Teško ćete ovde sa mnom izaći na kraj, gospođo Kolundžija. Ovde je problem u načinu razmišljanja. Lepo je što volite sebe i vašu poslaničku grupu i što želite da prikažete vas kao potpuno ispravne, ovde je feler u sledećem.
Morali ste da održite sednicu o nepoverenju Vladi jer vas Ustav na to tera. Ono što je istina, priznajem, nismo morali to da uradimo prema tadašnjem slovu Ustava, pa smo izbegli na taj način što smo iskoristili mogućnost da skinemo sa dnevnog reda nešto što je predloženo, zašta smo bili kritikovani. Nije sporno, ali smo onda svi izmenili taj Ustav Republike Srbije i po važećim odredbama Ustava Republike Srbije morali ste to da stavite na dnevni red.
Dakle, to je vaš usud, rasprava o nepoverenju Vladi je vaš usud po slovu Ustava i po volji određenog broja poslanika koji tu inicijativu pokreće. Vi hoćete da pretvarate vodu u vino i ostale stvari i da zamenjujete logiku koja je prosto neverovatna.
Vi imate ili nemate većinu. Ne kažem, možda imate većinu za pojedine stvari, dokazali ste da imate 126 kada ste glasali o povredama Poslovnika, bilo je 126 kartica bez LDP i glasali ste o tome da li je povređena ili nije povređena neka odredba Poslovnika, ali ste do sada nesumnjivo javnosti dokazali da nemate većinu za određene stvari koje predlaže Vlada Republike Srbije, a to je zato što ste nekoherentni unutar Vlade, što ne možete da postignete nikakav celovit dogovor o zajedničkom poslu, zato što ste priterani uza zid da radite određene poslove za koje smo konstatovali tokom rasprave o nepoverenju Vladi da su suprotne državnom interesu, što ne kvalifikujem drugačije sem nesposobnošću ili neodabirom dobrih sredstava za vođenje državne politike i za sve ostalo ne radite ništa.
To je vaš rezultat, 29 zakona dugujete od onih koji ste obećali Narodnoj skupštini, a ovamo zamenjujete teze i tvrdite da opozicija opstruiše. Kako opstruiše? Tako što se javljaju po Poslovniku? Tako što govore po amandmanima? Pa, to se svuda u svetu dešava. Vaš problem je što ne date ni opoziciji ni javnosti ni jedan jedini valjani argument kroz veliku zakonodavnu inicijativu od strane Vlade, kroz određene rokove.
Šta hoćete da kažete, rok postoji za budžet. Kakav rok, vi ste ga probili. Hoćete da kažete da je prethodna sednica vođena predugo? Deset dana ste raspravljali o zakonu koji ste na ''krv i nož'' ovde usvojili, praveći mešetarenje razne vrste, odlažući jednom ili dva puta termin sednice za glasanje zbog toga što niste mogli da skupite većinu zbog jednog zakona ili dva. To je vaša slika i prilika i sada hoćete meni da kažete šta je opozicija morala da radi. Opozicija ne mora ništa da radi, morate sve, jer ste preuzeli odgovornost, a ne radite ništa. (Aplauz.)

 Gospodine Vlahoviću, sve je to lepo kada ne biste imali parcijalnu memoriju. Uzgred budi rečeno, bilo je još pitanja nepoverenja Vladi u vreme Vojislava Koštunice, pa se jedan od tih postupaka završio tako što je Tomislav Nikolić povukao predlog, pre nego što je uopšte došlo do glasanja. S druge strane, ako već imate dobru memoriju, imajte je celovitu.
Ono čime se vi hvalite kao demokratskim postupkom pokriveno je drugim nedemokratskim postupcima iste vaše političke stranke čiji ste tada bili član i čiji ste član danas, a to su razna glasanja iz inostranstva, iz Bodruma, oduzimanje 45-46 mandata poslanicima drugih poslaničkih grupa, prevođenje delova političkih stranaka u druge poslaničke klubove da bi vam pomagali u realizaciji vaše vlade, kao što je bio slučaj s Banetom Ivkovićem. I danas postoji nešto podseća na to, ali ne bih ulazio u detalje pošto ih i ne znam dovoljno i ne bih se previše mešao.
Zapravo, ovaj parlament od vremena kada je vaša politička stranka bila predominantna u njemu i vršila vlast maltene sama sa svojim satelitima od 2002. do 2003. godine, to je najcrnje doba srpskog parlamentarizma!
Tada ste imali priliku da na vas vrše pritisak razne evropske institucije uključujući i Savet Evrope i OEBS da bi se sprečili neviđeni skandali koje ste vi produkovali u ovom parlamentu, a da vam ne pričam o svemu ostalom. Sami znate zbog čega je došlo do vanrednih parlamentarnih izbora 2003. godine.
Ne možete vi sa takvim bekgraundom, ne vi lično, pošto ne želim da sumnjam u vas, čak imam i dobro mišljenje o vama, nego se radi o jednoj političkoj stranci kojoj ne možete pribaviti naknadnom pameću demokratski legitimitet iz tog vremena, kad već govorimo o prošlosti. Zbog toga bih vas molio da se toga manemo.
Govorim o sadašnjem trenutku. Sadašnji trenutak je oličen očigledno i neoborivo dokazano potpunom nesposobnošću Vlade Republike Srbije da reaguje na dnevne izazove za korist građana Srbije, pre svega kada je reč o ekonomskoj i socijalnoj sferi, a to je zbog toga što je ova vlada sastavljena na silu, pod pritiskom sa strane da obavi jedan drugi posao, za mene nedržavni, vi ga zovete državnim velikim uspehom, to je naravno sve naopako.
Jednostavno, kada nešto naopako krene pod žestokim pritiscima i kada se formira nešto što je zapravo neprirodni savez, onda to ne može da produkuje ni koherentnost ni dobre dogovore u Vladi i normalno ponašanje.
Ono što smo prethodnih dana videli, to je posledica nekoherentnosti u Vladi Republike Srbije, u vladajućoj većini oko nekih pitanja. Ne tvrdim da je Vlada pala, da je Vlada pala mi bismo drugačije razgovarali, ali Vlada ima ozbiljnih problema. Vladajuća koalicija trpi izuzetno velike probleme zbog kojih će najviše patiti građani Srbije, a ne mi ovde u Skupštini. (Aplauz.)

Hvala vam. Ovo je čist dokaz kako opozicija može biti konstruktivna.

Videvši da ste nenormalno zakasnili sa Predlogom budžeta za narednu godinu, da ste vodili prošlu sednicu sa besmislenom tačkom dnevnog reda, koju ste danas, uz pomoć jedne, do sada opozicione grupe, a sada očigledno deo vladajuće koalicije, izglasali, reč je o Zakonu o uređenju mreže sudova, i to na štetu građana Srbije, suprotno većinskom mišljenju stručne javnosti, i tako što ste terali svoje narodne poslanike, iz vladajuće koalicije, da glasaju za nešto u šta ne veruju, i tako što ste radili sve što je bilo potrebno ne biste li opstruisali rad Narodne skupštine Republike Srbije, a za to optuživali opoziciju, bilo je veoma važno da neko izađe i da vas, makar nečemu, nauči.

