Dakle, povredili ste član 109, gospodine Arsenoviću. Nije vaše pravo da tako izričete opomenu. Članom 109. Poslovnika Narodne skupštine je propisan postupak za izricanje opomene. Vi taj postupak niste sproveli. Taj deo ima i materijalne i procesne aspekte, taj član. Glupo je da ovde raspravljamo na taj način. Morate da navedete razlog zbog koga ste izrekli opomenu gospođi Popović. To nije vaša diskreciono pravo.
Da ostavimo po strani, diskreciono pravo, replika, ne pominjem više taj slučaj. Sada govorim o izricanju opomene gospođi Popović. Po članu 109. Poslovnika nemate mogućnost da bez obrazloženja izreknete opomenu. Morate da kažete na koji osnov se pozivate. Vi ste opomenuli gospođu Popović kada je rekla – ne govorite istinu. Nije valjda to uvreda, gospodine Arsenoviću? To nije uvreda. To je njena ocena. Vi možete o tome da raspravljate, ali to ne može biti osnov za opomenu. Niste pre toga upozorili gospođu Popović ako ste smatrali…
Da li možete da opomenete gospodina Čolakovića da me ne ometa dok govorim?
Molim vas da sprovedete postupak iz člana 109. ovog poslovnika. Ne možete da se ponašate na taj način. Izričite opomene narodnim poslanicima koji nose i finansijske i različite druge efekte. Zbog toga je članom 109. vrlo precizno propisano koje su granice vaših ovlašćenja i koji je postupak da izreknete sankciju.

Mislim da ste povredili član 107. Poslovnika.

Gospodine Arsenoviću, hiljadu puta smo razjasnili to da se odredba Poslovnika koja kaže da se na jednu povredu, odnosno na jedan član Poslovnika može ukazati povodom svakog događaja koji poslanik podvodi pod primenu tog člana. Nemamo vremena i mogućnosti u Skupštini da stalno elaboriramo teoriju prava i tumačenja Poslovnika. Bez potrebe ste mi oduzeli 20 sekundi.
Predlažem vam, i zato mislim da ste povredili Poslovnik, da sebi izreknete opomenu. Nemojte se ponašati na taj način. Ne želim da ovako izgleda ova rasprava. Bez potrebe smo ušli u sve ovo. Ali, nemojte imati takve bezobrazne i maliciozne komentare – biće vam posle žao, svrbeće vas džep.
Gospodine Arsenoviću, nemojte vi procenjivati moj odnos prema novcu. Ja ću svoje kazne platiti u Skupštini. Nemam ja ambiciju da imam i platu i penziju i naknadu i sve drugo. Nemojte, molim vas, da tumačite da li će mene ili bilo koga drugog svrbeti ili neće svrbeti džep. To je ispod dostojanstva ove Skupštine.

Povređen je član 27. Upravo želim gospodine Arsenoviću da se pozovem na ovu povredu Poslovnika koji ste upravo priznali. Dakle, povreda člana 27. uz put i člana 106. Poslovnika.
Dakle, nema nikakve svrhe da vi pustite da neko govori dva minuta, da se bavi replikom umesto povrede Poslovnika, da na taj način narušava red prijavljenih koji je ovde vrlo dug, koji ako smem da primetim po kvalifikacijama ljudi koji žele da se uključe u ovu raspravu i impresivan. O ovoj tački želi da govori i profesor Korać koji je ovlašćeni predstavnik LDP i da onda dozvoljavate da se tu otvaraju teme reciklažnog centra u Subotici ili ne znam čega. Naravno, da ima direktne veze povećanje donje stope PDV pošto se ona odnosi na udžbenike koji su važni za visoko obrazovanje, ali da o tome razgovaramo u raspravi.
Molim vas, ili ustanovite novo pravilo. Opominjete u nazad? Poslovnik je pravni akt i on ima neke sankcije. Dakle, te moralne, osećaj za moral, da ostavimo za neke druge institucije. Ne mislim da neko ako hoće da se bavi moralom ne treba da bude u politici, ali dajte da uvedemo neka elementarna pravila. Razumem da mnogi imaju fascinacije službama bezbednosti ali suviše često smo gledali ta loša izvođenja Balkanskog špijuna ovde u Skupštini. Molim vas, gospodine Arsenoviću da zavedete elementarni red po Poslovniku.

