Divno da ste pomenuli pravo. Time ste me inspirisali da vam na još jedan način pokažem koliko niste u pravu.
Dakle, odredba člana 116. kaže da odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Član 116, kao i član 109. koji kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku, se nalaze u delu Poslovnika koji nosi naziv – Broj 4, to je tzv. marginalni naslov – Održavanje reda na sednici. Odredba člana 116. Poslovnika znači da se sve odredbe Poslovnika koje se nalaze od člana 105. do člana 116. primenjuju podjednako, pod jednakim uslovima i u jednakom obimu na sve učesnike u raspravi u Narodnoj skupštini. Pitanje je da li član 109. upotrebljava izraz učesnici ili narodni poslanici je pravno-tehničko pitanje, pitanje tehnike normiranja. Zbog toga postoji opšta klauzula u članu 116. koja vas obavezuje da taj član primenjujete i na druge učesnike u raspravi.

Nije povreda Poslovnika, samo moram da odgovorim na vašu inicijativu.

Tražim tumačenje odbora. Samo sam to hteo da kažem.

Zatražiću od vas gospodine Arsenoviću da uradite jedino ono što možete da uradite u ovom trenutku. Očigledno je da, kako Poslovnik kaže - redovnim merama ne možete da obezbedite red i normalan tok ove sednice.
Prvo, sednica je kasnila pola sata. Pokušavamo ovde da razgovaramo o zakonu…
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, niste mi rekli, po kom članu? Rekli ste po povredi Poslovnika, navedite mi koji član reklamirate?)
Ne razumem zašto produkujete nervozu, želeo sam da vam pomognem.
Član 112. Poslovnika. Mislim da su se stekli uslovi iz člana 112. Poslovnika da pošto redovnim merama ne možete da održite red na sednici, odredite minimalnu pauzu, da se nakon toga vratimo u salu i da počnemo ponovo da raspravljamo o zakonu.
Ovde postoje narodni poslanici koji su uredno prijavljeni, žele da dobiju reč i želim da što je moguće pre, u normalnoj atmosferi, a ne kao na vašaru razgovaramo o zakonima, pre svega o zakonu koji vredi 20 milijardi dinara, kako kaže sam ministar, a čije se stupanje a snagu predviđa odmah. Traži se hitnost. Ovde danima slušamo kako sve zakone moramo hitno da usvajamo, a ova deca se kako je neko rekao patetično – smrzavaju dok mraz kruni zidove i krovove.
Molim vas da svi budemo ozbiljni i da u skladu sa ovlašćenjem koje imate iz člana 112. Poslovnik date minimalnu pauzu, pa da se onda vratimo na tačke dnevnog reda i na normalnu raspravu.

Prvo, mislim da ste bili dužni da opomenete gospodina Babića. U Srbiji je zabranjeno kloniranje ljudskih bića, to se više šalim.
Ja bih vas ponovo podsetio da imate mogućnosti iz člana 112, niste u stanju da obezbedite redovnim merama red na ovoj sednici, molim vas da učinite sve, prekinite sednicu na pet minuta, svi će se smiriti i vratićemo se normalnoj raspravi, jer ovo traže duže od sat vremena.

