Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7125">Bojan Đurić</a>

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija

Govori

Uvaženi predsedniče, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, gospodine Dačiću, da vam  se izvinim. Malopre sam dobacio sa mesta da su Miloševićeve vlade imale veću podršku nego što je ova imala. Mislio sam da su one imale veći broj poslanika ili poslaničkih glasova u parlamentu, a da nisu završile slavno i da se vi danas u svom poslu, kada ovde iscrpno nabrajate probleme i zablude prošlosti, sa kojima se suočavate, uglavnom rešavate te probleme koji su inicijalno nastali tih godina kada su Miloševićeve vlade u različitim kombinacijama imale enormnu podršku u parlamentu, a u onom prvom iz 1990. godine, čini mi se, podršku gotovo 200 poslanika.
Dakle, taj broj nije uvek merilo kvaliteta i uspešnosti rada, kao ni činjenica da je prošla Vlada, o tome ste mnogo govorili u kampanji, izdržala čitav mandat, očigledno nije bio reper njene uspešnosti. Inače, ova brakorazvodna parnica, koja traje već pet meseci između vas, ostalih članica vladajuće koalicije koji su bili u prošloj vladi, partija koje su činile prošlu vladu ne bi izgledalo ovako otužno i odvratno.
Nadam se da vas nisam tim pominjanjem Miloševića inspirisao da ga ovoliko pominjete u svojim govorima, pošto mislim da to radite na nečastan način. Nije moje da branim Miloševića, ali mislim da nije u redu da DSS optužujete da je izručila Miloševića. Oni su se protivili svim silama izručenju Miloševića. Izručili smo ga mi, izručila ga je partija Mlađana Dinkića, partija Rasima Ljajića i neke druge partije koje danas sede sa vama u Vladi i siguran sam da bi to i danas učinili, kao što bismo mi takođe učinili.
To je vama omogućilo da nakon toga počnete da reformišete SPS i da pravite rast na koji ste danas toliko ponosni. Inače, nije tačno da je Milošević uhapšen, a onda izručen suprotno Ustavu. Izručen je tačno u skladu sa Ustavom, koji je probao da napravi po svojoj meri 1990. godine.
Konačno, na vašem mestu ne bih toliko insistirao na strogom poštovanju Ustava. Bojim se da bi neko vrlo brzo mogao da vas optuži da izlazite iz okvira Ustava kada vodite kosovske pregovore. Liberalno-demokratska partija to nikada neće učiniti. Samo, pazite da to ne učini neko od vaših …
Ne bih ulazio u vaše kognitivne sposobnosti da li možete da razumete jasnoću pitanja. Omogućite mi da pet minuta govorim i da postavim pitanje. Dakle, još jednom, pazite da vam nož u leđa ne zabiju sadašnji koalicioni partneri.
Hoćemo li konkretno na pitanja? Da li kao predsednik Vlade možete na bilo koji način da kontrolišete i dovedete u red nemogućeg Vuka Jeremića, koji se lažno predstavlja kao predsednik sveta, koji je koliko ja znam, osim toga što je poslanik, a u ovaj parlament nije kročio od dana izbora, na neki način i službenik Vlade, specijalni savetnik ministra spoljnih poslova, i finansira se ono što radi iz budžeta Srbije? Ovo za šta vi optužujete danas DSS, neke druge partije, kada govore protiv Evrope, protiv integracija Srbije na mnogo gori, brutalniji i primitivniji način radi svakog dana Vuk Jeremić u svom ponašanju, bez obzira gde se u tom trenutku nađe.
Ne brinem za to da li će Vuk Jeremić vratiti mandat DS, to me uopšte ne zanima, brinem za vas. Nekako mislim da je vama teža da odete za nekoliko nedelja u Brisel, da postižete teške sporazume, da se mučite, a da Vuk Jeremić priča dogodine u Prizrenu. Da li mislite da to što radi vam pomaže ili da vam odmaže, gospodine Dačiću, da vam poboljšava poziciju, da vam olakšava? Ne zanima me šta radi u DS, zanima me šta radi kao osoba, lice, građanin Srbije, koji je delimično plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Evo malo konkretnih pitanja. Pominjali ste svoj ekspoze. Slušao sam ga i tada pažljivo, malo kasnije sam ga čitao i jedna od važnih tačaka je – naš strateški cilj je da stvorimo društvo zasnovano na znanju. Pitam vas i gospodina Mrkonjića, za kog mislim da je resorno nadležan – koje su vas tačno kvalifikacije i fantastično znanje gospodina Dragoljuba Simonovića, novog direktora Železnica, motivisale da mu date priliku da bude direktor sistema koje ima 18.500 zaposlenih?
Bilo je teško naći biografiju gospodina Simonovića, međutim, on je već danas počeo da daje intervjue i kaže da je treći stepen studija završio na Fakultetu za poslovne studije u Banjaluci, a četvrti stepen na Fakultetu za preduzetnički biznis. Sve to od 2008. godine. Na osnovu kojih kriterijuma ste izabrali gospodina Simonovića? Znate li da u njegovoj odluci na sajtu Železnica Srbije piše da se bira Dragoljub Simonović Sima? Da li je to vama ozbiljno vođenje države?
