Član 106. i 107. Poslovnika.
Dakle, niste opomenuli predsednika Vlade kada je govorio van tačke dnevnog reda, i to što je ispod svakog nivoa dostojanstva, pominjući čoveka i preuzimajući na sebe zasluge da je ostvario nešto što nije uspela Vlada Zorana Đinđića, u odnosu na čoveka koji nije živ, i koji nije ubijen samo u aktu kriminalnih krugova, nego u politički motivisanom ubistvu.
Usput, gospodin Dačić je nepunih godinu dana nakon toga, nakon što je to političko ubistvo, zapravo uspelo, omogućio da bude izabrana nova Vlada, koja je vodila potpuno suprotnu politiku od one zbog koje je Zoran Đinđić, u političkoj akciji ubijen.

Član 27. Da li možemo jednom da se dogovorimo da u ovoj Skupštini ne može nikakav član Vlade, ministar, bilo ko ko nije narodni poslanik, da bilo šta zahteva od predsedavajućeg Skupštine, da traži da on bilo šta radi?
Po Poslovniku se starate vi. Ako narodni poslanici smatraju da to ne radite na dobar način, oni imaju pravo na to. Nismo u sindikatu, koncentrišite se. Samo narodni poslanici imaju da traže.
Drugo, odredba člana 116. o redu na sednici Narodne skupštine. Nije prvi put gospodinu Selakoviću da ovo radi. Direktno se obraća poslanicima koji čak i ne učestvuju u raspravi, preti im. Da li vam je sada, gospodine Dačiću, jasno zašto ne treba da se pozivate i da pominjete Zorana Đinđića i politiku Zorana Đinđića? Zbog toga što imate ministra pravde koji 15 minuta nakon toga osporava akciju „Sablja“. Zbog toga je to problem.

Član 27. Rekli ste da je bolje kada se glasnije govori – član 27. i član 107.

Poštovani predsedniče, članovi Vlade, kandidati za članove Vlade, mislim da ste povredili član 44. i član 34. Poslovnika, gospodine predsedniče.
U jednom trenutku dok ste obrazlagali odbijanje da prihvatite da ste povredili Poslovnik, rekli ste da ste izvukli nekakav zaključak iz onoga što su tražili opozicioni poslanici. Upravo zbog toga postoji institut Kolegijuma i sastanaka Kolegijuma, poslaničkih grupa, da vi ne biste izvlačili zaključke iz rasprave niti izvlačili one zaključke koji idu vama u korist, nego da bi svi predstavnici parlamentarni poslaničkih grupa imali prilike da o tome govore i da iz toga izađe neki zajednički stav na sednici Kolegijuma.
Molim vas više nemojte izvlačiti zaključke iz rasprave, one zaključke koji vam odgovaraju, recimo da svi žele da bude Vlada bude izabrana što pre. Pošto mi želimo da Vlada bude što pre izabrana, ali pre toga želimo da razgovaramo sa potencijalnim kandidatima za ministre i kakva će biti njihova politika. Od toga zavisi kako ćemo govoriti u ovoj raspravi i da li ćemo glasati za Vladu.
Prekršili ste član 44. Poslovnika tako što ste uveli jedno neverovatno tumačenje da odbori nemaju pravo da govore ili da ispituju ili da vode raspravu sa ministrima ili kandidatima za ministre, zbog toga što oni nemaju izbornu funkciju. To nije tačno. Odbor i između ostalog usvajaju izveštaje nadležnih ministarstava, prati izvršenje i politiku izvršenja i politiku Vlade. Mi smo hteli da pred tim odborima o tome razgovaramo.
Znate gospodine Stefanoviću, za mene nije argument da se to nije ranije dešavalo. Tačno je da se ranije nije dešavalo. Želeli smo da zajedno uspostavimo jednu novu praksu. Ona postoji gospodine Stefanoviću u nizu parlamenata razvijenih demokratskih zemlja i mislili smo da je ovo dobar trenutak da tu praksu uvedemo i u parlamentarni život Srbije. Zbog toga smo podneli takav predlog. Mogli ste da ga odbijete, ali mislim da je elementarni red bio da makar odgovorite na taj predlog pre početka ove sednice.

Član 27. Poslovnika. Ne postoji ništa čime ćete izvesti poslaničku grupu LDP iz takta. Nećemo upadati u te rasprave, kao recimo u ovu sa gospodinom Markovićem koju podstičete i pomažete, gospodine Stefanoviću.
