Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za vas predsednice, kada ćete početi da nas uvažavate, jer to niste radili od maja prošle godine kada ste postali predsednik Narodne skupštine? To je prvo i osnovno pitanje.

Od prošle nedelje smo odlučili da više ne dolazimo na konsultacije kod vas po bilo kojem pitanju, jer su neplodne i ničemu ne služe. Eventualno ćemo se odazvati na poziv šefova pojedinih poslaničkih grupa, bez obzira da li su iz redova vladajuće koalicije ili iz opozicije, i ako treba da se dogovaramo oko nečega konkretnog. Ono što je trebalo da bude centralno mesto razgovora u ovom parlamentu oko plana rada, načina rada, gradnje bolje atmosfere, sve to što je trebalo da se dešava u vašem kabinetu od tog posla nema ništa.

Drugo pitanje je, takođe, za vas, imate li vi nameru, s obzirom na to da se šetate po Srbiji i promovišete Statut Vojvodine sa pojedinim članovima vaše koalicije, ne političke stranke nego koalicije, kao predsednica Parlamenta da nam iznesete svoj stav povodom predloženog Statuta Vojvodine, je li to po vama u skladu sa Ustavom ili nije?

Da li je po vama i po predsedniku vaše stranke, Ivici Dačiću, to u skladu sa Ustavom ili nije? Predsednik vaše stranke je dao izjavu da – ako mu jedan profesor pravnog fakulteta bude rekao ili ako bude čuo da je javno istakao da taj predlog nije u skladu sa Ustavom, da će vaša politička stranka biti protiv tog predloga. Koliko znam, profesor pravnog fakulteta Ratko Marković, koji je bio, inače, član vaše stranke i koga ste izuzetno poštovali, koliko znam, rekao je da to nije u skladu sa Ustavom.

Jako bih voleo da čujem vaš stav. To mi je od značaja za rad u Narodnoj skupštini. Ne mogu dovoljno dobro da se skoncentrišem na posao ukoliko ne znam šta sve vi kao predsednik Parlamenta mislite, jer to nam je dosta značajno. Znam da ste vi predsednik svih nas i te floskule, ali jako mi je značajno da bih mogao na miru da radim u ovom domu.

Druga stvar koja me zanima, a ne znam da li možete to da pitate predsednika države, ako ne možete neposredno prema Poslovniku probajte preko premijera, pošto očigledno predsednik države ima dobar link na premijera, mada je ovo u osnovi pitanje za premijera i za spoljnu politiku – Boris Tadić je bio u Španiji i tamo je razgovarao sa kraljem, sa drugim zvaničnicima i, koliko vidim prema vestima jutros, istaknuto je od strane Španije da nikada neće priznati nezavisno Kosovo. A onda je Boris Tadić takmičeći se u špansko-srpskim patriotskim izjavama o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, takođe, naglasio da nikada neće priznati nezavisno Kosovo.

Moje pitanje za njega je bilo vrlo prosto – kako ga nije sramota?! Španija je država koja ima interes da ne prizna nezavisno Kosovo i to nama svakako odgovara. I Španija je u tom smislu očigledno prijateljska zemlja. Problem u glavi Borisa Tadića je, što je neverovatno, kako lider, kako predsednik jedne države kojoj je ugrožen teritorijalni integritet ima obraza da dođe kod šefova druge države, koja nema taj problem, njihov integritet u ovom smislu nije ugrožen, KiM nije sastavni deo Španije nego Srbije, i da je ono sve što on može da izjavi pred zvaničnicima Španije, koji su domaćini, jeste ponavljanje iste rečenice koju izgovaraju domaćini: ''Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo.''

Mene bi bila sramota da sam na njegovom mestu, a ovamo svi potezi koje on radi, a problem, smeta vam, je li? I treba da vam smeta, i treba da vas bude sramota sve, a to što se vi malo bunite to je zbog toga što vam je neprijatno. Jasno, pa kako ćete, sedite tu svi zajedno i onda vam je neprijatno. Dakle, predsednik Tadić nema trunke sramote što nije u stanju da izgovori jednu rečenicu više od onoga, ali zato njegova vlada, koja je napravljena samo da trguje sa svojom teritorijom, mrtva 'ladna priziva Euleks, mrtva 'ladna zaključuje SSP u trenutku kada se zna da je on samo običan element ucene.

To je ono što vi radite. To je ono čime se vi bavite.

Da li je moguće preko premijera ovo pitati Borisa Tadića, pitam vas, predsednice Parlamenta? (Aplauz.)