Na kraju, tačno je, kako ste rekli, egzekutiva u Srbiji bicefalna. Da objasnimo ljudima koji nisu studirali pravo ili političke nauke, to znači dvoglava, ali to baš i ne daje pravo predsedniku Republike da vrši državni udar.
Ne znam da li ste, gospodine Dačiću, primetili današnji intervju, odnosno izjavu gospodina Nikolića, osobe koja je kao predsednik Republike, kao druga glava te bicefalne egzekutive, potpisala Zakon o javnim preduzećima, koja je rekla da je potpuno nebitno da li će se direktor javnih preduzeća imenovati na konkursima, ili van njih, ili bez njih? To je šamar i vama kao predsedniku Vlade koji ste potpisali i poslali u Skupštinu Zakon o javnim preduzećima, gospodinu Dinkiću koji je ovde danima, uz najbolju volju, ipak zbog koalicionog mira, nije smeo da kaže koje su to stranke protiv departizacije, odnosno raspisivanja konkursa.
Da li mislite da ćete uspeti da realizujete ono što ste predvideli u svom ekspozeu? Da li ćete uspeti da podelite tu pravdu o kojoj toliko često govorite, da vlast ne sme da živi isuviše dobro kada narod živi teško, u situaciji kada osobu ovako mizernih kvalifikacija imenujete na mesto direktora Železnica Srbije, preduzeća koje dobija 130 miliona evra godišnje subvencije i ima preko milijardu evra gubitaka?
Kako se osećaju oni drugi građani Srbije, onih nekoliko stotina hiljada koji su ostali bez posla? Ili, kako se oseća svaki normalan student u ovoj zemlji, gospodine Obradović je tu, sa privatnog ili državnog univerziteta, kada ih ovako ponizite, kada lice ovakvih kvalifikacija postavite za direktora Železnice Srbije? Milošević to nikada ne bi radio.
Vidite, to i govorim. Izgleda da je gospodin Jeremić uveren da on vodi spoljnu politiku ove države i ove vlade. Danas je imao susrete u Pekingu i vidim da govorim o tome da je njegov posao da uspostavi odlične odnose sa novim mladim liderima Komunističke partije Kine i vaše Vlade. Mislim da radi vaš posao ili posao ministra spoljnih poslova, pa se samo zbog toga brinem.
Druga stvar, nije tako teško odgovoriti na pitanje – da li mislite da osoba koja se zove Dragoljub Simonović, koji ima ovakve kvalifikacije kakve sam naveo, zaslužuje po jednom kriterijumu da bude direktor preduzeća Železnice Srbije? O tome, kako da vam kažem, nije dovoljno dobro objašnjenje da niste za to znali. Tu Skupštinu akcionara imenuje Vlada i njen predsednik je Zoran Anđelković. Setićete se Zorana Anđelkovića, mislim da je on još uvek funkcioner SPS.
Potpuno razumem vaš odgovor da ne možete da kontrolišete sve odnose u koaliciji i funkcionisanje koalicione vlade. Naljutili ste se kada vam je neko ovde na početku rekao da možda niste baš predsednik u punom kapacitetu i da bi možda trebalo da razmislite o podnošenju ostavke. Pažljivo sam pratio, kada ste posle toga odgovarali, ko je aplaudirao. Uglavnom je aplaudirala SPS, SNS nije, a meni se čini da su se poslanici DSS nadali da ćete nekako u budućnosti ili podneti ostavku ili biti zamenjeni i da će Vlada imati drugačiju strukturu. Hvala.
Uvažena potpredsednice, predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, LDP neće u danu za glasanju podržati ovaj predlog zakona. Možda bismo i mogli da glasamo za ovakav zakon, kada bismo verovali da mrtvo slovo na papiru može da promeni situaciju u Srbiji ili kada bismo živeli u staklenom zvonu, pa da ne vidimo šta se istovremeno, dok se pred parlament gromoglasno dolazi sa ovakvim zakonom, zapravo u javnom, privrednom, ekonomskom i političkom životu Srbije događa.
Vidim da je kod predlagača, za sada su govorili samo predstavnici jedne političke partije, mada, koliko sam video, formalno se kao predlagači ovog zakona pojavljuju različite poslaničke grupe vladajuće većine, meni je očigledno da je splasao onaj veliki entuzijazam i pozitivna energija koji su vladali pre nekih godinu ili godinu i po dana, kada je kao jedan od glavnih predizbornih aduta SNS i Tomislava Nikolića najavljivana revolucija donošenjem zakona o javnim nabavkama. Neki restlovi tog bezrazložnog optimizma su ostali i do danas. On je i uvećan, čak u jednom delu, od tih velikih najava da će usvajanjem i primenom ovog zakona biti omogućena ušteda od oko 600 ili 650 miliona evra na godišnjem nivou, a juče sam, čini mi se i danas u jednom trenutku od gospodina Arsića čuo potpuno bezrazložno, bez ikakvih dokaza iznetu tvrdnju da će na ovaj način biti ostvarena godišnja ušteda od milijardu evra.