Zašto vam je ovo uradio gospodin Jovanović, gospodine Iliću? Vi ste nam pet puta rekli kako po ovom zakonu, produženju zakona o pomoći građevinskoj industriji, neće biti pokretani novi projekti. Gospodin Jovanović je sada pet, šest minuta pričao o tome kako će Niš dobiti nišku arenu, upravo zahvaljujući primeni ovog zakona u narednim godinama.
Da li će biti primenjivan ovaj zakon na nove projekte, ili neće biti primenjivan na nove projekte? To je vrlo važno da čujemo u ovom trenutku.
Druga stvar je da kada se ovde slušaju neke diskusije o ovom zakonu, vrlo često imam utisak da smo ili u DDR ili u Severnoj Koreji. Ako u Nišu ili u bilo kom drugom mestu u Srbiji postoji toliko veliko interesovanje, toliko ljudi će dolaziti da gleda sportske, kulturne i druge manifestacije, tako fenomenalno rade sportski klubovi, umetnici itd, kako onda da ne postoji interes na tržištu da neko organizuje posao, izgradi halu, stadion ili bilo šta drugo?
Uvek mora da se pojavi država i lokalna samouprava, da donose političke odnose i da grade Potemkinova sela. Uspeh Niša ili bilo kog drugog mesta u Srbiji, uspeh naše fudbalske reprezentacije neće zavisiti od toga da li će država izgraditi stadion ili od toga da li će igrači gromoglasno pevati himnu. Zavisi od njihovog tehničkog, sportskog fudbalskog umeća. Kada se država umeša u te poslove, ona samo krivi tržište, deformiše ga, uništava konkurenciju i uništava privredu. Nije tačno da je zakonom o pomoći građevinske industrije, spašava građevinska industrija i da je izvučena iz problema. Ovo je bio način da građevinske kompanije uvučete u vrzino kolo i stavite ih pod potpunu zavisnost od republičke ili lokalne vlasti.
Zaista ne razumem taj argument, da je zakon fenomenalan, da je fenomenalno funkcionisao, a da nam vi na samom početku izlaganja kažete da postoje enormna dugovanja prema građevinskim firmama i kompanijama koje su učestvovale u realizaciji ovog projekta. Da li je to tačno?
Učestvovale su u realizaciji i ovog projekta i realizaciji svakog od projekata koje volite da zovete ulaganje u infrastrukturu, pa se onda iz mandata u mandat takmičite da dokažete gde će biti veći multiplikaktor, pa od tri dinara na svaki uloženi dinar, preko pet dinara na svaki uloženi dinar, vidim da je kod Ministarstva finansija u nekim najnovijim procenama, kada subvencioniše radna mesta, da se na svaki uloženi dinar vraća sedam dinara kroz poreze i doprinose. Takav tempo uvećavanja novca i imovine nije postojao ni u "Jugoskandik" i "Dafiment" banci. Kako su se te piramide završile, tako će se završiti i ovaj pokušaj. Vi ste toga i te kako svesni.
Dogovorite se šta vam je politički koncept kada dolazite pred ovaj parlament, a ne da svaka partija u Vladi i njeni poslanici u parlamentu imaju dijametralno suprotne stavove oko toga da li je zakon dobar ili nije, da li je ostvario epohalne rezultate ili je bio katastrofa, da li je ustavan ili je protivustavan, da li omogućava korupciju ili ne omogućava korupciju, da li ćete nastaviti sa njegovim sprovođenjem ili ne.
Dakle, još jednom da ponovim pitanje – da li će biti dovršeni samo postojeći projekti ili će biti građena i nova Potemkinova sela u svakoj izbornoj kampanji koja je pred nama ili vraćanjem dugova za one poslove koji su pokretani u kampanjama koje su prethodile ovom zakonu?
Gospodin Andrić je o tome govorio. Vidim da su još neki poslanici. Doduše, neki od njih će glasati za ovaj zakon, iako smatraju da nije dobar, što je takođe specifičnost srpskog političkog sistema, da je zakon u ovoj jedinoj odredbi koju ima, zapravo duboko protivustavan, da narušava konkurenciju na tržištu, da je ovaj deo zakona koji se zove izjava o usklađenosti sa propisima EU prosto uvreda za zdrav razum. Kako možete da kažete da ne postoji izvori prava EU koji regulišu pitanje pomoći nekom segmentu u industriji? Ne znam da li je vama poznato da je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i ima Zakon o državnoj pomoći?
Ključno pitanje naših integracija na tržište EU je poštovanje i unapređenje pravila konkurencije, borba protiv monopola, borba protiv podele tržišta, borba protiv kartela.
Vi ovim zakonom pravite državne kartele tako što okupite kompanije koje možete, morate, ucenite, ili oni to od vas traže iz nekih razloga i onda im međusobno delite poslove, naređujete im šta da rade, uslovljavate ih da preuzimaju realizaciju političkih projekata i ucenjujete ih tako što ukoliko toga ne bude, nećete im isplatiti ko zna koju ratu, ko zna kog duga koji je napravljen u prošlosti.
To je stvarno neverovatno u zemlji u kojoj kad padne prvi ozbiljniji sneg, ista ta država koja gradi auto-puteve, održava auto-puteve, sve radi u ovoj zemlji, nije u stanju da na elementaran način obezbedi uslove za život građanima ove zemlje.
Zakon koji ste predložili danas i za koji tražite da važi naredne dve godine, pucanj u Zakon o javnim nabavkama koji ste predložili ovom parlamentu protekle nedelje. Vi izvlačite iz primene tog zakona, antikoruptivnog, kako volite da kažete, segment u kome su moguće zloupotrebe najveće, najčešće i gde su ljudi se bave ovim poslom, kojima navodno želite da pomognete, zapravo nemaju nikakvu drugu mogućnost izbora. Oni su do guše u vašim poslovima, nelikvidni su, kako kaže gospodin Milićević, zbog toga što im država duguje i zbog toga što im duguju jedinice lokalne samouprave.