Jer, vi očigledno niste spremni ni da prihvatite savet, ali zato bez ikakvog problema prihvatate sve one naopake savete koji dolaze iz one zgrade, odande, od predsednika Republike Srbije, koji vodi i vašu vladu i vas, ali vodi, nažalost, i građane Srbije - u sunovrat.

Ono što smo mi predložili ovde, vrlo je prosto i jednostavno. Sve tačke dnevnog reda, sa pratećim zakonima, koji idu uz budžet Republike Srbije, celishodno je raspraviti u jednom načelnom pretresu da se ne bi gubilo vreme, jer su te tačke dnevnog reda jasno i direktno povezane sa budžetom.

Uzgred rečeno, kada smo mi ovo predložili, već je uveliko bio stigao predloženi dnevni red za ovu sednicu, pa videvši da nikome iz vladajuće koalicije nije palo napamet da predloži spajanje tačaka dnevnog reda, onda smo ovde to mi uradili.

Time dodatno pokazujete svoju neodgovornost, slabost i nesposobnost. To je, zapravo, vaša slika i prilika, nesposobnost vladajuće većine da vodi ovu državu.

U ovom predlogu, koji smo mi podneli, sve tačke koje se logično daju spojiti sa budžetom, spojene su. Jedino su izdvojene dve tačke koje su ponovo predložene da budu razmatrane kao spojene tačke i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Zašto? Iz prostog razloga što postoji jedno pitanje vezano za ova dva zakona, pogotovo za ovaj drugi, koji je od velikog interesa za građane Srbije i vredi ga posebno raspraviti.

Posledica ovih zakona je, praktično, zamrzavanje penzija za sledeću godinu. Radi se o populaciji od 1,7 miliona penzionera u Srbiji, koju u ovom parlamentu od strane vladajuće većine ni na koji način nisu prezentovani. Oni koji tvrde da prezentuju njihove interese, prezentuju interese isključivo svoje, svojih ličnih budžeta, koje su zaslužili, nasledili tako što su prethodno bili direktori raznih preduzeća, fondova i sl. i onda prave jedan mali kružok koji pokušava da laže penzionere Srbije da reprezentuju njihov interes. Inače, to ste vi okupili vladajuću većinu.

Pošto je to tako, mislimo da je neophodno da se u posebnom načelnom pretresu ova dva zakona, doduše zajedno...

(Predsednik: Vreme.)

...jer i tu treba nešto spojiti (završavam), ovo pitanje treba raspraviti. Sve ovo drugo, što smo kasnije videli, od predloga za spajanje tačaka, nije racionalno i, na koncu, suprotno je Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovde ipak treba da se objasne neke stvari, kada je već došlo do ovakvih replika između ove dve grupe poslanika. Istini za volju, DSS jeste imala amandmane na taj Zakon o mreži sudova. Podneli smo toliko amandmana upravo zbog toga što smo smatrali da je taj zakon loš, da je napravljen mimo svih dogovora sa strukom i širom stručnom javnošću, da je izazvao polemike unutar same vladajuće koalicije. Toliki broj amandmana i ove okolnosti ukazuju da je taj zakon trebalo da bude povučen iz procedure, umesto da smo 10 radnih dana izgubili u jalovoj raspravi o njemu.
Zatim, vladajuća koalicija, koja nije htela da povuče jedan jedini zakon koji je ona produkovala, a ostali su, praktično, za ostatak iz ranijeg vremena, valjda radi očuvanja dostojanstva ministarke, ostavila je na silu taj zakon na dnevnom redu ove sednice, a zatim optuživala opoziciju da je ona opstruirala rad parlamenta time što je raspravljala o tom zakonu toliko dana. Mi smo se nadali da će taj zakon biti povučen. To se nije dogodilo. Jedna grupa u vladajućoj koaliciji, za koju je možda i prirodno da se nalazi u vladajućoj koaliciji s obzirom na njihove interese, ili da je neka druga politička konstelacija bila, pretpostavljam da bi ta grupa, a reč je o Poslaničkoj grupi manjina, verovatno podržavala Vladu Republike Srbije.
Ta grupa je očigledno iskazala interes, kao i svi drugi narodni poslanici kojima je stalo do toga da se na ovakav drastičan i grub način ne menja mreža sudova u Srbiji (a svi smo govorili ovde otvoreno i javno u čemu su štetne posledice svega toga), ta grupa je istrajavala u svom zahtevu i pokazala i demonstrirala svima da nije bila spremna da da kvorum za to glasanje, niti je bila spremna da taj zakon prođe.
Ono što treba ljudi ovde da čuju, bez obzira na to kako će se koja poslanička grupa opredeljivati, ja za razliku od prethodnika, bilo koga koji je ovde o tome govorio, neću da govorim nekome šta je trebalo da radi. To je njegova stvar, zaista samo njegova stvar. Ali, istini za volju, mora se znati da smo svi iz opozicije, ako smo to, prisustvovali glasanju i da smo glasali onako kako je to Poslanička grupa manjina htela. I ne samo zato što je to Poslanička grupa manjina, nego zato što se to valjda poklapalo sa onim stavovima koje smo izlagali za vreme rasprave. U tome nije bilo bitnih razlika.
Taj zakon ne bi prošao. Desilo bi se da to bude prvi zakon ove vladajuće koalicije koji ne bi dobio većinu u parlamentu. Čak i samo i pod uslovima da su usvojeni amandmani gospodina Balinta Pastora i ostalih, čak i tada, i da takav zakon da prođe, on bi u potpunosti srušio koncept samog zakona i izvrgao bi ruglu sve ono što je vladajuća koalicija htela.
Čak i tada i pod tim okolnostima, da je postojao neki razlog iza svega toga, on bi se s vremenom razotkrio i onda bismo znali ima li ili nema to veze sa statutom Vojvodine, ima li razgovor o svemu tome veze sa onim nekim dodatnim ucenama koje bi se tražile kada je reč o poziciji Vojvodine u našem društvu budućnosti. Sve bi se to s vremenom otkrilo. Ovako, to ostaje samo za nagađanje.
Dakle, nema potrebe i nikome neću da kažem šta je morao ili nije morao da uradi, to je njegova stvar, on se time legitimiše, ali je vrlo bitno da građani čuju da su ovo činjenice.
I to je sve što sam hteo da kažem. Naravno, da su amandmani DSS-a prihvaćeni, sigurno bi stvar sa ovim bila potpuno drugačija, ali šta vredi, većina odlučuje.

