Moram da reagujem na ovo što je izneto od strane gospođe Petković.
Dakle, naravno, kada je reč o bezbednosnim snagama Kosova, takozvanim, to je sve tako kao što je rečeno. Nijedan Srbin ne bi smeo u tome da učestvuje, niti država Srbija to sme da prihvati. Ali, znate, dame i gospodo, vladajuća koalicija u kojoj vi učestvujete razne stvari do sada je prihvatila. Sve te stvari koje ste vi prihvatili zajedno, dogovarajući se između sebe ili pod pritiskom nekog spolja, stvorile su utisak da je tamo sve moguće.
Ako vi pod pritiskom prihvatite navrat-nanos usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji smo svi zajedno želeli... Jer, ne radi se o tome da je, recimo, Demokratska stranka Srbije bila protiv evropskog udruživanja, ni dan-danas nije protiv toga, nego je određeni trenutak imao svoj određeni politički izazov i taj izazov je izazov na koji ste vi naseli zato što je on služio jednoj drugoj svrsi, a ne evropridruživanju, jer do evropridruživanja, kao što vidite, nije ni došlo.
Mi smo spremni da jednostrano primenjujemo sporazum na štetu građana Srbije, a da EU nije spremna još uvek – čak ne daje ni signale, vadeći se, kobajagi, na jednu državu EU da to ne dozvoljava, a svi znamo da je to igra – da se uopšte taj trgovinski sporazum aktivira.
Znači, vladajuća koalicija, pre svega Boris Tadić i DS su naseli ili namerno uradili, šta god da je od toga ne valja za Srbiju, da odigraju jednu igru sa EU i SAD, koja je zapravo otvorila vrata tajfunu koji duva i koji će da razveje teritorijalni integritet Srbije. To je ono što se vi svi uradili.
Ja ne mislim da vas optužim zbog toga što kukate nad onim što se dešava, to je prirodno.
Onda morate da razmislite u kakvom ste okruženju, morate da razmislite o tome da li vaši stranački prijatelji i vaši koalicioni partneri i oni koji rade sa vama u vladajućoj koaliciji misle o onome što ste vi izneli kao problem. Ja mislim da ne, kao što ne misle o tome, kao što brzopleto gledaju da se nekome dodvore misleći da će nešto od ekonomske koristi za Srbiju pasti s neba, automatski.
Jednako tako, po toj istoj pilećoj logici, oni i dan-danas ne umeju da zaštite ekonomske interese Srbije, nezavisno od problema Kosova i Metohije. Mi smo danas svedoci potpunog privrednog kolapsa Srbije, tek ćemo biti, pošto će on da usledi. To nije krivica opozicije. To je krivica onih koji ne umeju da organizuju državnu vlast.
To znači, draga gospođo Petković, to vam je duplo golo. Ovo zapravo nije bila toliko replika vama, pa ne osećam da vi treba da budete prozvani, nego je ovo bila prilika, na osnovu vaše diskusije na osnovu koje se javljam, da još jednom polemišem sa vašim kolegama iz vladajuće koalicije, i ko zna koliko puta kasnije, da bi se podsetilo na to šta su radili i šta trenutno ne rade, a trebalo bi da rade. Hvala.

 Istovremeno i replika i ukazivanje na to da se ipak mora voditi računa kada je reč o većinskom delu onoga što je čovek diskutovao, da to bude ipak u skladu sa temom dnevnog reda. Naime, ovo o čemu smo maločas slušali nema nikakve veze sa načinom podnošenja poreskih prijava građana.
Replika se sastoji u sledećem, u odnosu na ono što je gospodin Maraš do sada izneo, kada je reč o projektu Banatski Dvor i projektu gasovoda Banatski Dvor-Gospođinci. Neke stvari, koje su iznete, jesu tačne, ali mislim da je interpretacija tih činjenica potpuno pogrešna ili da su zaključci do kojih se dolazi na osnovu par činjenica koje su iznete pogrešne.
Naime, ako se gradi gasovod od Banatskog Dvora, on se ne može izgraditi bez potrebne infrastrukture u samom Banatskom Dvoru, tako da je taj projekat širi, sveobuhvatniji i kompletniji od same rekonstrukcije skladišta.
Da bih pojasnio, daću vam samo nekoliko činjenica, zarad javnosti da se to zna, da je to samo jedno od skladišta, moguće najznačajnije skladište. I sama reč kaže - skladište, to je nekada bilo izvorište. Od blizu 10 miliona metara kubnih gasa koje dnevno Srbiji treba u sezoni, mi dobijamo skoro 9 miliona od ruske strane. Trebalo bi na taj način da dođe.
Najviše do milion možemo dobiti iz domaćeg resursa, a do sada smo opremljeni da možemo izvaditi najviše 500 hiljada. To je prosto tako. Znači, ne postoji nikakav čarobni štapić koji bi mogla ova vlada, kojoj sam ljuti protivnik, ili bilo koja prethodna da uradi nešto značajnije i više. To je jako važno reći zbog građana, da ne bi ljudi mislili da se ovde radi o lenjosti prethodne, ove ili bilo koje druge vlade, kada je reč o domaćim resursima.
Kada je reč o samom skladištu, kao što sama reč kaže - skladište, znači skladištenje gasa, to znači da mora da postoji izvesni skladišni jastuk tog gasa koji se mora napuniti. Ko je razvalio to skladište? Razvaljeno je 90-ih godina od strane SPS, koja je to, zapravo, upropastila. Kad je ono upropašćeno, nakon toga je bilo neophodno uložiti znatna finansijska sredstva da bi to radilo.
Kada već govorimo o Vladi i pripadnicima Vlade, pripadnicima Ministarstva i odgovornosti, radi javnosti, treba znati da se kaže sledeće, da je prva vlada, koja je uopšte donela odluku da se time bavi, vlada u kojoj je ministar bio Rade Naumov, a to je prva vlada Vojislava Koštunice.
Sledeća vlada, u kojoj je ministar bio Aleksandar Popović, to je druga vlada Vojislava Koštunice, a prva vlada u ovoj državi koja je započela projekat rekonstrukcije i počela da radi punjenje.
Dakle, to je nešto što se ne može za tri meseca obaviti i to građani treba da znaju. To je posao koji se radi godinama. Moguće je da neko to radi četiri, a valjalo bi tri i u tom smislu može da trpi primedbu... (Predsednik: Vreme.) ali ne da se tu nije ništa radilo.