Ponovo ste povredili član 27. Naljutićete se kao pre neki dan kada vam je na to ukazivala gospođa Kolundžija ali gospodine Arsenoviću, to što ne smete da opomenete ili oduzmete reč gospodinu Babiću ne daje vam za pravo da meni govorite da ćete primenjivati Poslovnik onda kada ga ja budem poštovao. Ako smatrate da sam povredio Poslovnik primenite član 109. i kaznite me. Vrlo rado ću uplatiti taj iznos novca u budžet Republike Srbije, pa neka se pomaže i ova kvazi bezbednosna škola koju ovde hoće da prave ali nemojte u pola glasa. Dakle, budite odgovoran predsedavajući. Ako smatrate da sam povredio Poslovnik sprovedite proceduru iz člana 109. vrlo precizno i kaznite me.

Predsedavajuća, član 116. u vezi člana 107. Imam mnogo razumevanja za to da je ovo ministru Krstiču praktično prvo obraćanje u ovoj Skupštini. Mislim da je zato važno da ga na samom početku opomenete i da mu kažete da mora da vodi računa o dostojanstvu Skupštine i da je apsolutno nedopustivo da kaže kako nije mogao da dođe u petak zato što je imao sastanak sa stranim investitorima.
Dakle ministar finansija, gospodine Krstiću, za razliku od američkog sistema kod nas u našem parlamentarnom sistemu, ministar finansija prvo odgovara Narodnoj skupštini, a preko nje građanima. Razumem koji je značaj razgovora sa stranim investitorima, ali vaša Vlada je planirala dinamiku rada, poslala saziv za petak. O tome smo ovde razgovarali i vi ste morali da bude ovde.
Zbog toga mislim podpredsednice, da je važno. Čudan je ovo dan, nije uobičajeno da Skupština radi nedeljom. Ogromne troškove pravimo građanima, ali da onda makar budemo efikasniji, da ne izazivamo, a pre svega da to ne radi član Vlade, reklamiranjem povrede Poslovnika, povreda dostojanstva Narodne skupštine i da možemo normalno da razgovaramo.
Kada sam se već javio gospodine Krstiću, možda je ovo odmah prilika da kažete, tražili smo to, tražimo i sada, koji direktori kojih javnih preduzeća nisu podneli inicijativu, pa da onda o tome raspravljamo.

Član 27. kako se ovo ne bi pretvorilo u ličnu raspravu. Niko nije mislio na vas, potpredsednice.
U ovom trenutku postoje uslovi u ovoj sali da sednica teče normalno. Razumem potrebu predsednika parlamenta da u jednom trenutku odgovori replikom, ali moja molba je, gospodine Stefanoviću, da se vratite na mesto predsedavajućeg, da nastavite da vodite sednicu na normalan način. Poslaničke grupe imaju dovoljno vremena, kad smo se već danas sastali, postoji vreme po amandmanima i ono vreme koje imaju poslaničke grupe i sve što može da bude politička rasprava u ovom zakonu možemo da sprovedemo.
Ovako, vi ste otišli u raspravu o stepeništu, neko vam je odgovorio za Vrbas i to se pretvorilo u ono što juče niste uspeli da raspravite u Vrbasu sa automobilima ili bez u raspravu u Narodnoj skupštini pred građanima Republike Srbije. Sve druge dovodite u nemoguću ili neprijatnu situaciju ovim. Vi ste predstavnik najveće stranke, izabrani predsednik parlamenta, preuzmite odgovornost, vodite sednicu. Imate dovoljno poslanika koji će replicirati i da probamo da uvedemo ovu raspravu u normalne, pristojne i mirne tokove.

