Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, pre nego što pređem na član 5, iskoristio bih vreme da vas priupitam – zašto Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman na član 3. stav 3. koji je podnela poslanička grupa DSS, kad se u potpunosti sa njim slaže, i ostavlja mogućnost, a ne potrebu, kako kaže član 3. stav 3, da se mora upotrebiti građevinski materijal domaće proizvodnje? Da li je stariji zakon, koji obavezuje, ili akt koji će doneti Vlada – to mi nije jasno, ali dobro.
Koliko mi nije jasno zašto nije prihvaćen amandman DSS-a na član 3, toliko mi je sasvim jasno zašto nije prihvaćen na član 5. Otprilike, cilj ovog zakona nije član 2, nego ovaj član 5. zakona.
Gospodine ministre, u uvodnom izlaganju u raspravi, koja je vođena u načelu i danas, doneli ste nekoliko zaključaka. Zaključili ste da za oporavak građevinske industrije nije bilo uslova ranije, jer ste čekali da sazri vreme. Zaključili ste da ćete ovim zakonom otvoriti hiljade i hiljade gradilišta. Zaključili ste da je ovaj zakon jedini način kako to možemo da uradimo. Da vi lično imate iskrenu nameru da sprečite zloupotrebe. Uporedili ste klizišta, poplave i nepogode sa svetskom ekonomskom krizom. Kažete da ste čuli mnogo kritika na predlog ovog zakona, ali da nijednog trenutka niste čuli konkretna rešenja kako da se pomogne našoj operativi i da niko nije ponudio alternativu onome što je Vlada Republike Srbije ovim zakonom ponudila. I, pored ostalog, da će nekoliko pitanja biti verovatno raspravljeno u danu kada budemo raspravljali o amandmanima.
Demokratska stranka Srbije u načelu podržava ovaj zakon i potrebu za donošenjem jednog ovakvog zakona, ali je protiv procedure na koji način će se realizovati ovaj zakon i smatra i dalje da ona nije dobra. Ključna primedba DSS-a je na član 5. ovog zakona, koji suspenduje Zakon o javnim nabavkama, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu. Zato smo gospodin Arsen Đurić i ja u ime DSS-a podneli amandman na član 5, gde smo predvideli da se član 5. menja i glasi: "Na sve projekte predviđene ovim zakonom primenjuje se Zakon o javnim nabavkama".
Poslanička grupa DSS je bila ubeđena da nećemo imati potrebe da o amandmanu na član 5. ovog zakona raspravljamo, jer je taj amandman morao biti prihvaćen. Koje mehanizme je Vlada Republike Srbije ovim zakonom predvidela da ne dođe do korupcije, osim što je suspendovala Zakon o javnim nabavkama i propisala da će uredbom doneti dodatna akta koja će urediti ovu materiju?
Primenjujete pregovarački postupak bez objavljenog javnog poziva. Čekali ste ovoliko dugo da sazru uslovi za donošenje ovog zakona, a sada primenjujete pregovarački postupak da biste nadoknadili izgubljeno vreme. Možda ga i možete nadoknaditi, ali ovim načinom samo na štetu budžeta Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Kažete da imate iskrene namere da sprečite zloupotrebe. Kakve su to namere ako zakonom legalizujete korupciju? Da li smatrate da svi oni koji će učestvovati u pregovaračkom postupku imaju iskrene namere kao vi? Ubeđen sam da ne.
Vi ste, gospodine ministre, u raspravi o ovom zakonu u jednom momentu počeli da crtate izvođače radova tako što ste naveli da ćete uredbom o kriterijumima napraviti nekoliko kategorija građevinskih preduzeća, pa ste onda navodili koliko će trebati radnika, koliko miksera, koliko kamiona itd. Da li ste pri tom imali na umu da kršite član 39. Zakona o javnim nabavkama, da "naručilac ne može u konkursnu dokumentaciju da uključi bilo koju odredbu koja bi za posledicu imala davanje prednosti ili eliminaciju pojedinih ponuđača"?
Na kraju, da li će građani i budžet Republike Srbije imati veću korist od toga da javnim pozivom, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, gradnja počne i mesec dana kasnije od vremena predviđenog pregovaračkim procesom ili od ovog zakona koji omogućava korupciju? Hoćemo li biti posebno srećni što imamo iskrenu nameru da sprečimo zloupotrebe? Do sada su organi gonjenja mogli da istražuju slučajeve koji nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ali sada, do kraja 2011. godine tu mogućnost nemaju kad je građevinska industrija u pitanju.
Zato molim Vladu Republike Srbije da prihvati amandman DSS-a, kojim će se isključiti zloupotrebe, a sigurno se neće iskoreniti, jer većina preduzeća je i do sada velike poslove obavljala pregovaračkim postupkom, ostvarila velike zarade, prerasla u gigante, stekla poverenje Vlade i sad stala u red za poslove koji se nude ovim zakonom. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, DSS se pridružuje svima onima koji smatraju da je neophodno donošenje ovog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u ekonomskoj krizi, i ne samo u vremenu i uslovima ekonomske krize, već i na duži period.
Ekonomski tim DSS-a u svom programu predviđa da podsticaje investicijama treba pretežno usmeriti na ključne privredne grane, a to su: poljoprivreda, građevinarstvo, infrastruktura i energetika. Posebno na granu građevinarstva, jer ona lančano pokreće delatnost u mnogim privrednim granama koje prate građevinarstvo (gospodin ministar je izneo da je njih 35).
Posebno i zbog toga što je građevinska industrija na kolenima. Za razliku od industrije, situacija u građevinarstvu je dramatična, jer beleži konstantan pad u 2009. i 2010. godini, da bi u aprilu 2010. godine građevinarstvo zabeležilo pad čak 23,1% u odnosu na 2009. godinu, a u oblasti visokogradnje pad iznosi 49,1%, znači 50% po podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Iako se u načelu slažemo sa potrebom donošenja ovog zakona, svakako se ne možemo složiti sa pojedinim odredbama ovog zakona, posebno sa čl. 3. i 5. ovog zakona. Posebno se ne slažemo sa postupkom u realizaciji projekata. Imamo izrazite primedbe na član 3. i na član 5.