Ako kažete da je u prošloj godini vrednost javnih nabavki bila nešto oko 2,7 milijardi evra, ako sam vas dobro shvatio, gospodine Arsiću, zar ne mislite da je potpuno besmislen taj optimizam, kada nam kažete da ćete u 2013. godini primenom ovog zakona ostvariti uštedu od milijardu evra? Mislim da je to potpuno iracionalno očekivati. Uostalom, Zakon o budžetu koji ste usvojili u ovom parlamentu pre nekoliko nedelja najbolje potvrđuje ovo o čemu sam ja govorio. Da li je budžet Srbije i budžeti lokalnih samouprava, budžeti javnih i državnih preduzeća, svih onih državnih tela koja učestvuju i koja kupuju robu i usluge u postupcima javnih nabavki, da li su oni za 2013. godinu predvideli ukupna sredstva za te namene koja su umanjena za milijardu evra? Nisam siguran. Ta ušteda je nekoliko desetina puta manja, ili da kažem ispravnije, samo nekoliko procenata od onoga što vi predviđate kao uštedu.
Potpuno je besmisleno tvrditi da ćete ostvariti taj ideal reda, pravde i velikih ušteda, zato što bi u danu kada pred ovaj parlament iznosite, kada u parlamentu obrazlažete Zakon o javnim nabavkama kojim sve one koji su bili na vlasti pre vas, a značajan deo njih je, kao što smo toliko puta rekli, u vlasti i danas sa vama, vi ste danas usvojili Zakon o pomoći građevinskoj industriji, o nastavku primene Zakona o pomoći građevinskoj industriji. To je zakon koji 200 miliona evra, po priznanju samog ministra Velimira Ilića, potpuno izuzima iz ovog postupka javnih nabavki, i onog koji je postojao starim zakonom i ovog koji uvodite novim zakonom. Gde će se, u kojim segmentima, gospodine Arsiću, ostvariti tako velike uštede, kad u jednoj od ključnih oblasti, u jednoj od oblasti gde su zloupotrebe, gde su nameštanja nabavki, gde je potpuno gaženje principa javnih nabavki, slobodnog tržišta i konkurencije, a to je građevinska industrija, primena zakona suspendovana? Vi ćete i dalje koristiti taj kartel koji ste napravili, podelili tržište, i onda novac, 200 miliona evra, ponavljam još jednom reči gospodina Ilića, raspoređivati mimo svake procedure Zakona o javnim nabavkama.
Drugo, više niste u izbornoj ili predizbornoj kampanji. Sada ste vlast i vlast ste već šest meseci. To vas obavezuje na jednu novu dozu ozbiljnosti koja na žalost nije karakteristična za vaše ponašanje.
Juče sam gledao neverovatne izjave predsednika ovog parlamenta koji je takođe sa mnogo radosti i optimizma najavljivao velike uštede i novi zakon i kao neke od ključnih argumenata u prilog svog optimizma navodio navodno revolucionarno rešenje po kome više neće moći, dakle, vi tvrdite da po ovom zakonu više neće moći da se zaključuju poslovi, odnosno obavljaju javne nabavke neposrednim pregovorima, odnosno pogađanjem. To je toliko velika neistina, da je to zaista uvreda za ovaj parlament.
Jeste, teško je bilo za ovih desetak dana ili koliko je zakon u formalnoj skupštinskoj proceduri, uočiti sve, ali mi ipak umemo da čitamo. Postoje članovi 35, 36. Član 36. Predloga zakona o javnim nabavkama zove se – pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponude. Ne samo da nije isključena mogućnost dolaženja do posla kroz neposredno pregovaranje, nego postoji, vi ćete reći – to je izuzetak, i nešto se zove – pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Kada je nešto izuzetak, to obično podrazumeva jednu, dve ili tri situacije. Vaš predlog zakona o javnim nabavkama poznaje osam mogućih situacija u kojima se primenjuje ovaj postupak pregovaranja i to uopšte nisu bezazlene, malobrojni slučajevi. To će biti slučajevi za koje su vezane stotine miliona evra novca poreskih obveznika.
Dakle, jedan od razloga, ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke, ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač. Molim vas, dizajn, lepota i umetnički utisak, to je i do sada bio jedan od najlakših osnova da izbegnete postupak javne nabavke i da se dogovarate neposredno, za najrazličitije segmente javnih nabavki, od reklamnog materijala, do mnogo krupnijih i značajnijih postupaka.
Druga stvar o kojoj ste govorili je da više neće moći kroz čuvene anekse ugovora, kao što je do sada bio slučaj, da se zapravo uvećava vrednost nabavki i da se na taj način troši više sredstava nego što je prvobitnim ugovorom bilo dozvoljeno, odnosno, sa druge strane, da se time potpuno dezavuiše kategorija takmičenja, odnosno postupka javne nabavke, jer time zapravo na kraju posao obavlja onaj čija je cena veća, samo se to ne iskaže na samom početku, nego kasnije kroz aneks ugovora.
Ovaj član o kome govorim takođe dozvoljava nešto slično.