Kada je reč o odgovornosti, ponavljam, projekat gasovoda je sveobuhvatan projekat i podrazumeva rekonstrukciju Banatskog Dvora, tako da apsolutno ne stoji primedba da su sredstva preusmerena u nešto drugo, a prava istina u svemu tome je da je neko tada, pod pritiskom vojvođanskog DS-a, naročito u prethodnoj vladi, preusmeravao sredstva Vojvodini kao Autonomnoj Pokrajini, da bi ona njih koristila za potrebe rekonstrukcije bilo čega što se tiče naftne industrije.
Tako da je to ključno pitanje, a sve ovo drugo što ste rekli ne mogu da komentarišem, to je vaše političko pravo da imate refleksiju na šta god hoćete, ali ovo sam rekao samo zarad istine, da bi se znalo. Bolje bi bilo da ste opozicija ovoj vladi, nego da pominjete nešto što je prošlo. Pozivam vas da budete opozicija, ali ne znam koliko vam to polazi za rukom.

Gospodine Maraš, ne može se biti opozicija neargumentovanim kritikama. To je ono što je glavni problem. Pošto ne možete da utemeljite kritiku do kraja, onda vi rasipate energiju na sve strane i bavite se nečim što zapravo dobro i ne znate.
Kada neko započne neki posao i kada uloži određena sredstva koja su u skladu sa dogovorom prethodne Vlade ili one Vlade pre nje, što je bilo opredeljeno da se odradi neki posao, valjda je taj zaslužan za to, ne može biti odgovoran za nešto što radi.
Možete kritikovati brzinu posla, možete kritikovati odnos sredstava uloženih na jednoj i na drugoj strani, vama to sada dopuštam, zato što ste vi i tada bili opozicija toj vlasti. Vi ste u tom smislu dosledni, ne kritikujem vas zbog toga.
Kažem da je neverovatno da se u vašem izlaganju ne zapaža velika odgovornost onih koji su uništili taj sistem, za koje je poznato ko su i kako se zovu i da sede ovde gore, sa naše leve strane, i da su to zapravo SPS. A da se koncentrišete na nešto što je bilo između, kroz kritiku da nije valjda dovoljno brzo rađeno i da nije dovoljno sredstava uloženo itd, a što spada u kategorije koje biste morali, zarad ozbiljne kritike, ozbiljno i dokazivati, a što ovde niti imamo vremena niti smo sud koji to može činiti.
Zato sam vam preporučio da se bavite nečim što je aktuelno. Kada je već kod ovog aktuelnog, koliko govori način vašeg poimanja kritike u vašoj raspravi u parlamentu, govori ova teza, ova floskula o odgovornosti srpske i ruske strane za neisporuku gasa Srbiji.
Gledajte, pravno ste vi u pravu, formalno ste u pravu. Ako postoji ugovor sa ruskom stranom i ruska strana se obaveže da nam nešto isporuči, pa to ne isporuči, formalno-pravno, kao advokat gledam, postoje i stvoreni su uslovi da se tuži druga strana zbog neisporuke obaveze prema prvoj strani.
S druge strane, znate, ako to pričate građanima, a prenebregavate ono što i ptice na grani danas znaju zbog čega je došlo do objektivnog zastoja u isporuci gasa, onda to znači da vi, kao predstavnik opozicione političke stranke koja treba da bude puna, da ima pregršt argumenata da napadne vlast u Srbiji, bavite se takvom vrstom argumentacije koja je krajnje površna i koja zapravo neće naneti nikakvu šteti vladajućoj koaliciji u načinu na koji se vi njima obraćate.
To je ono što je suština. Ne možete vi reći, znate, u suštini tužite Ruse. Svi znaju, ptice na grani znaju da postoji ukrajinsko-ruski spor, da pola Evrope ne prima gas od Rusije upravo zbog tog čvorišta itd. Sada se vi upuštate u tu analizu koliko vam odgovara, a zatim izričete osudu ruske, kao da ste i njima opozicija, i srpske strane, tj. Vlade Republike Srbije, zato što oni nisu, nemam pojma, ispunili svoju ugovornu obavezu prema Srbiji.
To je, pod jedan, naivno gledanje na stvar, a pod dva, to gledanje na stvar, kako ste ga vi izneli, zaista je krajnje površno. Nije problem, neću ja vama da držim politička predavanja, samo vam prijateljski kažem da način na koji se obraćate građanima i narodnim poslanicima je prilično slab, jako slabo argumentovan i ne može doneti nikakvu korist vašoj poziciji, sem što se stvara utisak, koji smo već odavno stekli mi iz DSS, da LDP zapravo i nije prava opoziciona stranka.

 Gospodine Maraš, možete da vidite vašu ulogu kako god želite, rekao sam, ne mogu to da osporavam niti imam nameru. Jedino kada je reč o odnosu prema poslu koji se zove ugovor sa ruskom stranom ili kasnije sa "Gaspromom", koji ova vlada trenutno realizuje, u tom delu ne možemo biti suprotstavljeni ideji koju ova vlada pokušava da sprovede, ne zato što nismo opoziciona stranka ili što želimo da oprostimo ovoj vladi ono što radi, nego prosto zbog toga što se radi o važnom državnom projektu.        
Zašto je važan? Uzmite, na primer, da se desilo da taj ugovor imamo zaključen mnogo ranije i da se dogodilo da je taj ugovor ponuđen drugim zemljama u našem okruženju nešto ranije, znam da je ovo hipoteza, ali bio bi aktiviran Južni tok koji bi zaobišao problem koji u ovom trenutku postoji, koji Evropa i ovaj deo Evrope ima sa Ukrajinom i ukrajinskim čvorištem.
Da je to realizovano i da postoji Južni tok u ovom trenutku mi bi primali ruski gas bez ikakvog ometanja i problema i ne bi u ovom trenutku imali nikakvu vrstu problema sa snabdevanjem gasa. Jednostavno to je tako. I ovaj primer koji je krajnje hipotetički, znam da je hipotetički, najbolje govori u prilog tezi da je srpska strana, ko god nju predstavljao, bez obzira koja politička stranka to čini, bira racionalan i dobar politički potez, sklapajući sporazum sa jednim od najvećih izvoznika gasa u ovom trenutku u ovom delu sveta na način koji će omogućiti Srbiji ne samo snabdevanje gasom, nego staviti u položaj nekoga ko obavlja transfer tog gasa. To je jedan od važnih državnih projekata.