Istina je da smo to predložili zbog javnosti i zbog narodnih poslanika koji dođu u kontakt sa našim predlogom tako što ga čitaju, ali prema Poslovniku, prema članu 94, to mora učiniti predsednik odnosno predstavnik poslaničke grupe pre pretresa, odnosi se na samu sednicu, pa tom prilikom ovaj predlog ponavljam. Dakle, tražim da bude dvostruko vreme za ovu raspravu.
Pored toga, hteo bih da učinim još jedan predlog i mislim da će biti učinjen u najboljoj veri.
Smatram da nije moguće ovu raspravu kvalitetno i dobro voditi, s obzirom na ono što je označeno u samom predlogu predlagača kao formalni, prvi i osnovni formalni osnov pokretanja ovog pitanja nepoverenja Vladi, ukoliko se poslanicima Narodne skupštine ne dostavi kakav pisani dokument koji bi govorio nešto o onih šest tačaka koje su prihvaćene na Savetu bezbednosti, oko čega se lomila u javnosti rasprava svih ovih nedelja i meseci jer je sve to činjeno, svi pregovori su rađeni bez očiju javnosti, a Narodna skupština je prvi put sada došla u situaciju da se suočava sa posledicama nečega o čemu zapravo nikada nije raspravljala.
Uvažavam prisustvo ministara, ono je svakako neophodno i važno za ovu raspravu, ali mislim da bi bilo dobro da poslanici imaju pisani dokument o tome, pa vas molim, najracionalnije bi bilo da se odredi barem sat vremena pauze nakon otvaranja pretresa, da bi se taj dokument podelio, a pretpostavljam da on postoji, kao što postoji sigurno i pismo Borisa Tadića upućeno u ime Vlade Havijeru Solani, da bi se moglo na jednostavniji i elegantniji način voditi ova rasprava, da bi ona bila racionalna i utemeljena na činjenicama. Hvala.

 Dame i gospodo, kao što je već bilo rečeno, odnos vlasti u Srbiji prema KiM, konkretno Vlade Republike Srbije, bio bi sam po sebi potpuno dovoljan razlog da se razgovara o nepoverenju ovoj vladi.
On, naravno, nije jedini razlog. Ima tu još mnogo drugih razloga, ali uvek može da se počne i od ovog razloga, da se lako putem njega, počevši od njega, objasne i ovi drugi razlozi.
Šta je Vlada Republike Srbije uradila, odnosno Boris Tadić, odnosno ne zna se ko od njih, zato što Boris Tadić, predsednik države, često uzima ulogu portparola Vlade Republike Srbije, a često se spolja predstavlja i kao komandant Vlade Republike Srbije. To svi građani u državi vide, ta jedna konfuzija funkcija i uloga koje su u ovom trenutku na sceni neće prestati do kraja mandata ove vlade, do kraja saziva ove Narodne skupštine i tako će to i dalje ostati.
Dakle, komandna palica za vođenje pogrešne državne politike ove vlasti se nalazi u zgradi preko puta nas, a ne u Nemanjinoj. Jer ovi što sede u Nemanjinoj, naravno ima tu još drugih zgrada, ali Nemanjina je centar okupljanja, tu sedi predsednik Vlade Republike Srbije i neki drugi ministri, zapravo predstavlja konglomerat ničega.
Šta je politika Vlade Republike Srbije prema KiM? Sve suprotno onome što je bila državna politika utvrđena do maja ove godine. Usvajanje Euleksa, ideja o tome da se Euleks instalira na teritoriji Srbije potiče od vlasti u državi i to ovu vladu čini sramotnom vladom, a krajnje nesposobnom zbog toga što se očigledno Euleks ovde ispostavlja kao element za određenu vrstu trgovine.
Bilo je neophodno prihvatiti misiju Euleks da dođe na teritoriju KiM, da suštinski sprovede Ahtisarijev plan, jer je to jedini razlog zbog čega je ta misija uopšte od strane Evropskog saveta i Saveta ministara napravljena. Rezon postojanja te misije je u sprovođenju Aneksa 10 Ahtisarijevog plana.
Ideja o tome da se uslovljavaju oni koji odlučuju o rekonfiguraciji misije UN na teritoriji Srbije, nemam pojma, nepristrasnošću misije, idejom da se uvede reč "neutralnost", to vređa i boli više nego bilo šta drugo.
Kako može vlada jedne države da traži međunarodnoj zajednici, onima s kojima pregovara o pitanjima sopstvene teritorije neutralnost u odnosu na sopstvenu teritoriju? O tome smo još ranije govorili.
Ljudi, to je sramota. Ne postoji ni jedan jedini argument, misija koja potiče iz Rezolucije 1244 SB, koja, nadam se, još uvek važi, ne može biti statusno neutralna. Ta misija mora biti jasno opredeljena da štiti teritorijalni integritet Republike Srbije, jer tamo tako piše.
One države članice EU koje su priznale nezavisnost KiM, svi argumenti, od Milibanda do drugih ministara spoljnih poslova EU, sastojali su se u tome da su Albanci na KiM proglasili nezavisnost u skladu sa Rezolucije 1244.
Dovoljno je da čitate šta govore. Onda su oni rekli da su priznali tu nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244. S kim se mi tu nadgornjavamo i na koji način vodimo politiku?
Najbolji dokaz da ovo nije dobro, odnosno razlog zbog čega ovo nije dobro što se radi jeste nedostatak jedinstvenog stava, jedinstvene državne politike.
Samo je jedinstvena državna politika mogla da napravi pomak u odnosima. On nije garantovan, jer smo se nalazili u teškoj situaciji, ali ovim što ste vi uradili garantovan je potpuni neuspeh.
Ako ste mislili da ćete prevariti EU time što ćete ući, navodno, prilježno i snishodljivo u proces evropskih integracija koji podrazumeva na koncu, a to ćete svi videti, odricanje od dela teritorije države, prevarili ste se, jer njima ne pada na pamet da zagrizu navodnu udicu koju ste im vi bacili, ako je to bila vaša ideja. Tumačim vas krajnje benevolentno, tumačim da ste hteli dobro, a uradili pogrešno. Drugi izraz ovde neću upotrebljavati.
Ako je bila, ipak, u pitanju trgovina, ako ste hteli da kažete da 15% teritorije Srbije nije bitno, a da preživi 85% teritorije Srbije i oni koji na tom delu teritorije Srbije žive, da se njima da boljitak, što je, po meni, krajnje nemoralno, ali ajde da diskutujemo i o toj nemoralnoj kategoriji, da vidimo kakva je tu trgovina u pitanju.
Znate li šta je do sada rezultat te vaše trgovine? Ne pričam vama, vi znate, nego građanima koji ovo gledaju: nula. Vi za to niste dobili ništa u trgovini.
A u onom delu u kojem je trebalo da budete makar malo sposobni da zaštitite svakodnevne interese građana Srbije, pokazujete se kao najnesposobnija Vlada Republike Srbije ikada.
Niste bili u stanju da odgovorite izazovima nečega što je kucalo na vrata Evrope do pre neki mesec, a bilo je jasno svima da će zakucati na vrata Balkana, uključujući i Srbiju, u pitanju je svetska ekonomska i finansijska svetska kriza.
Vi ste se sprdali na račun poslanika opozicije, konkretno DSS, kada smo predlagali mere Narodnoj skupštini Republike Srbije, uključujući i zakone koji treba da spreče negativne efekte i govorili ste nam da širimo paniku.
To je ono što ste vi radili. Za to vreme, premijer Cvetković, u razgovoru koji smo s njim obavili, rekao nam je da je pitanje mera ekonomske politike pitanje relativne tajne do usvajanja budžeta Republike Srbije. To nam je čovek rekao u oči.
Ono što nije bila tajna, sa čime ste potpuno slobodno i jasno izašli pred građane Srbije, bile su izjave tipa: recimo, ministra Milosavljevića, da je najvažnija fora da bi se zaštitili od nasrtaja svetske finansijske ekonomske krize da prestanemo kupovanje bele tehnike. Ljudi moji, moj šporet u kući je star 15 godina i već su dve ringle prestale da rade. Šta mi predlažete?
Zatim, imamo predlog gospodina Dulića da zatvaramo prozore, gasimo svetla, pokrivamo šerpe poklopcima, jer ćemo tako doprineti ukupnoj uštedi i na taj način ćemo rešiti sve naše probleme. Imamo predlog iz Ministarstva za rad i zapošljavanje da uvozimo žene. To ste svi čuli. To je isto genijalan predlog. Imamo predlog ministra Ljajića, javno rečeno, mada se on posle vadio da je nešto drugo hteo da kaže, da se šalju inspekcije rada u sva ona preduzeća koja otpuštaju zaposlene.
Pazite kakva je to poruka ljudima koji treba da budu nosioci budžetskog finansiranja kroz poreze koje plaćaju Republici Srbiji, da budu nosioci privrednog rasta u Srbiji sutra. Nije njihov odnos prema zaposlenima kategorija koja je vezana za poslodavce, nego za ukupnu ekonomsku klimu, za koju je odgovorna Vlada Republike Srbije. Treba da vas bude sramota zbog toga.
Vi niste ljudi sposobni da vladate. Kakvu ste vi trgovinu hteli da izvedete, kakvu ste vi računicu u svemu ovome pravili, kada ste s bilo kim iz EU i SAD dogovarali ovaj kurcšlus sa Euleksom, ovo suštinsko odricanje od dela teritorije? Šta je ono što je vama bilo za to obećano? To nećemo nikada saznati, ali ćemo se lako podsetiti šta ste vi obećavali građanima Srbije. Vi ste im rekli da nam sledi izgradnja mreža autoputeva koja upošljava 50 hiljada ljudi. Rekli ste da će biti gasnog sporazuma s Rusijom, pravite papazjaniju unutar Vlade Republike Srbije, koja umalo što vam ne padne ovih dana, ne zbog toga što smo mi pokrenuli priču o nepoverenju Vladi, nego zbog toga što je neko smislio genijalnu foru, verovatno tako što je bio podstaknut od strane nekoga iz inostranstva, da maltretira drugu ugovornu stranu - Rusiju, u ovom slučaju, koja je ugovorna strana sa državom Srbijom u jednom velikom sporazumu, relativizujući čitavu priču na odnos između preduzeća i čist trgovinski odnos. To je ono što je na delu ovde.
Penzije, socijalna odgovornost, o tome je gospodin Mirko Cvetković u svom ekspozeu govorio. Gde je tu socijalna odgovornost, gde je tu ravnomerna raspoređenost pitanja socijalne odgovornosti? Pregovara se samo s jednom socijalnom grupom koja je, nažalost, kod nas socijalna grupa, to su penzioneri, i to ne s penzionerima i njihovim predstavnicima, nego sa političkom partijom koja je umislila da predstavlja penzionere u Srbiji, koji su sve bivši direktori raznih preduzeća i, što je najgore, vezani za taj isti penzioni fond koji je razvaljivan godinama.
S njima je postignut dogovor o tome da se penzije povećaju, pa se onda to ne može ispuniti, pa se onda maže i laže MMF, pa se onda pravi budžet kao mera ekonomske politike, pa se ispostavlja da će budžet biti, o čemu ćemo govoriti narednih dana, mera ekonomskog sloma u Srbiji. Ono što ste tamo predložili ne može ni jedna država da izdrži, a sve će pasti na teret građana Srbije.
Ako se uzme s jedne strane, mora se dati nekoj drugoj strani. Ako se daje nekoj drugoj strani, očigledno će neko ostati bez novca. Nije to vreća bez dna. Neće teret vaše loše ekonomske politike snositi premijer Mađarske, Austrije, Italije, ni Crne Gore, ni Bosne i Hercegovine, nego će snositi građani Srbije, a ove zemlje koje sam vam naveo, otprilike su zemlje s kojima imamo najbolju do sada zabeleženu spoljnotrgovinsku saradnju. One su sve u problemu, a mi ćemo biti u problemu jer ne znamo da se postavimo u ovoj situaciji.
Zahvaljujem, biće prilike da o ovome govorim i u mom narednom javljanju. Hvala vam.