Član 3. stav 2. reguliše da u realizaciji ovih projekata u vremenu ekonomske krize mogu učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Mi se s time slažemo, ali je relativno ko su vlasnici pojedinih preduzeća na teritoriji Republike Srbije, da li su to građani Republike Srbije.
Imamo primedbu na član 3. stav 3, gde se predviđa da se u realizaciji ovih projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupno potrebnog građevinskog materijala i opreme za pojedine objekte. Dobro je što se ovom odredbom favorizuje domaća proizvodnja građevinskog materijala, ali se postavlja pitanje ko će vršiti kontrolu da li je to materijal domaće proizvodnje ili je uvozni. Toga tu nema i to je jedna od primedaba. Znači, u ovom zakonu nedostaje kontrola za učešće građevinskog materijala u objektima domaće proizvodnje.
Najsporniji član ovog zakona je član 5. To su skoro svi moji prethodnici istakli i DSS se pridružuje tome. Ovim članom je predviđeno da se primenjuje pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, navodno zbog hitnosti u uslovima ekonomske krize. Zakon o javnim nabavkama tačno propisuje kada se primenjuje pregovarački proces i on se mora poštovati u celini dok je na snazi.
Ministar Dulić nam je nagovestio ko će biti izvođači radova. Izvođači radova će biti oni, po njegovim rečima, koji imaju časnu referencu, kvalitetnu i obimnu mehanizaciju, građevinsku opremu, licitirane kadrove itd. Pri tom, ne znam da li gospodin ministar zna koliko ima preduzeća koji nemaju časnu referencu, a imaju kvalitetnu i obimnu mehanizaciju upravo što poslove nisu dobili po Zakonu o javnim nabavkama, nego u pregovaračkom procesu. To je ključni momenat i član koji u svakom slučaju treba brisati.
DSS je, kao i sve ostale poslaničke grupe iz opozicije, podneo amandman na taj član. Zašto? Zato što nema nijedan argument koji isključuje Zakon o javnim nabavkama, a da on nije propisan u Zakonu o javnim nabavkama. Nema brzine i potrebe za hitnim postupkom u građevinarstvu. Taj postupak ne postoji, jer se u građevinarstvu zna od čega se počinje, od geološkog ispitivanja do izvođačkog projekta, sa svim mogućim izvođačkim detaljima, premerom i predračunom.
Ako se mora provesti vreme, u zavisnosti od veličine i namene, po godinu dana, a možda i više, da se to isprojektuje, da se dovede u red i da se po Zakonu o javnim nabavkama sprovede proces u sprovođenju i odabiru izvođača, zašto bi se žurilo da se to radi za 15 dana? Poštenije i časnije bi bilo da se Zakon o javnim nabavkama prilagodi uslovima ove krize, nego da se derogira Zakon o javnim nabavkama time što će se pristupiti pregovaračkom postupku.
Navešću vam samo jedan primer. Dva objekta skoro iste kvadrature, skoro iste sadržine građevinskog materijala, rađena su u istom vremenu. Jedan od njih je prošao proceduru javne nabavke, poštovan je Zakon o javnim nabavkama, i on je koštao sto miliona dinara. Drugi, isti takav objekat, koji je upravo izbegao zakonsku proceduru o javnim nabavkama, koštao je dvesta miliona dinara. Mislim da je to nedopustivo i da se nikako ne sme zaboraviti da pregovarački proces u svom sadržaju ima korupcije, a jedan od primera je ovaj koji sam naveo.
Na kraju, zbog vremena koje mi pripada, moram da istaknem da će se DSS, s obzirom da je podneo nekoliko ključnih amandmana na ovaj zakon, prema njemu odrediti onako kako će amandmani biti prihvaćeni. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je jasno i glasno upozoravala predsednika Republike Srbije, Vladu Republike Srbije da ne prihvate misiju Euleks, jer smo bili ubeđeni da ona neće biti statusno neutralna i da će sprovoditi Ahtisarijev plan. Posebno smo na tome insistirali jer Narodna skupština Republike Srbije takvu odluku nije donela. Bili smo u pravu. Danas se to na terenu potvrđuje, bez obzira na tobožnje signale iz Brisela da je misija Euleks na Kosovu i Metohiji statusno neutralna.
Uz podršku misije Euleks, ovih dana nelegalne institucije samoproglašene države Kosovo dodatno uznemiruju i zastrašuju građane srpske nacionalnosti na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, a posebno na severu južne srpske pokrajine.
O čemu se konkretno radi? Ovo su pozivi za pretpretresni postupak kancelarije specijalnog tužilaštva republike Kosovo koji se ovih dana pokušavaju uručiti političarima na severu Kosova i Metohije, lokalnim funkcionerima i bivšim funkcionerima na severu Kosova i Metohije za navodno počinjeni terorizam.
Uznemiravajuće i zastrašujuće je to što je šef kancelarije specijalnog tužilaštva republike Kosovo Izabel Arnal je sudija Euleksa, a pozive uručuju pripadnici kosovske policijske službe srpske nacionalnosti. Postoji realna opasnost da akteri događaja destabilizuju AP Kosovo i Metohiju, posebno sever Kosova i Metohije, a očigledno imaju nameru.
Postavljam dva pitanja predsedniku Republike Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije. Šta ćete preduzeti da misija Euleks bude statusno neutralna, onako kako ste je prihvatili, a očigledno to nije, da prekine sve provokacije samoproglašene nezavisne države Kosovo i isključivo deluje po Rezoluciji 1244 jer je ona jedino validna za privremeno upravljanje južnom srpskom pokrajinom?
Drugo pitanje je: da li ćete pozvati pripadnike kosovske policijske službe srpske nacionalnosti da ne učestvuju u takvim i sličnim provokacijama, jer smatram da nam nanose veliku štetu i to nije u interesu očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodi narodni poslanici, skoro će dve godine otkako je neprirodno i na silu sklepana vladajuća većina u ovom parlamentu i zabranjeno da se raspravlja i odlučuje na temu Kosova i Metohije.