Dakle, u čemu ste pogrešili u realizaciji člana 27. Poslovnika? Rekli ste da nije tačno da kolegijum ima pravo i bilo kakva ovlašćenja u vezi sa radom Narodne skupštine i sednicama Narodne skupštine. To nije tačno, pošto Poslovnik upućuje na odredbu člana 26. Zakona o Narodnoj skupštini, koji kaže da se kolegijum saziva radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom Narodne skupštine. Kolegijum pomaže predsedniku Narodne skupštine u sazivanju sednica itd.
Ne možete da uzmete samo jedan izvor prava i da u okvirima njega tumačite Poslovnika. To su pokušavali, slažem se, neki pre vas i grešili su. Ali, vi ste izneli politički stav. Mi smo želeli da se više radi. Vi ste rekli da to ne treba da bude tako i da je dovoljna ovakva sednica.
Ništa vam ne zameram i neću ukazivati na povrede Poslovnika. Mislim da je ovo pitanje za gospodina Dačića. Gospodine Dačiću, jednom, dvaput, možda triput u životu imate priliku da predstavljate Vladu i iznosite ekspoze. Celog života radite za to. Velika većina ljudi i ovde nas verovatno neće nikada i nijednom doći u priliku da iznosi ekspoze i da traži podršku za svoju vladu. Ne mogu da shvatim kako vi niste odabrali put da ovome date mnogo veću ozbiljnost, da omogućite da razgovaramo pre toga sa kandidatima za ministre, da razjasnimo sporna pitanja. Siguran sam da bi recimo gospodin Krstić bio vrlo raspoložen da o tome govori.
Trudili smo da se spremimo za ovu sednicu. Nisam stigao da pročitam čitav vaš ekspoze, dobili smo ga pre 45 minuta. Ne znam da li se pominje rebalans? Juče sam iz televizijske vesti, sa nekog sastanka gospodina Krstića sa Privrednom komorom Beograda posredno mogao da zaključim da će možda biti rebalansa. Mislim da to nije ozbiljno da tako počinjemo raspravu o izboru vlade i to smo mogli da uradimo pre ovoga. Hvala.

Član 107. Poslovnika. Dozvoljavate da se govori o različitim stvarima. Vi ste sami to izazvali. Ne razumem otkuda vam tolika potreba da nas vraćate u prošlost, i da nam povlačite te paralele s prošlošću. Mi nećemo povlačiti paralele. Ali, ako vi otvarate temu kako je neko kažnjavao u Skupštini, onda morate da kažete i zbog čega su te kazne izricane, i kako su izgledale poslaničke klupe, i da li su se čupali mikrofoni, i polivali vodom.
Ne mislim da treba bilo ko od nas da se vraća u to vreme, i ne mislim da treba da bude kažnjavanja, ali ne mislim da ste vi ponosni na ono što su vaši, možda ne vi lično, ali vaši politički prethodnici u to vreme radili. Tako sam shvatio ovih 25 godina naše loše prošlosti o kojima je govorio gospodin Vučić. Zato me brine da vi povlačite granicu na 2000. ili 2001. godinu. Previše je pogrešnih stvari bilo u proteklih 25 godina ili možda 50 i 70 godina.
Mi smo svojim predlozima probali da uvedemo jednu novu praksu, ali ovo je politička stvar. Meni ne smeta, ako je vladajuća većina odlučila da ove kandidate za ministre, među kojima ima sjajnih ljudi, na ovaj način brane, a zapravo vređaju osobe koje se zovu Dragan Marković Palma, Petar Petrović, Dragan Šormaz, Marijan Rističević, razumemo se u ćutanju i pozivanje ne državni udar, mislim da je to velika šteta za njih. Mi se na taj nivo nećemo spustiti.

Predsedniče, član 116. Poslovnika obavezuje i druge učesnike u raspravi, u ovom slučaju premijera da se pridržava odredbi Poslovnika, da poštuje dostojanstvo.
Poverovao bih gospodinu Dačiću da znam da se radi o dolasku u parlament, meni doduše smeta što smo ovu igru gotovo iste formulacije gledali skoro svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Shvatite jednom gospodine Dačiću, da ima i nas malo mlađih, pa da ta prepričavanja crno belih filmova iz ovog ili onog vremena nisu baš najatraktivnija mnogima od nas, da bismo možda želeli da se radi na drugačiji način.