Ovde se povređuje član 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Ne postoje govornici u Narodnoj skupštini koji su prvog i drugog reda. To je pre svega povreda predsedavajućeg koja je učinjena još pre nekih sat vremena, na tome se očigledno i dalje insistira.
Da me ne biste razumeli pogrešno, diskusija koja je vođena između predstavnika predlagača i ovde prisutnih ministara, po meni je dobra da se čuje i dobro je da su išli jedan za drugim i izlagali argumente, jer je to zapravo ono što mi želimo.
Nikome ne pada na pamet, niti je potrebno da predsedavajući brani pre svega grupu predlagača od procedure kojom se taj predlog raspravlja i radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Niko od nas to neće, zbog nas samih, da povredi. Neki put se izađe iz okvira, ali vidite recimo šta mi sve ovde možemo da čujemo.
Mi čujemo, recimo, od ministara koji dan-danas, a o nepoverenju Vladi je reč ovde, raspravljaju na način koji vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Jedan od ministara izađe i kaže šta po njemu jeste samo i isključivo predmet ove rasprave. Naravno da je formalni podsticaj za ovu raspravu ono što ste uradili sa Euleksom, ono što ste vodili pogrešnu državnu politiku i napravili čitav cirkus kada je reč o pokušaju da se odbrani teritorijalni integritet države.
Ali, ono što ste time hteli, to su ljudi prevideli, da izbegnete navođenjem na način u ovom pecanju na diskusiju izbegli ste da se govori o drugom delu priče koji će vas svakako sustići, a to je da zbog trgovine koju pravite, a za koju niste dobili ništa, jer je sve vrlo jasno rečeno ovde, vi od panike ne stižete da obavite ni jedan drugi državni posao.
Ova vlada ništa ne radi šest meseci. Ova vlada nije u stanju da pošalje Narodnoj skupštini onoliko zakona koliko je pretila pre šest meseci da bi obasula Narodnu skupštinu zakonskim predlozima. Ova vlada krije mere od narodnih poslanika koje će preduzeti da zaštiti ovu državu od udara ekonomske krize, a ne krije razne papazjanije i gluposti kao što su frižideri, šporeti, koje ne smemo da kupujemo i slično.
Šta još krijete? Što se videlo iz prethodne diskusije koju je profesor Slobodan Samardžić jako dobro vodio s vama, krijete kapitalnu stvar, pobegli ste u diskusiju gde mislite da možete da se sakrijete. Krijete kapitalnu stvar.
Argumentacija profesora Slobodana Samardžića bi imala pun smisao i ima pun smisao, ali bi bila jasno potkrepljena dokazima koje vi želite da ovde izbegnete.
Dajte nam na sto dokument sa šest uslova, odnosno sa šest tačaka, dajte nam izveštaj Ban Ki Muna preveden, dajte nam Predsedničko saopštenje, iz kojih jasno proističe sve ono o čemu mi govorimo, pa će onda svima biti jasno. S jedne strane imate praznu priču, a sa druge strane imate nešto što je potkrepljeno argumentima. Vi od toga hoćete da pobegnete. Pa, mi smo to na početku ove rasprave tražili od vas i vi ste to prenebregli. (Predsednik: Vreme.) Hvala vam.