Hvala. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, nažalost, još jedan je od dokaza za nesposobnost Vlade Republike Srbije da na valjan način uređuje ili predlaže rešavanje ove zakonske materije.
Od svega što smo maločas čuli jedno je tačno. Ovaj predlog zakona vrši neko formalno jezičko usklađivanje teksta sa novom terminologijom, pogotovo u oblasti svojinskih prava, i Ustavom Republike Srbije. Sve drugo što je ovde navedeno činjenično jeste tačno, to jesu proklamovani ciljevi, kako ih je gospođa Diana Dragutinović pročitala, ali postavlja se pitanje da li postoje u ovom zakonu izvesni skriveni ciljevi. Čak i ako nisu skriveni ciljevi ovog zakona, postavlja se pitanje da li se ciljevi koji se žele ostvariti ovim zakonom ostvaruju dobrim sredstvima u ovom zakonu. Odgovor na ovo pitanje, na žalost onoga ko predlaže ovaj zakon, negativan je.
Dakle, proklamovani ciljevi se ne brane adekvatnim sredstvima u ovom zakonu, niti su rešenja koja su predviđena u ovom zakonu u nekim slučajevima kompatibilna ustavnom poretku, tj. samom Ustavu Republike Srbije i poimanju zaštite suštinskih vrednosti kao što je svojina, jer vi znate da se u Ustavu Republike Srbije svojina smatra neprikosnovenim pravom, koje se može ograničiti samo zakonom i iz razloga koji su tamo navedeni.
Postoje određena rešenja preko kojih se olako prešlo u samom obrazloženju Predloga zakona, a na koja valja skrenuti pažnju da bi se utvrdilo ili lako videlo na osnovu toga da je reč o nepotrebnom i suvišnom ograničenju prava svojine. Pokušaću da dodirnem nekoliko segmenata u ovom zakonu, pa ćete videti da sam u pravu.
Dakle, sumarno rečeno, to sam već rekao, ovaj predlog zakona, prvo, nije ni napisan krajnje korektno, niti se vodilo mnogo računa o tome da ovaj zakon bude deo celovitog pravnog poretka, jednog celovitog sistema, a u odbranu interesa vladavine prava i pravne države.
Mi imamo jedan drugi zakon koji je na neki način povezan sa ovim zakonom u jednom segmentu, to je Zakon o planiranju i izgradnji, i taj zakon reguliše način na koji se može pribavljati zemljište u državnu svojinu. Postoji više modusa, načina pribavljanja zemljišta u državnu svojinu, a jedan od tih načina je i ovaj. Tamo lepo stoji da se ne može pribavljati zemljište u državnu svojinu bez planskog akta.
Ovaj zakon uvodi jedan drugi modalitet, daje alternativnu mogućnost da se zemljište pribavi u državnu svojinu i tako što se javni interes dokazuje putem ugovora kojim se osniva određeno privredno društvo koje će obaviti neku aktivnost na terenu, koja će biti procenjena kao aktivnost od javnog interesa. Bez obzira na to što se ovim zakonom širi pitanje javnog interesa, to nije sporno. Dakle, taj element da se eventualno pitanje javnog interesa može tretirati drugačije je nesporan.
Ali, gledajte sad, jedno privredno društvo koje je osnovano tako što država ima pretežni udeo u njemu ili je osnovano od strane javnog preduzeća može da obavi određenu delatnost koja će biti protumačena od strane Vlade Republike Srbije, a na predlog Ministarstva finansija, jer ono pokreće inicijativu, kao javni interes. U tom slučaju, prema odredbama ovog zakona, nije potreban planski akt. Planski akt za realizaciju tog interesa, da bi se nekome eksproprisala nepokretnost, recimo zemljište, nije potreban. Dovoljno je, dakle, da Vlada Republike Srbije to proceni na osnovu ugovora. To jednostavno nije dobro. To nije dobro jer nije u saglasnosti sa jednim drugim propisom. Onda je trebalo ići simultano sa izmenom oba propisa kako bi se to pitanje rešilo. Znači, nije nemoguće, može se to i tako uraditi, ali ne možemo u pravnom sistemu praviti ovakav haos.
Ono što ovde definitivno nije dobro, bez obzira na to da li ugovor jeste osnov osnivanja privrednog društva, da se proceni da će to privredno društvo obaviti određenu delatnost na određenom mestu, na određeni način, što bi bilo u skladu sa javnim interesom, to je što se ovde procena javnog interesa ostavlja Vladi Republike Srbije, na osnovu predloga samo za ovu aktivnost koja se ima obaviti, bez obzira na onog ko tu aktivnost obavlja. Ako se uvodi ovaj pojam privrednog društva koje to može da učini, onda je valjalo reći još jednu stvar – da to privredno društvo mora biti registrovano, njegova delatnost mora biti u javnom interesu, znate, nije dovoljno samo ovo.
Možemo zamisliti da će jedno javno preduzeće osnivati neko drugo privredno društvo i da će državni kapital biti značajan udeo u nekom privrednom društvu, ali da iza toga stoji takođe privatni interes.
To je, praktično, privatizacija eksproprijacije, na kraju krajeva.
Ako to povežemo sa članom 17. Predloga ovog zakona i vidimo da se tu radi verovatno i o određenoj manipulaciji kod administrativnog prenosa, onda iz toga proističe da neko kome je eksproprisano zemljište, na primer, može biti dezavuisan; ne on, nego država i državni interes može biti dezavuisan na taj način što bi se to pravo dalje prenosilo bez obzira. Ko zna gde će to da završi.
Mi nemamo ni jedan jedini dokaz da će odredbe koje su ovde predložene biti korektno primenjivane, u saglasju sa onim što je gospođa Diana Dragutinović nama ovde rekla. Ono što je ona rekla zvuči super, ali ako čitamo odredbe zakona koje su predložene, to onda može dovesti do izvesnih manipulacija na terenu i do određenih zloupotreba.
Ono što je takođe neverovatno u ovom predlogu zakona jeste da se predviđa da lice kome je eksproprisano, na primer, zemljište ima rok od pet godina po zaključenju ugovora o naknadi da traži poništaj rešenja o eksproprijaciji. Ima još jedan uslov, nije bitno, uglavnom pet godina je taj rok. To je neverovatna stvar.
Dakle, Ustavom se jemči pravo svojine. Postupak eksproprijacije ne pokreće vlasnik objekta ili zemljišta. Zašto bi bilo u interesu vlasnika objekta ili zemljišta da se pokrene postupak eksproprijacije? On se pokreće u javnom interesu, a postupak eksproprijacije trpi vlasnik objekta.
Da li vlasnik objekta ili zemljišta želi zemljište ili objekat da proda? Ne. Da je to hteo, prodao bih ga u nekom privatnom ili pravnom poslu, u nekom obligaciono pravnom ugovoru bi ga otuđio. On to ne želi, on je prinuđen da proda svoje zemljište po tržišnim uslovima zato što to država od njega traži, zato što je doneto rešenje za tako nešto.
To samo znači da se ne može pretpostaviti da je to njemu odgovaralo. Čak i kada zaključi ugovor o naknadi, čak ni tada on nije dobrovoljna strana u tom ugovoru, on je nateran na taj ugovor.
Ustav ove države štiti pravo svojine, ono je neprikosnoveno. Ne možemo reći da neko čije je zemljište eksproprisano, a koje nije nikada privedeno nameni zbog koje je eksproprisano (nije izgrađen objekat, nije realizovan put koji tu treba da prolazi) u roku koji je određen zakonom, gubi pravo na tzv. rešenje o eksproprijaciji zato što je proteklo pet godina.
Pa, gde ste vi to čuli i videli? Ako ste negde to čuli i videli, to svakako nije u saglasnosti sa osnovnim pravnim principima i postulatima demokratske države koja štiti pravo svojine kao jedno od elementarnih prava.
Ako išta od ovih amandmana budete imali nameru da prihvatite, nakon ove rasprave biće amandmana, oni su već predati, odmah na vas apelujem da prihvatite amandman DSS-a kojim se predviđa brisanje te, da kažem, gluposti koju ste napisali u Predlogu zakona, jer je prosto neverovatno da se nekome sprečava da traži da eksproprijaciju (on ili njegov naslednik) bilo kada, ako zemljište nije privedeno nameni niti to, očigledno, u rokovima utvrđenim zakonom može biti.
Zašto moramo da postavimo ograničenje u odnosu na korisnika eksproprijacije? Zbog toga što je eksproprijacija izuzetak, što se utvrđuje u javnom interesu i što je javni interes da se ono što treba da se izvede na nečijem zemljištu, zbog čega mu se oduzima uz naknadu, što je zapravo suština eksproprijacije, zato što je njegov interes preči, po Ustavu Republike Srbije, od korisnika eksproprijacije, od javnog interesa u tom trenutku. Ako postoji javni interes, onda je javni interes da se to što se izvodi kao rad uradi što pre, da se što pre završi.
Gospođa ministar je to rekla u svom uvodnom izlaganju, da je, između ostalog, jedan od ciljeva koji se ovim hteo postići to da se postupak ubrza. To nije sporno. Svako od nas bi želeo da ti postupci kratko traju, da se to brzo završi i da se realizuje javni interes.
Ovde govorimo o situaciji – šta ako to ne bude učinjeno? Ne može to zemljište ostati večito u državnom vlasništvu, ukoliko onaj kome je oduzeto uz naknadu (jer to je pravna priroda i suština eksproprijacije) bude želeo da to vrati u svoj posed. Znate, neko je nasledio neko zemljište negde od svog čukundede. Nekome je to možda drago, znate, postoji i afekciona vrednost prema stvarima. Nekome nije svejedno da li će za to zemljište dobiti neko drugo zemljište ili novčanu naknadu. Odakle vam ideja da u Predlogu zakona ograničite pravo ljudi da zatraže da u jednom trenutku eksproprijaciju, ukoliko ta eksproprijacija nije realizovana, ponište?
Nisam mogao ni da sanjam da tako nešto mogu dobiti kao predlog ove Vlade Republike Srbije, bez obzira na sve mane koje ima, o kojima mesecima govorimo.
Dakle, ako hoćemo da ozbiljno razgovaramo na ovu temu, onda je bilo potrebno pripremiti ozbiljan predlog zakona, koji mora biti u saglasnosti sa Ustavom i ustavnim principima, mora biti u saglasnosti sa drugim pravnim propisima ove države, a ne da se bode rogovima sa svima.
Trebalo je da na Vladi Republike Srbije prođe odgovarajući predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji i da se to da u paketu, jer je to vezano. Takođe, trebalo je voditi računa o tome da pojedine odredbe ovog zakona ne budu takve da stvaraju pometnju ili smutnju kada je reč ne o sukobu interesa (ja ovo govorim zbog javnosti, da ljudi bolje razumeju), nego o sukobu kompetencija.
Vi imate Ministarstvo finansija koje će predložiti pitanje javnog interesa, odnosno pokrenuće pitanje javnog interesa, a onda ovaj predlog zakona predlaže da procenu tržišne cene u slučaju eksproprijacije vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti. Kako to može? Izvinite, u redu, možda se to vama čini logičnim, ali nije logično. Nije logično da tako bude, odnosno da organ koji pokreće pitanje javnog interesa u konkretnom slučaju bude u osnovi organ koji će utvrđivati tržišnu cenu naknade. To ne može biti. Možda može u vašoj glavi, ali u glavama onih ljudi koji žele da naprave jedan razuman pravni poredak to ne može da bude slučaj. Možda se to vama sviđa, možda je to vama super, ali to nije super.
Ako u uporednom pravu postoje takvi primeri to ne znači da je svaki slučaj u uporednom pravu koji ste negde videli genijalan i ne znači da je to put kojim moramo da idemo. Postoji nešto u pravnom poretku što mora da se štiti. Očigledno to vama nije bitno. Važno je da se proklamuje cilj, važno je da gledate kako da dođete do tog cilja sa Predlogom zakona koji ste predložili, a šta će se pri tome porušiti, kakav će se kermes u pravnom sistemu ovim napraviti, šta će tu sa čim da se sukobljava i na koji način će ovaj predlog zakona, ako se ovaj zakon u ovom izmenjenom obliku usvoji, oštetiti osnovne postulate i vrednosti koje Ustav Republike Srbije brani, to uopšte nije važno.
Znate, jedno je kada izađete za govornicu i pričate o proklamovanom cilju, ja bih bio spreman da sa vama potpišem sve što ste rekli o proklamovanim ciljevima ovog zakona, sve, nije sporno, problem je tehnika. Problem je da li je Vlada Republike Srbije – ne mislim pri tome na vas lično, vi ste svakako šef državnog organa kao ministar – da li je Vlada Republike Srbije u celini, da li je Ministarstvo ustrojeno na taj način, sa svojim kompetencijama i kompetentnim ljudima u njemu, da iznese pred nas tehnički valjan predlog, koji nema ove mane na koje sam ja ukazao. Ove mane su nesumnjive. Mi se oko njih ne možemo sporiti. Različito gledanje na ova pitanja koja sam ovde izneo ne otkriva razliku u shvatanjima pojedinih pravnih pojmova i njihovog značaja i upotrebe u životu, nego otkriva razliku u znanju, to je poenta priče.
Sada da vidimo šta biste ovde hteli da branite, to je ono što nas interesuje. Dakle, mi smo podneli jednu grupu amandmana, mislim da ih ima desetak, i očekujemo da veliki broj amandmana usvojite. Ako ih budete usvojili, a oni ne diraju suštinu intencije ovog teksta, onda je to zakon koji može biti relativno prihvatljiv.
Ovako kako ste ga napisali, ako bude usvojen u izmenjenom obliku, on je ne samo... Ni u jednom ni u drugom slučaju nećemo glasati za njega, naravno, jer je u pitanju vaš predlog, ali u ovom drugom slučaju to je katastrofa. Mi nećemo glasati za taj predlog zakona, jer ste doneli zakon koji je dibidus užasan, koji je katastrofa za pravni poredak u Srbiji.
Naravno, mislio sam da je ovo moje izlaganje dovoljno što se tiče ove načelne rasprave. Mi smo se u poslaničkom klubu DSS dogovorili da ću samo ja govoriti u ovom načelnom pretresu. Sačekaćemo raspravu u pojedinostima, kada se bude razgovaralo o amandmanima i onda ćemo govoriti o pojedinačnim rešenjima i šta je to što pojedinačnom članu zakona zameramo i šta mi mislimo kako bi bilo bolje da se taj član zakona napiše. Tada vi imate pravo, kao ministar u Vladi, da neposredno odgovorite na svaki naš predlog i na svaku našu sugestiju kada je reč o amandmanima koji su podneti.
Ja vam predlažem, prvo, da ovaj predlog zakona povučete, da ga vratite na Vladu i da stavite na dnevni red i predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko ste o tome uopšte razmišljali i ukoliko je bilo šta tome slično spremno u Vladi Republike Srbije, da napravite koordinaciju i da napravite neke smislene i kompatibilne odredbe. Zatim, da prilikom iznošenja novog predloga povedete računa o zaštiti principa koje garantuje Ustav Republike Srbije i onda da to dođe u Skupštinu Srbije. Ako to ne učinite, druga mogućnost je da razmotrite pažljivo amandmane koji su podneti na ovaj predlog zakona i da spasete što se spasti da. Toliko od mene za sada a svakako se vidimo u raspravi o pojedinostima, kada budemo iznosili pojedinačne primedbe na pojedine članove. Hvala. (Aplauz.)