Ako je nekom za utehu, jula 2008. godine imali smo raspravu u ovom domu o skoro praznoj rezoluciji o elementima državne politike prema KiM na predlog Vlade Republike Srbije. Septembra 2008. godine Vlada je povukla rezoluciju sa dnevnog reda jer nije imala većinu od 126 narodnih poslanika za izglasavanje onoga što je sama predložila.

Nakon toga ste nam krajnje kukavički podmetnuli sporazum od šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, predstavili ga diplomatskom pobedom i nečim što će sačuvati KiM u sastavu Republike Srbije. Svima je bilo jasno da taj sporazum neće biti realizovan jer ga Priština nije prihvatila. Sporazum je bio uvod u prihvatanje misije Euleks, iako smo vas upozoravali da je ona pogubna i da će sprovoditi plan Martija Ahtisarija. Na našu veliku žalost, na KiM to se danas i događa. Euleks sa Piterom Fejtom na KiM sprovodi plan Martija Ahtisarija i stvaraju nezavisnu državu Kosovo.

Posle prihvatanja misije Euleks, predali ste tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu i tražili mišljenje Suda i legalnost samoproglašene nezavisne države Kosovo. Od tog mišljenja se očekuje mnogo, a šta da očekujemo kada znamo da je 15 sudija koji vode proces pred Međunarodnim sudom u Hagu iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM. I da Sud da pozitivno mišljenje, koja je njegova snaga ako je savetodavno i nikoga ne obavezuje?

U predizbornoj kampanji je koalicija ZES, na čelu s predsednikom Republike Srbije i DS Borisom Tadićem, građanima Srbije obećala i ulazak u EU i očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije. Danas neki vaši koalicioni partneri javno u ovom parlamentu daju prioritet EU u odnosu na očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije.

