Meni bi bilo drago, gospodine Borko, da je to sve tako, ne sumnjam, to sam rekao neki put kada je konkretno taj izveštaj u pitanju, ali mnogo smo se pribojavali i pribojavamo se od ranijih iskustava da i to nešto ne ispadne drugačije, pa da bude u elementima neke kosovske državnosti, pa da onda mi teško možemo da povratimo Kosovo i da ga zadržimo onako kako se vi zalažete.
Ali dobro, nekim svojim aktivnostima, takozvana država Kosovo u suzbijanju kriminala na Kosovu i Metohiji, kriminalcima smatra one Srbe koji ne plaćaju kosovsku carinu i kriminalcima Srbe koji se žestoko bore za očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije i prete njihovim hapšenjem.
Postavio sam vam to pitanje kada ste gostovali u Zubinom Potoku i niste mi odgovorili, pa sada koristim priliku da vam ponovo to isto postavim – da li Vlada Republike smatra na KiM Srbe kriminalcima koji ne plaćaju carine kosovskim institucijama i bore se za očuvanje KiM?
Imao sam i pitanje za gospodina Cvetkovića, s obzirom da on nije nikada za svog mandata od četiri godine posetio KiM, da li je zarad ulaska Srbije u EU Vlada rešila da se odrekne KiM? Ne čini li vam se da je politika Vlade Republike Srbije sve učinila i čini da do toga dođe?