Povreda člana 27. Zbog ovoga sam intervenisao. Da gospodin Stefanović vodi sednicu, on bi mogao da odgovori na moje reklamiranje Poslovnika. Pošto je poslanik i sada govori iz klupe, nije imao pravo na ovu repliku. Cenim ambiciju da se omogući svakom poslaniku da govori kada to želi, ali Poslovnik to baš ne omogućava. Posle povrede Poslovnika nije dopuštena replika po ovom Poslovniku. Gospodin Stefanović bi mogao da odgovori kao predsednik parlamenta, ali to podrazumeva jedan prethodni uslov, a to je da sedi na tom mestu na kom vi sada sedite, da vodi sednicu i da onda definiše pravila koja je pokušavao sada da postavi iz klupe.
Još jednom molim da gospodin Stefanović, to uopšte ne govori o poverenju u vas, preuzme mesto predsedavajućeg i da se ova sednica nastavi na normalan način.

Predsedniče, hvala što ste preuzeli ponovo predsedavanje. Olakšali ste mi, jer imam i neka pitanja za vas u vezi ovog zakona, odnosno amandmana, ali o tome na kraju.
Učinilo mi se, gospodine Krstiću, da na samom početku današnje rasprave imate neku vrstu garda prema ovom parlamentu, očekujući da ovde sedi neko ko je po prirodi stvari neprijatelj onoga što radite ili što pokušavate da uradite, uveravam vas, gospodine Krstiću, da nije tako među poslanicima, pogotovo u poslaničkoj grupi LDP. Zato sam pričao o tome gde ste bili u petak. Mislim da bi mnogo pomoglo, pred vaš razgovor sa investitorima, da čujete i ono što smo ovde govorili. O tome ste počeli da govorite pre nekoliko meseci, kada ste se vratili u zemlju. Mi o tome govorimo već punih osam godina, o potrebama reformi, o potrebama uvođenja reda, o orijentaciji prema tržišnoj privredi, o drugačijem funkcionisanju države.
Zbog toga, možda je politički časno, ali mislim da nema nikakve potrebe da vi govorite o tome kako nešto ovde traje 20 godina ili duže od toga. Zbog čega taj javašluk? Zbog čega vi preuzimate odgovornost za to? Bilo bi mnogo bolje da nam danas kažete ko su direktori koji nisu prijavili imovinu, nego da sve svrstavate u taj zajednički, tu se slažem sa gospođom Čomić, kolektivistički duh koji nas uništava – svi smo po malo krivi, nema veze, produžićemo rok za prijavu za godinu dana. To je apsolutno neprihvatljiv pristup.
Bio je vaš kolega Mirović u petak, kao delimično nenadležni ministar, možda nije mogao da odgovori na pitanja, ali očekujem da je vama preneo pitanja, da ste vi kao ministar finansija iskoristili ovih dan i po, od petka popodne do nedelje ujutru i da ste danas za parlament spremili odgovore na naša pitanja.
Naše ključno pitanje u ovoj raspravi, a važno i za stav prema ovom amandmanu je – koja tačno javna preduzeća i državna preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, nisu izvršila obavezu iz ovog člana, odnosno iz Zakona o javnoj svojini, odnosno nisu prijavila imovinu koju sada koriste za uknjižbu na sebe kao vlasnike? Nema mnogo, kao što znate, gospodine Krstiću, javnih preduzeća republičkog nivoa, svega 35 i verujem da nije teško da nam kažete koja preduzeća nisu ispunila tu obavezu.
Prema informacijama koje ja imam, neka od ključnih velikih preduzeća to nisu učinila. Da li je, gospodine Krstiću, svoju obavezu izvršila EPS? Da li je to uradio „Srbijagas“? To može da odgovori i gospodin Bajatović.
(Dušan Bajatović: Jeste.)
Jeste. To pitanje smo razrešili.
Da li je svoju obavezu izvršila Železnica?
(Glasovi iz klupe: Nije.)
Da li su svoju obavezu izvršila druga javna i državna preduzeća iz energetskog sektora, na primer? Pretpostavljam da je jedna od tema vaših razgovora sa potencijalnim investitorima investiranje ili borba za investiciju u taj javni sektor. U šta će oni, gospodine Krstiću, tačno investirati, ako se ne zna šta je njihova svojina?