Razumem da tu možda stvar ne vidimo isto, razumem da vi verovatno kao politička stranka iz političkih razloga pre svega navijate za projekat "Nabuko", koji je za razliku od Južnog toka, koji nudi ruska strana, nešto što je zaista na dalekoj grani. Čak kada bi Srbija potpuno odustala od projekta Južnog toka, kada bi ruska strana odustala od projekta Južnog toka, da bi se nakačili na projekat "Nabuko" prošlo bi barem trostruko više vremena.
Dakle, radi se o interesu građana Srbije da budu snabdeveni gasom, bez obzira na pravne začkoljice nekog ugovora ko je trenutno za nešto odgovoran ili nije. Ono što Srbija radi kada je reč o celoj ideji da se prikačimo na Južni tok i da se on realizuje kroz našu zemlju je zapravo ideja snabdevanja Srbije gasom na dobar način. To je bila cela ideja.
Ako imate toj ideji suprotstavljenu neku drugu ideju i želite da je predočite građanima Srbije kao politička stranka, koja bi bila delotvorna, efikasna i koja bi omogućila građanima Srbije da se ne mrznu, jer, ponavljam, skladište nije izvorište, a domaći resursi su u odnosu na potrebe koje Srbija ima u zimskom periodu jedva 10%.
Ako ovo negirate, ovo ne možete negirati jer su činjenice, koji je onda vaš alternativni pravac, šta je ono što predlažete građanima Srbije da Srbija uradi? To je pitanje za vas vrlo prosto i jednostavno da bi obezbedili energente Srbiji, da bi obezbedili Srbiji gas i da bi Srbija mogla normalno dalje da se razvija. Šta je to što će biti projekat koji će Srbiji doneti ekonomske koristi koje će baštiniti u budućnosti, to je ono što vas pitam.

 Ne mogu ulaziti detaljno u raspravu samo oko ovih elemenata koje ste izneli zbog toga što bi to bio zaludan posao. Pozivam vas na sledeću stvar, kada već govorite o utvrđivanju odgovornosti "Gasproma" ili pričate o nepouzdanosti partnera, nemam ništa protiv, evo DSS će kao politička stranka rado prihvatiti svaki savet LDP kada je reč o nekoj korenitoj i značajnoj alternativi koju biste predložili u ovom trenutku.
To je ono na šta sam vas pozvao maločas, izrecite tu alternativu, ne postoji nikakav problem. Alternativa snabdevanju gasom od strane Rusije, konkretno se radi o ugovoru sa "Gaspromom", jeste rekonstrukcija Banatskog Dvora, koji nije izvorište nego skladište. Sjajna teza.
Znači, kada kritikujete neke stvari potrebno je da iznesete alternativu. Kada smo kritikovali Vladu Republike Srbije u prethodnom periodu, zadnjih pet-šest meseci, iznosili smo i alternative, iznosili smo i predloge, koji nijedan do sad nije bio prihvaćen, a neki su prihvaćeni tako što su bili od strane Vlade Republike Srbije predloženi građanima unakaženi, kao što je bio tekst Predloga zakona o osiguranju depozita.
Mi predložimo normalan predlog zakona, Vlada ga odbija sa obrazloženjem što pravi svoj i podnosi predlog zakona o osiguranju depozita koji je neprihvatljiv, sem za Vladu Republike Srbije. Tako se stvari rade u osnovi.
Jednostavno, moraćete kada govorite o ovakvim stvarima ... ne morate ništa, nemojte me držati za reč, preterao sam. Izvinjavam se odmah. Ali, bilo bi dobro da kada se govori o ovakvim stvarima da se onda da i konkretan predlog.
Ako kažem - ne valja taj Gasprom, ne valja bilo kakav sporazum s njima, oni se pokazuju u svoj svojoj doloznosti prema Srbiji u načinu na koji se realizuju ugovori, traže od nas čudovišne stvari itd, nećemo s njima da radimo posao, onda treba zarad onih kojima je od interesa i grejanje i snabdevanje gasom u ovoj državi i drugim derivatima da se jednostavno kaže - umesto toga mi predlažemo da se uradi to i to.
Kao što smo rekli - ako se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne da zbog političkih uslova potpisati, to je bio naš politički stav, mi predlažemo Vladi Republike Srbije da sve svoje snage skoncentriše na trgovinske sporazume sa EU i da se na politički način prevaziđe problem, jer se sa tom unijom mora na neki način sarađivati.
Znate, uvek morate dati neku alternativu onome što predlažete. Razumem kritiku, mogu se s njom složiti ili se ne složiti, nije to predmet, nego je suština da se da jedna konkretna alternativa kada se vidi da postoji problem ili neki zid koji vi uočavate, ja ga ne uočavam, ali vi ga uočavate, da negde postoji, pa dajte neku konkretnu alternativu, pa da se svi zamislimo nad tim.

Replika, neću se pozivati ni na kakvu drugu odredbu, premda bi bila osnova, jer vi gospođo Popović, kao potpredsednica Parlamenta, morate zapravo da čuvate dostojanstvo ove diskusije.
Ne možete vi obazirući se na prethodni dijalog dva narodna poslanika da jednom, naročito iz svoje političke stranke, stanete na stranu tvrdeći implicitno u svojoj diskusiji da ovaj drugi što iznosi neko suprotstavljeno mišljenje onom prvom vređa dostojanstvo ovog doma. To nije u redu.
Hvala vam što ste rekli da ne poznajete nikakvu alternativu za problem o kome smo govorili. To dosta razjašnjava stvari, ali kad je reč o međusobnom obraćanju između nas, mislim da je ovo krajnje nekorektno.
Postoje dva narodna poslanika koja su suprotstavljena u nečemu što govore, postoji razlika u viđenju stvari i sada vi za jednoga, koji je rekao neko mišljenje koje je drugačije od vašeg stranačkog, kažete da se iznošenjem tog mišljenja vređa dostojanstvo Narodnog doma, i ne znam šta dalje. To zaista nije u redu s vaše strane, to od vas nisam očekivao. To je jako loš način obraćanja.