 Gospodine Đeliću, pa gde vi, čoveče, živite? O čemu vi pričate nama? Šta ste vi za ovih 16 minuta napričali, to bog sveti zna. Ni vi ne znate šta ste izgovorili.
Znate, vaš govor kada smo imali usvajanje SSP-a, kada smo ratifikovali SSP, tada je bio za nijansu slabiji od ovoga. Ovo vam je zaista vrhunac. Dakle, ovakvu kamaru svačega niko ovde skoro nije izgovorio. Pazite, to apsolutno vređa dostojanstvo narodnih poslanika.
Hajde samo jednu stvar da vam izdvojim. Vi govorite o jednostranoj primeni SSP-a, pa to navodite kao kumulativni razlog zbog čega treba neko vas da podrži u celoj ovoj priči. Znate li vi šta time postižete?
Vi praktično činite štetu državi na strani prihoda koju ste prvo probali da nadoknadite na taj način što ste tražili od MMF-a da vam odobri povećanje PDV-a. Rekli su - ne može, onda ste se setili akciza, tu su vam rekli - može, hajde na alkohol, hajde na cigarete, hajde na šta god hoćete i onda dođu na red naftni derivati.
Onda se taj budžet javlja kao inflatorni. On se javlja kao inflatorna ekonomska mera, negativna ekonomska mera politike. Vi pričate da je to nešto pozitivno. Hoće li to da plati ta Austrija? Hoće li to da plati ta Švedska? Neće, nego će da plate građani Srbije iz svog džepa, što vas verovatno ne zanima ni najmanje.
Ovo drugo što ste ispričali, rado bih vam replicirao, ali to čovek ne može da poveže šta ste vi izgovorili. Hajte, molim vas, ponovo se javite, vrlo bih rad bio da vas čujem još 16 minuta, da vidimo. Molim vas, ljudi, da nas zaštitite od tiranije ministara i potpredsednika Vlade, koji ovde drže verbalnu tiradu kakva se ne može zamisliti. U jednom trenutku ovakvih stvari mora da bude dosta. Ako hoćete da budete cirkuzanti, idite na neko drugo mesto, nemojte to da radite ovde.

Hvala, po članu 104. Ono što vređa dostojanstvo ovog doma je upravo ovo povlačenje iz procedure, sa ove sednice, Predloga zakona o udruženjima. Vidite, za razliku od ovih argumenata koje smo ovde čuli, ja ću vam dati neke druge, za koje mislim da bi bili manje uvredljivi za sve nas i, čak, svima nama koristili.
U novu sednicu Narodne skupštine vi iz vladajuće koalicije stavili ste sve i svašta, svesni ili nesvesni koliko ta sednica može trajati, s obzirom na one zakone koji su za nju predloženi. Imali smo zakon kojim se uređuje teritorija sudova, koji je izazvao neverovatnu polemiku u javnosti i polemiku u Narodnoj skupštini koja nam je, po nekom mom računu, odnela osam dana usled bavljenja tim zakonom.
Ako je vladajuća koalicija smislila da treba nešto povući iz procedure kako bi ubrzala rad Narodne skupštine i došla do nekih drugih tačaka i nekih drugih sednica koje su, prema proceni vladajuće koalicije, bile značajnije u ovom trenutku, trebalo je iz procedure povući taj zakon, zakon koji će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine.
A sada se iz procedure povlači Predlog zakona o udruženjima, koji je, između ostalih zakona, jedan od ključnih uslova za koje smo se obavezali pred Savetom Evrope da ispunimo, kao svoju obavezu. Taj zakon čeka od 2001. godine. Prošli put nije bio usvojen iz objektivnih razloga, jer su bili raspisani izbori. Ne postoji ni jedan jedini razlog za povlačenje ovog zakona iz procedure. Time vi dokazujete da, zapravo, i ne razumete šta su prioriteti u radu.
Neverovatna je stvar da nam dva ili tri puta Monitoring misija Saveta Evrope, kako misija Komiteta ministara, tako i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukazuju na ovaj propust. Prilikom poslednjeg sastanka sa gospodinom Grosom i Gerencom, koji su bili predstavnici Monitoring misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koliko znam, svi zajedno, pa i mi koji smo sad u opoziciji, obećali smo da će ovaj zakon biti u najkraćem roku usvojen. Obećali smo, čak, da će to biti do kraja godine.
Nikome se nismo obavezali, sem vi sami sebi, da usvojite onaj zakon o kome govori niz paketa pravosudnih zakona, za koje je bilo najobjektivnije i najrazložnije da se povuče iz procedure i da se na taj način dobije dodatno vreme od osam radnih dana.
Kada ste već u takvoj panici i gužvi, trebalo bi da pomislite na to da ste 45 dana u vreme leta izgubili ni na šta, da gubite vreme u Vladi Republike Srbije svakog dana jer 28 ili 29 zakona koje ste obećali da će ovde doći do sredine jeseni kako bi bili na agendi Narodne skupštine, nisu ni pošli iz Vlade Republike Srbije.
Ako je tačno da je parlament mesto na kome se razgovara, i o predlozima zakona ali i o politici, gde sede poslanici opozicije i vlasti, gde je normalno da se započne nekakva rasprava i da se čuju različite polemike, što odnosi određeno vreme, prosto pitam - kakvu vi to opoziciju jedni drugima predstavljate u Vladi Republike Srbije da ne možete da obavite svoj posao?
U vreme prve vlade Vojislava Koštunice, Vlada Republike Srbije je obasipala Narodnu skupštinu predlozima zakona, sa tačnom agendom, a vi je nemate. Ovo što ste danas uradili je, apsolutno, skandal.