Dugo niste bili ovde, ali mislim da ipak znate neke slabosti ovog društva i da, kada predložite ovaj zakon, da po kuloarima odmah počne priča – šta je prava svrha? Da li je prava svrha da se manipuliše u narednih godinu dana imovinom javnih preduzeća i da se time na direktan način utiče na cenu? Znate kako kaže, gospodine Krstiću, obično naša javnost koja je naviknuta na skandale? Da se onda nešto proda iznad realne vrednosti. Ova zemlja nije navikla da se prodaje tako što se iznese na tržište, pa neko ponudi cenu za to, pa kad se jedna i druga strana dogovore, to je prava vrednost, to je jedina vrednost koja je tržišno relevantna. Ovde i dalje svi sanjaju, a moram da vam kažem, stranka koja vas je predložila na mesto ministra finansija je tako došla na vlast, da zemljom vladaju lopovi, da svi pokušavaju da nešto ukradu. Ovde se dugo, još uvek je tako, to radi i vaša Vlada, dobrim delom vodi kampanja protiv kapitalizma, protiv privatnog vlasništva, protiv privatnih investicija. To što je vama, gospodine Krstiću, to čudno, ne znači da ste u pravu.
Zbog toga vam ja predlažem da se ne ponašate kao državni službenik, zato što vidim i u ovoj sali i u javnosti mnoge koji vas na prvi pogled podržavaju, a jedva čekaju da vas predstave naivnim, da ova epizoda prođe i da se vrate svojim klasičnim metodama delovanja. Koje ste mere preduzeli vi, Vlada, ona ministarstva koja su zadužena resorno za neka druga preduzeća, za ona preduzeća koja nisu ispunila obavezu prema ovom zakonu?
Rekli ste u jednom trenutku – ne mogu da se vraćam u prošlost. Sve što radite prethodnih 14 meseci, kad kažem „vi“, mislim na ovu Vladu, je samo iskopavanje te prošlosti. Verujte mi, mi ovih dana razmišljamo o tome da podnesemo predlog zakona o ukidanju Zakona o javnim preduzećima.
Ima ideja, moram da vam kažem, da se onaj član zakona koji govori o konkursnoj komisiji zameni formulacijom: „Odlučuju izvršni organi stranaka na vlasti“. Stranka koja vas je dovela za ministra finansija, gospodine Krstiću, je juče donosila odluku o tome kako će biti smenjivani direktori javnih preduzeća. Ako vi kao ministar finansija nemate podatke o tome ko od direktora i članova poslovodstva u javnim preduzećima u Srbiji ne ispunjava svoje obaveze, onda pitajte njih, oni očigledno znaju. Pretpostavljam da znaju kriterijume na osnovu kojih su tako nešto utvrdili.
Dakle, ima još vremena i ja se nadam da ćemo konačno normalno i ozbiljno razgovarati u ovom parlamentu.
Dajte mi listu od 35 republičkih javnih preduzeća i još nekoliko preduzeća koja formalno nisu javna preduzeća, ali su u stoprocentnom ili pretežno u državnom vlasništvu. Ko, gospodine Krstiću, za dve godine nije uspeo da ispuni minimalnu obavezu i pokuša da upiše pravo svojine na imovini koju koristi? Nemojte mi reći, kao gospodin Mirović, da nemate u Ministarstvu finansija i u Vladi mehanizam da to utvrdite.
Član 82, o kome mi danas ovde govorimo, u stavu 5. kaže da se zahtev za upis prava svojine ne može realizovati pred nadležnim državnim organima ukoliko pre toga za javna preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, ne postoji saglasnost Vlade Srbije. Za koja javna preduzeća republičkog nivoa je takva saglasnost tražena, a za koja je izdata? Ako nam te podatke navedete ovde jasno ćemo znati ko je ispunio, a ko nije ispunio svoju obavezu.
Na samom kraju, od vas, gospodine Stefanoviću, tražim informaciju koliko je koštalo zasedanje u petak i koliko košta današnje zasedanje, s obzirom da se slažem sa inicijativom koju je podnela, čini mi se, „Transparentnost Srbija“, da se obračunaju troškovi nepotrebnog zasedanja Narodne skupštine po ovom osnovu i da za to odgovaraju, evo, ja predlažem solidarno, direktori onih preduzeća koji nisu ispunili obavezu i doveli čitav parlament u situaciju da na ovaj način radi. To je isto javna svojina.