Sada se zaista poslednji put javljam za reč da ne bih ometao tok dalje diskusije po amandmanima, to neću dalje činiti šta god bilo ko od vas iz LDP-a nadalje rekao, jer mislim da za tim nema nikakve potrebe, jer bi se ovo na kraju pretvorilo u jednu uzaludnu raspravu između nas o nečemu što mislim da nikog živog ne zanima.
Jednostavno sam morao da reagujem, ne zbog nečeg drugog, nego upravo zbog vaše pozicije potpredsednika parlamenta. Mislim da na to što ste maločas rekli nemate nikakvog prava.

 Po članu 225. stav 1. i 226.
Poštovane kolege, dragi sugrađani, prvo bih želeo da vam čestitam Novu godinu i božićne praznike, iako sam to učinio unapred, pred kraj prošle godine.
Nažalost, već toliko dugo se nismo videli, a da je sreće, ova skupština bi trebalo da zaseda i češće, a pogotovo pod pritiskom koji trpi vladajuća koalicija kada je reč o neusvojenim predlozima zakona, a mi smo dočekali 12. januar. To nije ono zbog čega sam se javio.
Javio sam se iz drugih razloga. Pred samu Novu godinu odštampan je i deljen javno jedan kalendar koji ima u sebi mapu koja izgleda ovako (pokazuje). To je mapa – Vojvodina republika, koja zahvata u sebi i nešto što ne pripada sadašnjim administrativnim granicama AP Vojvodina. Oni koji su štampali ovu mapu predstavili su je kao ideju Vojvodine republike.
Dakle radi se o protivustavnom aktu, za koji pretpostavljam da treba da nadležni državni organi reaguju, da otkriju počinioca, iako se ovde počinilac legitimisao kao Liga socijaldemokrata Vojvodine, ali valjda bi trebalo policija i tužilaštvo u ovoj državi nešto da rade s tim u vezi, i da javno pozivanje na rušenje ustavnog poretka bude sankcionisano. To je zapravo ono što je moje pitanje i hoću da znam, vrlo brzo želim odgovor na to pitanje, ako može u toku dana, šta su državni organi ovim povodom uradili?
Međutim, politička pozadina ovoga je, po meni, veoma jasna. Dakle, u praskozorje posla usvajanja novog statuta, protivustavnog statuta AP Vojvodina, glavni nosioci tog posla, a to je pre svega DS, morali su da pripreme javnost na neki način, pa je u tu svrhu ovo štampano, to je moje tumačenje, pošto je DS naručilac ovog posla, ona očigledno je tražila izvršioca i lako ga je naša u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, da bi stvorila efekat kod građana.
Građani bi rekli sledeće: pa, dobro, ako se neka mala stranka koja je slučajno sastavni deo vladajuće koalicije, ne bi cenzus prešla da je nisu uzeli pod svoje, napravila kalendar Vojvodine ili sliku Vojvodina republika, onda dragi građani i sugrađani treba da budete srećni sa protivustavnim statutom Vojvodine, jer eto vidite, mi smo neko srednje rešenje koje će jednostavno zaštititi građane Srbije od ideje Vojvodina republika.
To je prava politička pozadina ove mape koju su građani Srbije imali nažalost prilike da vide. Želim odgovor na moje pitanje koje sam postavio: šta su državni organi Srbije uradili da otkriju počinioce ovog dela i kakve su mere preduzeli? Želim odgovor na to pitanje danas.

Gospodine Čanak, kada apostrofirate nečije navodno neznanje, valjalo bi da se prvo vi malo znanjem naoružate. Kada je reč o ovoj mapi na kalendaru, da ne pokazujem ponovo i ne pravim bespotrebnu reklamu, pošto vidim da vas to pali, onda od toga moram da odustanem, morate znati prvo da nikakva Vojvodina republika nije bila nikada nikakva istorijska kategorija. Nađite mi gde je to ikada bilo zabeleženo, pa da vidimo.
Možete doći kod nas na kafu ako hoćete, u poslanički klub DSS-a, i videćete na zidu okačenu mapu Kneževine Srbije iz 19. veka. Tamo je sve lepo legitimisano, da je to Kneževina Srbija u granicama koje je imala određene godine u 19. veku i piše šta i šta predstavlja. Ovo što ste vi nama pokazali kao istorijska kategorija ne postoji.
Drugo, kao istorijska kategorija u vreme komunizma nije postojao ni grad Zrenjanin.
Treće, niko nije pominjao nikakve oblasti, niti Šabac, u mom izlaganju, nego ste se vi to nabiflali unapred, pretpostavljajući šta ću da kažem. Drugim rečima, vi niste ni slušali šta sam govorio.
Vi meni uopšte niste ni bili interesantni kada sam se obratio u svom izlaganju. Meni je bila interesantna DS, zato što je kod ovakvih stvari ona naručilac posla, da stvori jedan drugi utisak u javnosti, da postoje oni, kao što bez svake sumnje i postoje, koji bi želeli rušenje ustavnog poretka, a da onda oni kažu - vidite, mi smo za nešto malo manje rušenje ustavnog poretka. To je bila ideja i o tome sam govorio. Inače, vi kao veštica mi uopšte niste mnogo zanimljivi za lov, tako da zaboravite to uopšte, to me ne zanima.
Što se tiče druge stvari koju ste pomenuli, u stvari, najviše sam zbog toga izašao, a ne zbog ove mape i ovoga što ste vi rekli, to sve nema veze što ste izgovorili, to je ovo pitanje jednog mesta koje ste pomenuli na toj mapi, a to je Banatski Dvor. Vi ste tu izgovorili gomilu svačega što nema veze sa realnošću, jer ako već govorimo o Banatskom Dvoru i tom skladištu koje je nekada bilo izvorište gasa, a sada je skladište i to bi moglo da bude jedno dobro skladište, kao što i jeste, aktiviranje tog skladišta i projekat aktiviranja tog skladišta započeto je za vreme prve vlade Vojislava Koštunice i pre nas to niko nije uradio.
Za vreme Vlade SPS-a 90-ih godina se iz tog skladišta crplo gasa više nego što je moglo, jer ako znate nešto o tome, nešto sam saznao, u tim skladištima mora da postoji tzv. jastučni gas, to je minimum gasa koji stoji ispod. Ako se pođe ispod tog minimuma, ne može se više crpeti. Nekadašnji socijalisti, to valjda nisu ovi s kojima ste vi sad u Vladi, nemam pojma, oni su iscrpli to ispod minimuma i upropastili su skladište.