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko god aktuelna vlast pokušavala da pitanje Kosova i Metohije i ulazak tj. kandidaturu za ulazak u EU javnosti predstavlja kao dve odvojene teme, danas je sasvim jasno da su to dve usko vezane teme. Vrlo jasne i precizne poruke i signali stižu iz Evropske unije – ili dobrosusedski odnosi sa nezavisnom državom Kosovo ili EU.
U vezi s tim, vlast se vrlo trudi da uspostavi dobrosusedske odnose sa samoproglašenom državom Kosovo. Pri tome, priziva realnost, da su međunarodni odnosi takvi da nije moguće očekivati da Kosovo ostane u sastavu Srbije, da je podela Kosova jedno od rešenja, da je Kosovo izgubljeno itd.
Nije to realnost. Dame i gospodo, realnost je Ustav Republike Srbije koji u svojoj preambuli jasno definiše da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije. Iz takvog položaja pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnopolitičkim odnosima.
Realnost je da ovaj Ustav definiše da unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Republike Srbije, ali, s druge strane, nažalost, realnost je da spoljnu i unutrašnju politiku vodi predsednik Republike Srbije. Vlada deklarativno čini sve kada je u pitanju očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, svim pravnim i diplomatskim sredstvima brani Kosovo i Metohiju od samostalnosti i nikada neće priznati ni potpisati nezavisnost Kosova.
Ako u obzir uzmemo činjenicu da za tri godine predsednik Vlade nije posetio AP Kosovo i Metohiju, ako zamenik predsednika Vlade za tri godine nije nijednom razgovarao sa predsednikom Republike Srbije o Kosovu i Metohiji, koji inače vodi politiku o Kosovu i Metohiji, onda se postavlja pitanje koliko se iskreno Vlada bavi i da li se uopšte bavi problematikom Kosova i Metohije?
Meni se čini da se ova vlada umorila od Kosova i Metohije; umorila se i potrošila u predstavljanju javnosti da je učinila sve u očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Ne mislim da se u vremenu jačeg, kada ne postoji pravda, Kosovo i Metohija može lako odbraniti. Kosovo se otima, i to naočigled celokupne svetske javnosti. Na takvom Kosovu mi danas vrlo teško živimo. Nema multietničnosti. Odavno živimo jedni pored drugih, i to onako kako živimo. Živećemo i dalje, ali nikako u nezavisnoj državi Kosovo. To nikako ne možemo prihvatiti. Možda će naići neka bolja vremena, kada će neko drugi znati kako da oteto vrati. Ali, ako ga mi sami damo, oni tu priliku nikada neće imati.
Vlada Republike Srbije, takva kakva je, mnogo očekuje od pregovora Beograda i Prištine, iako ih vodi bez predstavnika UN. Pregovori su duboko magloviti i tajnoviti. Magloviti, jer već ima slučajeva da je naspram pregovarača iz Prištine i Beograda na jednoj strani zastava Republike Srbije, na drugoj samostalne republike Kosovo.
Tim povodom bih priupitao Vladu Republike Srbije, i tražim odgovor predsednika Vlade, šta ste zamislili da postignete u dijalogu sa Prištinom? I, po ko zna koji put pitanje Demokratske stranke Srbije – da li u Evropsku uniju idemo sa Kosovom i Metohijom ili bez Kosova i Metohije? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zbog kritične nestašice robe i potrebe za urednim snabdevanjem domaćeg tržišta, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o privremenom izvozu i upućivanju određenih roba u druge države.
Uredbom, broj 110-1986/2011, uvodi se privremeno ograničenje izvoza, odnosno upućivanje u druge države, odnosno carinske teritorije, a uredba se odnosi na pšenicu i brašno. Sasvim bi bilo u redu i verovatno je potreba Vlade za takvim ograničenjem i zabranom, ali Uprava carina svojim aktom, broj 148-0303004/2011. od 17. marta, donosi akt u kome kaže – ova mera odnosi se i na upućivanje navedene robe na teritoriju Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohiju. To je akt Ministarstva finansija i Uprave carina.
Vlada Republike Srbije je automatski ovim aktom ostavila sve one na KiM koji priznaju Republiku Srbiju i zakone Republike Srbije, doživljavaju Republiku Srbiju kao svoju državu. Reagovao sam nakon najave da brašna nema na KiM i da je stvorena nestašica. Reagovali su i predsednici opština sa KiM. Reagovali su i načelnici okruga. Reagovalo je i Ministarstvo za KiM. Tome nema spora.
Posle te reakcije, s obzirom da je KiM i dan-danas bez brašna, posle mesec dana, gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije donosi izmenu i dopunu Uredbe, gde odobrava 11.000 tona brašna i dalje ostavlja da je KiM jedinstvena carinska isprava i druga država. Traži se fotokopija ugovora sa stranim partnerom o izvozu brašna za ulazak brašna na KiM. S obzirom da kao takva nije bila dobronamerna i valjana uredba, donosi drugu izmenu i dopunu uredbe, po kojoj jedinstvena carinska isprava se zamenjuje deklaracijom, a podnosioci deklaracije nadležnom organu prilažu fotokopiju ugovora sa stranim partnerom.
Gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je u "Službenom glasniku", jasno i glasno, navedenom uredbom objavila da je AP KiM za Republiku Srbiju strani partner, carinska teritorija i druga država. O tom sramnom i nezakonitom i neustavnom aktu dva puta sam na Odboru za KiM upozoravao i javnost i vlast. Niko nije reagovao, a akt Vlade Republike Srbije o kome sam govorio, gospodo, duboko je smišljen i izdajnički, a aktere ovog akta uskoro ćemo nazvati pravim imenom. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zajednički načelni i jedinstveni pretres o osam tačaka koje, i potpredsednik Vlade se složio, nemaju baš mnogo zajedničkog, ali nije to neka novost, to je stara praksa da se u jednu tačku dnevnog reda u načelnoj raspravi stavljaju i porezi, i garancije, i sporazumi, i krediti, i memorandumi, i ugovori i ne znam još šta.
Osvrnuo bih se na ovaj Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist „Hipo-Alpe-Adria banke“ a.d. po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, a u cilju regulisanja problema vodosnabdevanja te tri opštine na severu Kosova i Metohije.
Ovo je upravo jedan tehnički zakon, koji rešava životno pitanje za tri nabrojane opštine, projekat vodosnabdevanja koji se pokriva ovim zakonom. Sve bi to bilo u redu, čuli smo danas ovde da su svi srećni što se jedan takav zakon našao pred Skupštinom Republike Srbije i mislim da je to jedinstveni zakon kada je Kosovo i Metohija u pitanju, ove vrste, koji se donosi u Narodnoj skupštini od 2000. godine. To bi bilo sasvim u redu, ne bi bilo primedaba ni sa jedne strane, ali su se čuli neki tonovi vezani za taj projekat gde se pokušavalo da se to prebaci na teren politike i da se prikaže da će se tim projektom ovajditi lokalne vlasti te tri opštine. Zašto lokalne vlasti te tri opštine? Zato što lokalne vlasti te tri opštine ne pripadaju koaliciji na vlasti u Republici Srbiji.
Pošto su se ti tonovi čuli unazad onoliko koliko traje taj projekat, zbog javnosti ću reći sve vezano za transparentnost tog projekta. Naime, svedoci smo da je Zakonom o budžetu za 2009. godinu predviđena mogućnost zaduživanja opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok radi izgradnje regionalnog vodovoda ove tri opštine. Iznos od oko devet miliona i ne znam koliko tačno utvrđen je, gospodine predsedniče Vlade, na bazi mogućeg zaduženja tri opštine u skladu sa Zakonom o javnom dugu. Ovaj zakon ništa nije epohalno, jer u članu 3. Zakona se decidno kaže – otplatu kredita vrše zajmoprimci, a zajmoprimci su tri opštine na severu Kosova i Metohije.
U tom momentu postojao je idejni projekat izraelske firme koja je po sistemu „ključ u ruke“ nudila opštinama izgradnju sistema za vodosnabdevanje, uz uslov obezbeđivanja državne garancije. Međutim, taj predlog projekta nije mogao biti prihvaćen od strane opština iz sledećih razloga: prvo, zbog lošeg predloženog tehničkog rešenja koje je podrazumevalo prepumpavanje vode na velikim visinskim kotama, što iziskuje veliku potrošnju električne energije i održavanje pumpi; drugo, zbog visoke predračunske vrednosti ukupne investicije, koja se kretala oko petnaest miliona evra; treće, zbog zakonskih ograničenja visine zaduženja; četvrto, zbog neophodne procedure primene zakona u postupku zaduživanja opština kada je ovaj kredit u pitanju.
Nakon toga opštine su, na osnovu međusobnog ugovora o zajedničkoj izgradnji regionalnog vodovoda, napravile zajednički ugovor i ušle u projekat, pokrenule postupak javne nabavke finansijskih sredstava i usluga kredita u skladu sa zakonom. Na tenderu su učestvovale tri banke: „Hipo-Alpe-Adria banka“, „Banka Inteza“ i „AIK banka“. Najpovoljniji ponudu je ponudila „Hipo-Alpe-Adria banka“. Ona je ponudila najbolje uslove i sa njom je potpisan ugovor o finansiranju.
U međuvremenu, opštine su pokrenule postupak javne nabavke usluga izrade projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog sistema vodosnabdevanja. Na tenderu je učestvovalo pet projektantskih kuća: „Energoprojekt“ Beograd, Saobraćajni institut CIP, „Velika Morava“, „Vodotehnika“ i ne znam tačno koja je peta firma. Najbolje uslove je ponudio Saobraćajni institut CIP. Nakon završetka tog projekta raspisaće se javni poziv za izvođenje radova, uz zakonsku obavezu objavljivanja prethodnog raspisa.
Ova procedura kroz koju su opštine prolazile vršena je uz stalnu konsultaciju i saglasnost Ministarstva finansija, odnosno Uprave za javni dug.
Toliko, gospodo narodni poslanici, o transparentnosti tog projekta. Dobro je što će projekat biti realizovan, ali se postavlja jedno gorko pitanje – da li će nam trenutni odnos predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i koalicije na vlasti omogućiti da vodovod koristimo u svojoj državi ili će ostati u nezavisnoj državi Kosovo?