Skoro svakodnevno smo slušali izgovorenu misao i predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i pojedinih ministara u Vladi RS i poslanika u ovom parlamentu da Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo. Sada EU prelazi na drugi teren. Za njih je kosovska nezavisnost nepovratan čin, ne traže više ni od koga u Srbiji da prizna nezavisno Kosovo, traže dobrosusedske odnose između dve države i već se predlažu neki modaliteti za saradnju s Prištinom.

Posle snažnog pritiska sa strane da se odreknemo 15% svoje teritorije zarad ulaska Srbije u EU postavljam dva pitanja predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću i predsedniku Vlade Republike Srbije Mirku Cvetkoviću – da li po vama dobrosusedski odnosi dve države znače priznanje nezavisnog Kosova i za šta ćete se vi, gospodine predsedniče Republike i gospodine predsedniče Vlade, opredeliti, za ulazak Srbije u EU ili očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije?

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nismo dobili odgovor na često postavljena pitanja u ova četiri dana – zašto se čekalo 14 meseci za donošenje ovog tako važnog zakona?
Mislim da je u ovih 14 meseci tražena većina koja će doneti ovaj nakaradni zakon i time osnovati temelj za stvaranje nove države, kršeći, pri tom, Ustav Republike Srbije. Stoga je poslanička grupa DSS podnela mnogo amandmana, kako bi ovaj nakaradni zakon uredili u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
U ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na član 20. koji uređuje oblast lovstva. Naime, u stavu 2. stoji da: „Autonomna pokrajina ustanovljava i daje saglasnost za gazdovanje lovištima“. U članu 3. stoji: „Daje saglasnost na lovne osnove lovišta na teritoriji AP Kosovo“.
Predloženim amandmanom u članu 2. predlažemo da AP ustanovljava i predlaže davanje saglasnosti za gazdovanje lovištima na teritoriji AP Vojvodina i predlaže davanje saglasnosti na lovne osnove na teritoriji AP Kosovo i Metohiji, izvinjavam se, AP Vojvodina, što je sve u okviru strategije razvoja lovstva u Republici Srbiji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni  poslanici, otprilike da ste vi iz vladajuće koalicije obavili sve nagodbe i trgovine oko ovog zakona i sada se zaklinjete da nikome ne pada na pamet stvaranje nove države.
Kada će se stvoriti nezavisna država? Onda kada za to dođe vreme, a ovaj zakon to u potpunosti omogućuje.
Stoga je poslanička grupa DSS podnela amandman na član 22. koji reguliše oblasti ribarstva.
U stavu 1. člana 22. - AP daje saglasnost na programe unapređenja ribarstva na ribarskim područjima na teritoriji AP Vojvodine; pod dva – ustupa na korišćenje ribarska područja na teritoriji AP; pod tri – ubira sredstva od naknade za korišćenje ribarstva područja na teritoriji AP Vojvodina.
DSS je podnela amandman gde se predlaže u stavu 1. da „AP predlaže davanje saglasnosti na program unapređenja ribarstva na ribarskim područjima na teritoriji AP Vojvodine, određuje visinu naknade za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine i ubira sredstva od naknade iz tačke 2. ovog člana“. To je sve u okviru strategije razvoja ribarstva u Republici Srbiji. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, računajući i današnji dan, ostala su još tri dana do 15. novembra, za kada su šiptarski secesionisti i separatisti raspisali lokalne izbore u južnoj srpskoj pokrajini. Od dolaska UNMIK-a ovo su peti lokalni izbori koji su raspisani na teritoriji Kosova i Metohije. Napominjem da su prethodna četiri raspisale privremene institucije na Kosovu i Metohiji, tj. UNMIK. Koliko god da je bilo dilema i podela da li na te izbore treba izaći ili ne, o ovim izborima raspisanim za 15. novembar dilema i podela ne bi trebalo biti.
Skupština Republike Srbije je posle samoproglašenja nezavisne države Kosovo, poštujući Ustav Republike Srbije, poništila sve akte o samoproglašenju, a kasnije raspisala i sprovela parlamentarne i lokalne izbore u južnoj srpskoj pokrajini. Kome sada pada na pamet da izađe na izbore i stvara paralelne institucije lokalnoj samoupravi Republike Srbije? Svima mora biti jasno da se izlaskom na izbore oživljavaju šiptarski secesionisti i separatisti, a neizlaskom duboko minira njihova namera i stvaranje nezavisnog Kosova.
Ovom visokom domu, Skupštini Republike Srbije, od osnivanja do sada nije dozvoljeno da raspravlja na temu Kosova i Metohije, pa ni na temu učešća Srba na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. Skupština Republike Srbije, kao najveća i najjača institucija u Republici Srbiji, nema svoj stav i poziv Srbima da izađu ili ne izađu na lokalne izbore.
Svoj stav i poruku Srbima na Kosovu i Metohiji da na lokalne izbore ne treba izaći uputili su predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pojedini ministri i državni sekretari u Vladi Republike Srbije.
Poruka svih je iste sadržine – nema uslova za izlazak Srba na lokalne izbore 15. novembra na Kosovu i Metohiji. I Sinod Srpske pravoslavne crkve je uputio poziv da na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji ne treba izaći.
Mi Srbi koji živimo na Kosovu i Metohiji smatramo da poruka najvažnijih institucija Republike Srbije nije jasna, nije dovoljno ubedljiva, a nismo sigurni ni da je dovoljno iskrena.
