Uvažena potpredsednice, predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, LDP neće u danu za glasanju podržati ovaj predlog zakona. Možda bismo i mogli da glasamo za ovakav zakon, kada bismo verovali da mrtvo slovo na papiru može da promeni situaciju u Srbiji ili kada bismo živeli u staklenom zvonu, pa da ne vidimo šta se istovremeno, dok se pred parlament gromoglasno dolazi sa ovakvim zakonom, zapravo u javnom, privrednom, ekonomskom i političkom životu Srbije događa.
Vidim da je kod predlagača, za sada su govorili samo predstavnici jedne političke partije, mada, koliko sam video, formalno se kao predlagači ovog zakona pojavljuju različite poslaničke grupe vladajuće većine, meni je očigledno da je splasao onaj veliki entuzijazam i pozitivna energija koji su vladali pre nekih godinu ili godinu i po dana, kada je kao jedan od glavnih predizbornih aduta SNS i Tomislava Nikolića najavljivana revolucija donošenjem zakona o javnim nabavkama. Neki restlovi tog bezrazložnog optimizma su ostali i do danas. On je i uvećan, čak u jednom delu, od tih velikih najava da će usvajanjem i primenom ovog zakona biti omogućena ušteda od oko 600 ili 650 miliona evra na godišnjem nivou, a juče sam, čini mi se i danas u jednom trenutku od gospodina Arsića čuo potpuno bezrazložno, bez ikakvih dokaza iznetu tvrdnju da će na ovaj način biti ostvarena godišnja ušteda od milijardu evra.
Ako kažete da je u prošloj godini vrednost javnih nabavki bila nešto oko 2,7 milijardi evra, ako sam vas dobro shvatio, gospodine Arsiću, zar ne mislite da je potpuno besmislen taj optimizam, kada nam kažete da ćete u 2013. godini primenom ovog zakona ostvariti uštedu od milijardu evra? Mislim da je to potpuno iracionalno očekivati. Uostalom, Zakon o budžetu koji ste usvojili u ovom parlamentu pre nekoliko nedelja najbolje potvrđuje ovo o čemu sam ja govorio. Da li je budžet Srbije i budžeti lokalnih samouprava, budžeti javnih i državnih preduzeća, svih onih državnih tela koja učestvuju i koja kupuju robu i usluge u postupcima javnih nabavki, da li su oni za 2013. godinu predvideli ukupna sredstva za te namene koja su umanjena za milijardu evra? Nisam siguran. Ta ušteda je nekoliko desetina puta manja, ili da kažem ispravnije, samo nekoliko procenata od onoga što vi predviđate kao uštedu.
Potpuno je besmisleno tvrditi da ćete ostvariti taj ideal reda, pravde i velikih ušteda, zato što bi u danu kada pred ovaj parlament iznosite, kada u parlamentu obrazlažete Zakon o javnim nabavkama kojim sve one koji su bili na vlasti pre vas, a značajan deo njih je, kao što smo toliko puta rekli, u vlasti i danas sa vama, vi ste danas usvojili Zakon o pomoći građevinskoj industriji, o nastavku primene Zakona o pomoći građevinskoj industriji. To je zakon koji 200 miliona evra, po priznanju samog ministra Velimira Ilića, potpuno izuzima iz ovog postupka javnih nabavki, i onog koji je postojao starim zakonom i ovog koji uvodite novim zakonom. Gde će se, u kojim segmentima, gospodine Arsiću, ostvariti tako velike uštede, kad u jednoj od ključnih oblasti, u jednoj od oblasti gde su zloupotrebe, gde su nameštanja nabavki, gde je potpuno gaženje principa javnih nabavki, slobodnog tržišta i konkurencije, a to je građevinska industrija, primena zakona suspendovana? Vi ćete i dalje koristiti taj kartel koji ste napravili, podelili tržište, i onda novac, 200 miliona evra, ponavljam još jednom reči gospodina Ilića, raspoređivati mimo svake procedure Zakona o javnim nabavkama.
Drugo, više niste u izbornoj ili predizbornoj kampanji. Sada ste vlast i vlast ste već šest meseci. To vas obavezuje na jednu novu dozu ozbiljnosti koja na žalost nije karakteristična za vaše ponašanje.
Juče sam gledao neverovatne izjave predsednika ovog parlamenta koji je takođe sa mnogo radosti i optimizma najavljivao velike uštede i novi zakon i kao neke od ključnih argumenata u prilog svog optimizma navodio navodno revolucionarno rešenje po kome više neće moći, dakle, vi tvrdite da po ovom zakonu više neće moći da se zaključuju poslovi, odnosno obavljaju javne nabavke neposrednim pregovorima, odnosno pogađanjem. To je toliko velika neistina, da je to zaista uvreda za ovaj parlament.