Imam pitanje za vas, predsednice Narodne skupštine, i za Mirka Cvetkovića, premijera, ali prvo ovo za vas.

Znate vrlo dobro da je ogromna većina narodnih poslanika, pre skoro mesec dana, uputila Narodnoj skupštini zahtev za održavanje vanredne sednice na kojoj bi se raspravilo o sedam zakona iz oblasti ekologije koji su jednoglasno prošli nadležne odbore, kao takvi. Jeste da ih je predložila Vlada Republike Srbije, ali s obzirom na atmosferu i situaciju u Narodnoj skupštini, valjalo je da taj predlog stavite na dnevni red, da zakažete dan za održavanje vanredne sednice Narodne skupštine sa tom temom, sa tih sedam tačaka, jer je reč o nekonfliktnoj sednici koja bi se relativno brzo završila i gde bi sedam zakona, koji su važni za ovu državu, i na koncu, spadaju u paket onih zakona za koje vladajuća koalicija tvrdi da su veoma važni za čitav postupak pridruživanja EU, bili okončani.

Niste to uradili.

Nasuprot tome, sačekali ste, verovatno opet po principu raznih telefonskih poziva i najava koji su van očiju javnosti, da Vlada Republike Srbije zakaže sednicu sa tim i dodatnim zakonima, pa ste zakazali tu sednicu tri ili četiri dana pre isteka roka u kojem se uopšte može održati vanredna sednica i uspešno završiti, a onda ste u roku od 24 sata postali svesni toga ili je Vlada postala svesna toga da se ta sednica ne može okončati, a možda bi i mogla, to ne možete znati, pa ste onda povukli taj predlog uz obrazloženje da će se predlog tih zakona naći na dnevnom redu na početku redovnog zasedanja Narodne skupštine, a to znači počev od 1, odnosno 2. marta pa nadalje.

Umesto toga, Vlada Republike Srbije podnosi predlog za novu sednicu, Prvu sednicu redovnog zasedanja Narodne skupštine, sa drugim dnevnim redom, koji nema nikakve veze sa ovim prethodnim dnevnim redom. Mogli ste da pročitate u novinama, u ono malo izdanja i ono malo medijskog prostora koje DSS danas poseduje, da smo izjavili da više ne želimo da dolazimo na konsultacije koje vi zakazujete, jer očigledno te konsultacije nemaju nikakvog efekta. Razlog dolaženja na konsultacije kod vas bi bio, da je sreće, u tome da se uspešno dogovorimo o nekom planu rada za sledećih mesec ili dva, o nekoj agendi, o tome šta Skupština treba da radi.