Vi kažete, opet ovaj postupak neposrednog pregovaranja bez ponude – kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu itd. ili proširenje obima postojećih proizvoda materijala, instalacija, koje bi zbog promene dobavljača obavezivale naručioca da nabavlja materijal koji ima druge tehničke karakteristike. Znate da je uvek moguće napraviti sistem tako da izgleda da su tehničke karakteristike drugačije i da je opravdano kupiti dodatnu robu kod istog ponuđača. Kažete – pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 15% ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora. Dakle, ponovo dozvoljavate mogućnost da se naknadno na mala vrata prvobitna cena uveća za dodatnih 15%, bez obzira da li je u prvoj fazi bio sprovođen pravi postupak po zakonu ili neki drugi postupci.
Ima još čitav niz odredbi koje ukazuju na ovo, koje u kombinaciji sa nekim drugim odredbama zakona zapravo govore da će ključni generatori korupcije u postupcima javnih nabavki biti neokrnjeni, da će biti očuvani u potpunosti i nakon stupanja na snagu ovih zakona.
Vi ćete reći da u nastavku istog člana i u još nekim članovima obezbeđujete da to budu zaista retki izuzeci, da postoji kontrola nadležnih organa, da Uprava za javne nabavke daje mišljenje na ovako nešto itd. Uprava za javne nabavke daje mišljenje na ove postupke, ali to ne znači da ono mora da bude pozitivno. Naravno da ćete sprovoditi te postupke, da će oni koji ulaze u postupke javnih nabavki sprovoditi te postupke kao što je i do sada bilo, čak i ukoliko postoji negativno mišljenje Uprave za javne nabavke. Vi u Predlogu zakona niste rekli odobrenje, rekli ste mišljenje, bez ulaženja u to kakvo ono treba da bude. Dakle, samo je formalno potrebno da postoji nekakvo mišljenje Uprave za javne nabavke.
Onda ide najneverovatniji stav kada kažete da je naručilac dužan da uvek, kada je to moguće, obezbedi konkurenciju pozivanjem više lica. Kako će to izgledati u realnom, stvarnom životu, gospodine Arsiću? Šta vi mislite, da li će češće biti moguće obezbediti konkurenciju ili će oni koji nabavljaju dobra po ovom članu, odnosno po ovim uslovima, izbeći uopšte mogućnost da zaštite načelo konkurencije i da će se neposredno dogovarati sa onim ko je odabran kao dobavljač negde daleko van tog javnog preduzeća ili van državnog organa, najčešće na političkom nivou?
Naravno da je popularna tema borbe protiv zloupotreba i odlivanja novca kroz javne nabavke, kao što je popularna i tema departizacije. Neko je to ovde već pomenuo. Naravno da su iskustva koja imamo sa vašim brutalnim kršenjem izbornog obećanja, uvođenja načela departizacije, zapravo isto toliko negativna koliko će biti i veliko razočaranje kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada se zapravo ništa u postupcima javnih nabavki ne bude promenilo.
Malo se u našoj javnosti, čini mi se, govori o onome što je suštinski generator korupcije, u društvu generalno, ali u postupcima javnih nabavki posebno. Stalno polazite od pretpostavke da postoje enormne krađe i zloupotrebe. Mogu da se složim da ozbiljne zloupotrebe postoje i da su postojale u postupcima javnih nabavki, ali nije to ključni generator odlivanja novca iz državne kase kroz ove postupke. Problem Srbije je što ima previše javnih nabavki, a ne pre svega to što je Zakon o javnim nabavkama loš. Vi nigde u ovom zakonu ne dotičete, ne pokušavate da rešite taj problem. Kako se planiraju javne nabavke? Zašto neko ulazi u tolike postupke javnih nabavki?
Vidim da se ne slažete, gospodine Arsiću, ali da ste postupili drugačije, da ste se time ozbiljno bavili, ne bi iznos za javne nabavke, odnosno za kupovinu dobara i usluga u budžetu za 2013. godinu bio praktično isti kao u budžetu za 2012. godinu. Ili niste sproveli ozbiljnu analizu, ili ste odlučili da na isti način i dalje zloupotrebljavate državna sredstva, ukoliko već tvrdite da su tolike zloupotrebe postojale.
Kada se završi ova tačka dnevnog reda, preći ćemo na sledeću tačku. Ko je u ovoj zemlji ispitao da li je opravdano bilo uzimanje kredita za koje ćemo sutra davati garancije "Srbijagasu" od 170 miliona evra i 30 miliona evra, "Galenici" od, čini mi se, 10,5 miliona evra, mada mislim da u tom zakonu čak imate i tehničku grešku da je iznos 15 miliona evra, vraćanje nekog kredita JAT od 10 miliona evra? Ko to odlučuje? Kako se procenjuje po ovom zakonu da li JAT Airways treba da kupi, zakupi dva, pet ili deset aviona ili nijedan avion?