Jeste, teško je bilo za ovih desetak dana ili koliko je zakon u formalnoj skupštinskoj proceduri, uočiti sve, ali mi ipak umemo da čitamo. Postoje članovi 35, 36. Član 36. Predloga zakona o javnim nabavkama zove se – pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponude. Ne samo da nije isključena mogućnost dolaženja do posla kroz neposredno pregovaranje, nego postoji, vi ćete reći – to je izuzetak, i nešto se zove – pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Kada je nešto izuzetak, to obično podrazumeva jednu, dve ili tri situacije. Vaš predlog zakona o javnim nabavkama poznaje osam mogućih situacija u kojima se primenjuje ovaj postupak pregovaranja i to uopšte nisu bezazlene, malobrojni slučajevi. To će biti slučajevi za koje su vezane stotine miliona evra novca poreskih obveznika.
Dakle, jedan od razloga, ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke, ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač. Molim vas, dizajn, lepota i umetnički utisak, to je i do sada bio jedan od najlakših osnova da izbegnete postupak javne nabavke i da se dogovarate neposredno, za najrazličitije segmente javnih nabavki, od reklamnog materijala, do mnogo krupnijih i značajnijih postupaka.
Druga stvar o kojoj ste govorili je da više neće moći kroz čuvene anekse ugovora, kao što je do sada bio slučaj, da se zapravo uvećava vrednost nabavki i da se na taj način troši više sredstava nego što je prvobitnim ugovorom bilo dozvoljeno, odnosno, sa druge strane, da se time potpuno dezavuiše kategorija takmičenja, odnosno postupka javne nabavke, jer time zapravo na kraju posao obavlja onaj čija je cena veća, samo se to ne iskaže na samom početku, nego kasnije kroz aneks ugovora.
Ovaj član o kome govorim takođe dozvoljava nešto slično.
Vi kažete, opet ovaj postupak neposrednog pregovaranja bez ponude – kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu itd. ili proširenje obima postojećih proizvoda materijala, instalacija, koje bi zbog promene dobavljača obavezivale naručioca da nabavlja materijal koji ima druge tehničke karakteristike. Znate da je uvek moguće napraviti sistem tako da izgleda da su tehničke karakteristike drugačije i da je opravdano kupiti dodatnu robu kod istog ponuđača. Kažete – pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 15% ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora. Dakle, ponovo dozvoljavate mogućnost da se naknadno na mala vrata prvobitna cena uveća za dodatnih 15%, bez obzira da li je u prvoj fazi bio sprovođen pravi postupak po zakonu ili neki drugi postupci.
Ima još čitav niz odredbi koje ukazuju na ovo, koje u kombinaciji sa nekim drugim odredbama zakona zapravo govore da će ključni generatori korupcije u postupcima javnih nabavki biti neokrnjeni, da će biti očuvani u potpunosti i nakon stupanja na snagu ovih zakona.
Vi ćete reći da u nastavku istog člana i u još nekim članovima obezbeđujete da to budu zaista retki izuzeci, da postoji kontrola nadležnih organa, da Uprava za javne nabavke daje mišljenje na ovako nešto itd. Uprava za javne nabavke daje mišljenje na ove postupke, ali to ne znači da ono mora da bude pozitivno. Naravno da ćete sprovoditi te postupke, da će oni koji ulaze u postupke javnih nabavki sprovoditi te postupke kao što je i do sada bilo, čak i ukoliko postoji negativno mišljenje Uprave za javne nabavke. Vi u Predlogu zakona niste rekli odobrenje, rekli ste mišljenje, bez ulaženja u to kakvo ono treba da bude. Dakle, samo je formalno potrebno da postoji nekakvo mišljenje Uprave za javne nabavke.
Onda ide najneverovatniji stav kada kažete da je naručilac dužan da uvek, kada je to moguće, obezbedi konkurenciju pozivanjem više lica. Kako će to izgledati u realnom, stvarnom životu, gospodine Arsiću? Šta vi mislite, da li će češće biti moguće obezbediti konkurenciju ili će oni koji nabavljaju dobra po ovom članu, odnosno po ovim uslovima, izbeći uopšte mogućnost da zaštite načelo konkurencije i da će se neposredno dogovarati sa onim ko je odabran kao dobavljač negde daleko van tog javnog preduzeća ili van državnog organa, najčešće na političkom nivou?
Naravno da je popularna tema borbe protiv zloupotreba i odlivanja novca kroz javne nabavke, kao što je popularna i tema departizacije. Neko je to ovde već pomenuo. Naravno da su iskustva koja imamo sa vašim brutalnim kršenjem izbornog obećanja, uvođenja načela departizacije, zapravo isto toliko negativna koliko će biti i veliko razočaranje kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada se zapravo ništa u postupcima javnih nabavki ne bude promenilo.