Nemojte vređati parlament kada kažete – želeli biste da diskusija ili rasprave traje pet sati ili pet dana. Pet dana ste rekli. Verovao bih vam da su vaši poslanici, čiji ste predsednik, na početku ove sednice, kada je postojao predlog LDP da se produži vreme za diskusiju, glasali za taj predlog. Vi to niste podržali, odnosno vaši poslanici, druge vladajuće partije, a sada nam govorite o tome kako se radujete i kako biste najviše voleli da rasprava traje danima. Ne radujete se, pošto to niste omogućili. Inače ne bismo ni pominjali sve ove druge probleme do kojih je došlo u pripremi ove sednice.
Zašto nam je bilo važno da razgovaramo sa ministrima? Zato što kažete – počeće debata o reformi penzionog fonda. Znam da gospodin Krstić to hoće, ali isto tako znam da gospodin Krkobabić neće.

Član 116., član 107. Nije sada vreme da detaljnije analiziramo o čemu je gospodin Vučič govorio, ali ja moram da reagujem na jednu stvar.
Rekao je, kada se pojavila ideja dovođenja stranih eksperata napali ste to, obraćali ste se opoziciji kao najgori ksenofobi. Ja ne znam na koga je gospodin Vučić mislio. LDP, ja, među funkcionerima LDP sam kritikovao taj koncept. Nikada zbog toga što neko ko treba da dođe ima strani pasoš zato što nije Srbin. Možda neko jeste, u to ne ulazim. To onda treba precizirati. Mi smo kritikovali taj koncept zbog toga što to nije koncept. Jer ne možete da dovedete Dominika Štroskana, a da imate Vladu gde bi pola stranaka došlo na vlast, tako što je govorilo „njet“ MMF.
Ne možete da dovodite potencijalne savetnike iz jedne i druge britanske partije, a da imate dve trećine Vlade koja se ne slaže ni sa ovim što je radila Margaret Tačer, ni sa onim što je radio Toni Bler. Teško da neko od nas, gospodine Vučiću, ne znam, opet, možda ima i takvih, previše situaciju predstavljaju crnom, ali u ekspozeu premijera piše da je gotovo cela srpska privreda u predstečajnom stanju.
To je dosta težak opis, ja se sa njim slažem i ne mislim da je za to kriva samo ova Vlada u proteklih godinu dana. Ali, ako kažete – novo je vreme, nema više odgovaranja za tuđe dugove, smanjićemo radikalno subvenciju u Železnici, to je moglo da se uradi već ove godine. Teško mi je da u to poverujem, ako je Vlada juče donela odluku da konvertuje potraživanje koje ima, recimo, RFZO prema „Simpu“, u državni kapital. To nije moderna država i to nije moguće. Onda će to tražiti sutra „Železnica“, tražiće „Srbijagas“, tražiće svako drugi. To nije normalno tržište.
Pošto mali proizvođač nameštaja, koji je privatnik, to gleda i vi ste rekli u jednom trenutku – oglašavaće se neko na televizijama, a to sve da plate proizvođači sokova ili kupci, na kraju plate potrošači.
(Predsednik: Vreme.)
Neko pravi nameštaj, građani to kupe, plate porez svi u tom krugu, a onda taj novac ode „Simpu“ koji nije plaćao porez. Izvinite, to je smrt za ekonomiju. Siguran sam da se slažu i oni koji su došli u ekonomski deo Vlade, ali ne mislim da se slažu neki drugi članovi Vlade. Vi vrlo pažljivo birate koje ministre pominjete. Ne pominjete, recimo deo nekog novog koncepta …

Član 27. Da ste mi dali reč na vreme, kada sam se javio, možda ne bi ovako govorio gospodin Vučić. Evo, LDP ne smeta da govori gospodin Vučić. Nismo se žalili na povredu Poslovnika. Tražili smo da se drže konsultacije ili razgovori pre ovoga. U redu nam je da i danas, kad već toga nije bilo, o tome razgovaramo na sednici Skupštine. Ne ulazim u taktiku drugih stranaka, ne zanima me. Dakle, ne smeta mi da govori. Pri tom, javio sam se za repliku pre pola sata, gospodine Arsenoviću. Ne možemo da dođemo na red da o tome govorimo.