Ne, vaša zamisao da držite konsultacije sastoji se u tome da nas pozovete na konsultacije kada već zakažete sednicu Narodne skupštine sa predloženim dnevnim redom, da bi nas onda na tim konsultacijama molili da ne podnosimo amandmane, da se što manje javljamo za reč, da gledamo kako da ta sednica što pre prođe, na uštrb i na štetu onih građana Srbije koji su birali narodne poslanike, čije je pravo i obaveza u ovoj Narodnoj skupštini da zastupaju njihove interese. To radite.

Poslednjih 20 dana ova skupština je u magnovenju, počev od načina na koji ste promenili odredbe Poslovnika, ne ulazeći u sadržaj šta one znače, a ne znače ništa, jer ćete morati da održite sednicu Administrativnog odbora da vam protumači to što ste usvojili.

Način na koji ste to uradili pokazuje krupan korak ka urušavanju ionako krhke i skoro nikakva atmosfere u Narodnoj skupštini.

To će se nastaviti i dalje, naravno, bez želje da na bilo koji način negativnoj atmosferi doprinose poslanici DSS.

To nećemo raditi, ali ovo kako se vi ponašate, način na koji vi vodite Skupštinu, instruirani od pojedinih šefova grupa vladajuće koalicije, jeste nešto što je krajnje neprimereno i izuzetno štetno za rad ove institucije.

To što ste u proteklih 20 dana pokazali vi u sadejstvu sa vašim pajtašem iz Vlade, premijerom Mirkom Cvetkovićem, koji je otišao na neki "srpski Davos", na Kopaonik, pa valjda zbog toga ne možemo da održimo sednicu, zato što bi Vlada htela kolektivno da se skija, to što vi radite je blokada Parlamenta, vi i gospodin Mirko Cvetković, a posebno i predsednik države Boris Tadić, vi ste glavni blokatori rada ovog parlamenta, a ne oni koji pokušavaju da pričaju o svojim pravima i pravima građana koji su oštećeni zbog mandata ili ne znam čega drugog. Pri tom, mislim na obe grupe, neću da stajem ni na čiju stranu...

(Predsednik: Vreme.)

... ali vi niste sposobni da taj problem rešite.

Ne računajući vam ovu povredu Poslovnika koju ste upravo nameravali da učinite, pa sam vas jedva sprečio, moram da vam skrenem pažnju da ste najmanje dve povrede Poslovnika uradili u proteklih 10 minuta.
Prvo, niste mi dali reč nakon što sam zatražio reč po povredi Poslovnika u smislu člana 100. stav 1. ovog poslovnika, jer sam tražio reč odmah po učinjenoj povredi. To što možda u nekom drugom stavu kasnije piše da se reč dobija po završenom izlaganju prethodnog govornika, ne mora uvek biti slučaj. Šta ako nema prethodnog govornika? Učinili ste povredu.
Povredu ste učinili što ste stavili na glasanje predlog gospođe Nade Kolundžije, u smislu člana 142. o spajanju tačaka dnevnog reda, odnosno spajanju načelnog pretresa za tačke koje u smislu člana 142. nemaju nikakvog osnova za spajanje. Tamo se kaže da zakoni o kojima se vodi načelni zajednički pretres moraju biti međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Kakve veze ima Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, čak ni ta dva zakona, iako su iz iste oblasti, ne ispunjavaju ova dva uslova i kakve sve to ima veze sa Zakonom o matičnim knjigama?
Ako ste rešili da promenite Poslovnik, da okrenete drugi list i da Poslovnik striktno poštujete, niste smeli učiniti ove dve povrede. Skrećem vam pažnju na to. Mislim da je to nekorektno sa vaše strane. Poslovnik ste izmenili na silu, preglasavanjem, bez procedure za koju smo se prethodno dogovorili da to uradimo, tvrdeći u svim medijima da ćete ga striktno poštovati. Nemojte ga striktno poštovati samo na štetu građana koji su glasali za opoziciju, a na vašu korist. Striktno ga poštujte u interesu svih nas, u svim odredbama, po svim tačkama ovog poslovnika.
Reč se dobija po učinjenoj povredi, gospođo predsednice.

Samo radi zapisnika, tražim da se o ovome izjasnimo u Danu za glasanje.

 Predsednice, poštovani narodni poslanici, imam dva pitanja za predsednika Vlade gospodina Cvetkovića. Iskoristiću svojih šest minuta da bih ih obrazložio.
Krećem od ovoga. DSS je u ovom parlamentu pokrenula inicijativu, poslavši pismo svim predsednicima poslaničkih grupa, a samim tim smo želeli da o tome bude informisana i Vlada, pre svega preko poslaničkih grupa koje pripadaju vladajućoj koaliciji, da je neophodno u Skupštini održati skupštinsku raspravu na temu - izazovi svetske ekonomske krize, kako se ona reflektuje na domaćem prostoru i kakve su mere kojima bismo se suprotstavili tim tendencijama.
Ideja je bila da se o tome raspravi u parlamentu, onako kako to normalne države, što smo i preko TV prijemnika mogli da vidimo prethodnih dana, raspravljaju u svojim parlamentima. Ako pogledate govor predsednika SAD pre neki dan, dobar deo tog govora bio je posvećen efektima te krize i to je činjeno pred Kongresom. Ozbiljne države raspravljaju o tome na ozbiljan način.
DSS je tražila da se o tome raspravlja u parlamentu. I tražila je ne samo raspravu, tražili smo i da se formira jedan tim za praćenje krize i da to uradi parlament, a ne samo Vlada. Predlagali smo i niz mera i zakona za koje je bilo zamišljeno da učestvuju kao pokazna vežba, kao jedan paket mera na susprezanju efekata finansijske krize. To je sve bilo ignorisano. Govorilo se za nas da smo demagozi i populisti kada to predlažemo, da bismo kasnije saznali da Vlada Republike Srbije planira slične takve mere, čak smo dobijali i zakone.
Danas umesto te rasprave imamo nešto što je napravila vladajuća koalicija. To je, gospodine Cvetkoviću, ovaj naš razgovor, tj. postavljanje poslaničkih pitanja i odgovori na ta pitanja na temu. Tema jeste ona koju smo mi želeli, ali ovo nije rasprava. Tri minuta za postavljanje jednog pitanja, pet minuta za odgovor, 180 minuta ukupno za sve odgovore na pitanja, pa kad padne klapna, padne. Da li će svi ljudi koji su na ovom spisku, koji su želeli da postave pitanje, doći na red ili neće, to je posebno pitanje.
Način na koji se ovo odvija je taj da vladajuća koalicija postavlja pitanja, 50% vremena gubi u odnosu na opoziciju, što jeste formalno pravo svakog poslanika, ali to nije red. To SPS 1994. godine nije radila. Ovo što se radi zove se opstrukcija teme. Benevolentno se serviraju pitanja ministrima i premijeru kako bi se izgubila polovina od onih 180 minuta koji bi trebalo da budu posvećeni odgovorima.
Na ovaj način se izbegava ozbiljna rasprava na ovu temu. Ako to radite, onda se postavlja pitanje - šta su vaši motivi? Osim vaših izjava u novinama, osim saopštenja Vlade Republike Srbije o pojedinim merama koje ste povremeno preduzimali, mi nemamo nikakav uvid u paket mera koji imate nameru da preduzmete.
Servirano pitanje od šefa poslaničkog kluba gospođe Nade Kolundžije na početku ove rasprave, gde ste vi govorili 15 minuta iz cuga, na osnovu čega ja sad imam pravo da govorim šest za dva pitanja, iz cuga, o čemu ste se dogovorili na zatvorenom sastanku šefova poslaničkih klubova, bez našeg učešća, manir je na koji se radi ovde u Skupštini. Dobijete servirano pitanje, za 15 minuta izdeklamujete šta ste mislili da treba, bez ijednog pisanog dokumenta.
Valjda su građani Srbije zaslužili da dobiju jedan pisani dokument, u kome bi stajalo šta su vaše namere konkretno. Valjda je ova skupština, kao predstavništvo građana, zaslužilo da to vidi. Valjda. Trebalo bi da je tako, ali očigledno nije. Očigledno je smišljen ovaj surogat normalne sednice da bi se navodno raspravilo o temi, a u stvari se nije raspravilo ništa, da bi otišli svi srećni i zadovoljni.
Mi, naravno, nismo mogli da ne dođemo na ovu sednicu, nismo smeli da je ignorišemo i pored zamke koju ste nam napravili, jer da nismo došli na ovu sednicu, ne biste imali postavljenih deset pitanja od strane vladajuće koalicije, nego možda jedno ili dva, onda bi pred novinare izašao neko, Nada Kolundžija ili bilo ko, i rekao – evo, opoziciju ne zanima svetska ekonomska kriza, ne zanima je socijalni položaj građana koji će, zbog vas i vaše nesposobnosti, gladovati. To nije moja želja, ali to će da se desi jer vi niste u stanju da upravljate ekonomskom krizom i posledicama ekonomske krize, to ste do sada pokazali.
Moja dva pitanja za vas su sledeća.
Prvo pitanje, gospodine Cvetkoviću, ne slušate me, pa nećete moći na njega ni da odgovorite, a možete vrlo kratko, sa da ili ne – imate li vi nameru da u ozbiljnoj skupštinskoj raspravi raspravljamo o ovom pitanju? Da ili ne? I imate li nameru da nam dostavite bilo kakav dokument?
Drugo pitanje je takođe za vas, gospodine Cvetkoviću – šta se desilo sa informacijom o prihodima i rashodima koja je bila nedostupna na sajtu Ministarstva finansija od 1. do 20. februara? Naglo su ti podaci skinuti, da bi 20. februara ponovo bili okačeni. Hoću odgovor na to pitanje.