Reklamiram povredu člana 27, koji se odnosi na vođenje sednice Narodne skupštine.
Dan za glasanje možete odrediti samo u okviru sednice koja je u toku. Ne morate ga odrediti istog dana kada se završi rasprava u pojedinostima po poslednjoj tački dnevnog reda, to je jedino što ne morate, ali ne možete započeti drugu sednicu dok niste okončali sednicu koja je bila u toku.
Ne postoji takva vrsta kreativnog tumačenja Poslovnika, niti je to u vreme kada je u vladajućoj koaliciji bila DSS ikada rađeno.
To bi bilo nešto sasvim novo. Uradili ste vi to, ili ste probali da uradite, za vreme ove vaše koalicije, ali znate, nečemu uvek ima kraja. Ne može tako da se radi do beskonačnosti.
(Predsednik: Gospodine Aligrudiću, zaista se izvinjavam...)
Dozvolite da objasnim u čemu se povreda Poslovnika s vaše strane sastoji, pa posle toga vi meni objasnite.
(Predsednik: Dobro, mislila sam da će odgovor da vas zadovolji, da možda neće biti potrebe...Prosto sam htela da kažem da ću vas do kraja ove sednice obavestiti. Planirala sam da se dogovorimo svi mi skupa, ali evo, sada vam kažem, do kraja ove sednice, znači, verovatno do kraja današnjeg radnog dana, pretpostavljam da ćemo danas ovu sednicu završiti, imaćete obaveštenje o Danu za glasanje i to je apsolutno u skladu sa ovim o čemu vi govorite i u skladu sa članom 85. stavom 3. našeg Poslovnika.)
U redu, hvala vam na tome. Znači, imam na ovo vreme još dodatnih 35 sekundi, koje ste mi vi sada oduzeli.
Dakle, vi ste maločas rekli da je ideja da se glasa nakon sednice koja bi se održala o poverenju Vladi. To nije moguće, po Poslovniku. Ne vidim koji vas razlozi navode da vi, recimo danas, po okončanju ove sednice, ne glasate. Koji bi to bili razlozi?
Ako kažete da nemate 126 poslanika za glasanje, to mogu da shvatim, ali ne mogu da shvatim, pošto ste vi hteli da radite i subotom i noću ne biste li što pre došli do Dana za glasanje, puštali po medijima priče o tome da se odluke o pasošima neće, bože moj, usvojiti, kako će građani ostati bez prilike da putuju i slične gluposti... To se pričalo, to se povlačilo po medijima, zato što ste to vi organizovali da biste vodili hajku protiv opozicije.
Danas konstatujemo, očigledno, iz vaše izjave, da vi nemate 126 poslanika da glasate onoga dana kada vam se ostvaruje prilika da to činite. Evo, mi ćemo dati doprinos tome, momentalno. Govorićemo o amandmanima nužno malo, koliko je potrebno da se razume šta se amandmanom htelo, da bismo dobili što više vremena. Izvolite, danas izglasajte zakone koji su na dnevnom redu ove sednice.
Uradite to. Ako to ne budete uradili, šta to znači? Da nemate većinu? Da je pala Vlada? Kako ćete onda u subotu to da izglasate? Kako ćete u ponedeljak to da izglasate? Pa, vi ste hteli, vi ste naumili da glasate što pre. Evo, danas vam se daje prilika da što pre glasate. Izvolite, uradite to. Šta vas sprečava?
Imate li 126 ili nemate? Ako nemate 126 poslanika, recite to otvoreno, pa da svi znaju. Nemojte nama da spočitavate probleme u Narodnoj skupštini, nemojte da izmišljate (ne vi lično, ne obraćam se vama, govorim vladajućoj koaliciji) razloge po medijima zbog čega će građani Srbije, navodno zbog delovanja opozicije, da pate.
Neće da pate ništa, nijednog sekunda, nijednog trenutka. Izvolite, izglasajte sve što imate danas. Uradite to.
Kakav je to način da izmišljate neka nova pravila, da započne sledeća sednica sutra u 10.00 sati, koja je, inače, uzgred rečeno, bila ranije zakazana, pa da onda, navodno nakon te sednice, obavite glasanje za sednicu koja je protekla? To nema nigde. Ne postoji ta mogućnost ni po našem poslovniku. Ta kreativna tumačenja, kao i kreativna tumačenja člana 85, o čemu smo više sa gospođom Čomić nego sa vama razgovarali do sada, to je prosto neverovatno i teško da ćemo to dopustiti.
Ovo sam vam sada rekao i ne verujem da ću se više javljati po Poslovniku, niti bilo ko od nas, da vam na ovo skrenemo pažnju. U svakom slučaju, radite kako hoćete, ali vodite računa da ovo ljudi gledaju i vodite računa da se ponašate u skladu sa Poslovnikom, a mi ćemo povesti računa o tome da ničiji interes ovde ne bude ugrožen i oštećen, pa izvolite.

Član 99. Naime, kompetentni pravnici koji su vas u to uveravali verovatno su imali u vidu jedan ili dva presedana koja su se desila od 2004. godine naovamo. To može i da ne bude sporno. Pa čak i ako je tada neko pogrešio, neka to bude i moja politička stranka, to ne znači da se ista greška mora u nedogled ponavljati.
Ovo je definitivno suprotno članu 99. Poslovnika. Sednica se okončava odlučivanjem. Možda se može i prekinuti, ali nigde u Poslovniku nemate mogućnost prekida sednice da biste umetnuli neku drugu. Postoji mogućnost da se budžet stavi na sednicu, u Poslovniku su tačno navedeni izuzeci kada i šta se može umetnuti, računajući kadrovska pitanja itd.
Nemate ovu mogućnost. Spor oko toga je li to nekad bilo ili nije, potpuno je passé. Ne možemo ustanovljavati pravilo od nečega što je bio presedan, jer mi ne radimo po precedentnom pravu, nego radimo po Poslovniku Narodne skupštine.
Izvinite, molim vas. Vi možete, kao većina, uraditi ono što vam je drago i mi tu ništa ne možemo da uradimo, ali ne možete tvrditi da je to u redu. Jednostavno, ne postoje tumačenja Poslovnika na osnovu kojih se ovo može smatrati ispravnim potezom.
Jednostavno, bilo bi moguće završiti ovu sednicu odlučivanjem, tako stoji u Poslovniku, tako stoji u članu 99, a sve ostalo nisu argumenti iz Poslovnika. Uostalom, to mogu biti argumenti političke prirode, pa o tome možemo raspravljati letnji dan do podne, ali ovo definitivno nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