Vodite računa kako vodite sednicu. Taman smo krenuli nekakvim putem. Meni ne smeta da govori gospodin Vučić, zato što mislim da se time zapravo dokazuje između onoga što on govori i onoga o čemu govori gospodin Dačić. Ono što je ključna primedba LDP je da je politika buduće Vlade nekonzistentna i nekoherentna. Pokazaćemo to malo kasnije i na primeru Mendelsona i kako se Mendelson uklapa u ono što su vizije recimo PUPS ili nekih drugih aktera u budućoj Vladi.

Davno je to bilo, ali nadam se da se svi sećaju.
Evo, gospodine Vučiću, još malo da razjasnimo tu temu „Simpa“. Koliko sam shvatio, makar iz medija, „Simpo“ je dobio beskamatni, kratkoročni kredit od Vlade i iz tog novca isplatio juče, čini mi se, dugove koje ima prema republičkom PIO fondu. Neki drugi dugovi, recimo ona potraživanja koja ima Republički fond zdravstvenog osiguranja, nisu isplaćeni iz toga i dolaze u onaj deo preuzimanja vlasništva ili dodatnog dela vlasništva države, odnosno Vlade u „Simpu“. To nije moguće. To je ekonomski neodrživo, besmisleno.
Republički fond zdravstvenog osiguranja nije država, čak nije ni državni fond u ekonomskom, a pogotovo nije u pravnom smislu. Oni osiguranici koji uredno plaćaju doprinose nemaju ništa od toga što neko drugi nije platio doprinose. Onda je država umesto toga ušla u vlasništvo „Simpa“. Makar da je „Simpo“ probao da nadoknadi dug nekim dušecima i noćnim ormarićima, to bi bila neka korist za srpske bolnice. Ovako nema nikakve koristi. Pri tom, nije privremeno zato što Dragan Tomić, direktor „Simpa“, javno izjavljuje da je ovo verovatno trajni aranžman, pošto nema ozbiljnih kupaca za „Simpo“. Zbog toga mi nije jasno šta je politika Vlade u ovoj oblasti. Zbog toga mislim da postoje ozbiljne pukotine.
Slažem se da je Mendelson sve to uradio. Pre toga je možda bio još značajniji. Odredio je ko će voditi nove laburiste. Ali, njih trojica su uradila prvo jednu važnu stvar. Oni nisu samo na vrhu i nominalno promenili tu partiju, pa kada su izbrisali iz onog programa da je i dalje zalaganjem laburista državna privreda, podržavljenje, nacionalizacija, onda je to radila cela partija. Onda nije bila jedna politika na nivou Vlade, a druga politika, recimo, u ekspozeu kako je danas ovde, kaže se – postepeno i odgovorno smanjenje državnog udela. To nije bila politika Britanije. Prihvatili su ono što je uradila Margaret Tačer, krenuli korak dalje. Govori se o automobilskoj industriji. Prihvatili su ono što je prelomljeno u Britaniji 1983-1984. godine. Zato ti primeri nisu dobri. Gospodin Bačević ništa od toga ne prihvata, evo ja vam garantujem, gospodin Krkobabić još manje.

Vratio bih se na raspravu o Zakonu o ministarstvima i amandmanu koji je podneo kolega Jovanović. Obratiću se vama, ministre, mislim da vi morate da učestvujete u ovoj raspravi, da ne prepuštate to svojoj političkoj stranci. Očekivao sam da reagujete kada je gospodin Babić komentarisao godine kolege Panića. Nekako računam da se ta vrsta opaske ili kritike odnosi i na vas, imate otprilike isto godina, da se odnosi, recimo, i na gospodina Vučića i njegovo ministrovanje 1998. godine, on je imao toliko godina, na sve nas. Ne mislim da su godine argument.
Takođe mislim da, bez obzira što se ne slažem sa ovim amandmanom DS, mislim da gospodin Panić dosta dobro napreduje i sazreva, recimo, mnogo brže, bolje, pristojnije nego gospodin Arsić koji je započeo ovu diskusiju…
(Predsednik: Nemojte vređati, gospodine Đuriću, nemojte iznositi takve argumente o drugim poslanicima i poslaničkim grupama. Držite se dnevnog reda i pričajte o Zakonu o ministarstvima, a ne o tome kako ko napreduje. Dakle, to je bila replika, vi govorite o amandmanu. Ako želite da govorite o amandmanu, onda pričajte o onome što je na dnevnom redu.)
Ja samo analiziram ozbiljnost argumenata gospodina Arsića.
(Predsednik: Nemojte analizirati ozbiljnost argumenata, pričajte o dnevnom redu.)