Malo se u našoj javnosti, čini mi se, govori o onome što je suštinski generator korupcije, u društvu generalno, ali u postupcima javnih nabavki posebno. Stalno polazite od pretpostavke da postoje enormne krađe i zloupotrebe. Mogu da se složim da ozbiljne zloupotrebe postoje i da su postojale u postupcima javnih nabavki, ali nije to ključni generator odlivanja novca iz državne kase kroz ove postupke. Problem Srbije je što ima previše javnih nabavki, a ne pre svega to što je Zakon o javnim nabavkama loš. Vi nigde u ovom zakonu ne dotičete, ne pokušavate da rešite taj problem. Kako se planiraju javne nabavke? Zašto neko ulazi u tolike postupke javnih nabavki?
Vidim da se ne slažete, gospodine Arsiću, ali da ste postupili drugačije, da ste se time ozbiljno bavili, ne bi iznos za javne nabavke, odnosno za kupovinu dobara i usluga u budžetu za 2013. godinu bio praktično isti kao u budžetu za 2012. godinu. Ili niste sproveli ozbiljnu analizu, ili ste odlučili da na isti način i dalje zloupotrebljavate državna sredstva, ukoliko već tvrdite da su tolike zloupotrebe postojale.
Kada se završi ova tačka dnevnog reda, preći ćemo na sledeću tačku. Ko je u ovoj zemlji ispitao da li je opravdano bilo uzimanje kredita za koje ćemo sutra davati garancije "Srbijagasu" od 170 miliona evra i 30 miliona evra, "Galenici" od, čini mi se, 10,5 miliona evra, mada mislim da u tom zakonu čak imate i tehničku grešku da je iznos 15 miliona evra, vraćanje nekog kredita JAT od 10 miliona evra? Ko to odlučuje? Kako se procenjuje po ovom zakonu da li JAT Airways treba da kupi, zakupi dva, pet ili deset aviona ili nijedan avion?
Da li vi razumete da mi živimo u zemlji u kojoj smo pre nekoliko godina dali kredit od 50 miliona evra JAT da bi zakupio dva aviona, između ostalog? Prošle su godine, JAT nije zakupio avione, bacio je novac ne znam gde. Ko je onda procenjivao? Kako će se po ovom zakonu procenjivati da li su JAT potrebni avioni, da li je "Srbijagasu" potrebno ovo ili ono, da li je Nacionalnoj službi za zapošljavanje potrebno da ima na gomili domaćih televizija zakupljene televizijske termine u kojima oglašava ne znam šta? Šta oglašava Nacionalna služba za zapošljavanje?
Svako u Srbiji, od deteta do penzionera, oni koji su najduže kod kuće pa mogu najviše u različitim terminima da gledaju televiziju, svi znaju kako izgleda taj čuveni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto nam svakodnevno u plaćenim televizijskim spotovima ili zakupljenim terminima objašnjavaju kako su postignuti neverovatni uspesi u zapošljavanju ljudi, odnosno pronalaženju posla. Da li je opravdano kupovati tako televizijsko vreme ili nije opravdano? Molim vas, objasnite mi kako ovaj zakon rešava taj problem? Svi oblici komercijalnog oglašavanja državnih organa, javnih i državnih preduzeća, kako rešava ovaj zakon taj problem?
Mi svi živimo u ovoj zemlji i znamo svi da se mnogo više i mnogo češće novac zloupotrebljava na taj način, kupovinom marketinških, televizijskih usluga, različitih oblika oglašavanja, nego varanjem na spajalicama. Priznaćete da su zloupotrebe u tom segmentu mnogo veće.
Zapravo, mogu da vam kažem i šta je ključni politički razlog zbog čega LDP neće glasati za ovaj zakon, pa i da je najbolji na svetu, a nije, ima bar dvadesetak mana. Mi smo više od 10 amandmana podneli. Mi vam ne verujemo da će poštene, fer, efikasne i transparentne javne nabavke moći da vodi država, odnosno državni organi u liku Aleksandra Vulina i Dragoljuba Simonovića, kako se već zove pre neki dan postavljeni direktor "Železnica Srbije", čovek koji je od 2008. do 2012. godine od mašinskog konstruktora naprasno postao diplomirani ekonomista, pa je onda mimo konkursa, bez konkursa, tri dana pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, postavljen za direktora.