Prvo, zahvaljujem se gospodinu Cvetkoviću na izraženoj dobroj volji za odgovor na moje prvo pitanje, a hvala i vama što ste odgovorili na drugo pitanje, iako ste to učinili svakako prekoračivši vreme koje je Poslovnikom predviđeno za odgovor, što očigledno predsednica Narodne skupštine ne uvažava i uopšte je to ne zanima, nego voli da dobacuje narodnim poslanicima, ali to s vama, naravno, nema veze.
Moje potpitanje je ovakvo. Razumem da verovatno postoji razlika u metodologiji (vi to zovete metodologija) i da ta razlika u metodologiji može da izazove eventualnu potrebu da se nešto drugačije prikaže, ali mislim da to nije bilo ono što je u javnosti izazvalo pažnju kada se povukla stranica sa sajta Ministarstva finansija, pa se pojavila volšebno posle 20 dana.
Svakako da je promenjena metodologija, ali to ne odgovara na ključno pitanje, a to je – kakvom metodologijom, ili kojim metodom koji ćete upotrebiti, možete sada da nam odgovorite na to da li ovoj državi treba 500 miliona evra zaduživanja u ovom trenutku, dve milijarde evra, sa koje strane ćemo to sve pokupiti i po kojoj metodologiji možete da znate na koji način ćemo pokrivati budžetski deficit u sledećih šest meseci, a kamoli godinu dana? Na kraju krajeva, kada se očekuje rebalans?

Reklamiram povredu člana 27. Znam da mi je zaludu, jer ćete vi sigurno reći da povrede nema. Dakle, reč je o načinu vođenja sednice s vaše strane, gospođo predsedavajuća. Negde oko 11.07 časova, da li je to bilo 30 sekundi pre ili kasnije, dobila je reč, na osnovu člana 100, gospođa Nada Kolundžija, pri čemu je imala nešto što bih u suštinskom smislu nazvao replikom u odnosu na prethodno izlaganje narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić.
Žena je izrekla sve što je imala, ne ulazim u detaljnu sadržinu onoga o čemu je govorila, sišla je s govornice, vi ste na to rekli da nema povrede člana 104. i nastavili ste dalje rad. Ako hoćete, molim vas, bilo bi jako dobro da to radite odsad nadalje, rekli ste da nećete davati pravo poslanicima da govore o povredi čl. 225. i 226.
Suštinski se s vama tu mogu složiti. Smisao odredaba čl. 225. i 226. nije da se svaki čas javljamo za reč, tvrdeći da je povređen Poslovnik.
To je tačno što ste vi rekli, tačno je što ste govorili o određenoj praksi, ali praksa vođenja Narodne skupštine u proteklih nekoliko godina je pokazala da je Skupština u stanju da donese preko 300 zakona i da neometano radi, a vaša praksa u proteklih pet meseci pokazuje da Skupština nije u stanju da radi, ista ta praksa. Onda treba da se zapitamo, o čemu je reč.
Da li je moguće da jedna ista praksa, bila ona ispravna ili ne, ali jednoobrazna praksa, dovodi do željenog rezultata u jednom periodu, a do neželjenih efekata u drugom?
Rekao bih da je tu pre reč o samom vođenju sednice, načinu upravljanja Narodnom skupštinom, načinu na koji se vladajuća većina odnosi prema opoziciji i kakva se atmosfera ovde stvara. Naravno, svi smo mi tu da se pitamo, ali vladajuća koalicija, zato što se legitimisala kao vladajuća, ima tu vrstu obaveze. Ako već postupate jednoobrazno, ili to želite da radite, ili se zalažete za jednoobrazno postupanje i striktno poštovanje Poslovnika, onda je trebalo da opomenete gospođu Nadu Kolundžiju, kao što ste i mene opominjali do sada iks puta, da navedem član Poslovnika za koji smatram da je povređen.
Ako gospođa Nada Kolundžija nije dužna da navede član Poslovnika za koji smatra da je povređen, stenogrami postoje, sve je zapisano, pa ćemo da vidimo, a čak sam upozorio i na vreme kada je to bilo i ko je bio prethodni govornik, a posle toga je bio gospodin Martinović. Znači, Nada Kolundžija je govorila između gospođe Pop-Lazić i gospodina Martinovića, tačno se zna, to može lako da se odredi.
Prema tome, hajde da budemo tu dosledni, pa onda opomenite gospođu Nadu Kolundžiju da se nije pozvala na odredbe Poslovnika. Govorim o članu 27. sada i mislim da ste ga time povredili. Voleo bih da to ubuduće ne činite. Ako ne možete dati reč po čl. 225. i 226, a suštinski mislim da ste u pravu, bez obzira na to što smo svi mi to koristili, onda ne vidim zbog čega se ovako ponašate. Ako mislite da ćete izmenama Poslovnika nešto rešiti, ovakvim ophođenjem, šta god da napravite i kakav god Poslovnik da nam nametnete...
(Predsedavajuća: 3,30 minuta.)
... a to ćete svakako uraditi, nećete rešiti problem. Hvala vam i izvinjavam se na prekoračenju vremena.