Povreda člana 104. stav 2, gospodine Stefanoviću.
Po kom osnovu je sada govorio Veroljub Arsić? Pored njega sedi, koliko ja znam, šef Poslaničke grupe SNS, a sa druge strane ovlašćeni predstavnik po ovoj tački. Gospodin Arsić je dobio repliku kao – šta? Stručnjak za nošenje mobilnih telefona? Ne razumem.

Da se vratimo malo na ova pitanja koja su vezana za ovaj zakon.
Dakle, još jednom kažem, gospodine Krstiću, razumem da nemate iskustvo srpskog političkog sistema, srpskog parlamentarnog života, ali imate vrhunsko iskustvo studiranja na jednom od vrhunskih svetskih univerziteta. Siguran sam da ste tamo naučili, vrlo dobro, da ne možete na pitanje koje vam se postavlja da odgovarate tako što izaberete neku drugu temu koja nema direktne veze sa tim pitanjem i onda o tome pričate. To je moguće na nekim srpskim fakultetima i univerzitetima, ali sam siguran da tamo gde ste vi studirali nije moguće.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što ste, odgovarajući na pitanja gospodinu Đeliću, delimično izbegli da odgovorite i na pitanja koja sam ja pre toga postavio. Dakle, vrlo jasno smo vas pitali – koja republička javna i državna preduzeća nisu ispunila obavezu iz ovog zakona? Vi kažete – ali, ima mnogo, to nisu samo ta, ne možemo da kažemo. Dobro, ne pitamo vas za ta druga, pitamo vas za ova konkretna 35 preduzeća, odnosno 34, jer je gospodin Bajatović u međuvremenu odgovorio da on jeste.
Sutra ćete predstaviti neke ključne mere osnovne ekonomske politike. Nećete to moći da radite, gospodine Krstiću, tako što ćete se pojaviti u javnosti ili na konferenciji za medije i reći ono što vi mislite da treba da kažete i otići. Biće vam postavljena pitanja. Ne odgovarate danas ovde nama na pitanja koja vam postavljamo. Ja vam kažem, ispred ove sale, u holu, to je običaj i praksa u Skupštini, vas čekaju novinari koji imaju neka pitanja za vas. Neka od tih pitanja su ista kao i ova pitanja koja smo vam mi postavili. Pomoći ću vam da ne prolazite još i kroz tu raspravu ispred ove sale, da to učinite u raspravi.
Dakle, da li su „Železnice Srbije“ podnele zahteve i upisale imovinu?
Gospodine Krstiću, ne znam da li znate, različita javna i državna preduzeća su u različitim procesima transformacije. Dele se na nekoliko kompanija. Jedno od takvih preduzeća su „Železnice Srbije“. Kako sprovodite tu transformaciju ako ne znate koju imovinu imaju? Dugo niste bili ovde, gospodine Krstiću, pa verujem da ne znate možda najbolje šta se dešavalo…
Gospodine Krstiću, mogu da nastavim? Dakle, verujem da ne znate možda do detalja šta se dešavalo u nekim zakonima, ali sam siguran da znate šta je nerast, šta su kokoške i živina. Vidim da vam je teško da odmah uočite vezu između pominjanja tih pojmova i javnih preduzeća. Ali, ako razgovarate sa gospodinom Bajatovićem ili pogledate njegov bilanse, vi ćete videti da on, čovek, od pokretne imovine mora da drži i nerast i kokoške i da pravi paštete. Tada postane nepokretna imovina. To vam je stanje, gospodine Krstiću, u srpskim javnim preduzećima. Morao je da pravi staklo i paštete, jer mu je to naredila neka vlada. Takva preduzeća ćete vi transformisati.
Vi nam danas govorite o tome, o skoku, o kvantnom skoku. Da li ste čuli za radnu jedinicu „Srbija marka“, gospodine Krstiću, u Javnom preduzeću PTT Srbija? Pogledao sam šta su delatnosti te radne jedinice. Oni u jednoj delatnosti osmišljavaju izgled poštanske marke, a u drugoj kreiraju izgled poštanske marke.
Da li ste nekada videli, a imali ste dovoljno vremena, već ste gotovo dva meseca tu, kako izgledaju u statutima javnih preduzeća i državnih preduzeća opis delatnosti tih preduzeća? Pa to ne postoji nigde na svetu. To su delatnosti navedene na deset strana. Lakše je da piše – sve delatnosti šifarnika, nego da se navodi.
Naša javna preduzeća su, gospodine Krstiću, ovlašćena da se bave od štavljenja kože, do turizma u EPS, do turizma u „Železnicama“ , do turizma u PTT. Nemam ništa protiv ni gospodina Milana Krkobabića, ni Dušana Bajatovića, ni bilo koga drugo kao direktora. Svi su oni to radili ili rade uz saglasnost ili tolerisanje Vlade. U redu je da neko želi da bude kosmonaut, ali je onda i u redu da u to uloži svoje vreme, novac i da on rizikuje. Naši direktori javnih preduzeća žele da budu kosmonauti, ali za to koriste javne resurse.
Nisam razumeo primedbu, gospođo Tomić. Šta to znači da su investicije ekonomski dinamična kategorija, pa se ne može u jednom trenutku upisati? To je tačno, ali …
(Predsednik: Molim vas, nemojte ulaziti u raspravu sa narodnim poslanicima.)
Izvinjavam se.
…ali onda gospođa Tomić nije u pravu. Onda ukinite zakon, onda nikada neće moći da bude upisana svojina, jer neprestano traju neke investicije.
Da ostavimo po strani grešku koju je napravila gospođa Tomić, dakle, deo onih stvari koje je ona navodila kao primer ni po Zakonu o javnoj svojini ne može da se upiše na javna preduzeća, isključivo su državna svojina.
Dakle, eto nekoliko pitanja, gospodine Krstiću. Zaista vas ohrabrujem, najdobronamernije, da se uključite u ovu raspravu na taj način da onda ozbiljno razgovaramo o tim stvarima. Čeka vas još mnogo gori posao.
Pretpostavljam da ćete sutra najaviti neku reformu Fonda PIO. Da li ste videli bilo koji finansijski izveštaj Fonda PIO? Da li ste videli Informator o radu Fonda PIO? Da li ste videli trenutne javne nabavke male i velike vrednosti u Fondu PIO? Da li znate šta sve tu ima? To je, takođe, neka vrsta javne svojine.
Isti taj fond ima neki udeo u svojini u nekim od ovih preduzeća koja su, recimo, u restrukturiranju ili još nisu privatizovana. Ko će time raspolagati, gospodine Krstiću? Onih 21 član Upravnog odbora Fonda PIO? Njima ćete dati da time upravljaju? Onom Orboviću? Pa on će vas sutra popodne napasti da ste zli neoliberal, a podržaće ga njegove kolege iz tog istog Fonda PIO. Zato sam vam malopre rekao – čekaju da se ovo završi kao epizoda.
Vi ne možete da kažete direktorima javnih preduzeća – imate još godinu dana, pa da onda odete na televiziju i izvlačite nagrade za one koji redovno plaćaju PDV i šalju račune. Javiće vam se sledeći put neko ko nije platio PDV i reći će – dajte i meni, pošto dajete direktorima javnih preduzeća novi rok, onda dajte i meni Škoda Fabiu, iako nisam plati porez. Ne može tako da funkcioniše država.

