najotvorenije pitanje i nije svakako jedino otvoreno pitanje. Mi ćemo u budućnosti sa Mađarskom i svim drugim zemljama i regiona i zemljama sa kojima ćemo imati bilateralne ili multilateralne, da ne kažem i regionalne, kako vi kažete, razgovore, konsultacije, pregovore u procesu pridruživanja, imati na desetine, na stotine ovakvih pitanja.
Bilo bi dobro da ih ne zatvaramo na ovakav način, odnosno da to ne radimo nekoliko dana pre donošenja odluke te zemlje ili tih zemalja o jednom manje ili više tehničkom pitanju, kakvo je početak pregovora o članstvu sa EU.
Još nekoliko reči o samom tekstu, zbog čega je on problematičan. Uspeo sam da vidim neke amandmane, mislim da ih je podnela, između ostalog, DS. Neki su ovako, prima facie prihvatljivi, kao posebno pojašnjenje da usvajanjem ovog teksta deklaracije ili ove deklaracije ni na koji način ne vodi reviziji istorije, ništa od toga nije sporno, ali u ovom preostalom delu postoje zaista problematične formulacije koje su, rekao bih, izraz olako obećane brzine ili neveštosti, a to je zaista u srpskom jeziku imaju takvo značenje da mogu da proizvodu ozbiljne probleme u budućnosti.
Vi, gospodine Stefanoviću, kao predlagač između ostalog kažete – i podržavajući rad i ceneći rezultate Mađarske akademije nauka o utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata 1941-1948. godine - pa sad slušajte – sa željom da se zatvori tragično poglavlje zajedničke prošlosti Srba i Mađara. Ovakva formulacija na srpskom jeziku znači da vi mislite da je zajednička prošlost Srba i Mađara tragična, da ona treba da se zatvori i da više ne treba da postoji zajednička sadašnjost ili budućnost srpskog i Mađarskog naroda. Vodite računa kada pišete ovakve tekstove, zbog toga što to može da proizvede vrlo ozbiljne posledice.
Koristili se u svom obrazloženju neku vrstu teksta ili podsetnika, ne znam kako bih to nazvao, gde ste govorili o ovoj osmišljenoj, integrativnoj politici, kohezivnim vezama itd. Bilo je tu puno krupnih reči, ali ste propustili da progovorite malo više o kontekstu, gospodine Stefanoviću. Već sam vas u jednom trenutku svog izlaganja upozorio na to da jedina moguća vrednost rasprave o ovoj deklaraciji jeste u tome da naša javnost sazna šta se dogodilo, pod kojim okolnostima se dogodilo, koliko su bile teške godine Drugog svetskog rata, kao i godine koje su usledile nakon njega, da je odisaj jednog, drugog, trećeg i četvrtog naroda, kako se obično kaže, bio snažan, da su vrlo česte bile akcije osvete, retorzije, nazovite to kako god hoćete, neformalno ili formalnim izrazom i da je to sve posledica ludila koje je vladalo u Drugom svetskom ratu.
Zbog čega onda danas ne objasnite građanima Srbije šta se dešavalo u tim opštinama, odnosno srezovima u godinama na koje se odnosi ova deklaracija? Voleo bih da to učinite u ovom trenutku, da govorite o Žablju, da govorite o Titelskom srezu, da govorite o Čurugu, tako biste imali mnogo više autentičnosti i kredibiliteta, ne samo vi, ne govorim danas o vama kao poslaniku SNS, nego kao predsedniku parlamenta koji ima ambiciju da pozove ovaj parlament, da zajedno stane iza ovakvog, slažem se, značajnog predloga.
Još jednom apelujem na vas da iskoristite nekoliko minuta i javnosti u Srbiji ponudite, ponovo kažem, makar jednu verziju istine ili događaja o kojima ova deklaracija govori i za koje, s pravom čini mi se, upotrebljavate vrlo teške ili vrlo oštre formulacije.
U obrazloženju ste govorili pre svega o ljudima koji su nepravedno osuđenim, ovde je to najmanji problem. Ovde je pre svega reč o ljudima, a zapravo nisu imali, makar ne suđenje koje ispunjava elementarne principe zakonitosti, čini mi se, kako vi ovde kažete, odnosno principe pravednosti.