Da li vi razumete da mi živimo u zemlji u kojoj smo pre nekoliko godina dali kredit od 50 miliona evra JAT da bi zakupio dva aviona, između ostalog? Prošle su godine, JAT nije zakupio avione, bacio je novac ne znam gde. Ko je onda procenjivao? Kako će se po ovom zakonu procenjivati da li su JAT potrebni avioni, da li je "Srbijagasu" potrebno ovo ili ono, da li je Nacionalnoj službi za zapošljavanje potrebno da ima na gomili domaćih televizija zakupljene televizijske termine u kojima oglašava ne znam šta? Šta oglašava Nacionalna služba za zapošljavanje?
Svako u Srbiji, od deteta do penzionera, oni koji su najduže kod kuće pa mogu najviše u različitim terminima da gledaju televiziju, svi znaju kako izgleda taj čuveni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto nam svakodnevno u plaćenim televizijskim spotovima ili zakupljenim terminima objašnjavaju kako su postignuti neverovatni uspesi u zapošljavanju ljudi, odnosno pronalaženju posla. Da li je opravdano kupovati tako televizijsko vreme ili nije opravdano? Molim vas, objasnite mi kako ovaj zakon rešava taj problem? Svi oblici komercijalnog oglašavanja državnih organa, javnih i državnih preduzeća, kako rešava ovaj zakon taj problem?
Mi svi živimo u ovoj zemlji i znamo svi da se mnogo više i mnogo češće novac zloupotrebljava na taj način, kupovinom marketinških, televizijskih usluga, različitih oblika oglašavanja, nego varanjem na spajalicama. Priznaćete da su zloupotrebe u tom segmentu mnogo veće.
Zapravo, mogu da vam kažem i šta je ključni politički razlog zbog čega LDP neće glasati za ovaj zakon, pa i da je najbolji na svetu, a nije, ima bar dvadesetak mana. Mi smo više od 10 amandmana podneli. Mi vam ne verujemo da će poštene, fer, efikasne i transparentne javne nabavke moći da vodi država, odnosno državni organi u liku Aleksandra Vulina i Dragoljuba Simonovića, kako se već zove pre neki dan postavljeni direktor "Železnica Srbije", čovek koji je od 2008. do 2012. godine od mašinskog konstruktora naprasno postao diplomirani ekonomista, pa je onda mimo konkursa, bez konkursa, tri dana pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, postavljen za direktora.
Koliki je godišnji obim nabavki, recimo, "Železnica Srbije"? Vi očekujete od nas da poverujemo da će lice koje ima takve kvalifikacije, kao što je gospodin Simonović, u sistemu koji je i do sada bio sa stanovišta korupcije vrlo slab, izbušen na hiljadu strana, to je bila naša primedba i onima koji su vodili "Železnicu Srbije" pre vas, da ne bude nejasnoće, da će u tom preduzeću, odnosno u toj kompaniji, koja ima godišnju subvenciju od 130 miliona evra, ima akumulirani gubitak od preko milijardu evra, da će u tom postupku biti zadovoljena sva ona načela o kojima vi govorite kada pričate o uštedama? Šta se promenilo? Da li su i dalje za tu kompaniju, za Vladu Srbije vezani isti oni ljudi ili stranke onih ljudi koji su bili vezani i za slučajeve nabavke čuvenih švedskih vozova, lokomotiva i kompozicija? I tada je formalno sve bilo po zakonu, ali suštinski ništa nije bilo po zakonu.
Odsecite taj deo partijskog upravljanja i to će biti najbolja borba protiv zloupotreba i korupcije u javnim nabavkama, a ne zakon koji ima stotine stranica koje će svakom ovlašćenom licu ili zaposlenima u različitim segmentima uprave ili javnim preduzećima koja postupaju po Zakonu o javnim nabavkama spržiti mozak kada budu probali da ga pročitaju i shvate. To i onako neće biti bitno, pošto će na nekim partijskim forumima, koalicionim sporazumima ili samovoljom direktora, verujem da u nekim situacijama to i nije posledica partijske odluke, sve to biti suspendovano, ući će se u neke od ovih postupaka izuzetaka, o kojima sam govorio, i ponovo će efekti biti apsolutno identični kao što su bili do sada.
Zašto bismo vam verovali da će ovaj zakon biti pošteniji, bolji i da će kvalitetnije biti sprovođen ? Ukoliko ste očekivali od javnosti da vam veruje da ćete izvršiti departizaciju javnih i državnih preduzeća, a onda imenujete lica bez ikakve kvalifikacije, visoke partijske funkcionere na ta mesta. Jeste li vi videli cinizam gospodina Simonovića? On je rekao da njemu nije bitno da li je imenovan po zakonu, odnosno da li je imenovan na osnovu konkursa, o tome odlučuju političari, a on je šta, valjda privrednik. To je čovek koji je do juče bio predsednik opštine Grocka. Visoki funkcioner vaše stranke, pre toga u nekoliko mandata poslanik SRS, u kojoj ste vi, ili većina vas zajedno sa njim bili.
Šta će se dešavati u JAT-u? Šta će se dešavati u nizu drugih preduzeća? Kako će Galenika drugačije funkcionisati? Šta, jedan direktor će zameniti drugog? Kako će se sprečiti zloupotrebe u PIO Fondu, u bilo kom segmentu državne uprave u kojima neposredno odlučuje Vlada, odnosno političari? Ni na jedno od tih pitanja ovaj zakon ne daje odgovor.