 Amandman na član 1. gospodina Buhe na najlepši mogući način otvara priču o tome kako Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo, kako se oni zapravo ponašaju krajnje besmisleno, neodgovorno kada je reč o građanima Srbije i kada je reč o radu ove Narodne skupštine, o poštovanju, odnosno nepoštovanju narodnih poslanika.
Vi znate da je DSS pre, već više od dva meseca, podnela predlog o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, a iz istih razloga zbog kojih je i ovaj predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije nama podnela.
Da je istina ono što vladajuća koalicija priča o tome da je neophodno što brže završiti stvar sa predlozima zakona koji su od značaja za život građana, koji su u funkciji borbe protiv ekonomske krize itd, ne bi nam Vlada Republike Srbije ovo priređivala, nego bi još pre dva meseca, umesto da pošalje negativan odgovor na Predlog zakona DSS-a, ono što misli da u tom zakonu treba dopuniti, dopunila amandmanima, a mi bismo pre dva meseca imali usvojen zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. To je ono što treba danas reći, pa kada se setimo subotnje rasprave o tome da li raditi subotom i nedeljom ili ne, da li se time blokira rad Narodne skupštine ili ne, da li je Narodna skupština crna rupa ili neko drugi, evo vam odgovor na to pitanje.
Crna rupa je Vlada Republike Srbije koja ne može da dostavi Narodnoj skupštini potreban set zakona kako za evropsko pridruživanje, tako i onih suštinskih zakona koji su neophodni da država, odnosno građani Srbije odbrane sebe od ugroženosti, kao što je slučaj sa svetskom ekonomskom krizom.
Dakle, mi više od dva meseca nakon podnošenja kvalitetnog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita danas još uvek raspravljamo o amandmanima na Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita koji je podnela Vlada Republike Srbije. Amandman gospodina Buhe, na član 1. dokazuje da ovaj predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije podnela, ne da nije bolji od Predloga zakona koji je podnela DSS još pre dva meseca i koji je već davno trebalo da bude usvojen u Narodnoj skupštini, nego je kudikamo gori.
Već je bilo reči o tome šta govori član 84. Ustava Republike Srbije koji kaže da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Tržište u ovom smislu je širok pojam. U stavu 2. se kaže: ''Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.'' Stav 3. kaže:''Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.'' I, onda, izjednačava strana pravna lica sa domaćim na tržištu.
Vi u osnovnom tekstu Zakonu o osiguranju depozita, koji važi, u članu 2. imate određivanje značaja pojedinih pojmova. Kada se pogleda šta su sve značenja pojedinih pojmova, nigde se u njima ne nalazi određivanje pojma malog, srednjeg i velikog pravnog lica. Gde to ima? To ima u Zakonu o računovodstvu i reviziji u članu 7. koji govori o razvrstavanju pravnih lica. Tu se, naravno, govori o malim, srednjim i velikim pravnim licima.
Ako predlažete zakon, vi iz Vlade Republike Srbije, i hoćete da uvedete novu kategoriju, poseban zakon, znači, ovde se ne radi o Zakonu o računovodstvu i reviziji, već se radi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, vi morate objasniti pojmove koje uvodite. Jer, ukoliko ne objasnite pojmove koje uvodite u konkretan zakonski predlog, oni ostaju kao jedna vrsta nakarade u ovom tekstu koji nema nikakvog značenja, potpuno se suprotstavlja i onom značenju koje daju drugi zakoni koji govore o pojmu pravnog lica i preduzeća, dakle, čak se i tim pojmovima ovaj predlog zakona suprotstavlja.
Tako ne može da se piše zakon, to nema nikakvog smisla i samo po sebi nema nikakvog unutrašnjeg značaja. Ne možemo se povezivati pojmovno sa drugim zakonom ukoliko izričito u predlogu zakona pojmovi nisu određeni na adekvatan način. Ovo što ste vi napisali ne znači ništa, to je prvo i osnovno.
Drugo, ako određene subjekte delimo na mala, velika i srednja pravna lica, ako pravna lica kao subjekte delimo, pri tom, ne mislimo samo na preduzeća ili mislimo na preduzeća, morate se opredeliti na šta mislite kada govorite o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kada u članu 1. uvodite ovu kategoriju. To iz ovoga što ste vi napisali, iz teksta celog osnovnog zakona koji se menja ovim predlogom zakona, nije jasno.
Ovako ne može da se piše zakon. Ovo što ste vi napisali, zaista, nema nikakvog smisla i jedino što je moguće ovde uraditi jeste ili da se izbriše član 1. ili da se izmeni član 1. na način kako je to predložio gospodin Milorad Buha, da se uvede pojam pravnog lica, pa onda da vidimo. A, ako vas brine da li postoje osnovi za osiguranje depozita, tzv. velikih pravnih lica, onda ta briga prestaje istog trenutka kada se usvoji predloženi amandman, jer on ne deli pravna lica na velika, srednja i mala, nego govori o pravnim licima.
I onda se postavlja opredeljenje – da li mi štitimo osiguranjem depozita i pravna lica ili ne, da li štitimo samo fizička lica, to je onda pitanje o kome možemo raspravljati.
Uvoditi kategorije iz Zakona o računovodstvu i reviziji u ovaj zakon bez ikakvog dodatnog objašnjenja u tekstu Predloga zakona, ne samo da je pravno nekorektno, nego unosi dodatnu konfuziju i upućuje na to da se na potpuno nejednak način tretiraju pravni subjekti u ovom društvu, suprotno Ustavu Republike Srbije. Hvala.