Još neke formulacije su problematične. Nije uobičajeno da se u našim pravnim dokumentima koristi formulacija – dokazivanje pred nezavisnim sudom, to je tradicija anglosaksonskog prava, kod nas to ne znači mnogo, a sa druge strane otvaram prostor za relativizaciju. Pitam vas – da li formulacija, čija krivica je dokazana ili se dokaže pred nezavisnim sudom, otvara prostor da se otvaraju neki od novih postupaka u odnosu na one postupke koji su vođeni, recimo 1944/45. ili u nekim sličnim godinama?
To je vrlo važno pitanje. Mi smo o tome danima ovde, gospodine Stefanoviću, razgovarali krajem prošlog saziva, kada su bili na dnevnom redu Zakon o rehabilitaciji i čini mi se Zakon o restituciji. Vi u tom trenutku niste bili narodni poslanik, ali mnoga od tih pitanja nismo zatvorili tada. Propisi koji su usvojeni nisu do kraja jasni. I tada su ti zakoni usvajani pred sam početak izborne kampanje, jednim delom zbog potreba ispunjavanja formalnih uslova EU i ušli smo u problem. Ako na to naslonite ovakvu nepreciznu formulaciju, bojim se da onda neće mnogo značiti ta dodatna formulacija o odsustvu ambicije, da se prekraja istorija koja će, pretpostavljam, biti usvojena na predlog jedne od političkih stranaka, odnosno poslaničkih grupa u ovom parlamentu.
Konačno, a možda za mene i najvažnije pitanje, gospodine Stefanoviću, je pitanje kredibiliteta. Da li vi smatrate da vi i politička partija kojoj pripadate zapravo treba da budete monopolisti i na odnose sa Mađarskom zajednicom u ovoj zemlji i na odnose sa Republikom Mađarskom i na pitanja suočavanja sa nasilnom prošlošću, što je termin koji se uobičajeno koristi već dvadesetak godina, ne znam koliko vam je to poznato.
Mislim da to nije dobar put. Prvo, postoji u međunarodnom odnosima i međunarodnoj politici nešto što se zove – korišćenje narušenog kredibiliteta. Naime, ja mislim da ste vi, kao neka vrsta pregovarača, sagovornika, idealni za svaku od zemalja recimo EU, kada bude pregovarala sa nama, zbog toga što je ili zbog toga što će, makar ja tako očekujem, prag vaše tolerancije na ucene, nefer zahteve biti mnogo viši nego što je kod nas koji nemamo potrebu da se na taj način dokazujemo, da peremo svoju ružnu prošlost i da dokazujemo kako smo i koliki smo evropejci.
Ne zameram vam što se nalazite u toj situaciji. Svakako verujem da je bolje što danas zastupate ovakve političke stavove, a ne one političke stavove koje ste vi, ili još snažnije, gospodin Nikolić, koji je takođe deo ovog političkog projekta, zastupali pre 10, 15 ili 20 godina. Samo kažem da za zemlju nije dobro da to radite jedino vi. Od vas se očekuje da date više ustupaka i to je realno očekivanje. Nije to ni prvi put u istoriji međunarodnih odnosa da se dešava. Zbog toga nam tako izgledaju poslednje nedelje ili poslednji dani pred dobijanje ili nedobijanje datuma, zbog toga nam tako izgleda poslednjih godinu dana u odnosima i sa EU i sa najmoćnijim zemljama međunarodne zajednice.
Odlučili ste da nosioci ovog projekta budu Tomislav Nikolić, kao predsednik Republike, formalno osoba koja nije član SNS, ali sasvim jasno predsednik koji je izabran na vaš predlog kao vaš kandidat, a da u parlamentu vaša politička stranaka nudi, odnosno predlaže ovakvu deklaraciju, a da vi budete njen formalni obrazlagač, odnosno predlagač. Mislim da to nije dobar pristup i da bi bilo mnogo pametnije da ste se opredelili za neki drugačiji pristup.
Kada sam na početku govorio da se stiče utisak da ovo radite, možda ne samo, ali pre svega pod tim pritiskom, tog očekivanja, da morate da pokažete strašno veliku kooperativnost i novu politiku u poslednjim danima pred datum. Podsećam vas na jednu drugu situaciju gospodine Stefanoviću, na još jedan od primera vašeg kampanjskog načina bavljenja politikom.
Podsećam vas, da ste u danima nakon donošenja oslobađajuće presude u slučaju Markač-Gotovina najavili a onda poslali parlamentu Predlog deklaracije, ili rezolucije, koja je takođe trebalo da se bavi pitanjima nasilne prošlosti, zločina, ubistava, masovnog proterivanja, recimo Srba, sa teritorije Hrvatske
Ta fama je trajala nekoliko dana. U međuvremenu ste povukli taj zahtev. Više nema ni Srba iz Hrvatske, ni njihove teške sudbine, ni bilo čega sličnog u onome što radite.