Osnov je član 101, a razlog je 104, pa ćete vi posle proceniti, kao i uvek, da li je tu bilo takvog osnova.
Moram da se složim sa onim što je jedan od mojih prethodnika, gospodin Andrić, ovde rekao. Ono na čemu smo juče ceo dan insistirali da se dogodi na kraju se dogodilo. Predstavnik predlagača ovog predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika učinila je ono što je od nje traženo, rekla je koji su amandmani za predlagača prihvatljivi, a koji nisu, pogledali smo stav Administrativnog odbora. Što se tiče DSS-a, time su iscrpljeni svi razlozi za neke naše primedbe u formalnom smislu kada je reč o toku ove sednice.
Što se nas tiče, mi bismo mogli da pređemo na raspravu, jedinstven pretres o ovom predlogu odluke, jer bismo u tom jedinstvenom pretresu imali šta da vam kažemo i o samom predlogu, o onome šta se time postiže ili šta se ne postiže, bolje rečeno.
Postiže se sve zlo i naopako, doprinosi se izgradnji loše atmosfere u Narodnoj skupštini. Kada je reč o efikasnosti rada, što je verovatno bila želja podnosioca predloga, očito se time to neće postići, bez obzira na to što nekome ko je ovo pisao izgleda kao da će to tome doprineti.
Mislim da neko dalje odugovlačenje, što se nas tiče, kada je reč o upotrebi postojećeg poslovnika, da bi se sprečila rasprava o ovome što ste vi predložili, nema nikakvog smisla. Ali, ako se to i dalje dešava i ako postoji poslanička grupa koja to i dalje radi, nije to pitanje samo političke strategije ili političke taktike u datom trenutku. Nemoguće je gledati na tu stvar tako suvoparno.
Očigledno je da mesecima ovde postoji problem što se tiče mandata i potreba da se rešavanjem tog problema izgradi pozitivna i dobra atmosfera. Mi smo već više puta na nekim sastancima šefova poslaničkih grupa razgovarali o tome i naša sugestija je bila da vladajuća koalicija, pre svega najveća stranka vladajuće koalicije, učini neke aktivnosti, učini napore da se ova situacija reši na zadovoljavajući način. Nije na nama bilo da dajemo te formule jer mi ovo nismo izazvali, ali trpimo štetu. Štetu trpi cela Skupština. Moja politička stranka, koju ja predstavljam ovde u ovom parlamentu, trpi veliku političku štetu zbog toga, a način na koji se to rešava suprotan je svim principima i demokratskim pravilima igre.
Vi ste menjali predsednika Administrativnog odbora, menjali ste predsednika Odbora za finansije tako što niko o tome nije bio obavešten, sem možda jedne poslaničke grupe opozicije. Ne govorim vam o tome da je ta poslanička grupa u krivu kada je u pitanju ono što traži, čak duboko verujem da su u pravu, ali mora da postoji nešto što se zove odgovornost, preuzeta odgovornost vladajuće koalicije da problem reši. Sve ono do čega smo danas došli...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... završavam, samo još jednu, dve rečenice, do čega smo danas došli, to je uzrok tome. Kada je predložena izmena Poslovnika na ovakav način, o čemu ćemo kasnije pričati, predložena je ovako drastično i na ovakav ružan način da bi se rešio jedan separatni problem. Ali, to udara po leđima onih koji su birali druge političke stranke, DSS, NS, LDP i ostale, pa čak i članove SRS i one koji su birali SRS...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... a na koncu, i vas koje je narod birao da budete u vladajućoj koaliciji. To zaista nema smisla.
Ovaj predlog je bio zaista korektan, da se da pauza i da se vidi kako će se ovaj problem okončati. Jer, šta ovo znači da mi, javljajući se po Poslovniku, opstruišemo rad po tački dnevnog reda? Na pamet nam ne pada. Rešite problem.

 Ističem povredu člana 104. stav 1. a vi ćete, kao što imate običaj, nakon mog izlaganja reći da li ima ili nema te povrede, po vašem mišljenju. Kaže član 104. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine." To se odnosi na sve, a odnosi se i na predstavnike vladajuće koalicije koji, po mom dubokom uverenju, ne samo danas nego i svih ovih dana, proteklih nedelja, ne poštuju dostojanstvo ovog doma. Ne samo u načinu ophođenja na samoj sednici, nego i u načinu na koji se organizuje rad Narodne skupštine, a vladajuća koalicija je za to odgovorna, načinu na koji se organizuje rad odbora Narodne skupštine, načinu na koji se doprinosi jednoj drugačijoj atmosferi u Narodnoj skupštini, koja sigurno ne sme biti ovakva kakva je sada.
Ptice na grani znaju šta je ovde problem i šta je suština onoga što treba da bude predmet rasprave na Administrativnom odboru kada je reč o mandatima. Vi ste iz vladajuće koalicije smislili sledeću taktiku kako da ovu stvar završavate i prolongirate – tako što vaš predsednik Administrativnog odbora, koji tamo, prvo, ne bi smeo ni da bude predsednik, jer je dogovor na sastanku šefova poslaničkih grupa pre pet-šest meseci bio da tu poziciju treba da drži opoziciona politička stranka, pa je to na jedan potpuno neprimeren način dogovoreno i urađeno...
Sada taj isti vaš predsednik Administrativnog odbora zakazuje sednicu Administrativnog odbora sa temom koja se tiče mandata narodnih poslanika, o kojoj treba odlučiti u odnosu na ono što je u materijalu za sednicu Administrativnog odbora.
Zatim predsednik Administrativnog odbora ne obezbeđuje kvorum, koji vladajuća koalicija mora da da za sednicu Administrativnog odbora, kao i za svaku drugu sednicu, kao i za ovu ovde kada se daje onaj kvorum ujutru od 84 ili kvorum za glasanje od 126.
Vi hoćete da kažete da postoji poslanička grupa u parlamentu, a neka je to i SRS, pretpostavljam da je to vaša poruka, kojima je nešto od neposrednog ličnog interesa, pa da oni to izvole završiti sami. Da li je to poruka? Da li je to ono na šta smo vas mi upozoravali kada smo rekli da vladajuća koalicija mora na sebe da preuzme obavezu da reši problem koji je dobrim delom sama produkovala. Zato imate ovakvu sednicu danas i zbog toga ste bili "prinuđeni" da idete sa ovakvim terorom kada je reč o podnošenju vanrednih izmena Poslovnika Narodne skupštine, potpuno van reda i sklada oko kog smo se dogovorili kada smo radnu grupu formirali. Na taj način doprinosite rušenju i kvarenju atmosfere u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Šta to znači? Nisam prisustvovao sednici Administrativnog odbora danas iz ovih razloga, jer mora da se vidi, da se ogoli do kraja ko je odgovoran i ko stoji iza ovakvog stanja i produžavanja ovakve agonije u Narodnoj skupštini. To ste vi. Zašto mislite da bi opozicioni poslanici, naravno sem onih kojima je to od neposrednog interesa, došli i na papazjaniju koju ste vi pravili ovde mesecima i još uvek je produžavate davali kvorum i rešavali problem za koji ste vi, očigledno, odgovorni i prozvani da ga rešite. Izvolite, gospodo, uradite to. Šta znači to bacanje kamena i pravljenje žabica po vodi? Te počeo je Administrativni odbor juče ili prekjuče, pa se nešto nastavio, pa nije bilo kvoruma, pa se ne da ljudima ….
(Predsedavajuća:Tri minuta i trideset sekundi.)
Hvala vam. Završavam. To nije u redu. Vi ste jedini i isključivi krivci za ovo stanje i za ove prolongirane rasprave u Narodnoj skupštini. Kada bude došlo ono što je na dnevnom redu reći ću vam šta mislim o ovim vašim glupostima koje ste pisali za izmenu Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, uvažavam vaše pravo da date objašnjenje nakon isticanja povrede Poslovnika, naravno, koje proističe iz načelnih odredaba člana 27. ovog poslovnika gde se starate o primeni Poslovnika, ali moje mišljenje je da vam to ne daje pravo na pogrešnu interpretaciju onoga što sam ja govorio.
Nisam istakao povredu člana 104. zbog toga što vladajuća koalicija nije dala kvorum na sednici bilo kog odbora Narodne skupštine. Moja primedba je bila ta da sam protumačio da je ukupnim ponašanjem i delovanjem vladajuća koalicija, ne samo na sednici odbora, današnjoj sednici, nego uopšte, kada je reč o načinu kako se vodi Narodna skupština, organizuju sve sednice odbora, uključujući i ovu sednicu na kojoj sada mi sedimo, organizovano i smišljeno dovela do toga da se narušava dostojanstvo ovog doma i da se produkuje ovakva atmosfera.
Moguće da je moje tumačenje pogrešno, vi mi skrenite pažnju na to, ali ono što ste vi rekli nije ono što sam ja rekao.