Posebno mali doprinos dali su mediji, koji više prostora posvećuju pojedincima iz nevladinih organizacija koji su za izlazak Srba na izbore, nego državnim institucijama Republike Srbije koje su pozvale Srbe da na ove izbore ne treba izaći. Na primer, u utorak je održana sednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, kada je doneta jedinstvena odluka i poziv Srbima na Kosovu i Metohiji da se ne odazovu predstojećim lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji u organizaciji secesionista i separatista na teritoriji Pokrajine.
Postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu za Kosovo i Metohiju: da li imate nameru da, uz već upućeni poziv da na izbore ne treba izaći, u preostalom kratkom vremenu iznesete dovoljno jasne, ubedljive i iskrene argumente, koristeći medije koji vas slede, njih ima podosta, zbog čega Srbi ne treba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji koji su zakazani za 15. novembar.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ministar za KiM je u ponedeljak u Leposaviću pozvao Srbe i rukovodstvo opština na severu KiM-a da sarađuju sa misijom Euleks, podsećajući nas da je Vlada Republike Srbije dala saglasnost za raspoređivanje misije Euleks na čitavoj teritoriji AP Kosova i Metohije i upozoravajući nas da je nemoguće da Vlada Republike Srbije donosi jednu odluku, a lokalne samouprave na KiM-u drugačije.
Još jednom ću podsetiti građane Srbije, vas, gospodo narodni poslanici, i Ministarstvo za KiM, da je Vlada Republike Srbije takvu odluku donela bez odluke Skupštine Republike Srbije i uprkos peticiji oko 56.000 Srba i nealbanaca na KiM-u da misiju Euleks ne treba prihvatiti, jer neće biti statusno neutralna, već će sprovoditi plan Martija Ahtisarija.
Vlada je donela odluku kakvu je donela, a Srbima i nealbancima na KiM-u dala garancije da će misija Euleks biti statusno neutralna i da će sprovoditi plan od šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun. Srbi i nealbanci su prihvatili raspoređivanje Misije na celokupnoj teritoriji AP KiM, upravo da ne bi bili protiv odluke Vlade Republike Srbije, iako je odluka doneta na našu štetu.
S obzirom na to da misija Euleks ne sprovodi plan u šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, niti ima nameru, već sprovodi aktivnosti u cilju instaliranja carine i naplate carinskih dažbina na administrativnim prelazima u Brnjaku i Jarinju, pri tom sprovodi Ahtisarijev plan, za nas Srbe i nealbance to je neprihvatljivo, jer je carina atribut državnosti, a mi na KiM-u nemamo nameru da živimo u nezavisnoj državi Kosovo.
Pošto je ministar za KiM upozorio Srbe i nealbance i lokalne samouprave na KiM-u da sarađuju s misijom Euleks pomalo pretećim tonom, ja postavljam ministru za KiM dva pitanja.
Da li vi gospodine ministre i vaše ministarstvo imate nameru da sarađujete sa Srbima i nealbancima na KiM-u, da učestvujete s nama u donošenju bitnih odluka za očuvanje južne pokrajine, s obzirom na to da to do sada niste činili?
Drugo pitanje, da li ćete uskladiti odluke Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave na KiM-u, kako se ne bi razlikovale, a na dobrobit svih nas početi ozbiljne pregovore o sprovođenju šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, ili ćete i dalje sarađivati samo sa misijom Euleks, na štetu Srba i nealbanaca na KiM-u?
S obzirom na to da mi je ostalo još malo vremena, gospođo predsednice, postaviću vama jedno pitanje.
Dana 9. aprila 2009. godine, tačno pre 60 dana, postavio sam pitanje ministru energetike, gospodinu Škundriću. Do dan-danas odgovor nisam dobio, iako sam ga ponovio na sednici Skupštine Republike Srbije.
Pitam vas – da li su i članovi Vlade dužni da poštuju poslovničke odredbe po pojedinim članovima, ili su to dužni samo poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije?
Vi za nesprovođenje Poslovnika izričete kazne i opomene. Čime će biti sankcionisan ministar energetike, s obzirom na to da 60 dana nije dao odgovor na moje pitanje?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, formiranjem Vlade Republike Srbije koju vi vodite, gospodine Cvetkoviću, u svom ekspozeu  Vladi ste postavili dva prioriteta – očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, tj. očuvanje KiM u sastavu Republike Srbije i ulazak Republike Srbije u EU.
Što se ulaska Republike Srbije u EU tiče, tu nema ničeg spornog. Postavljaju se samo pitanja – po koju cenu, sa kojom teritorijom i kada ćemo ući u EU? Ne verujem da Vlada Republike Srbije ima odgovore na ova pitanja, a ako ih ima, bio bih rad da ih čujem.
S druge strane, što se očuvanja KiM u sastavu Srbije tiče, moj utisak, utisak Srba i nealbanaca koji žive na Kosovu i Srba i nealbanaca koji su proterani sa KiM, kao i ogromne većine građana Republike Srbije, jeste da je Vlada Republike Srbije od KiM sve dalje i dalje.
Osim zahteva Vlade Republike Srbije Međunarodnom sudu pravde u Hagu da da mišljenje o legalnosti samoproglašene republike Kosovo, lobiranja kod zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo da to ne učine do mišljenja Međunarodnog suda pravde i sporadičnih izjava zvaničnika Republike Srbije da nikada neće priznati nezavisno Kosovo – postavljam pitanje vama, predsedniče Vlade Republike Srbije – šta Vlada Republike Srbije, osim u ova tri slučaja, preduzima na terenu na očuvanju svoje južne pokrajine u sastavu Republike Srbije, održivom opstanku i povratku Srba i nealbanaca na KiM, rešavanju životnih problema koji su na KiM svakodnevica i vraćanju samopouzdanja Srbima i nealbancima na KiM u odbrani svoje južne pokrajine?