Nekoliko puta sam čuo kako su građani u ovom ili onom mestu oduševljeni. Nisam čuo ni jedan konkretan podatak, osim što je gospodin Milićević rekao da bi baš voleo da vidi kakvi su efekti, pa da može da raspravlja konkretnije o zakonu, ali ga to nije sprečilo što efekata nema da ipak obeća svoju podršku i da za ovaj zakon glasa. Ne znam, možda je za neke meštane u okolini Niša onaj čuveni most od dva, dva i po metra toliko važan, ali nisam siguran da je nacionalni interes Republike Srbije da potpuno urušimo pravni sistem zbog toga da bi takav neki most ili neka slična stvar mogla da se izgradi.
Da li je uložen novac u neku ozbiljnu stvar? Da li Srbija danas ima manje poljskih toaleta u osnovnim i srednjim školama nego što je imala pre tri godine kada ste usvajali zakon? Hiljadu škola u Srbiji ima poljski toalet, ali pošto se u poljskom toaletu i ispred njega ne može voditi kampanja i ne možete organizovati novogodišnji koncert jedne estradne zvezde, onda se u to ne ulaže. Gospodin Lapčević kaže da može. Srbija toliko nisko pada u toj demagogiji, da očekujem da to bude poslednja faza ili sledeća faza, gospodine Lapčeviću.
Čujem da postoje neki gradovi gde se sada ta ideja da se upodobi vlast republička i lokalna realizuje na terenu tako što će postojati više dočeka Nove godine i više pevača. Valjda i jedna i druga koalicija pokušavaju na taj način da pridobiju građane i, kako vi volite da kažete, zadovolje njihove potrebe.
Bilo je dosta populizma u ovoj raspravi i kod ovog zakona i kod Zakona o planiranju i izgradnji. Liberalno-demokratska partija je bila vrlo nezadovoljna predlogom tog zakona i onda kada je on bio predlagan. Vi ste nas pozvali, sve političke partije, koliko sam shvatio, da se uključimo u izradu tog zakona i usput ste rekli da najveći stručnjaci trenutno pišu novi zakon o planiranju i izgradnji.
Gospodine Iliću, i vi i ja znamo da nije problem u stručnjacima, da stručnjaci mogu i da su i prošli put mogli da napišu vrlo solidan zakon, u tehničkom smislu. Naše zakone o planiranju i izgradnji uništavaju političari, političke ambicije i politička demagogija. Ona je prošli put bila usmerena na to da se građanima ponudi zadovoljenje i jeftina pravda tako što će im biti obećano da će zli bogataši ili oni koji su učestvovali u privatizaciji odjednom donošenjem ovog zakona isplatiti milijarde ili desetine milijardi državi, da će to poslužiti kao neka vrsta zamene za realan stvarni život.
Ta ambicija je neverovatna. Vi to očigledno nemate u ovom trenutku snage da promenite. Pažljivo sam vas slušao. Bežite od toga da kažete da je možda ili da se politički zalažete za to da konverzija nije najbolji mogući model ispravljanja nepravdi u privatizaciji, preteranog bogaćenja, ako hoćete, čega je svakako bilo.
Ne razumem zašto se foliramo 20 godina nakon početka privatizacije. Naravno da u većini onih slučajeva gde je prodavana firma koja više ništa ne vredi, koja ne radi godinama ili više od 10 godina, naravno da su oni koji su kupovali, kupovali lokaciju, kupovali zemljište. Nije to nikakvo iznenađenje, o tome se radi. Onda naknadno uvodite pravilo, očekujući da će sada tu biti nekakve milijarde evra. Neće biti. Najbolje bi bilo da budu, ali neće biti. Niko to neće platiti i pokušavaće da nađe način da ne plati. Uveli ste mehanizam da nekakve poreske uprave to procenjuju. Gde je tu tržište? Gde je tu podstrek investitorima, o kojima govore gospodin Jovanović i gospodin Mitrović? To je takođe potpuno neverovatno.
Vi vidite podstrek investitorima da dolaze u ovu zemlju tako što štitite na skandalozan način domaću građevinsku industriju. Meni je teško da zamislim veći verbalni nonsens od toga što ste vi takvom formulacijom izgovorili.
Ukoliko želite da odustanete od te demagogije u oblasti planiranja i izgradnje, onda to počnite da radite odmah. Teško mi je da zamislim da ćete uspeti da napravite zakon o planiranju i izgradnji koji neće počivati na demagogiji i borbi protiv privatnog sektora, protiv potencijalnih investitora u ovoj atmosferi u kakvoj se zemlja nalazi. Naravno da je sada najlakše reći da se neko obogatio. U isto vreme, ova zemlja pomaže nekim investitorima, plaća radna mesta itd. Cela Vlada moli rusku stranu da kupi bud zašto tu Železaru u Smederevu. Hoćete li i njima posle tražiti neku konverziju, promenu itd? Zato se to zove tranzicija. Naravno da nije uvek pravedno, ali zato je najvažniji cilj da bude što brže, da se što pre završi i da nakon toga svi imaju ravnopravne uslove na tržištu.
Mi taljigamo 20 godina i ponovo zidamo Potemkinova sela, pa ćemo na kraju svi da proizvodimo džem ili ćemo na neki drugi način da imamo organizovanu državnu proizvodnju. Dobro, ali hajde onda da se to dogovorimo i da tako idemo na izbore. Severna Koreja – Potemkinovo selo, to može da bude preambula novog ustava Srbije i valjda će svi biti zadovoljni. Samo, ne znam ko će graditi takvu zemlju? Valjda ova deca koja u 1.000 škola idu u poljske toalete.
Povucite ove zakone, makar ovaj zakon o tzv. pomoći građevinskoj industriji. Nemojte dovoditi zemlju u situaciju da Ustavni sud kad tad odluči da je ovo bilo protivustavno i da onda svi imamo ogromne probleme zbog ovoga.
Sve koji učestvuju u usvajanju ovog zakona i koji će učestvovati u njegovom sprovođenju podsećam da u našem krivičnom zakonodavstvu i dalje postoji i da će postojati delo zloupotrebe službenog položaja, a biće i dela zloupotrebe u postupku javnih nabavki. Postoji i trgovina uticajem. Pa, kad stvorite zakon gde svako postupanje po tom zakonu zapravo znači izvršenje nekog od tih krivičnih dela, onda neka svi vode računa o tome kako će izgledati ova zemlja za nekoliko godina, kada dođe neka nova vlast ili kad neko u ovoj vlasti reši da je vreme da se novom kampanjom demagogije i populizma obrati biračima. Stalno se traži neki Pedro koji će visiti. Hvala.