Koliki je godišnji obim nabavki, recimo, "Železnica Srbije"? Vi očekujete od nas da poverujemo da će lice koje ima takve kvalifikacije, kao što je gospodin Simonović, u sistemu koji je i do sada bio sa stanovišta korupcije vrlo slab, izbušen na hiljadu strana, to je bila naša primedba i onima koji su vodili "Železnicu Srbije" pre vas, da ne bude nejasnoće, da će u tom preduzeću, odnosno u toj kompaniji, koja ima godišnju subvenciju od 130 miliona evra, ima akumulirani gubitak od preko milijardu evra, da će u tom postupku biti zadovoljena sva ona načela o kojima vi govorite kada pričate o uštedama? Šta se promenilo? Da li su i dalje za tu kompaniju, za Vladu Srbije vezani isti oni ljudi ili stranke onih ljudi koji su bili vezani i za slučajeve nabavke čuvenih švedskih vozova, lokomotiva i kompozicija? I tada je formalno sve bilo po zakonu, ali suštinski ništa nije bilo po zakonu.
Odsecite taj deo partijskog upravljanja i to će biti najbolja borba protiv zloupotreba i korupcije u javnim nabavkama, a ne zakon koji ima stotine stranica koje će svakom ovlašćenom licu ili zaposlenima u različitim segmentima uprave ili javnim preduzećima koja postupaju po Zakonu o javnim nabavkama spržiti mozak kada budu probali da ga pročitaju i shvate. To i onako neće biti bitno, pošto će na nekim partijskim forumima, koalicionim sporazumima ili samovoljom direktora, verujem da u nekim situacijama to i nije posledica partijske odluke, sve to biti suspendovano, ući će se u neke od ovih postupaka izuzetaka, o kojima sam govorio, i ponovo će efekti biti apsolutno identični kao što su bili do sada.
Zašto bismo vam verovali da će ovaj zakon biti pošteniji, bolji i da će kvalitetnije biti sprovođen ? Ukoliko ste očekivali od javnosti da vam veruje da ćete izvršiti departizaciju javnih i državnih preduzeća, a onda imenujete lica bez ikakve kvalifikacije, visoke partijske funkcionere na ta mesta. Jeste li vi videli cinizam gospodina Simonovića? On je rekao da njemu nije bitno da li je imenovan po zakonu, odnosno da li je imenovan na osnovu konkursa, o tome odlučuju političari, a on je šta, valjda privrednik. To je čovek koji je do juče bio predsednik opštine Grocka. Visoki funkcioner vaše stranke, pre toga u nekoliko mandata poslanik SRS, u kojoj ste vi, ili većina vas zajedno sa njim bili.
Šta će se dešavati u JAT-u? Šta će se dešavati u nizu drugih preduzeća? Kako će Galenika drugačije funkcionisati? Šta, jedan direktor će zameniti drugog? Kako će se sprečiti zloupotrebe u PIO Fondu, u bilo kom segmentu državne uprave u kojima neposredno odlučuje Vlada, odnosno političari? Ni na jedno od tih pitanja ovaj zakon ne daje odgovor.
Na samom kraju, kažem vam, predložili smo desetak amandmana, a još čitavim nizom amandmana pokušaćemo da to uradimo preko nadležnih odbora, s obzirom da nije bilo dovoljno vremena. Vi znate da su evropske institucije imale nekoliko desetina primedbi na ovaj zakon. Vi ste u jednom trenutku pominjali jedno važno pitanje, a to je zaštita uzbunjivača. Mi, recimo, mislimo da u ovom predlogu zakona to pitanje nije dobro rešeno. Predložili smo, kao što znate, amandman, odnosno amandmane na ovaj zakon koji taj problem tretiraju, predložili smo jedan potpuno poseban model zakona koji bi unapredio prava, položaj onih ljudi koji se usude uprkos teškim uslovima da ukažu na potencijalne slučajeve korupcije.
Slučajevi korupcije, zloupotrebe ovlašćenja su uglavnom vezana za postupke javnih nabavki, kao što sami znate, pogotovo u tom privrednom ili ekonomskom sektoru, odnosno kroz javna preduzeća i državne kompanije. Nadam se da ćete bar neki od tih amandmana usvojiti.
Što se tiče ovih drugih primedbi o kojima sam govorio, mislim da ste uspeli da shvatite stav LDP, da je on fer u smislu da smo iste ove primedbe upućivali i onima koji su pre vas, zapravo kreirali taj sistem, državnog upravljanja ekonomijom, odnosno vezivanjem. Oko 30% budžeta Srbije je 2,7 milijardi. Kada hoćete da gledate evropska iskustva i da prekopirate ili da uz izmene unapređenja usvojite neko evropsko iskustvo, uzmite onda to koliko tamo novca u odnosu na budžet, ili u odnosu na BDP, što obično uzimamo za meru, odlazi na javne nabavke, koliko odlazi ovde. U toj razlici ćete videti ključne generatore korupcije.