Ukleta je na neki način ova skupština. Taman krene rasprava normalno i onda ponovo odemo u ove rasprave. Meni je bilo vrlo zanimljivo ovo o čemu je govorio gospodin Krstić i vi ste rekli – hajde da krenemo da sređujemo ta javna preduzeća.
Predlažem vam prvi konkretan, nije težak, korak. Dakle, imate još uvek javna preduzeća gde nije raspisan javni konkurs za izbor direktora. Rok je istekao 30. juna.
Drugo, u gotovo svim republičkim javnim preduzećima je još uvek u toku javni konkurs tamo gde je raspisan. Kako komisija koja radi rangiranje kandidata koje će predložiti Vladi najbolje kandidate uopšte može da ocenjuje koliko su oni uspešno radili ako nema, recimo podatke o tome da li su ispunili ovu obavezu iz Zakona o javnoj svojini? Ako nema podatke koji podrazumevaju tromesečno izveštavanje o poslovanju javnih preduzeća, koja je obaveza po Zakonu o javnim preduzećima koju niko ne ispunjava, gospodine Krstiću, ne bi bilo potrebe za zahtevima za tzv. lične karte gospodina Radulovića, da svi ispunjavaju uslove zakona koji važe već gotovo godinu dana, devet meseci i dostavljaju te izveštaje.
Vi ne biste smeli ni sadašnje garancije ili subvencije koje postoje iz budžeta da dajete bilo kom javnom preduzeću zbog toga što oni po Zakonu o javnim preduzećima imaju obavezu da pre toga dostave svoj plan unutrašnje transformacije, plan kako troše ta sredstva, plan kako će u dogledno vreme, biti skinuti, da tako kažem, sa neke vrste državne dotacije.
Da li razumete, vama formalno idu nelegalno sredstva iz budžeta prema tim preduzećima, to su „Železnice“, to su neka druga preduzeća bilo kroz direktnu subvenciju, bilo kroz neku drugu vrstu budžetske pomoći. Dobro je da smo nakon ne znam koliko godina u ovoj zemlji razrešili tu dilemu šta je ispod crte, šta je iznad i da ne mogu da se štancuju samo državne garancije, a da se to ne računa u dug. Malo je glupo da potrošimo narednih 10 godina da shvatimo neku sledeću notornu činjenicu koja postoji u javnoj ekonomiji, odnosno u javnim finansijama.