Mislim da sam bio dovoljno jasan i uopšte nemam nameru da budem jasan gospođi Smiljani. Hoću da budem do kraja jasan sa ovim projektom, što se tiče ove Narodne skupštine i građana koji gledaju ovaj prenos. S obzirom na to da gospođa Smiljana uvek ima pomešana osećanja kada govori o Kosovu i Metohiji, čas govori u interesu građana Kosova, čas žali spaljene albanske punktove na administrativnim prelazima, stvarno ne mogu da je razumem.
Ovde je potpuno jasno, vi, gospođice Smiljana, vršite vlast i treba da vršite vlast, a ne da se zalažete ili da pomažete amandmanima ili zahtevom. Morate da vršite vlast i da budete uslužni servis Srba koji žive na Kosovu. Vi ništa epohalno niste učinili, jer je ova država dala garanciju za kredit koji će da vraćaju opštine.
Nisam kritikovao državu Srbiju i Vladu Republike Srbije. Čak sam pozitivno govorio o tom projektu, što i jeste pozitivno. Jednostavno, nisam želeo da ostane neraščišćeno i da se tonovi kakve ste vi iznosili u prethodnih godinu ili dve dana vežu za taj projekat kad nije istina.
Ko je kupovao stanove u Londonu? Ko treba da se obogati na ovom projektu? Vi to treba da znate i treba da vršite vlast, da nađete te krivce ako postoje i da ih izvedete pred sud. Imate tužilaštvo, imate policiju, završite jednom tu priču. Nemojte vi da budete član orkestra koji orkestrira ovu priču i ovu kampanju protiv DSS-a.