Na samom kraju, kažem vam, predložili smo desetak amandmana, a još čitavim nizom amandmana pokušaćemo da to uradimo preko nadležnih odbora, s obzirom da nije bilo dovoljno vremena. Vi znate da su evropske institucije imale nekoliko desetina primedbi na ovaj zakon. Vi ste u jednom trenutku pominjali jedno važno pitanje, a to je zaštita uzbunjivača. Mi, recimo, mislimo da u ovom predlogu zakona to pitanje nije dobro rešeno. Predložili smo, kao što znate, amandman, odnosno amandmane na ovaj zakon koji taj problem tretiraju, predložili smo jedan potpuno poseban model zakona koji bi unapredio prava, položaj onih ljudi koji se usude uprkos teškim uslovima da ukažu na potencijalne slučajeve korupcije.
Slučajevi korupcije, zloupotrebe ovlašćenja su uglavnom vezana za postupke javnih nabavki, kao što sami znate, pogotovo u tom privrednom ili ekonomskom sektoru, odnosno kroz javna preduzeća i državne kompanije. Nadam se da ćete bar neki od tih amandmana usvojiti.
Što se tiče ovih drugih primedbi o kojima sam govorio, mislim da ste uspeli da shvatite stav LDP, da je on fer u smislu da smo iste ove primedbe upućivali i onima koji su pre vas, zapravo kreirali taj sistem, državnog upravljanja ekonomijom, odnosno vezivanjem. Oko 30% budžeta Srbije je 2,7 milijardi. Kada hoćete da gledate evropska iskustva i da prekopirate ili da uz izmene unapređenja usvojite neko evropsko iskustvo, uzmite onda to koliko tamo novca u odnosu na budžet, ili u odnosu na BDP, što obično uzimamo za meru, odlazi na javne nabavke, koliko odlazi ovde. U toj razlici ćete videti ključne generatore korupcije.
Odlično gospodine Arsiću, da ste pomenuli taj slikoviti primer sa automobilom za koji verujem da ga velika većina naših građana razume. Vi kažete – ukoliko se kupi automobil, pa propadne ili se pokvari motor, onda birate da li ćete kupiti od istog ili od drugog.  U roku od dve godine po ovom zakonu vi imate mogućnost da bez sprovođenja novog postupka, ili ponovnog postupka tu zamenu izvršite od onoga od koga ste u početku kupili. Ovde samo postoji jedan razlika. Kada kupujete automobil, obično postoji i garancija, pa ako vam se tako nešto desi u roku od dve godine, onda nećete morati ništa da kupujete, to je već uključeno u prvobitnu cenu, odnosno vozilo će vam biti dovedeno u idealno stanje, upotrebljivo stanje.
Ovde se radi o tome što vi za to plaćate 15% nove cene, uvećane postojeće cene. O tome se radi, gospodine Arsiću. Nije tačno da se radi o novim stvarima.
Tačka 5, malopre sam citirao tačku 4. Tačka 5. je još eksplicitnija. Ona kaže – ako se nabavljaju nove usluge i radovi koji zbog nepredvidivih okolnosti su postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci. To je isto ono što se i do sada dešavalo, ako hoćete, na tom vašem primeru asfaltiranja puta.
Imate razloge hitnosti, pa koliko će tih predmeta, slučajeva biti? Znate li kako je hitno kada se odjednom raspišu izbori, pa mora da se prave Potemkinova sela po celoj Srbiji, sami znate.
Niste mi odgovorili na ova ključna pitanja. Javna preduzeća, državne kompanije, ko će kontrolisati, recimo, novac koji odlazi prema Kosovu? Jedan značajan deo je vezan ili za javne nabavke ili za izbegavanje javnih nabavki, vi znate da je to do sada bio slučaj. Vi ste odbili pre dve-tri nedelje ovde da uvedete obaveznu kontrolu DRI. To je razlog našeg neverovanja da ćete, ono što najavljujete kao dobru nameru, uspeti da sprovedete na kraju.
Molim vas, ovi sistemi elektronske pošte i kontrole, pa proverite kako izgledaju veb-stranice kompanija u kojima ste vi postavili direktore u poslednjih nekoliko meseci. Nema ni biografija, a kamoli elektronske pošte.
Nije ovde u pitanju da li je nova roba ili usluga, nego, kako ste vi sami rekli, uvećani troškovi, to se do sada rešavalo, da li je tako?
Kada se uvećaju, kada neko traži ili kada je tražio po dosadašnjem zakonu uvećanje, zbog novonastalih troškova koji se nisu mogli predvideti u trenutku obavljanja javne nabavke, odnosno zaključenja ugovora, da li je tako, ti troškovi su rezultat pružanja nekih usluga.
Vrlo plastično, to je najčešći slučaj, da li je tako? Naše ulice se kopaju šest, sedam, osam puta, svako preduzeće radi u nekom svom ritmu i tako su se do sada uvećavali troškovi javnih nabavki ili kad se raskopa ulica, otkrije se odjednom nešto što se nije moglo predvideti.