Gospodine predsedniče, ja sam vama postavio samo jedno pitanje, nisam imao primedbe što se tiče ulaska Republike Srbije u EU.
Poslednje je pitanje konkretno za vas. Nisam tražio odgovor od gospodina Bogdanovića jer znam koliko je njegovo ministarstvo ograničeno u svom delovanju, isto onoliko koliko i Vlada Republike Srbije koju vi vodite. Tražio sam od vas odgovor na pitanje šta ćete da preduzmete na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM.
Vi, gospodine predsedniče, još niste kao premijer Republike Srbije posetili svoju južnu pokrajinu. Vlada Republike Srbije je uredbom priznala Skupštinu zajednica opština na KiM, a vi kao predsednik Vlade nikada niste primili delegaciju Skupštine iako je nebrojeno puta tražila kod vas prijem. Ignorisali ste peticiju od 75.000 Srba i nealbanaca koji žive na KiM da ne prihvatite misiju Euleks, upozoravajući vas da je prihvatanje misije Euleks pogubno za Srbe i nealbance na KiM.
Slavili ste kao diplomatsku pobedu sporazum od šest tačaka Beograd - Ban Ki Mun, sada je sasvim jasno, kao pokriće za prihvatanje misije Euleks, a sporazum je i dalje mrtvo slovo na papiru. Misiju Euleks ste prihvatili bez odluke Skupštine Republike Srbije. Misija je raspoređena na čitavoj teritoriji KiM. Sprovode Ahtisarijev plan i stvaraju nezavisnu državu Kosovo.
Nasuprot tome, Srbi i nealbanci na KiM su prepušteni sami sebi. Traže odgovore na mnoga pitanja, i to vrlo teška pitanja, a odgovora nema. Situacija je nikad gora i nikad teža, a Ministarstvo za KiM praktično ne funkcioniše. Na to vas upozoravaju i vaši koalicioni partneri u poslednje vreme. To sam pre neki dan sa ovog mesta argumentovao i zatražio od Vlade Republike Srbije da predloži izmene i dopune Zakona o ministarstvima i da Skupština Srbije ukine Ministarstvo za Kosovo za Metohiju, tim pre što i ministar za KiM ne može od prekjuče da uđe na svoju teritoriju.
Vlada bi trebalo da vodi unutrašnju i spoljnu politiku Republike Srbije. Znam da politiku Republike Srbije, ni spoljnu ni unutrašnju, ne vodite vi, već predsednik DS-a i predsednik Republike Srbije, pa bih vam postavio samo jedno pitanje – da li, gospodine predsedniče Vlade, osećate neizvesnost, bol i patnju izneverenih Srba i nealbanaca na Kosovu?
Postaviću vam, gospodine predsedniče, i tri potpitanja. Prvo, šta je sa sporazumom u šest tačaka Beograd - Ban Ki Mun i da li se stiglo makar do prve tačke sporazuma? Drugo – zašto ne pozovete Srbe i nealbance na Kosovu i Metohiji da napuste sve institucije samoproglašene republike Kosovo? Treće pitanje za vas – da li ćete i kada pozvati Srbe i nealbance na Kosovu i Metohiji da na lokalne izbore koje su raspisale institucije samoproglašene države Kosovo ne izađu, s obzirom da su lokalni izbori na KiM sprovedeni u skladu sa zakonom Republike Srbije?
Vas, gospodine Škundriću, pitam – zašto ste dozvolili humanitarnu katastrofu Srba i nealbanaca južno od Ibra, misleći na isključenje struje, i da li EPS ima tehničkih mogućnosti da isključi struju Albancima na Kosovu i Metohiji? Ako ima, zašto to ne učini?

Gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre Škundriću, sve ovo što ste vi pričali, ja znam. Nisam to pitao, jer ja živim na KiM i član sam Odbora za KiM i znam sve vaše aktivnosti. Ali, da ne bih dužio i ometao ostale kolege da nešto priupitaju, pošto sam postavio vrlo konkretna pitanja, a nisam zadovoljan odgovorima, tražim da mi dostavite u pisanoj formi odgovore na konkretna pitanja, upravo onako kako sam ih ja postavio.
S druge strane, problem na koji smo mi iz DSS i većina poslaničkih grupa ukazivali je ta pogubna misija Euleks, jer smo znali šta im je cilj.
Vi ste sad nemoćni pred misijom Euleks, to je sasvim normalno, jer njima je cilj stvaranje nezavisnog Kosova. Vi to morate da priznate jednom. A dok naš ministar za Kosovo i Metohiju, koji živi na Kosovu i Metohiji, i porodica mu je na Kosovu i Metohiji, ne može da uđe na svoju teritoriju, vi dopuštate svim šefovima i šefčićima misije Euleks da slobodno šetaju po Beogradu i drže vam predavanja.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, predlog Republičke radiodifuzne agencije za kandidata za člana Saveta ove agencije koji živi i radi na području Kosova i Metohije, gde se predlaže Živojin Rakočević iz Gračanice, sasvim je u redu, jer po proceduri treba da se predloži i izabere predstavnik Republičke radiodifuzne agencije sa teritorije KiM.

Nemam ništa lično protiv predloženog kandidata i verovatno je predlog u skladu sa procedurom o njegovom izboru, ali napomenuo bih nešto što je možda dosta bitno. Možda uz ovaj predlog Republičke radiodifuzne agencije i Društva novinara Kosova i Metohije, gde se predlaže kolega Živojin Rakočević za člana Saveta RRA, treba da postoji i mišljenje Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nemam ništa lično protiv predloženog kandidata, jer tiče se teritorije Kosova i Metohije i verovatno živi i radi na Kosovu i Metohiji, međutim, smatram da je to još jedna formalnost i da treba da se stekne utisak da Republika Srbija poštuje Ustav i zakone Republike Srbije i kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Formalnost je, kao i skupštinska većina u ovom visokom domu, kao i skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju, kao Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Formalnost, jer Republika Srbija još nije priznala nezavisnost KiM, ali je očigledno digla ruke od svoje južne pokrajine.

Skupština Republike Srbije od formiranja ove skupštinske većine nije održala nijednu raspravu o Kosovu i Metohiji. Za dnevni red Vlada je predložila samo jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, ali je ona skinuta sa dnevnog reda jer nije postojala saglasnost oko realizacije ni u okviru vladajuće koalicije, a da ne govorim o nacionalnom konsenzusu, kada je tema Kosova i Metohije u pitanju. Odbor za Kosovo i Metohiju je od konstituisanja do sada sazvan 14 puta, a u 80% slučajeva nije imao kvorum za rad zbog nedolaska poslanika vladajuće koalicije, a samo jednom je raspravljao o važnim temama vezanim za Kosovo i Metohiju.

Predsednik Vlade Srbije, moram da ponovim, nije posetio AP Kosovo i Metohiju tokom godinu dana svog mandata. Vlada Republike Srbije je smanjila budžet za 36% u odnosu na 2008. godinu. Vlada je ukinula i sve sudove na Kosovu i Metohiji, osim jednog opštinskog i jednog osnovnog suda; smanjila je kosovski dodatak za 50% itd.

Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i poslanici vladajuće koalicije bojkotuju Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije, iako je Vlada Republike Srbije svojom uredbom priznala Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije. Skupština zajednica opština Kosova i Metohije održala je osam sednica. Tim sednicama nije prisustvovao niko od predstavnika Skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, osim jednoj sednici, gde je prisustvovao državni sekretar za Kosovo i Metohiju gospodin Zvonimir Stević. Nije prisustvovao niko od članova Odbora za Kosovo i Metohiju iz vladajuće koalicije, iako među njima ima i onih koji žive na Kosovu i Metohiji, a uredno su za tu sednicu Skupštine zajednica opština pozvani.