Ovo pitanje koje je maločas gospodin Batić pomenuo je jako značajno, ali bih jako voleo, radi poštovanja dostojanstva ovog doma, da narodni poslanici prate šta je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, jer je na dnevnom redu ove sednice upravo to pitanje i očekuje se produženje roka za izdavanje novih putnih isprava kako ove stare ne bi prestale da važe do 31.12, što će svakako biti urađeno i tu ne treba imati nikakvih bojazni. Ali, ovo me podsetilo na nešto drugo.
Podsetilo me je na to da očigledno Vlada Republike Srbije ne može da nađe rešenje za probleme koji su je snašli, da ne postoji nikakvo opravdanje što se od maja meseca ove godine do danas ovaj proces drži zakočenim, da postoje različita opravdanja koja smo čuli od Ministarstva unutrašnjih poslova kada je reč o tome da se ovaj proces nije mogao obaviti u roku kako je to bilo predviđeno i ona su uglavnom vezana za ono za šta je kriva štamparija, a štamparija pripada Narodnoj banci Srbije. I tako to sve uglavnom ide u nedogled.
Ne nalazim, kao ni moj prethodnik, reči opravdanja za tako nešto. Što se toga tiče, to treba da bude učinjeno. Kad se ticalo DSS i naših poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, mi smo svojevremeno napravili sve preduslove da se ovo završi. Nema nikakvih razloga da se za ovo čeka, a ono što građani Srbije treba da znaju, a trebalo bi da znaju i svi naši poslanici koji se javljaju za reč, bilo po Poslovniku ili na drugi način, šta se nalazi na dnevnom redu i kad može biti završeno. Prema tome, ova stvar oko produženja roka važenja pasoša je sigurno gotova, svakako pre kraja godine, daleko pre tog termina i u tom smislu ne bi trebalo biti nikakvih bojazni.
Ne znam, zapravo, šta je cilj ovog javljanja. Da li je cilj da se unese uznemirenje među građane, da tako nešto neće biti gotovo, kao što se dešava da čujemo, recimo, juče u vestima na B92. Celu noć guslaju o tome, čak su jedan čitav prilog napravili gde su se javljali građani, odnosno reporter presreće građane na ulici i pita – šta će biti ukoliko vam propadnu pasoši 31.12, odnosno 1. januara? Mislim da se ta kampanja vuče od strane vladajuće koalicije.
Mislim da ste, gospodine Batiću, vi, što već svi znaju, deo te koalicije i da upravo ovo vi radite a ne bilo ko od pripadnika DSS ili nekih drugih ovde u Skupštini, da biste potpirivali strah. Kao, navodno, opozicija prava neki problem građanima Srbije pa se neće, navodno, usvojiti zakon kojim bi se produžilo važenje pasoša itd, što je, naravno, netačno. Toga će biti i ja vam odgovorno tvrdim da će, barem što se nas tiče, do toga doći.
Ali vladajuća koalicija, gospodine Batiću, treba da odgovori na pitanje – kako je moguće da do danas nisu predložili onih 50 zakona u Vladi Republike Srbije koje su obećali da će biti predloženi ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... do kraja godine, kako je to moguće, a tamo nema nikakve opozicije koja bi im skakala i javljala se za replike, po Poslovniku i tome slično? Oni tamo ništa ne rade, to je suština priče. Nije stvar opozicije ... (Isključen mikrofon.)

Gospodine Batiću, nije neobično da se bilo ko od nas javi da bude portparol vladajuće koalicije, kad su oni –''ni kme, ni be''. Šta god da ih pitamo, oni ni na šta ne odgovaraju. Postavljamo im pitanje šta je sa izvršenjem, kad je reč o Trezoru, budžeta za prošlu godinu i nema odgovora na pitanje.
Postavljamo im tri ili četiri pitanja iz te oblasti, da bismo se lakše pripremi za rad po budžetu, ili lakše pripremili amandmane i nema odgovora na ta pitanja.
Šta god da ih pitamo ne postoji odgovor. Ovo što ste vi sada pitali neće naići ni na kakav odgovor, prosto zbog toga što ljudi nisu tako nastrojeni, oni nemaju odgovor ni na kakva pitanja.
Naravno, niko nije njihov portparol, ali neki put čovek prosto oseća potrebu da izađe i da kaže nešto u njihovo ime, pa istine radi, reda radi, da ne bi ostalo neodgovoreno jer oni ni za to nisu sposobni, a kamoli za bilo šta drugo.
Čisto da ne bi bilo između vas i mene nesporazuma, inače, što se tiče ovoga što vi pitate, nemam ništa protiv, možete ceo dan, nije problem.

Osnov mog javljanja su čl. 27. i 85. jer ste po članu 27, predsednice, u obavezi da se starate o primeni ovog poslovnika i da pri tom poštujete zakone ove države.
Dakle, kad je reč o članu 85, od svih ovih stavova koje je citirao gospodin Todorović pre svega me interesuje ovaj stav 4. Još jednom ću ga pročitati: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima".
Izvinite, gospođo predsednice, smatram da ne postoje nikakvi opravdani razlozi da se radi danas, za vikend, subotom. Radni dani su, pre svega, utorak, sreda i četvrtak; prva linija izuzetka su ponedeljak i petak, na šta smo naravno pristali, čak smo pristali da ne date nikakve ni opravdane razloge da bismo radili ponedeljkom i petkom, smatrajući da je više nego očigledno da je potrebno za Skupštinu da radi i tim danima, pristali smo da produžavate radno vreme posle 18.00 časova bilo kojeg od radnih dana, čak ne slušajući niti mareći za bilo kakvo iznošenje opravdanih razloga da bi to bio slučaj. Međutim, kada pređete tu granicu, kada ne postoje opravdani razlozi da radite subotom, onda moramo reći nešto o tome.
Naime, nama se čini da je ovde u pitanju jedno zamešateljstvo. Vlada Republike Srbije nema kapacitet da završi skoro nijedan posao. U pitanju su tektonski poremećaji unutar Vlade oko ključnih stvari, kao što je, recimo, zaključenje ugovora sa Rusijom o naftnom sporazumu, kao što su druge stvari, kao što je nemogućnost ispunjenja određenih obećanja, nemogućnost da se suočite sa posledicama ekonomske krize.
Imamo situaciju da od pedesetak zakona, koji je trebalo da su do sada već stigli u Skupštinu kako bi se raspravili do kraja godine, nije stiglo ni 15, onih zakona koji su neophodni za proces pridruživanja EU.
Kad sve to saberemo, mi imamo jednu neaktivnu vladu koja je, zapravo, crna rupa, za razliku od ove Narodne skupštine, i umesto da nam vladajuća koalicija pokaže agendu u kojoj postoje precizni rokovi, u kojoj postoji određena dinamika za koju bi se ova Narodna skupština vezala, a na osnovu koje bismo mi mogli da sednemo i dogovorimo se, ono što se inače retko opozicija dogovara s vlašću, oko dinamike rada Narodne skupštine u interesu građana, mi to sve sa strane vladajuće koalicije nemamo, nemamo od strane Vlade Republike Srbije.
S druge strane, kada je u toku jedna sednica koja je zaglavila, a pre svega, u ovom slučaju, zbog jednog zakona koji je potpuno nenormalan, to je ovaj zakon o mreži sudova u Srbiji, protiv koga je ustala čitava Srbija, uključujući čak i one koji podržavaju vladajuću koaliciju, čak i poslanike vladajuće koalicije, onda se odjednom izmišlja subota, rad noću i sve ostalo. Ljudi, to nije korektno.
Mislim da bismo morali da se dogovorimo oko nekih prioriteta i mislim da bi trebalo zaista da sednemo, prvi put jer dosad tako nismo radili, sa ozbiljnom agendom na našim sastancima, da vidimo šta tu ima da se radi, koji su rokovi, šta kad ističe itd. Sa MMF je sporazum napravljen da Predlog budžeta bude dovoljan za realizaciju tog sporazuma od 15. decembra. Tu ne teku nikakvi rokovi i nemojte da plašite građane Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. DSS ništa neće uraditi u ovom parlamentu, verujem ni drugi poslanici opozicije, da bilo kog građanina Srbije liši bilo kakvog očekivanog prava koje proističe iz rada ovog parlamenta, ni kada je reč o pasošima, ni kada je reč o isterivanju drugih prava. Nikada se to neće desiti jer mi brinemo o njihovim interesima. Problem je u tome što oni moraju da saznaju da nerad Vlade govori o tome da vi ne brinete o njihovim interesima.