Zbog čega, takođe, mislim da je trebalo, ili da ste morali da izaberete drugačiji način? Vi ste, naravno, nekoliko puta u obrazloženju rekli da osuđujete, ili da je vaša politička poruka, da želite da osudite i sve druge zločine koji su činjeni tokom Drugog svetskog rata. Mislim da morate da budete eksplicitniji.
Vaše političko ponašanje u prošlosti, relativizacija različitih delova naše istorije, relativizacija antifašizma, ako hoćete, mislim da vas sve danas obavezuje na to da vrlo jasno kažete na koje događaje mislite i šta je vaš definitivan politički stav.
Još jedna stvar, u ovakvim okolnostima i u ovakvim danima nije moguće izolovati pokušaje, ispravljanje istorijskih nepravdi ovakve vrste, samo na period Drugog svetskog rata.
Mnogo toga se dešavalo na ovim prostorima posle Drugog svetskog rata, najtragičnije stvari, nažalost, u periodu između 1990-1991. i 1999. godine.
Meni, prosto, ne deluje logično i koherentno vaša politika u kojoj, verujem zbog želje da ispravite nepravdu, ali ipak se ograničavate samo na jedno pitanje, na pitanje zločina prema mađarskim civilima 1944-1945. godine, a istovremeno, recimo, vi ste još uvek politička partija koja nije prihvatila Deklaraciju u Srebrenici, koja se na vrlo problematičan način ponaša kada je u pitanju pomoć haškim optuženicima, odnosno osuđenicima koji su optuženicima, odnosno osuđenicima koji su optuženi ili osuđeni, što je još gore, za iste ili mnogo drastičnije stvari, povreda ljudskih prava, masovna ubistva, nego što je to slučaj sa ovakvom deklaracijom.
Neću više insistirati na svim drugim otvorenim pitanjima koja postoje. Razgovarao sam maločas o tome sa kolegom Stefanovićem, pa smo čini mi se došli do neke zajedničke formulacije. Ovo je, otprilike, deklaracija između jogurta, onih sendviča koji su nuđeni Mađarima i nove evropske politike, ali negde zastala na pola puta, stalno između tog straha da vodite novu evropejsku politiku i da ćete možda već sledećeg vikenda krenuti jogurtom i autobusima na Vojvodinu i Novi Sad.
Samo budite jasni, objasnite do kraja svoje stavove i verujem da neće biti problem za ovaj parlament da podrži ovakav dokument.
Izvucite pouke iz onih grešaka koje su činili i vi i mnogi pre vas, koji su pokušavali za sebe da monopolizuju jednu ideju koju nisu u stanju da na adekvatan način sprovedu ili zaštite. Hvala.

Uvaženi gospodine Arsenoviću, ovo je naravno specifična sednica. Sačekao sam da završi gospodin Šandor. Mislio sam da je to prosto red, ali reklamiram povredu člana 107. u vezi sa jednim delom izlaganja gospodina Arsića, ovlašćenog predstavnika SNS.
Mislim da ste prećutali, a da ste morali da intervenišete u situaciji kada je, verujem, gospodin Arsić teško narušio dostojanstvo Narodne skupštine u onom delu kad je govorio da je rezultat mešanja velikih sila period Drugog svetskog rata bio taj da su međusobno zavađeni bili usmereni jedni na druge, narodi koji žive na teritoriji Republike Srbije. Mislim da je to uvredljiva konstatacija i za srpski narod i za druge narode koji su živeli odnosno žive na našoj teritoriji.
Naime, sukob na teritoriji Srbije ili oslobodilački rat koji su vodili pripadnici srpskog naroda i velika većina drugih naroda koji ovde žive nije bio posledica mešanja ili opredeljivanja za jednu ili drugu veliku silu. Ova zemlja je bila u dva rata na boljoj strani čovečanstva, posebno u Drugom svetskom ratu i bila je deo koalicije pobednika. Drugi narodi koji žive na ovom području, recimo mađarski nisu bili na nekoj drugoj strani.
Gospodin Stefanović je govorio o pripadnicima tog naroda koji su takođe bili deo oslobodilačkog pokreta. Mislim da je ono što je govorio gospodin Arsić uvredljivo za sve pripadnike različitih naroda na teritoriji naše države, tako što se svrstavaju u jednu ili drugu kategoriju, na stranu sila pobednica ili na stranu fašističke osovine. To prosto nije tačno.