Uvaženi predsedničke, povredili ste članove 167. stav 2. Poslovnika i član 27. Poslovnika. Pokušaću ukratko da vam objasnim u čemu se sastoji ta povreda.
Prvo, dozvolili ste da u dnevni red uđe kao uredan predlog zakona, Predlog izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini iako on ne ispunjava uslove iz člana 167. stav 2. ovog Poslovnika, koji kaže da se po hitnom postupku može doneti zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Mislim da je ponižavajuće gospodine Stefanoviću, da prihvatite obrazloženje Vlade da njeni članovi 2. oktobra ove godine nisu mogli da predvide da će nastupiti 6. oktobar koji je samo četiri dana kasnije i da će do tada morati da se donese izmena Zakona o javnoj svojini.
Onda ste dozvolili da Vlada Srbije na najgrozniji mogući način ponižava ovaj Parlament. Vi ste naš predstavnik prema Vladi. Zašto im dozvoljavate sledeću stvar.
Da bi ljudima bilo jasno, hronologija je juče izgledala ovako: u 9,39 časova je Vlada povukla Predlog o izmeni Zakona o javnoj svojini, u 9,40 časova je podnela novi Predlog zakona o javnoj svojini, koji nije isti kao onaj koji je podnet pre samo tri dana, o čemu ćemo govoriti u diskusiji. U 9,41 časova je Vlada Srbije povukla Predlog izmena Zakona o javnom obrazovanju. U 10,24 časova ste vi potpisali saziv ove današnje sednice bez Zakona o visokom obrazovanju, a u 10,25 časova je Vlada ponovo poslala novi Zakon o visokom obrazovanju koji onda niste mogli da stavite na ovu sednicu.
Kada govorite, ja bih rekao na ciničan način, o tome da će studenti biti srećni sredinom sledeće nedelje, mogli smo danas da raspravljamo o tom zakonu ili sutra u pauzi ove sednice.
Samo još 10-ak sekundi, da više ne bih uzimao vremena. Poslanička grupa LDP odlučila je da ne podnosi amandmane na Zakon o javnoj svojini kako ne bi zbog nas Skupština radila još jedan dan nepotrebno u nedelju, ali krivica za to što će Skupština verovatno raditi je isključivo na vama, gospodine Stefanoviću, i to je posledica vaše loše organizacije i koordinacije sa Vladom.

Član 27. Poslovnika, a u vezi tumačenja člana 167.
Gospodine Stefanoviću, član 167. kaže – po hitnom postupku…

Ali, vi ste dali novo tumačenje.