Slažem se sa vama, gospodine Mitroviću, ali onda recite da ste protiv postojanja instituta konverzije u zakonodavstvu, ako sam vas dobro shvatio. Samo da vas podsetim, vaša politička partija je glasala za taj zakon pre nekoliko godina. Samo se o tome radi.
Stalno na tome insistiram, da ne možemo svaki put kada se promeni vlast i kada se promeni sastav koalicije, da se ponašamo kao da se nešto nije desilo prošli put i da istim rečnikom i optimizmom branimo stav koji je suprotan od onog koji ste iznosili pre nekoliko godina. Samo se o tome radi.
Nemam ništa protiv toga da Užice ima stadion, ali, koliko znam, to nije klasični ni društveni klub, ni društveni ili državni institut. Postoji nekakav privatni sektor i u tom klubu itd. Ali, da sada ne ulazimo u detalje, moguće je da grešim.
Na tom stadionu postoje neki ljudi. Ne možete meni da zamerite da branim beogradski most, pa da napadam neki mali most, pošto ako mene pitate, ne mislim da je na ovakav način trebao da bude i beogradski most. Mislim da što je moguće više treba tržište otvoriti i da će se kroz ozbiljniju konkurenciju postići brži rok i jeftinija cena.
Ministar Ilić je rekao da je neko pokrenuo početkom 90-ih godina "Beopolis" i da je to bila odlična ideja, pa nije realizovana. Nije realizovana zato što se država nametnula kao neko ko treba da je realizuje. To nikada nije dobro. Nikada država ne može da bude investitor, upravljač itd, kao što to može neko drugi. Čak i Hrvatska koja je uspela da napravi impresivne auto-puteve, ove nedelje za korišćenje naplate putarine, održavanje, daju koncesiju, jer ne može da izdrži finansiranje takvih puteva, zemlja koja ima sedam ili osam milijardi evra godišnje prihoda u turizmu.
Imate, ovo se više odnosi na diskusiju gospodina Jovanovića, četiri ili pet hala koje su napravljene u Hrvatskoj za rukometno prvenstvo. Čak nije samo državnim investicijama, nego kroz prihod privatno javno partnerstvo…
(Predsednik: Vreme.)
… I sve su propale, većina je danas zatvorena zato što te zajednice ne mogu na tržišnoj osnovi da finansiraju njihovo održavanje i poslovanje. Izvinjavam se što sam prekoračio vreme.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povrede čl. 27. i 106. Mislim da ste vi, gospodine Stefanoviću, učinili povrede ovih članova Poslovnika, dajući ovakvo obrazloženje na primedbu gospodina Mićunovića.
Potpuno bih vas razumeo i podržao tu vašu ambiciju da se subotom i nedeljom borite protiv korupcije, kada bi bila ispunjena dva uslova pre toga. Recimo, da je juče bilo sednice Skupštine. Juče je bio petak i mogli smo da radimo u petak, a ne da počnemo u subotu. Drugi problem je sadržaj zakona koji ste predložili. O tome ćemo govoriti u ovom drugom delu. Ima tu elemenata borbe protiv korupcije, ali ima i ublažavanja predviđenih sankcija za neka krivična dela koja su vezana za korupciju. Hvala vam.