Nemam stvarno nameru da polemišem sa gospođom Smiljanom, ali moram da konstatujem da, gospođice Smiljana, vi treba jednom da budete svesni toga da sredstva izdvaja Republika Srbija, a ne Smiljana Milisavljević. Rekao sam vam to jasno i glasno. Morate da vršite vlast i da budete uslužni servis građanima Republike Srbije. Vi to jeste, ali to ne dajete vi iz džepa.
Sve ono negativno što ste u toku ove dve godine iznosili po pitanju ovoga treba da dokažete, ili da se manete celog ovog posla da stalno optužujete nekoga kad to nije tako. Hoćemo li da se vratimo, pa da uzmemo sve stenograme, gde ste vi optuživali – i ona vrsta kriminala, i ova vrsta kriminala... Dajte, to vam kažem, imate policiju, imate tužilaštvo, uhvatite lopove, privedite ih pravdi i završite jednom tu priču.
Nemojte vi da se hvalite sad da ste vi obezbedili sredstva. Država Srbija je obezbedila garanciju banke, gde se zadužuju tri opštine na severu Kosova i Metohije, koje moraju taj kredit u celosti da vrate. Šta je tu sporno?

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana iz Vlade Republike Srbije najavljuje se skorije vreme za početak pregovora između Beograda i Prištine. Beograd je za pregovore spreman, Pregovarački tim formiran, imenovan šef Pregovaračkog tima i pregovaračka platforma verovatno usaglašena. Ostali su da se usaglase još neki tehnički detalji i dijalog, po izjavi Vlade, može da počne.
Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, kao i ja, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije sa KiM i član Odbora za KiM, sa pregovaračkom platformom nismo upoznati. Koristim ovu retku priliku da vam, predsedniče Vlade, postavim sledeće pitanje – koje će teme biti predmet razgovora između Beograda i Prištine?

Nasuprot Pregovaračkom timu Beograda, ima ovih dana i dojava iz Prištine da je i Priština formirala pregovarački tim, da je u toku današnjeg dana i ona imenovala šefa pregovaračkog tima, ali za razliku od vas, gospodine predsedniče Vlade, koji računate da će biti i pregovora o statusu južne srpske pokrajine, gospodin Tači je poručio da je vlada Kosova spremna za dijalog, ali bez promene statusa i teritorijalnog integriteta.
S obzirom na izmenjenu rezoluciju Vlade Republike Srbije, koju je usaglasila sa EU, izostavljene su odrednice o secesiji i otvorenim pitanjima. Usaglašenom rezolucijom mi nemamo mogućnost i nije nam ostavljeno prostora da Pregovarački tim vodi pregovore o statusu južne srpske pokrajine.
Sad vas pitam – kako i da li uopšte postoji mogućnost, posle ove rezolucije koja je predata Savetu bezbednosti, da Pregovarački tim Beograda vodi pregovore o statusu južne pokrajine?