Od gospodina Naumova je krenula ideja reaktiviranja tog skladišta. To je ono što se od tada radi do danas i radi se s novcem i tehničkim mogućnostima koje ova država može da izdrži, tempom koji je moguć. Za vreme Aleksandra Popovića je krenulo punjenje tog skladišta prvi put u novijoj istoriji. Tako da vi optužujete Vladu i ljude kojima je zapravo prvima palo na pamet da to aktiviraju i da počnu nešto na tome da rade. Toliko o tome.

Član 104, u vezi 226.
Gospodine ministre Duliću, vi ste ovde ovlašćeni predstavnik Vlade i za vašu očiglednu nesposobnost da odgovorite na konkretna pitanja koja imaju veze sa tokom ove rasprave i koja se postavljaju po članu 226, i ako i za šta postoji realan osnov da se taj član 226. aktivira i da se pitanja postavljaju, postoji u konkretnom slučaju, kada je u toku rasprava, ili kada će većinski deo te rasprave vremenski uslediti u narednom periodu, da se odgovori na neka ključna pitanja koja upravo treba da posluže narodnim poslanicima da dođu do određenih zaključaka.
Kako su pitanja koja su vam postavljena, kao što je recimo pitanje za strukturu aranžmana sa MMF, za koju bi morali da dobijemo odgovor odmah, jer od toga, na kraju krajeva, zavisi i način i tok diskusije, barem što se tiče poslanika DSS, ili kao što se ova pitanja o tačnom iznosu prihoda u budžetu kada je reč o prihodima od poreza na kamate ili kao što su neka druga pitanja koja su ovde postavljena vama, vi biste morali, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, da date odgovor odmah i koliko sam čuo od nekih mojih poslanika, vi ste dobacili nekom od njih da ćete to učiniti na kraju.
Znate, moguće je na kraju diskusije rezimirati neke stvari kada se diskusije saslušaju, pa dati odgovor od strane predstavnika Vlade kao neku vrstu celokupnog odgovora. Ali, ovde se postavljaju konkretna pitanja od kojih zavisi dalji tok same diskusije i direktno je vezano za član 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste ta pitanja slušali od 17.40 do sada. Vi na ta pitanja nemate odgovore, jer ih ne znate. Ne znate ih, sada ćete da mi dokažete suprotno, izaći ćete posle mene, pa ćete odgovoriti na ova pitanja. Ne znate ih, ne znate odgovore na ta pitanja, jer su ona vrlo konkretna i traže konkretne podatke, zbog toga što ste vi ministar, vas lično ne krivim, to treba odmah da znate, evo, i pred javnošću vam to kažem, zaista, vrlo vas uvažavam lično, ali vi ste ministar od strane Vlade izvučeni iz bubnja.
Izvučeni ste iz bubnja danas da dođete da izigravate predstavnika Vlade na ovoj sednici i da onda na taj način bude pokrivena forma.
Znate, postoje različiti načini kako ljudi ovde reaguju. Možemo reagovati tako, neki ljudi vole da kažu kada nema ovlašćenog predstavnika Vlade koji je direktno u materiji, mi ćemo se javiti po Poslovniku. Mi to nećemo da radimo, ne pada nam na pamet.
Možemo da vam postavimo pitanje za koje vi nećete imati konkretan odgovor, a voleo bih da me demantujete, ne zbog mene ili zbog vas, nego zbog građana Srbije i zbog dostojanstva ovog doma, i da lepo odgovorite na ova pitanja. Taj odgovor mora da bude vrlo konkretan i sadržajan i moramo da ga dobijemo odmah.
Pitate me gde to piše. Ne piše nigde, gospodine Duliću. Vi te odgovore možete da nam date i za dva meseca, ali ćemo na ovaj način dokazati da postoji vaša neozbiljnost u odnosu prema Narodnoj skupštini. To je ono što vi nama činite, ne vi lično, gospodine Duliću, Vlada Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Smatram da time pokazujete vaš negativni odnos prema građanima, jer građane opterećujete zakonima koji će udariti po njihovom džepu zbog vaše neutaljene potrebe da jednostrano primenite SSP, koji će za 300 miliona evra ojaditi budžet Srbije, koji će građani platiti, a mi pitamo suštinske stvari koje su od značaja, kao glavni deficiti ovih zakona. To su vaši deficiti i vi nemate odgovor na njih u ovom trenutku.
Meni je to jasno, ali to nije korektno. O tome se radi. Vlada bi mogla sledeći put da ne izvuče ministre iz bubnja, nego da pošalje nekoga ko je u materiji, pa da s nama razgovara u toku diskusije o onome što je suština. Izvinite što sam odužio.

 Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, na samom početku bih hteo svim građanima Srbije i svim svojim kolegama da čestitam predstojeće novogodišnje praznike, jer ne verujem da ćemo se pre nove godine u ovom sastavu ponovo videti, kao i božićne praznike svima onima koji slave po Julijanskom  kalendaru.
Predlog zakona koji je pred nama bio je na prethodnoj sednici. Morao je biti povučen, jer se ne bi stiglo sa njegovim raspravljanjem i usvajanjem. To je mali zakon od dva člana. Za razliku od velike nesposobnosti i neodgovornosti vladajuće koalicije, interesantno je da i ovaj zakon je još jedan dokaz, jedna paradigma nesposobnosti Vlade.
Jedan kratak zakon, koji je bilo neophodno usvojiti zbog isticanja rokova i zbog prenošenja roka stupanja na snagu odredaba tog zakona za jedan kasniji trenutak zbog svega onoga što se u međuvremenu dogodilo, odnosno nije dogodilo da bi se ostvarili uslovi za funkcionisanje tog zakona, razlog su njegovog donošenja, a danas je 30. decembar.
To može da nas podseti na još jednu stvar. Nije se teško setiti, sinoć se desila, a u pitanju je bilo usvajanje budžeta Republike Srbije, za koji je Mirko Cvetković, premijer, rekao - da će biti ekonomičan, socijalan i razvojni, a koji je u stvari, nerealan, inflatoran i koji udara na socijalnu sigurnost građana. Kako to on čini? Budžet je to učinio to na sledeći način.
On je nerealan, jer nije ni štedljiv, a nije štedljiv, jer vi kada štedite, to znači da imate 50.000 dinara nekih prihoda, pa odvojite nekih 10.000 ili 15.000 dinara radi neke uštede, a taj budžet predviđa prihode koje ne može da inkasira, koje ne može da realizuje, a sve ono što bude realizovao potrošiće, sa plus uračunatim deficitom. Prema tome, taj budžet nije ekonomičan, nije štedljiv.