Znam da ste računali na 15 dana i da je zbog toga sednica zakazana za danas. Izvinite, to što predlagači zakona, u ovom slučaju Vlada, nisu stavili oznaku ili zahtev za hitan postupak, pa mora da se čeka 15 dana, suprotno je onome o čemu ste vi govorili kao ambiciju Vlade i vladajuće većine, da se što pre suoči sa korenima korupcije. Onda tu njihovu grešku ili njihovu nesposobnost ili nemar, kako god, ispravljate tako što zakazujete sednicu koja počinje u subotu, u rano popodne.

Samo petkom nećemo raditi, da li je tako? Sredom i petkom se posti u borbi protiv korupcije.
Povredili ste član 109. Poslovnika Narodne skupštine koji vrlo jasno definiše pravni mehanizam kako se izriče narodnom poslaniku opomena. Verujem da se vi možda nadate neograničenoj moći i vlasti, ali dok važi ovaj poslovnik, vi narodnom poslaniku možete da izreknete opomenu samo kada su ispunjeni neki od precizno utvrđenih uslova.
Da li možete da mi objasnite koji prekršaj je napravio gospodin Jovanović, pa ste mu izrekli opomenu? Da li je prilazio govornici? Možda vam se to učinilo ili je upotrebljavao psovke i uvredljive izraze. Da li možete da izreknete opomenu svim narodnim narodnim poslanicima u skladu sa članom 109. stav 1. tačka 4, pošto narodni poslanici SNS ometaju govornika i dobacuju dok govori? Da li možete doslovno da primenite Poslovnik? Gospodine Stefanoviću, vas pitam. Upravo je petnaestak poslanika SNS učinilo prekršaj mnogo ozbiljniji od onog zbog koga ste izrekli opomenu gospodinu Jovanoviću. Molim vas da dosledno primenjujete Poslovnik.
S druge strane, predlažete krivični zakonik, dekriminalizujete klevetu, a ovde izričete opomene u parlamentu zbog toga što se vama učinilo da je neki izraz uvredljiv. Izvinite, izraz "lažno obaveštenje" stvarno nije uvredljiv.
Ne znam šta bih rekao gospodinu Šormazu. Dozvolili ste da reklamiram povredu Poslovnika i priča kako se predloženim izmenama Zakonika o krivičnom postupku pojačava borba protiv korupcije. Za one poslanike vladajuće većine, koji nisu pročitali, Predlogom izmena Zakonika o krivičnom postupku se odlaže početak njegove primene za devet meseci.