 Po članu 27, predsednice. Mislio sam da je ovo što ste učinili maločas bilo rezervisano samo za našu dragu koleginicu Gordanu Čomić, s kojom smo imali toliko rasprave u proteklih nekoliko meseci oko načina vođenja sednice.
Ne možete unapred znati zbog čega se narodni poslanik javio za reč povodom povrede Poslovnika, dok mu ne date reč i ne čujete šta je osnov njegovog javljanja. Čak i kada biste znali, vi time hoćete unapred da primenite odredbe Poslovnika koje ste ovde predložili, iako još uvek nisu izglasane.
Da li je to ono što vi radite? Da li je to manir u koji ulazimo? To je nešto što već nekoliko dana bdi nad Narodnom skupštinom Republike Srbije, duh netolerancije, potencijalnog terora koji želite da zavedete i nipodaštavanja opozicionih poslaničkih grupa, pre svega, onih manjih, za koje mislite da nema potrebe da s njima komunicirate ni oko čega.
Kada ste menjali predsednike Administrativnog odbora i Odbora za finansije, niste sazvali, gospođo predsednice Narodne skupštine, nikakve konsultacije šefova poslaničkih grupa, iako su te pozicije u Narodnoj skupštini morale biti posledica opšteg konsenzusa, ili dogovora između vlasti i opozicije.
Tolerisali ste separatne dijaloge između poslaničkih grupa u ovoj narodnoj skupštini, da biste se dogovarali oko nečega što mislite da je pretnja radu Narodne skupštine, pa se oko svega toga niste dogovorili.
Prekršili ste princip opšteg konsenzusa oko bitnih stvari i onda je tako dalje nastavilo da se radi. Na taj način ste uzurpirali rad Narodne skupštine, podnoseći predloge za izbor RIK-a i delegacija u parlamentarnim skupštinama, znajući unapred šta može biti problem. Onda taj problem niste rešavali.
Isprobali ste taktiku preglasavanja, nakon iznurivanja. Ona vam je uspela i došli ste do genijalne ideje, uprkos tome što je postojao dogovor da jedna radna grupa ove skupštine, koja je višestranačka, sadrži i opoziciju i vlast u sebi, radi na izmenama Poslovnika, radi usaglašavanja s Ustavom i otklanjanja anahronih odredaba tog poslovnika, zastarelih odredaba, jer je on nekada pripadao federalnoj jedinici a ne posebnoj državi, rešili ste da naprečac, navodno, da biste otkočili rad Parlamenta, isterorišete opoziciju, tako što nikoga niste konsultovali, na brzinu ste sazvali sednicu, dali svoje predloge za izmenu pojedinih članova Poslovnika, zatim sami dali amandmane na neke odredbe koje ste sami predložili, primili još neke amandmane nekih narodnih poslanika.
Jutros ste u 10 sati sazvali konsultacije, da bismo se dogovorili – oko čega? Dogovorili smo se gore da se produži vreme, a onda pola poslanika vladajuće koalicije nije htelo da ubaci kartice i da kvorum.
Šta ste vi mislili? Šta ste mislili da radite?
Ovo ponašanje nema smisla. Ako se ovo ovako dalje nastavi, a očigledno da hoće, bojim se da će ono što je bilo do sada u Parlamentu, kada je reč o tenzijama i atmosferi, biti samo pogoršano.
Hvala vam na toleranciji.

 Upravo ove reči koje ste sada izgovorili, izgovorili ste ih i pre toga, nakon izlaganja gospodina Radojka Obradovića, potpredsednika Skupštine, razlog su mog javljanja. Smatram da na taj način samovoljno postupate, i to suprotno članu 27. Poslovnika, istovremeno kršeći član 147. Poslovnika.
Ne možete reći da nedostavljanje amandmana poslanicima u toku jedinstvenog pretresa ne narušava taj pretres i da ga ne ometa. Kada imamo pretres u pojedinostima, do sada ste vi lično, u nekoliko navrata, insistirali da pretres ne započne dok se svi amandmani ne dostave i dok nadležni odbori amandmane ne rasprave. To je potpuno logično.
Ono što je maločas gospodin Jovanović rekao, potpuno podržavam. Kako je moguće da vodimo jedinstven pretres, dakle, i u načelu i u pojedinostima, ako tokom pretresa dobijemo materijal, da bismo se tokom samog pretresa s njim upoznali? To je isto ono zaskakivanje opozicije koje ste učinili prethodnih dana, tako što ste navrat-nanos, na brzinu, željni terora nad manjinom, podneli Predlog izmena i dopuna Poslovnika, ostavili nam vikend da se njime zabavljamo i da dođemo danas pred svršen čin, uz nagoveštaj da ćemo biti preglasani i uz strah koji je iznela gospođa Nada Kolundžija na konsultacijama sa mnom jutros, rekavši – ne znam šta će radikali da rade, da li će oni možda da vrše opstrukciju i ako produžimo vreme na deset sati. To je ono što vas interesuje.
Ako radite nešto na brzinu, to mogu da razumem. Ako radite nešto brzopleto i tako što se krše neka osnovna demokratska načela i principi, to nije dobro ni za koga ovde. Kako mislite da se upustimo u raspravu o vašim amandmanima, koje ste vi podneli u 9.45, koje, kao šef Poslaničke grupe DSS-a, iz objektivnih razloga, nisam stigao ni da pročitam do sada, a nisam zbog toga što nam je materijal sada podeljen?
Da sam čak i video preliminarni materijal, koji mi je vaš službenik dao ispred sale 1 u 10.40, ni to ne bih stigao da pročitam do ovog trenutka, zato što moram da intervenišem zbog vaših povreda Poslovnika, zato što moram da vodim računa o svakoj reči koja se izgovori za ovom govornicom, od bilo kog narodnog poslanika, jer je u toku neka vrsta rasprave, bez obzira na to što nije otpočeo jedinstven pretres o samom predlogu.
Kako mislite da radimo bez odgovarajuće pauze, da bi se ovi amandmani, koji su podneti, razmotrili? Oni koji su u mom poslaničkom klubu prelistali ove amandmane u proteklih 15 minuta, skrenuli su mi pažnju da su rešenja u njima potpuno suprotna rešenju koje se nalazi u Predlogu odluke koji ste podneli, da su potpuno drugačija rešenja.
Ako smo za ono imali dva dana da to razmotrimo i da se hvatamo za glavu zbog gluposti koju ste napisali, a to su, verujte mi, što ćemo kasnije pokazati i dokazati, stvarno gluposti, kako onda očekujete da ove nove gluposti, koje ste podneli, svarimo za 15 minuta?
(Predsednik: Vreme.)
Treba da vas bude sramota, a vi ste svoje vreme sami skratili.