Gospodine predsedniče, baš nikako ne mogu biti zadovoljan vašim odgovorom da zavisi od dobre volje Prištine da li ćemo moći i kada da vodimo pregovore o statusu Kosova.
Prevarili ste nas Sporazumom u šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, koji je očigledno služio za diplomatsku pobedu. Prevarili ste nas prihvatanjem misije Euleks kao statusno neutralne, a znali ste da će sprovoditi Ahtisarijev plan i stvarati nezavisnu državu Kosovo. I sada nas najgrublje obmanjujete pregovorima Beograd – Priština.
Jer, izmenjenom rezolucijom, predatoj Savetu bezbednosti UN, usaglašenom sa EU, isključili ste ključne odrednice o neprihvatljivosti jednostrane secesije, kao i poziv da se kroz dijalog rešavaju sva otvorena pitanja pregovora. To je definitivno akt kapitulacije Vlade Republike Srbije pred ultimatumom velikih sila, i to zapadnih sila, za oduzimanje Kosova i Metohije.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, gospođo ministre, predsednik Vlade gospodin Cvetković je u svom ekspresnom izlaganju izjavio, citiram, konačno budžet je socijalno odgovoran jer pruža neophodnu državnu zaštitu ugroženim slojevima stanovništva, izašao je tog momenta na vrata i još se nije vratio u Dom Narodne skupštine, iako je velika rasprava o budžetu.
Moram da pitam predsednika Vlade – da li je tom izjavom mislio i na građane na KiM? Mislim da nije, a potkrepiću i sledećim podacima – budžet za 2008. godinu za socijalnu zaštitu iz budžeta je bio 10.843.000 evra, budžet za 2009. godinu i to u vreme kada je on bio ministar za finansije, 2009. godine kada je gospođa Dragutinović postala ministar sredstva su smanjena na 1.183.000 evra, umanjena skoro za 10 puta, za 2010. godinu na 1.058.000, a za 2011. godinu se predlaže 940.763 evra a Ministarstvo rada i socijalne politike je povećalo ovu stavku za 23%, što nemamo ništa protiv, ali je u Ministarstvu za KiM predloženo manje za 8% u odnosu na prošlu godinu.
Svojim amandmanom sam tražio da se u klasifikaciji 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta uzme 50 miliona, a to je stavka – sredstva usluge po ugovoru, gde su sredstva uvećana za 38% u odnosu na prošlu godinu, a ceo budžet socijalne zaštite za KiM je umanjen za 8% u odnosu na prošlu godinu. Znači, dobro bi bilo da se ovaj amandman usvoji. Ako ne, to je taj odnos Vlade prema KiM.
Da rezimiram kada je u pitanju budžet za KiM, s obzirom da će se vrlo malo reči još čuti u ovoj sali kada je budžet za KiM u pitanju, smanjen je za 44% u odnosu na 2008. godinu, a za 3% u odnosu na prošlu godinu. Transferi ostalim nivoima vlasti su smanjeni za 36% u odnosu na 2008. godinu, a 8% u odnosu na prošlu, a ostatku Srbije, rekao sam da nemam ništa protiv, stavka je povećana za 20%. Naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta je smanjena za skoro 11 puta u odnosu na 2008. godinu, a osam u odnosu na prošlu godinu.
Građani Srbije, građani KiM, poštovani narodni poslanici, da li treba komentar za odnos Vlade Republike Srbije za teritoriju KiM? Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, raspravom u načelu često se čulo od govornika koji podržavaju ovu vladu da Vlada ovim budžetom demonstrira visok nivo političke, društvene i socijalne odgovornosti. U odgovoru na amandman koji sam ja podneo u ime poslaničke grupe DSS Vlada očigledno demonstrira osionost, bezobrazluk i drskost. Reći ću vam o čemu se radi. Zamolio bih gospođu ministra da me sasluša, jer se radi o nečemu što je nedopustivo za Vladu Republike Srbije i za ovu Narodnu skupštinu.

Podneo sam amandman na član 3. kojim sam tražio da se budžetom poveća stavka za izgradnju vodovoda na severu KiM, gde je očigledno Vlada umanjila iznos za milion i 230 hiljada evra. Obrazloženje i odgovor na amandman Vlade Republike glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je Vlada naknadno uočila tehničku grešku u vezi sa iznosom koji je predviđen za zaduživanje opština Kosovska Mitrovica, Zubin Potok i Zvečan i podnela je amandman Narodne skupštine.

Gospođo ministre, pitam vas zašto ste vi podneli kao Vlada kad ste imali gotov amandman? To nije tehnička greška, nego ste budžetom hteli da zakinete za taj projekat milion i trista hiljada. To je jedno.

Drugo, kažete da predloženim amandmanom nije potrebno ugraditi u član 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Da li ste vi izbrisali član 3. iz budžeta Republike Srbije, ako nije potrebno da se unese ovih milion i trista hiljada? Zašto onda ne izbrišete član 3. u budžetu Republike Srbije? Da li je to greška? Kako možete da odobrite novim zakonom za nešto što niste uveli u budžetu? Da li mislite rebalansom to da postignete?