Da biste sanirali taj novonastali problem, vi imate, vi pružate novu uslugu, onaj ko obavlja taj posao. Na osnovu toga, fakturiše uvećanu cenu. Na osnovu toga su do sada uvećavani troškovi. Vi ste naveli jedan drugačiji primer, on je ipak bio retkost u dosadašnjoj praksi.
Evo konkretan primer, da li će po ovom zakonu biti moguće da se ponovo desi ono što se dešava, sudeći po svedočenju medija što se desilo nedavno, a to je masovna praksa, kao što znate da je, u Elektromreži Srbije, koliko mi se čini, isključena, i to se i ovim zakonom radi, postupci javnih nabavki, kada posao za korisnika budžetskih sredstava, javna preduzeća, državna, itd, obavlja povezano lice? Znate da se onda u praksi dešavalo da samo formalno posao dobije povezano lice, a da je onda zapravo podizvođač, suštinski izvođač celog posla, ili najvećeg dela posla, neka druga kompanija.
Vi imate u jučerašnjim i današnjim medijima svedočenja iz Elektromreže Srbija, odnosno, jednog od njihovih zavisnih preduzeća, da je posao bio dogovoren, neposredno sa nekim privatnim izvođačem, a da se onda zavisno društvo Elektromreža Srbije samo pojavilo da bi svojom ponudom pokrilo taj zakonski uslova da nema javne nabavke i ugradilo se za 5%. To kažu učesnici u postupku, morali su i oni da uzmu neku proviziju. Da li će to biti moguće po ovom zakonu?
Pogrešno su protumačeni, mislim da gospodin Arsić u jednom delu nije dobro razumeo pitanje, zbog toga sam se javio. Dakle, ja sam mislio na situaciju kada državna kompanija želi, na primer, da izgradi trafostanicu. Njeno rukovodstvo se neposredno dogovori sa nekom privatnom kompanijom da to uradi po određenoj ceni, a onda da bi se izbegao postupak javne nabavke, posao se formalno poveri povezanom licu, odnosno zavisno društvu državne kompanije i nema postupka javne nabavke, pa se na onu cenu koja je ugovorena sa privatnim izvođačem, još ugradi i procenat za ovo zavisno društvo. To je problem i to ovaj zakon ne rešava, nema veze da li je na 50% ograničen udeo podizvođača ili nije. Znate, u tim velikim poslovima, 50% je nekad nekoliko desetina ili čak nekoliko stotina miliona.
Slažem se sa vama da je važno da nema dogovaranja. Zato sam vas i pitao na početku zašto ste glasali za zakon o nastavku primene Zakona o pomoći građevinskoj industriji, kojim se omogućava upravo to, neposredno dogovaranje države i odabranih građevinskih firmi, gde se one u krug pojavljuju kao izvođači, podizvođači, pod-podizvođači, itd, itd. Zato je taj zakon toliko problematičan, zato smo mi bili toliko protiv njega, zato što on za sebe vezuje 200 miliona evra budžetskih sredstava. Vi ste u istom danu kada ste predložili ovaj zakon, kada mi govorite o uštedama, o sprečavanju zloupotreba u postupcima javnih nabavki, suspendovali javne nabavke za tako važnu oblast. To je ono što je bila suština moje primedbe. Iz onog što ste vi rekli, ja zaključujem da možda niste do kraja shvatili značaj zakona za koji se danas glasalo.
Naravno, nisam toliko naivan. Gospodine Arsiću, znam da ste savršeno dobro shvatili šta znači taj zakon i da će u tom segmentu zloupotrebe i u budućnosti biti omogućene, a da će one formalno biti u skladu sa zakonom.
Tražim reč po Poslovniku.
Prekršili ste član 27, gospodine Stefanoviću, upravo sada. Dakle, manje važno pitanje je što posle utorka obično ide sreda. Dakle, možda smo mogli da radimo i juče makar ujutru. Znam da je bila velika slava, ali to je manje bitno pitanje.
Ne možete da odgovarate gospođi Mićić sa tog mesta, kao predsedavajući i da ulazite u polemiku, zapravo da dajete repliku na ono što je ona govorila. Objašnjavali ste šta je vaš politički stav, šta je politički stav vaše poslaničke grupe, odnosno političke partije i da ste izjave u javnosti davali u tom svojstvu.
Ako tako želite da odgovarate gospođi Mićić, onda morate da ustupite mesto predsedavajućeg nekom od potpredsednika, da odete na svoje mesto, prijavite se za repliku i da tako razgovarate.
Znate da se mi ovde uvek zalažemo za poštovanje reda. Nema nikakvih problema. Mislim da svako sa svakim može da razgovara, da replicira, da razmenjuje argumente, ali nemojte zloupotrebljavati poziciju predsedavajućeg, da sa te pozicije učestvujete u raspravi. Mislim da vam to Poslovnik ne dozvoljava. Molim vas da se od toga uzdržite, makar na današnjoj sednici.