Razvojni nije, jer ne podrazumeva nikakve investicije, a inflatoran je zbog toga što prateći zakoni, koji treba da sprovedu taj budžet, da realizuju jednostranu primenu SSP, prevaljuju teret finansiranja države direktno na džepove građana, i to za one proizvode koji se, nažalost, moraju kupiti, uključujući i naftne derivate. Sada je trezor prazan, a lokalne samouprave nisu ništa dobile od transfera sredstava.
Međutim, ono što je najgore u celoj ovoj priči jeste da je budžet, taj isti takav budžet, odraz nesposobnosti jedne vlasti, kasnio 40 dana da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da bi se raspravio, bez ikakvog razloga.
Izbori su bili u maju, tako da se na njih vladajuća koalicija pozvati ne može, kao opravdanje, a da je opravdanje bilo da je Vlada radila neke druge stvari, zbog kojih nije stigla da pripremi predlog budžeta, kao što je recimo usvajanje niza zakona koje duguje građanima Srbije, koji su obaveza i po Ustavu Republike Srbije i koji su važni za pridruživanje EU, u koju se vladajuća koalicija tako kune, a koja ih je tako izdala, onda bi tu još moglo biti opravdanja.
Međutim, tog opravdanja nema. Sinoć ste usvojili budžet sat i po vremena pre ponoći, i to tako što ga zapravo niste ni usvojili. To je ono što danas mora da se kaže građanima Srbije da bi znali šta se sinoć dogodilo.
Prema članu 15. Zakona o budžetskom sistemu, u tom članu se definiše kako izgleda predlog budžeta Republike Srbije, on se sastoji od predloga budžetskog teksta u užem smislu, ali je neophodno da Narodnoj skupštini Republike Srbije budu dostavljeni: memorandum o budžetu, plan prodaje republičke nefinansijske imovine i osnovnih sredstava za budžetsku godinu, finansijski planovi organizacija, posebno socijalnog osiguranja, i predlozi zakona za izvršenje budžeta.
Podrazumeva se da usvajanje budžeta pretpostavlja usvajanje i svih ovih akata. Vi neke niste dostavili, a neke koje ste dostavili ste sinoć povukli zbog taj cajtnota. Šta ste sinoć postigli, ništa? Usvojili ste budžet Republike Srbije koji se ne može primeniti. Primeniće se onda kada se budu ovi prateći zakoni za izvršenje budžeta usvojili, ko zna kada tokom januara, a za to vreme nemate ni privremeno finansiranje, koje biste imali - da niste budžet ni usvojili. To je situacija u kojoj se vi nalazite.
Eto tu, paradoksalno, ali male sreće za pojedine građane, ne za pojedine, nego za mnoge građane, jer ono što ste planirali, a to je da zamrznete penzije, one trenutno nisu zamrznute. Što ste planirali da opteretite džepove građana, kako bi punili fiskal i nadoknadili 300 miliona evra gubitka zbog jednostrane primene SSP-a - građani Srbije će ostati prišteđeni, makar privremeno, za plaćanje velike cene ove vaše usluge njima.
Vi ste, znači, odlučili da donesete odluku o budžetu, a da srušite prateće zakone, i tako ste odlučili i da srušite i samu Srbiju i da građanima Srbije podarite ono što ste već pokazali, a sledeće godine će se to u punom svetlu odraziti - godinu potpune ekonomske nestabilnosti, a kada je reč o državnoj nestabilnosti, o tome da i ne govorimo.
Nažalost, uz moju čestitku ili ono što sam poželeo građanima za sledeću novu godinu ide nešto u prolog svemu tome, kao jedan prilog, kao jedan dodatak - to ste vi, vaša vlast, za koju jedino mogu da poželim da je se što pre oslobode i da dođu ljudi koji znaju trezveno i normalno ekonomski da razmišljaju, koji znaju trezveno gde se Srbija nalazi i na koji način može da komunicira sa svetom, i da zaštiti svoje teritorijalne i druge interese, pa i one interese, kada je reč o saradnji sa značajnima međunarodnim organizacijama, kakva je EU.
Vi ništa od toga niste u stanju. Ne znam kako će sve ovo da se završi. Loše je počelo, ako se po jutru dan poznaje, a ovo jutro je dosta dugo i trajalo, od maja do danas, bojim se da će smiraj ovog dana biti katastrofa za sve nas i za sve građane Srbije, pa i za vas narodne poslanike, jer ste i vi građani Srbije, samo što mnogi od vas još uvek ne znaju u kakvom se vozu voze. Hvala.

Po Poslovniku, vrlo kratko. Danas je 29. decembar, blizu 17.45. Ostalo je oko 200 amandmana na budžet Republike Srbije koji još nisu raspravljeni i očigledno se neće raspraviti večeras, jer za to, očigledno, vremena nema.
Mi iz DSS, koji smo podnosili amandmane, podnosili smo utemeljene, smislene amandmane, sa željom da budu prihvaćeni. Obavili smo razgovor sa ministarkom finansija, u tom razgovoru su neki od njih bili prihvaćeni, neki nisu prihvaćeni nažalost, prihvaćen je jedan od ključnih amandmana koji je uradio nešto korisno za lokalnu samoupravu Srbije.
Razgovarali smo dosta o svemu tome, ali onaj ključni razgovor narodnih poslanika sa Vladom Republike Srbije o predloženom zakonu u ovom parlamentu, upravo preko podnetih amandmana, i ona ključna diskusija o samom budžetu ovde ne može biti privedena kraju, jer nema tehničkih mogućnosti, za šta je kriva vladajuća koalicija, za šta je kriva Vlada Republike Srbije.
Jer je u ovoj državi ona potrošila 45 dana leta na nerad, radom s mene pa na uštap kada je reč o zakonskim predlozima i radu Narodne skupštine tokom jeseni, podnošenjem besmislenih predloga i nepovlačenjem tačaka sa dnevnog reda, koje se ovde ne mogu lako usvojiti, zbog toga što je cela javnost Srbije protiv njih, i deo vladajuće koalicije.