Dosta mi je teško da govorim i da ocenjujem kakav je kvalitet zakona koji je predložila vladajuća koalicija, ako ne analiziram kvalitet argumenata koje iznosite.
Dakle, gospodin Arsić je, gospodine Selakoviću, mene zanima vaše mišljenje, vi ste jedan od predlagača ovog zakona, kreirate kroz glavnu politiku, ponovo se vraćao na temu „Sartida“. Vi ste predstavnik Vlade koja prodaje, odnosno pravi novi aranžman za JAT. Da vam odmah kažem, nemam ništa protiv ovakvog aranžmana za JAT, kao što nisam imao ništa ni protiv aranžmana za „Sartid“ na početku 2000-ih. Samo mislim da je licemerno da uspostavljate različite vrste standarda. Kažite jednom – jeste li vi za privatizaciju, za privatnu privredu, za kapitalizam ili ste za subvencije, dotacije i gubitaše? Od toga zavisi moj stav i stav LDP o tome kakva će vam biti Vlada, kakav će vam biti Zakon o ministarstvima i da li je dobra odredba ovog člana gde kažete da treba, između ostalog, razdvajati ministarstvo finansija i ministarstvo privrede.
Zanima me još jedna stvar. LDP je inače protiv ovog amandmana. Mislimo da Vlada mora da ima 12 ministarstava, to smo rekli 2008. godine. Ne kažem da bismo uspeli, kada bismo pravili koalicionu vladu, da napravimo na kraju vladu od 12 ministarstava, ali vi ste se takođe, gospodine Selakoviću, zalagali za takvu vladu. Danas ste od toga odustali i potpuno ste promenili koncept.
Zbog čega ja ne verujem da je odredba člana 1. dobra, da je moguće ovakvim preuređenjem ministarstava napraviti bolju organizaciju države, pre svega u oblasti finansija i u oblasti privrede? Zbog toga što sam, gospodine Selakoviću, vrlo zbunjen, na primer, jučerašnjim stavovima predsednika Republike. Predsednik Republike, naime, zamišlja ekonomsku budućnost Srbije kao kontejnera isturenog za kinesku robu, u Srbiji kao ostrvu, sa kojeg ćemo bacati tu robu u Evropu koja je u međuvremenu postala okean. To nije samo neuspela metafora gospodina Nikolića. Ona vrlo ozbiljno govori o tome kakvo je njegovo, a onda ja pretpostavljam i čitavog niza ljudi u vašoj političkoj partiji, pošto ste na zajedničkom programu i glasovima došli na vlast, u odnosu na ekonomsku budućnost Srbije.
Teško mi je da spojim takav doživljaj gospodina Nikolića, a ne mislim da je gospodin Nikolić napravio geografsku omašku. Mislim, da je on pokazao koliko ne razume politiku, ekonomiju….
(Predsednik: gospodine Đuriću, predsednik Republike nije dnevni red ovde. Predsednik Republike nije predlagač ovog zakona, predlagač ovog zakona je Vlada. Uvažavajući vaše političke razloge, dozvolio sam da kažete sve što želite, ali nemojte dalje, vratite se na ono što je dnevni red. Pričajte o Zakonu o ministarstvima, o ovom amandmanu, ako imate nešto da kažete o tome.)
Doktore Stefanoviću, podsećam vas da je predsednik Republike učesnik u zakonodavnom procesu. Naime, kada ovaj zakon bude usvojen, on će otići kod predsednika Republike, ili će sačekati predsednika…
(Predsednik: Kada zakon bude usvojen, dok nije usvojen, mi pričamo o Predlogu zakona. Dakle, vi pričajte o Predlogu zakona, mislim da bi vi to trebali da znate kao pravnik.)
Ali, ja s obzirom na iznete političke i ekonomske stavove predsednika Republike, sumnjam da će on potpisati ovakav zakon, zato što je on suprotan…
(Predsednik: Ali, nemojte da vaša sumnja bude predmet rasprave, jer to ne piše u Poslovniku da možete da iznosite svoje sumnje o nečemu što nije deo rasprave niti je deo ovog .Dakle, vi pričate o dnevnom redu.)