 Članovi 104. i 27, a u vezi sa članom 147.
Predsednice Narodne skupštine, po mom tumačenju ste povredili član 104. stav 2. ovog poslovnika, u kome stoji: "Narodni poslanici", a vi ste svakako jedan od njih, "dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem".
Uvažavanje ne znači samo izbegavanje upotrebe uvredljivih izraza, pogotovo s mesta predsedavajućeg, nega znači da i svako objašnjenje, svako obraćanje narodnim poslanicima u pogledu njihovog ranijeg isticanja povrede Poslovnika mora imati minimalno suvislosti u sebi, kako ne biste vređali i inteligenciju i dostojanstvo ovog doma i svakog poslanika pojedinačno.
Ako se neko javi povodom povrede Poslovnika i vrlo jasno citira ili prepričava ono što piše u članu 147. Poslovnika, kada je reč o obavezi predlagača da pre početka sednice razmotri amandmane i obavesti narodne poslanike o tome koje amandmane prihvata a koje ne, to je obaveza koja se ne može izbeći. Kada vi, koristeći vaše pravo da, povodom primedbe da je prekršen Poslovnik, date objašnjenje, minimum koji se od vas očekuje je da budete korektni u odnosu na odredbe Poslovnika i na vašu obavezu iz člana 27. ovog poslovnika i da kažete istinu.
Ovo pričam zbog javnosti, zato što nije korektno da kažete narodnim poslanicima koji dođu za ovu govornicu i istaknu očiglednu povredu člana 147, kog ću citirati još jednom, zbog toga što ljudi moraju da znaju šta piše, da nema povrede Poslovnika.
Član 147. glasi ovako: "Predlagač zakona", a to se odnosi i na odluke, zato što postoji odredba u ovom poslovniku koji upodobljava proceduru, pročitajte to, "nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije". Posle smo izmenili Poslovnik, ovo je jedna stara odredba, u kojoj smo relativizovali tu obavezu za skupštinske odbore, ali je, svakako, ta odredba ostala da važi u punom obimu za predlagača predloga zakona, tj. odluke, ako pročitate ostale odredbe Poslovnika koje upućuju na jednaku primenu.
Prema tome, ne možete nekome tek tako reći kada siđe s ove govornice, da nema povrede Poslovnika, da ne postoji potreba da se prekine rad sednice Narodne skupštine da bi se dobilo obaveštenje od strane predlagača.
Zbog čega Nada Kolundžija, to pitanje nije upućeno vama nego njima, ne izađe ovde i jasno kaže, bez obzira na stav Administrativnog odbora, koje od podnetih amandmana predlagač prihvata, a koje odbija? Jer, kako ćemo uopšte da se upustimo u raspravu, kako ću kao šef poslaničke grupe, koji imam pravo da govorim 20 minuta o datom predlogu, da iznesem svoj stav u ime poslaničke grupe, i moji poslanici koji se jave za reč, ako ne znamo šta je ono što predlagač prihvata? Kako je moguće da se na taj način vodi rasprava?
Nemojte nas vređati. Smatram da direktno kršite član 104. stav 2. ovog poslovnika.

Javljam se po članovima 27. i 104.
Predsednice, tražio sam vam reč pre nego što ste dali pauzu da bismo sačekali odluku Administrativnog odbora. Zašto? Zato što ste u svom izlaganju rekli, otprilike, sledeće, parafraziram, ne mogu da citiram, nisam stigao da uzmem stenogram – da je valjda na nama koji oponiramo ovom predlogu, tako sam ja to shvatio, da se javljamo po Poslovniku sve dok se ne okonča sednica Administrativnog odbora, ili dok ne čujemo stav predstavnika predlagača o amandmanima, da bismo mogli dalje da raspravljamo.
Kako može to da bude vaš stav? To mi uopšte nije jasno. Vaša je obaveza po članu 27. da se starate o primeni Poslovnika. Nije naša obaveza da se javljamo po Poslovniku ne bismo li sprečili početak rasprave, dok ne dobijemo materijale koji su nam potrebni. Nemojte nas navoditi na to.
Kada se javim povodom povrede Poslovnika, javio sam se zbog toga što mislim da je tog trenutka povređen Poslovnik i zato što mislim da u vašem postupanju, kao predsednika Parlamenta, nešto nije bilo u redu u skladu s odredbama Poslovnika i na to ukazujem. Vi na to dajete obaveštenje, i sve je u redu.
Nemojte nas učiti nepravu, nemojte nas učiti nečemu za šta se vladajuća koalicija deklarativno zalaže da ne treba da bude – da se koristi i zloupotrebljava Poslovnik da bi se dobilo na vremenu ili postigla neka druga korist za pojedinu poslaničku grupu. To nije naša namera.
Verujte mi da nemam nikakvu nameru da se javljam povodom povreda Poslovnika da bih odugovlačio ne bismo li dobili materijale koje smo obavezni da dobijemo po članu 147. Vi prebacujete odgovornost na predstavnike opozicije, iz koje god stranke da dolaze, da se javljaju po Poslovniku, da biste vi dobili na vremenu da dobijemo materijale.
Dajte pauzu. U toj pauzi treba da budu dostavljeni materijali koji sadrže ono što piše u članu 147, uključujući i stav predlagača. U ovom slučaju, u ime predlagača treba da nastupi gospođa Nada Kolundžija, koja treba da kaže – te i te amandmane, kao predlagač, prihvatamo, te i te amandmane ne prihvatamo, predlažemo da se ne prihvate. Kada to budemo imali ispred sebe i kada, kao šef, budem izašao da govorim svojih 20 minuta, onda ću moći da imam jasan stav o tome šta je stav većine kada je reč o promeni Poslovnika i onda mogu da govorim na jedan normalan način o onome što se predlaže kao promena i o celoj proceduri, o svemu ovome što može biti danas predmet rasprave.
Ako se tako ne postupi, onda je ovo surogat rasprave. Ovim ste dokazali da niste u stanju da izvedete kako treba jednu sednicu koja je napravljena s ciljem da zaskoči opoziciju, makar tehnički, a da nemate ometanja, a ometanje prouzrokujete vi iz vladajuće koalicije.
Šta je falilo da obezbedite, makar, sve te formalne uslove, za koje tvrdite da ste ih obezbedili, da bi ova sednica normalno tekla? Zašto je moja obaveza da se javljam po Poslovniku da bih dobio na vremenu? Kakvom vremenu? O čemu vi, gospođo predsednice, pričate?
Pogledajte stenogram, šta ste izgovorili pre nego što ste dali pauzu do jedan sat.