Radili ste naopako i protiv interesa građana i tako što nam dugujete najmanje 29 zakonskih predloga koji su morali stići i biti usvojeni do kraja ove godine, ali ne zbog toga što su u proceduri, pa Narodna skupština nije stigla da ih usvoji, nego zato što nisu prošli Vladu Republike Srbije, jer tamo ne možete da se dogovorite o tome kako da radite i kako da vam funkcioniše Vlada i vaši kabineti.
To je ona realnost s kojom se Srbija danas suočava. Mi smo zbog toga danas u situaciji da jednu raspravu o budžetu, najvažnijem finansijskom zakonu za jednu godinu, ne možemo da okončamo. Imamo svoje amandmane. Oni ostaju na stolu. Ostaje njihovo obrazloženje.
Samo zarad javnosti hoću da kažem, da javnost mora da zna da mi ne možemo na silu da radimo, ne može se današnji dan na silu okončavati, niti mi možemo da spakujemo u pristojnih sedam, osam, devet ili deset minuta rasprave po jednom amandmanu u sledećih četiri ili pet sati i da se još plus za to i glasa. To je fizički nemoguće.
Mi to jednostavno ne možemo da radimo. Vi ste nas lišili, Vlada Republike Srbije je lišila opoziciju i građane Srbije koje opozicija zastupa u ovom parlamentu tog svog osnovnog prava. Zato je posledica vrlo prosta. Sada je skoro šest sati. Kakve svrhe ima? Mi jednostavno možemo da kažemo vama prostu rečenicu, ti amandmani su na stolu, imaju svoje obrazloženje. Nažalost, zbog vas nećemo biti u prilici da ih večeras obrazložimo. To je očigledna stvar i tako će ova stvar i da teče. Izvolite. Radite posao kako ste ga započeli. Započeli ste ga jako loše. Predložili ste inflatorni budžet, neostvariv budžet, budžet koji će udarati po džepovima građana, zbog toga što predviđa jednostranu primenu SSP-a, koja će staviti ovu državu u vreme ekonomske krize u izuzetno tešku poziciju i to je ono što čeka građane Srbije u narednom periodu.
Izvolite, završite taj vaš posao. Za amandmane koje smo predložili, koje ste vi prihvatili, glasaćemo svakako, a protiv budžeta ćemo biti 150%. Zato što ova država i ovi građani zaslužuju mnogo bolje od onoga što ste im vi ponudili.

        Naime, danas je subota i očigledno radimo subotom. Planira se da se radi i sutra u nedelju. Nije to uopšte smešno, sad ćete da čujete.
Pre neku nedelju pokušali ste takođe da radite subotom, pa vam to nije uspelo, zato što ne možete raditi subotom, nedeljom, kasno noću, praviti vampirske sednice bez dogovora sa opozicijom. Da nema danas ili da juče nije bilo dogovora na sastanku šefova poslaničkih grupa, ne bi vi radili ni danas, pa se smejte koliko god hoćete.
Dogovor je postignut, barem što se DSS tiče, govorim u ime moje grupe, iz prostih razloga. Doveli ste državu u cajtnot kada je reč o usvajanju budžeta. Leti niste radili 45 dana. Tokom jeseni radili ste s mene pa na uštap. Radni dani su bili 2-3 nedeljno, radilo se do šest popodne, prekidale su se sednice u pola sedam uveče, navodno prenosi, trista čuda, ne znam šta su bila opravdanja.
Onda ste sve zalaufali strahovito u proteklih mesec i po dana, ubacili tačku dnevnog reda koja nam je odnela deset dana rasprave. Ostavili ste je na dnevnom redu, izglasali, a skinuli neku drugu za koju nas Savet Evrope devet godina juri da usvojimo što pre.
To je vaš način rada. Ne dogovarate se sa opozicijom oko prekovremenog rada. Zakazujete sednice subotom i nedeljom na silu, sve ono što ranija vladajuća koalicija u kojoj je DSS učestvovala nije nikada radila. Onda se čudite zbog posledica.
Sinoć je Slavica Đukić-Dejanović sazvala konsultacije šefova poslaničkih grupa i drugi put u roku od nedelju dana naglasila je važnost rada za vikend, naglasila je da će se raditi od 10 sati ujutru do 10 sati uveče.
Jedna razlika u odnosu na ono ranije je to što nas je makar na vreme obavestila, makar što je sazvala, ako ništa drugo, dan uoči i lepo nam objasnila šta je vaš problem.
To je problem u koji ste sami sebe doveli, nije vas dovela opozicija. Pošto ima svega još dva dana do isticanja zakonskog roka za usvajanje budžeta Republike Srbije, to je ono s čim ste vi kao vladajuća koalicija suočeni, suočeni ste s velikim brojem amandmana, ne samo od strane opozicije, nego i od strane vladajuće koalicije, što govori o kvalitetu tog budžeta.
Taj budžet mi ne možemo podržati koncepcijski, jer je potpuno pogrešan, ali amandmani koji su na taj budžet podneti služe drugom cilju, da se makar nešto popravi od onog pakleno lošeg u njemu i ovakvog kakav je.
Dužina rasprave koja će se voditi po amandmanima, što se tiče DSS, obrnuto je proporcionalna vašoj spremnosti da uđete u suštinu te rasprave i spremnosti da se prihvate ključni amandmani koji popravljaju ovaj tekst zakona. Izvolite, u ovih sledećih dan-dva, sve je na vama.

U vezi ovih izjava gospodina Stivena Vordsvorta, ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji. Ne treba da čudi uopšte da se čovek meša u stranački politički život, prilike u parlamentu, da ocenjuje ko vrši opstrukciju, ko je ne vrši, šta su potrebe rada parlamenta Republike Srbije. Kako neće čovek to da ocenjuje i procenjuje kada je čovek sastavljao Vladu Republike Srbije.
Vidite, kod nas bi trebalo da postoji jedna nadležna institucija, da reaguje u ovakvim slučajevima diplomatskih skandala. Ta institucija treba da bude oličena u ministru spoljnih poslova. Kod nas je to Vuk Jeremić.
Trebalo bi, recimo, da mi sada očekujemo da gospodin Jeremić uputi neki demarš ili da oštro reaguje, ili da upozori ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva Stivena Vordsvorta da ne sme da radi, da zauzima političku stranu u političkim sukobima u Srbiji, da se uključuje u jeftinu međustranačku demagogiju oko toga ko opstruiše ili ne opstruiše parlament, jer su to, treba znati, sve same gluposti koje služe političkim svakodnevnicama, a u koje ambasador jedne takve ugledne zemlje ne treba da se meša.