Dobro, gospodine Stefanoviću, vi ste narodni poslanik, vaša vladajuća koalicija je predložila ovaj zakon, jel tako? Onda mogu da pričam o tome, da li je ozbiljno predlagati ovaj zakon, rekonstrukciju, i istovremeno odlaziti sa rasprave i posećivati roštiljijadu koju ja vrlo cenim. Izabrao sam da ne govorim o tome, nego da ozbiljno govorimo o tome kakvi su ekonomski politički pogledi na svet, Srbiju i njenu budućnost predsednika Republike. Evo, otići ću korak dalje.
Gospodin Selaković je ovde, pre nekoliko dana, mislim u jednom odgovoru meni rekao, da Vlada mora, i državna uprava u okviru Vlade, mora da bude jasno grupisana, da njeni poslovi moraju da budu jasno određeni. Ukazivao je na neke situacije u prošlosti kada su se nenadležni ministri, ili nenadležni političari bavili nekim pitanjima koje nisu u njihovom resoru. Sa tim mogu da se složim.
Onda sam se suočio sa vešću da gospodin Selaković, čini mi se za dva dana, kao ministar pravde i državne uprave treba da otvori sajam šljiva. Onda vidim ponovo istu matricu, koja slažem se postojala i u prethodnim vladama, da pravite Ministarstvo finansija odvojeno, da pravite Ministarstvo privrede odvojeno, da strateška partnerstva ne zaključuju ti ljudi, nego neki drugi funkcioneri u Vladi, da predsednik Republike vodi svoju ekonomsku politiku, i da onda zemlja bude suočena sa ozbiljnim problemima. Evo, gospodine Selakoviću, vi se, između ostalog, pominjete i kao jedan od najozbiljnijih.
Jel piše u Poslovniku gospodine Stefanoviću, da član Vlade mora pažljivo da sluša narodne poslanike? Hvala vam.
Dakle, vi ste gospodine Selakoviću, makar prema informacijama u medijima jedan od najozbiljnih kandidata za glavnog pregovarača, naše zemlje u pregovorima sa EU. Evo, pitam vas, da li pogledi, npr. gospodina Arsića, kada je u pitanju privatizacija, da li ekonomski pogledi gospodina Nikolića, koji misli da će Kina preko Srbije…
(Predsednik: Gospodine Đuriću, ja vas stvarno upozoravam, sledeći put ću vam izreći opomenu. Dakle, nemojte pričati o nečemu što nije tema dnevnog reda. Ne možete zamenjivati teze i ono što ste čitali u novinama da postavljate kao činjenicu u ovoj Skupštini, da li neko važi kao glavni kandidat za ovo ili ono.
To nema veze sa dnevnim redom. To ne piše ni u jednom aktu koji je pred nama. Dakle, u ovom aktu možete pričati o Zakonu o ministarstvima, i sve ovo što ste pričali vezano za to, sasvim razumem. Nemojte zaista, raditi takve stvari.)
Da li je gospodin Babić, ovde citirao ponovo jedne dnevne novine, njega niste opomenu.
(Predsednik: Već jednom sam to rekao. Gospodin Babić je govorio kao repliku, i u replici odgovarao na nešto o čemu je lično pomenut. Vi pričate o dnevnom redu, u tome je suštinska razlika.)
Pričam o organizaciji Vlade koju predlaže Vlada ovim predlogom zakona, i za koji ja mislim da je duboko pogrešna.Jel, mogu sada da nastavim?
Dakle, eto nekoliko pitanja za vas, gospodine Selakoviću. Dakle, hajde da krajnje to uprostimo. Kakva je ekonomska politika vaše Vlade? Kakvu će onu politiku voditi kroz ova ministarstva, ili kroz ekonomski deo Vlade koji predlažete ovakvim izmenama i dopunama zakona? Ni reči o tome nema u obrazloženju zakona, o tome smo već govorili. Odbili ste sve amandmane opozicije. Odbili ste i amandman LDP koji bi vas obavezivao da do 31. oktobra ove godine napravite plan reorganizacije u ministarstvima.
Gospodin Vučić, je ovde pre dva dana govorio da ćete ići u racionalizaciju ministarstava. Kakva će biti politika ovih ministarstava koja predlažete u smislu zaduživanja, u smislu cenovne politike. Da li će ona biti onakva kakvu predlaže gospodin Arsić, ili onakva kakvu predlaže onaj ko drži monetarnu politiku gospođa Tabaković, ili onakva kakvu predlaže gospodin Krstić, ili onakva kakvu predlaže gospodin Radulović. Hoće li neko ponovo za pet godina u ovoj zemlji doći i reći – dali ste JAT, preuzeli ste dugove i plate, odnosno otpremnine zaposlenih. Jer, to je argumentacija koju danas nude vaši poslanici, gospodin Arsić koji je šef ili zamenik šefa poslaničke grupe SNS. Izvinite to je dosta važno političko pitanje, ekonomsko, društveno kako god hoćete pitanje. Zbog toga sam na ovaj način govorio.