Članovi 27. i 103. Probaću u 20 sekundi da objasnim zbog čega mislim da imam prava na repliku. Gospodin Vučić je  u jednom trenutku, odgovarajući pominjao Svetog Nikolu, jučerašnji dan. Pošto sam pre toga, jedino ja govorio o tome, mislim da sam osnovano pretpostavio da se ta primedba ...
(Predsednik: Ne, gospodin Vučić nije o tome govorio i mislim da nemate pravo na repliku.)
Mogu da obrazložim povredu Poslovnika. Na moju prethodnu intervenciju vi niste u skladu sa članovima Poslovnika koji regulišu ukazivanje na povredu Poslovnika, meni odgovorili da li smatrate da ima povrede ili nema i da me uputite na odgovarajuću proceduru, odnosno mogućnost glasanja o izjašnjavanju u danu za glasanje.
Što se tiče jučerašnjeg dana, prvo nikada od LDP nećete čuti ni jednu primedbu ili sumnju na situacije kada vam je zdravlje, bezbednost ili bilo šta drugo ugroženo. To od ove partije nećete čuti. Primedba LDP na to što se nije radilo, nije bila na to. Ona je samo bila refleksija, možda gospodin Vučić to ne zna, na ono što se dešavalo u subotu i rekao bih politički teror koji ovde sledi od predstavnika vladajuće većine, a pre svega vaše političke partije. Predstavnici vladajuće većine su spremni da danonoćno, da subotu i nedelju rade kako bi usvajali zakone, pre svega antikorupcijske zakone i optuživali opoziciju da mi ne želimo da radimo, a onda se nije radilo u utorak popodne, pa čitav dan u sredu, itd, itd. Samo je na to bila primedba.
Na ovo drugo, neću odgovarati. Primedbe LDP o ovoj vlasti, o ovom ministarstvu su pre svega vezane za nespremnost da se ozbiljnije uđe u NATO integracije. To su primedbe koje smo iznosili i bivšim predstavnicima organa državne uprave, a i za te sintagme pretpostavljam da se krije ime i funkcija gospodina Šutanovca.
Povredili ste član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, ova rasprava traje gotovo već sat vremena. U nekoliko navrata ste po mom dubokom uverenju bez osnova dozvoljavali repliku.
Pri tome mislim da postoji još jedna povreda Poslovnika, koju veoma lako možemo da rešimo. Gospodin Stefanović je predlagač ovog akta, da li je tako? Nije uobičajeno da predlagači sede u poslaničkim klupama posleničke partije kojoj pripadaju. Znači, možda bi bilo bolje i zbog važnosti ove odluke, zbog činjenice da je gospodin Stefanović i predsednik ovog parlamenta da on sedi na ovom mestu gde obično sede predstavnici predlagača i da na taj način vodimo raspravu.
Molim vas, da omogućite da rasprava normalno teče. Dakle, već gotovo sat vremena narodni poslanici, predstavnici većine poslaničkih grupa uopšte ne mogu da učestvuju u raspravi zbog toga što ovde imamo desetak replika. To nije uobičajena praksa u Skupštini. Vi niste potpredsednica koja je sklona takvoj praksi i molim vas da ne pravite izuzetak u situaciji kada gospodin Stefanović, predsednik parlamenta, kada nastupa u ulozi ovlašćenog predlagača.
Poštovana potpredsednice, predsedniče Skupštine u ulozi predlagača ovog akta, a onda i stranačkog portparola, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zbog ovoga malopre intervenisao, očekujući da će se u jednom trenutku ova rasprava spustiti na ovaj nivo da predsednik parlamenta kao predstavnik predlagača, odnosno kao predlagač ovog akta, govori sa drugog mesta. Ovde su simboličke stvari uvek vrlo važne i zbog toga sam mislio da ćemo nekako na mnogo kvalitetniji način očuvati dostojanstvo ovog parlamenta, ukoliko to budemo uradili. U redu, vaša odluka je bila drugačija i žao mi je što se to dogodilo.
Znate šta, gospodine Stefanoviću, nije bilo sporno da imate nekoliko puta veću podršku za svoju politiku ni 1991. godine, ni 1992. godine, ni 1993. godine. Vreme je pokazalo da tada vi niste bili u pravu, a da su u pravu bili oni koji su imali, kako vi kažete, nekoliko puta manju podršku.
Rekli ste da teško da biste našli ljude ili političke partije u Srbiji, koja bi se 1999. godine ili 2000. godine zalagale za neki drugačiji, prozapadni politički put ili za …
(Nebojša Stefanović: NATO. Nemojte mi se direktno obraćati, nemate pravo po Poslovniku.)
Nemojte mi dobacivati sa mesta.
Ne, meni ne smeta. Samo kažem da ste predsednik parlamenta i da morate da dajete primer. Ili ste govorili o tome da bi bilo teško zamisliti tada, da se donese politička odluka koja bi  podrazumevala naše bliže integracije sa NATO paktom.
Ali ovde je uobičajeno da se predstavniku predlagača direktno obraća. Da li je gospodin Stefanović predstavnik predlagača? Da li jeste?