Teško je očekivati od gospodina Vuka Jeremića da reaguje na izjave gospodina Vordsvorta, prosto zbog toga što je gospodin Vordsvort birao vladu. Kako ćete da reagujete na izjave nekoga ko vređa dostojanstvo države koja mu je domaćin, ako vas je taj birao u Vladu, od njega zavisite. Da nije bilo gospodina Stivena Vordsvorta ne bi Vuk Jeremić sada bio ministar spoljnih poslova. To je prosto kao pasulj i vrlo jednostavno. Gospodin Stiven Vordsvort je njegov mentor.
Naravno, ne mogu, kao narodni poslanik, bez obzira što znam ove suštinske činjenice, da ipak ovim povodom, s obzirom da ovo danima traje i da niko ne odgovara od nadležnih institucija na ovo ključno pitanje, da ipak ne postavim preko vas, gospođo predsednice Narodne skupštine, pitanje gospodinu ministru spoljnih poslova, zašto nije i da li ima nameru da reaguje povodom ovakvih istupa gospodina Stivena Vordsvorta, jer je zapravo u ovoj državi formacijski on, kao ministar spoljnih poslova, jedini nadležan da na valjan i formalno-pravni način reaguje?
Izvolite, to je pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i ministru Vuku Jeremiću.

Članovi 225. i 226. Vezano za sve ove informacije koje smo čuli i javne rasprave između načelnika Generalštaba, s jedne strane, i s ove druge strane koja se nekako nemušto ili ne znam na kakav način oglašava.
Šta nas to upozorava? Ne znam da li je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost već zakazao sednicu odbora, ako nije, trebalo bi to da učini. Ovo je pitanje, pod jedan, poštovanja zakona. Ova država ima zakone koji se odnose na oružane snage, oružane snage predstavljaju ubedljivu fizičku silu, zato se tako i zovu, nose oružje.
Zato postoji institucionalna civilna kontrola nad oružanim snagama. To je institut koji poznaju sve demokratske države. Ova država se trudi da do kraja institucionalizuje nešto što se zove civilna kontrola nad oružanim snagama. To je stvar u progresu. Ono što je po Ustavu i zakonu element civilne kontrole, a to je samo ministarstvo, jer Ministarstvo odbrane je civilna institucija.
Ako se ovakve stvari dešavaju i ukoliko slušamo o ugrožavanju funkcionisanja oružanih snaga od strane nekoga ko proističe iz samih oružanih snaga, a da iz toga zaključujemo da možda postoji konflikt između kanala civilne kontrole nad oružanim snagama tj. Ministarstva, s jedne strane, i oružanih snaga, sa druge strane, koji su zapravo deo sistema, i to je prvi stepen kontrole.
Svakako da je zgodno i neophodno da se i drugi stepen ove kontrole uključi, a to je skupštinski odbor za odbranu i bezbednost, jer ne možemo biti van interesovanja šta se tu dešava.
Dakle, ovde ne presuđujem u odnosu na ono što smo čuli, nego tvrdim da je to što smo čuli, negativno, loše, da to nije dobro za demokratsku državu.
Smatram da narodni poslanici moraju biti hitno upoznati sa sadržajem onoga šta se tu događa i upoznati, pre svega, sa činjenicom da li se nešto tu otima civilnoj kontroli.
To je ono što nas jako zanima - šta se dešava u oružanim snagama naše države, kako funkcioniše sprega te kontrole, to je za nas od suštinskog značaja u ovom trenutku. Ako se tu stvari otimaju kontroli, onda je naša nevolja kudikamo veća od svega onoga o čemu smo pričali poslednjih meseci.
Ako postoji problem, a očigledno da postoji, jer da ne postoji, ne bi čitali svašta po novinama ili slušali na televiziji, to onda znači da treba za to da bude odgovorna cela Vlada Republike Srbije, onaj koji nominalno vodi, to je Mirko Cvetković, kao premijer te vlade, a i onaj koji je formalno ne vodi, a suštinski vodi Vladu Republike Srbije, izigrava njenog portparola i skrivenog šefa, a to je predsednik države Boris Tadić.
(Predsedavajući: Vreme.)
Prema tome, molim vas da se tu odreaguje. Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da u ovakvim stvarima nema vremena za gubljenje. Hvala.

Gospođo Kolundžija, to što ste rekli uopšte nije tačno. Reći ću vam šta nije tačno. Prvo, u vreme Vlade Vojislava Koštunice nije postojao Ustav, postojale su drugačije odredbe, bilo je moguće da većina skine sa dnevnog reda predloženu tačku i ta tačka je skinuta tako što je vladajuća većina imala više od 126 u sali i na osnovu toga je većinom glasova skinula tačku sa dnevnog reda. To je prva i osnovna materijalna neistina koju ste ovde izgovorili.
Zašto morate da replicirate? Izaći ćete ali šta možete reći na ovo, ovo je materijalna istina? Dakle, postojala je većina koja je skinula tačku dnevnog reda sa rasprave. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada je reč o glasanju o nepoverenju Vladi najmanje što vladajuća koalicija mora zbog sebe da uradi, ovo što ste rekli maločas, izvinite na izrazu, izvinjavam se unapred, ali moram da kažem da je stvarno glupo. Vladajuća koalicija mora da demonstrira svoju moć. Ne mora? Pa, naravno da ne mora kada nemate tu moć. Vi ste jedva skupili 126 poslanika pre neki dan da biste glasali o povredama Poslovnika, tu ste se našli, a za sve tačke dnevnog reda su vam glasali, sem za dve, LDP i dali vam kvorum. To je vaša vladajuća koalicija? O čemu vi pričate?
Vi bi trebalo da imate 126 zbog dve stvari. Prvo, da obezbedite kvorum za glasanje. Zašto? Da biste porazili opoziciju na tom glasanju. Nećete valjda od opozicije da očekujete da to sve vama servira?
Obezbedite 126 i porazite opoziciju na glasanju, to je bio vaš zadatak. Vi ste rekli da to nećete da radite, gotova stvar kao što je gotovo.
U redu, neka bude gotova, ali to je vaš poraz. Šta god vi sada da izjavite to nema nikakvu vrednost, ovo su elementarne činjenice, gospođo Kolundžija.