Vama gospodine Stefanoviću hvala što ste me pažljivo slušali.

Gospodine Selakoviću, apsolutno se ne slažem sa vama. Dakle, ja vas nisam pitao ono što treba da bude pitanje za premijera. Pritom, mogli ste da pošaljete premijera ovde, pa da govorimo o suštini. Odabrali ste da to ne radite. Nije ovo samo tehničko pitanje, inače ne bi gospodin Vučić pre dva dana dolazio u parlament. On je pričao o politici Vlade, ja danas koristim priliku da vas pitak kakva će biti politika Vlade. Zašto me zanima? Zato što razdvajanje ovih ministarstava nije samo tehnička stvar. Mislim da ne treba da budu razdvojena ministarstva.
Odgovorite mi na pitanje, kako ćete voditi koordiniranu politiku, ako vam je u Ministarstvu finansija posao kontrole sredstava javnih fondova i javnih preduzeća, a onda vam je u Ministarstvu privrede nadzor i imenovanje organa upravljanja i zastupnika kapitala u privrednim društvima, drugim društvima sa većinskim državnim vlasništvom.
Dakle, kako će Lazar Krstić kontrolisati ova sredstava što je njegova obaveza po zakonu, recimo u „Železnicama“, ako ovo Ministarstvo privrede i dalje insistira na tome da Dragoljub Simonović bude direktor „Železnice“ i da posluje na način na koji je poslovao do sada, da i dalje imaju 13 milijardi evra i godišnje dotacije.
Pitam vas, kakvo je vaše mišljenje kao člana Vlade? Vi ste glasali za to da ova ministarstva budu razdvojena, na osnovu kojih ekonomskih, političkih, poslovnih, kakvih god hoćete kriterijuma ste se vi odlučili za ovakvo rešenje?
Da li će nakon njega, evo vi me ubedite, ja ću to onda podržati, biti manji dug javnih preduzeća, javnog sektora? Da li će biti sprovedena odredba Zakona o privatizaciji da do 30. juna budu raspisani konkursi? Možda vratite vreme u nazad pa sad ponovo bude 29. jun, da li će biti pod novom Vladom ovako organizovanom, raspisani javni konkursi za „Srbija gas“, „Pošte Srbije“? Šta su planovi sa „Železnicama“?
U zavisnosti od toga jedino možemo da procenim o da li je bolje rešenje koje vi predlažete ili ono koje je bilo u starom zakonu, a za koje pledira gospodin Jovanović, koji je podnosilac ovog amandmana. Jedino o tome ima smisla da razgovaramo ovde.

Prošlo je nekoliko minuta, ali hvala vam što sam na kraju ipak dobio reč.
Član 27, evo, raspravljali smo ovde 10-ak minuta o jednom pitanju koje je proceduralno, ali nije samo proceduralno. Podsećam vas, gospodine Stefanoviću, na ono o čemu smo govorili pre dva dana. Ne bismo možda došli u ovu situaciju da je drugačije pripremljena ova sednica, da je bilo više vremena, da su pred ovu sednicu održane konsultacije. Ovo je vrlo ozbiljno pitanje.
Za ovu situaciju pre svega smatram odgovornom Vladu, a onda i vas koji ste na ovaj način organizovali ovu sednicu sa vrlo malo vremena. Vlada je onemogućila praktično poslaničke grupe, poslanike, ako tako hoćete, da podnesu predloge koji bi rekli kako oni misle da treba da izgleda Vlada, koja ministarstva da ima. Gospodine Selakoviću, o tome smo pričali. Vlada je trebalo da predloži potpuno novi zakon o ministarstvima. To je normalna procedura kada se vrše izmene u Vladi, pogotovo ovog obima.
U pravu je gospođa Čomić, na neki način i gospodin Cvijan, na kraju smo u jednoj situaciji, ni na jednu ni na drugu stranu. Po tumačenju koje je ovde usvojeno, onda praktično nijedan amandman nije u skladu sa Poslovnikom. Mislim da je to besmisleno tumačenje i da je to besmislena situacija. Onda nemamo ovde o čemu da govorimo.