Postoje članovi Poslovnika o kojima ne možemo da raspravljamo da li su prekršeni ili nisu. Ponovo ste prekršili član 27. i član 109. Ovo je, kako bih vam objasnio, a da to bude što jednostavnije, procesno pravilo. Dakle, kada izričete opomenu ili bilo koju drugu sankciju narodnom poslaniku, to je kao sudska odluka, kao sudska presuda. Morate tačno da se pozovete na određeni član, određeni stav i da objasnite kojim svojim aktom, rečju, oblikom ponašanja je narodni poslanik, kome izričete sankciju, zaslužio da je izreknete, odnosno prekršio neki od članova ovog poslovnika. To je tema o kojoj ne možemo da raspravljamo. To nije pitanje za glasanje na kraju ove sednice.

Reklamiram povredu čl. 107. i 109. Niste izrekli opomenu, ako ste već uveli taj kriterijum, a podsećam da ste vi danas napravili haos…
(Više narodnih poslanika priča u glas.)

Ovo je još jedna povreda člana 109.

Nije tri puta isto, reklamiram da je predsednik parlamenta povredio Poslovnik kada nije opomenuo, prekinuo ili kaznio gospodina Arsića, koji je govorio pre dva minuta. Mislim da je gospodin Arsić povredio dostojanstvo Narodne skupštine, da je povredio članove 107. stav 1. i  107. stav 2, kada je iznosio činjenice iz prošlosti rada parlamenta, ne navodeći do kraja.
Dakle, tačno je, ako ste mislili na Natašu Mićić, koja je tada bila predsednik parlamenta i funkcioner Građanskog saveza, a ne LDP, ali morate da kažete i koga je kažnjavala. Dakle, kažnjavala je SRS, čiji ste vi tada bili poslanik. Nas nije sramota toga što je radila Nataša Mićić, ni kao poslanik i funkcioner Građanskog saveza Srbije, a nije nas sramota ni šta radi danas LDP. Vi imate problem sa ružnom prošlošću.

Opet ste, gospodine Stefanoviću, povredili članove 107. i 109, niste izrekli opomenu gospodinu Arsiću, direktno se obraćao drugom narodnom poslaniku. Ali, kada smo već otvorili tu temu šta je bilo pre 10 ili 11 godina, dosta je zgodno za ovu današnju temu i vaše insistiranje da se što pre stvore uslovi za organizovanu borbu protiv organizovanog kriminala. Neke od tih najgorih opstrukcija, tada vaše zajedničke SRS, su upravo bile usmerene na to da se ne usvoje zakoni o specijalnom sudu, zakoni o organizovanom kriminalu i da se što kasnije krene u obračun sa organizovanim kriminalom.
Ako se iz toga izvukli pouku, meni je zbog toga drago, ali nemojte onda optuživati druge za ono što ste sami radili u svojoj ružnoj prošlosti.