Druga stvar, očigledno da je u prethodnim diskusijama poslanika iz vladajuće stranke bilo reči da Vlada dokazuje da nije napustila borbu za KiM. Podsetiću vas brojkama da jeste napustila borbu za KiM, kako politički, društveno, tako i ekonomski.

Budžet za 2008. godinu je iznosio 72 miliona 771 hiljadu evra. To je budžet Vlade Vojislava Koštunice. Za 2009. godinu ste umanjili budžet na 49 miliona 151 hiljadu ili za 33%. Budžet za 2009. godinu ste umanjili za 33% u odnosu na 2008. godinu. Budžet za 2010. godinu ste projektovali na 42 miliona i umanjili ste u odnosu na 2008. za 41%. Budžet za 2011. godinu iznosi 40 miliona evra. Umanjili ste ga za 44%. Kako je to moguće?

41/1 LjS/MS 18,50-19,00

Rekli ste da ste povećali transfere ostalim nivoima na vlasti. Da li ste to učinili, da li je Vlada to učinila za Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i za Srbe na Kosovo i Metohiju? Koliko ste tu povećali? To je jedna stvar.

Druga stvar, ako je tehničku grešku u amandmanu napravila Vlada, očigledno da nije, da li ste vi svesno pravili ove greške da umanjite u odnosu na 2008. godinu za 44% budžeta za Kosovo i Metohiju? Da li vi mislite da ćete tako da čuvate Kosovo i Metohiju? Tako se ne čuva. Mislite da ćete u dijalogu sa Prištinom da nadoknadite sredstva koja su potrebna Srbima za Kosovo i Metohiju?

Složio bih se sa vama, ali ta priča traje već tri godine. Ta vaša priča traje tri godine, upravo za korumpiranost, za stanove, za sve ovo. Molim vas za razliku od mene koji iznosim argumente koji stoje na papiru, to stoji. Molim vas da upravo pripremite i vi takve argumente i sve to dokažete pred poslanicima, pred organima gonjenja, ako je tako. Ne govorim o tome i to je paušalna priča.

Za razliku od vas, ponoviću, vi ste čuli odgovorno danas na Odboru za KiM šta se tamo radi, koja sredstva i kako se raspolažu? Znate koliko su iskorišćena sredstva i to ste čuli, svi smo bili zgranuti sa nekim izveštajima. Govorim o tome da mora malo da se uozbilji i da se krene da se poboljša život Srba na KiM. Ovim predlogom budžeta to se ne vidi, jer ako kažem da je u odnosu na 2008. godinu smanjen za 44% onda je to preveliko za razliku od svih budžetskih obaveza koje su išle na gore. To što vi pričate o korupciji, o kriminalu, izneli ste sumnju za vodovod i za projekat vodosnabdevanja, to morate da dokažete.

Koliko ja znam, cela godina je izgubljena, jer je bilo više predloga kako će projekat da izgleda. Najbolje rešenje se tražilo i cela godina ova je izgubljena, sa CIP-om isto. Sa CIP-om koji, odgovorno tvrdim, zna šta radi i sa načelnikom okruga koji pripada vašoj stranci i sa Ministarstvom traži se najbolje rešenje i tu je to izgubljeno vreme, a ne sumnja. Verujte, kako imam informacije, da će taj vodovod koštati manje od sredstva koja je predložila Vlada za vodovod.

(Isključen mikrofon.) Srbi na KiM treba da izađu na izbore, logičan je odgovor  države i državnih institucija.
Što se tiče Srba na KiM, mi koji živimo, ogromna većina je do sada skoro sve izbore bojkotovala, bez obzira na stav države i njenih institucija, jer smo znali da nam ništa dobro neće doneti i nisu doneli. Bili smo u pravu, ništa dobro.
Nažalost, danas se u nama javio strah zbog izbora na KiM, koje je raspisala lažna država...