Ako ste vi izlistali sva ministarstva u Predlogu zakona koje hoćete da ima, onda morate dopustiti da se nekim drugim amandmanima, recimo, definišu njihove nadležnosti, ili parlamentarna rasprava o tome kakav zakon o ministarstvima Srbija treba da ima, nema nikakvu svrhu.
Hajde onda da pređemo na drugi sistem. Postoje zemlje gde parlament ne usvaja svaki put zakon o ministarstvima, čak i ne bira Vladu u tehničkom smislu. Napravimo takav sistem i neka onda vlade u kojima zapravo premijer bira svoje saradnike ovde dolaze sa redovnim zakonima i budžetima. Ali, ne možemo ovako da funkcionišemo. To je neodrživo.
Neki poslanici su sada u boljoj situaciji jer su njihovi amandmani formalno ušli u proceduru. Neki drugi su prikraćeni za to. To nije dobra situacija za parlament. Još jednom kažem, ne bismo možda došli u to da smo imali normalno vreme za razgovore o ovoj sednici i za pripremu ove sednice. Ovu stvar nismo mogli da izbegnemo, gospodine Stefanoviću, time što je predlog zakona bio na internet prezentaciji, kako ste vi rekli.

Slažem se sa vama predsedniče da je dobro da smo imali ovakvu raspravu i ja sam takođe bio zadovoljan njenim tokom i duhom sve dok se nije javio predsednik Odbora, gospodin Cvijan i grubo povredio dostojanstvo ove Skupštine, uvredio poslanički klub LDP, a vi niste reagovali, dakle, povređen je član 107.
Dakle, ideja da ja ili bilo ko drugi u LDP treba da pošalje nekog člana, nekog narodnog poslanika ili poslanicu na sednicu Odbora je apsolutno neprihvatljiva. Ne znam da li gospodin Cvijan takve relacije održava na onim mestima gde se on bavi politikom, poslom ili gde je u prošlosti radio, ali u LDP tako nešto ne postoji. Dakle, docent Svetislava Bulajić je članica tog odbora, ona ima pravo da svojim prisustvom ili neprisustvom iskaže stav, ima pravo da govori na ovoj sednici parlamenta i nikada niko u LDP ni nju, ni bilo koga drugog neće slati ili zabranjivati da idu na sednice Odbora. Ovo nije predsedništvo Srbije ili neka druga slična institucija. Dakle, drago mi je gospodine Cvijan da ste se vratili u salu da ovo čujete.
Nemojte molim vas nikada više da tražite od nekog iz LDP da nekoga šalje ili ne šalje na sednice Odbora, ovo su punoletni ljudi, vrlo obrazovani i vrlo svesni svojih obaveza. Oni za to što rade odgovaraju građanima Srbije koji su ih birali, ne vama. Poseban je problem što je gospodin Cvijan to govorio kao predsednik parlamentarnog odbora.

Znate šta? Jednom sam prećutao gospodine Arsenoviću, drugi put neću. Čekam normalno svoj red da govorim o amandmanu, da možda usput malo prokomentarišem ono što se dešava, a vi to ne dozvoljavate.
Prekršili ste dva puta Poslovnik, članove 27. i 107. Prvi put kada je poslanik SNS rekao da je veća šteta ovoj zemlji napravljena za proteklih 12 godina vlasti nego tokom NATO bombardovanja i rata 90-tih i vi ste to odćutali. Ko god da je vladao poslednjih 12 godina, a znate da LDP nije ili je najmanje od svih, nije ubijao ljude, nije bombardovao, nije gazio ljude, nije bio organizator ili promoter političkih ubistava što se dešavalo 90-tih i molim vas da zaštitite i ovaj parlament i građane Srbije od takvih laži.
Drugi put, kada je gospodin Rističević rekao da ovde poslanici opozicije nemaju ništa u glavi. Odlučite se da li ćete pustiti takvu diskusiju ili ćemo govoriti normalno. Nikada ne bih rekao da neko nema ništa u glavi. Kada konačno bude došao red na mene, mislio sam da pitam gospodina Toškovića da mi objasni u kojoj to zemlji na svetu je BDP 100.000 dolara po glavi stanovnika? Ne mislim da gospodin Tošković to kaže zato što nema ništa u glavi. Pretpostavljam da to kaže zato što ima neke podatke u glavi, pa sam mislio da o tome malo raspravljamo, ali omogućite da do te tačke normalne komunikacije dođemo.