S obzirom da je važna tema moraću da ponovim sve ovo što sam do sada rekao, upravo da je neizbežna tema dana izbori na KiM. Tema neizbežna, a pitanje ostalo isto. Logično je i preko potrebno da odgovor na ovo pitanje da država i državne institucije.
Što se tiče nas Srba koji živimo na KiM, ogromna većina je do sada skoro sve izbore bojkotovala bez obzira na stav države i njenih institucija, jer smo znali da nam ništa dobro neće doneti. Bili smo u pravu, nikada dobro, a o boljem životu ni govora.
Nažalost, danas se u nama uveliko uvukao strah i panika zbog izbora na KiM, koje je raspisala lažna država Kosovo. Još veći strah i panika je jer nemamo zvaničan i jasan stav države Republike Srbije po tom pitanju.
Opozicione stranke su već iznele svoje stavove i osim LDP uglavnom su protiv izlaska Srba na predstojeće izbore.
Za razliku od opozicije, stranke na vlasti nisu iznosile svoje stavove. Jedino je SPO pozvao Srbe na Kosovu da izađu na izbore. Nisu se izjašnjavale stranke, ali pojedinci stranaka jesu i primetno je da u strankama nema jedinstva, a kamoli u koaliciji. Evo kako. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je izjavio da mu je teško da zamisli da Vlada donese odluku o pozivanju Srba da izađu na izbore.
S druge strane, funkcioner te stranke i predsednik političkog saveta Dragoljub Mićunović je izjavio da Srbi na Kosovu ne treba da bojkotuju tamošnje izbore. Potpredsednik Vlade Ivica Dačić kaže da nema uslova da Vlada pozove Srbe da izađu na izbore. Visoki funkcioner iste stranke iznosi svoj stav da je najbolje za kosovske Srbe da imaju svoje legitimne političke predstavnike i na taj način oni će imati svoje legitimne političke predstavnike kako bi mogli da ostvare svoje interese i na taj način obezbede bolji život.
Gospodo, kako je moguće da Srbi na Kosovu imaju legitimne predstavnike u nelegitimno proglašenom Kosovu? Kako očekivati da Srbi imaju bolji život u nelegalno proglašenom nezavisnom Kosovu? Kuda ste to pošli? Kome nas tamo ostavljate? Da li ste već doneli političku odluku da mi ostanemo da živimo u nezavisnoj državi Kosovo? Blago nama za takvu našu odluku.
Kako se najavljuje, Vlada će doneti odluku da se nisu stekli uslovi za izbore i pozvati Srbe da na njih ne izlaze.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – zašto svoju odluku niste doneli odmah nakon raspisivanja izbora, već je donosite dan pre nego je poslednji rok za predaju lista? Ne čini li vam se da je zakasnila? Koji je razlog zakasnele odluke?
Ovi izbori se umnogome razlikuju od svih dosadašnjih, jer napomenuo sam da ih je raspisala nelegitimna lažna država Kosovo. Zato vas Srbe koji živite na KiM pozivam da se ne date prevariti i masovno bojkotujete izbore, kao do sada. Izlaskom na izbore priznajemo nezavisno Kosovo i dajemo legitimitet lažnoj državi Kosovo, jer je ona raspisala i sprovodi lažne izbore.
Duboko sam ubeđen da nam nije u interesu da živimo u nezavisnom Kosovu. Jedini legitimni izbori su oni koje raspiše Republika Srbija.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim mi je jasno što Vlada nije prihvatila amandman na član 5. koji je podnela Demokratska stranka Srbije, ali mi uopšte nije jasno zašto nije prihvatila amandman na član 3. ovog zakona.
U članu 3. stoji da se pri realizaciji ovih projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupnog građevinskog materijala i opreme ugrađene u objekat.
Mi smo tražili da se uvede jedan vid kontrole i konkretno podneli amandman koji glasi – u članu 3. stav 3. posle reči "iz glavnog projekta" dodaju se reči: "uz obaveznu kontrolu nadzornog organa, koji će podneti izveštaj investitoru projekta o procentu učešća građevinskog materijala domaće proizvodnje".
Interesantno je obrazloženje Vlade Republike Srbije. U aktu koji donosi Vlada moguće je predvideti odredbu da investitor obaveže lice koje je odredilo da vrši stručni nadzor, a u zakonu kaže da mora koristiti domaći građevinski materijal (ako već mora, ko će to moranje da kontroliše?) i predviđa da Vlada u svojoj uredbi može i moguće je da odredi nadzorni organ koji će kontrolu izvršiti upravo kako je to predloženo ovim amandmanom. Zašto onda nije prihvaćen ovaj amandman?