Zašto? Zato što Srbi i nealbanci traže konkretne odgovore od Republike Srbije za mnoge probleme koji se tiču njihovog opstanka na Kosovu i Metohiji.

Republika Srbija odgovor na ta pitanja nema, ili ne želi da ih ima, sasvim je svejedno.

Svi potezi se vuku iz jednog centra, i to iz kabineta predsednika Republike Srbije. Niko od ostalih institucija Republike Srbije nema samostalnost da odlučuje o Kosovu i Metohiji. Predsednik Republike Srbije je bez odluke Skupštine Republike Srbije prihvatio misiju Euleks, a misija UNMIK na terenu više i ne postoji.

Moram još jednom ponoviti, po ko zna koji put, koju ulogu na Kosovu i Metohiji ima misija Euleks. Misija Euleks ima zadatak da sprovede plan Martija Ahtisarija i stvori nezavisno Kosovo, i to na terenu već radi. Dok misija Euleks radi svoj posao, Republika Srbija ne preduzima ništa.

Srbi i nealbanci su prevareni, zbunjeni i prepušteni sami sebi. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, osim teoretski, praktično na terenu ne funkcioniše, ne sarađuje sa legalno izabranim predstavnicima lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji.

Na Kosovo i Metohiju odlaze samo lica imenovana od Vlade Republike Srbije, a ona su iz sastava vladajuće koalicije. Ne daju instrukcije Srbima i nealbancima kako da se ponašaju u kriznim situacijama, a kriznih situacija na Kosovu i Metohiji je, nažalost, sve više i više.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je izradilo Strategiju održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca na Kosovo i Metohiju, a da tom prilikom nije obezbedilo ni jedan jedini dinar.

Godišnji troškovi Ministarstva za Kosovo i Metohiju su 270.000.000 dinara, a sredstva predviđena za Nacionalni investicioni plan koja pripadaju Kosovu i Metohiji za 2009. godinu su predviđena u iznosu od 185.000.000 dinara.

Znači, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ima troškove na godišnjem nivou oko 270.000.000, a Nacionalni investicioni plan 185.000.000. Od 185.000.000, za opštinu Leposavić je izdvojen 131.000.000 milion, a za Lešak 70.000.000 dinara. Obustavljena je izgradnja započetih objekata, koju je upravo ovo ministarstvo prihvatilo i počelo da finansira u 2008. godini, da bi obustavilo finansiranje u 2009. godini, a započelo nove objekte na Kosovu i Metohiji.

Ono što nas najviše tišti i boli i što pravi paniku, to su tajni pregovori Ministarstva Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju sa misijom Euleks o vrlo važnim pitanjima, a da o tome mi koji živimo na Kosovu i Metohiji ne znamo ništa.

Današnju Bajdenovu izjavu da Republika Srbija treba da prihvati realnost na Kosovu i Metohiji, koja potom vodi u nezavisnost Kosova, mi Srbi i nealbanci koji živimo na Kosovu i Metohiji nikada nećemo prihvatiti.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i vladajuća koalicija onim što čine, svesno ili nesvesno, u potpunosti se uklapaju u Bajdenovu tzv. realnost i samo otežavaju opstanak i normalan život Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

Zbog toga zahtevam da Vlada Republike Srbije Skupštini Republike Srbije predloži izmene i dopune Zakona o ministarstvima i ukine Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer ono ne služi ničemu. Od predsednice Narodne skupštine Republike Srbije zahtevam, s obzirom na situaciju u Odboru za Kosovo i Metohiju, da predloži izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i ukine Odbor za Kosovo i Metohiju da ne bi pravio troškove, jer, na kraju krajeva, Odbor za Kosovo i Metohiju nije u funkciji. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je 15 dana od kada sam postavio nekoliko pitanja pojedinim ministarstvima i njihovim ministrima, ali do današnjeg dana nisam dobio nijedan odgovor.
Skrećem pažnju da su bili u obavezi da to, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, učine. Ako to nisu do sada učinili, molim vas, gospođo predsednice, da ih upozorite na poslovničku obavezu koju imaju prema narodnim poslanicima.
U četvrtak, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, gde su na dnevnom redu bila poslanička pitanja i odgovori Vlade Republike Srbije, prijavio sam se i kao 11. govornik nisam došao na red da se obratim predsedniku Vlade Republike Srbije i postavim mu nekoliko pitanja. Tu priliku koristim danas.
Predsednik Vlade Republike Srbije će ostati upamćen da nijednom od kako je predsednik Vlade, a uskoro će godinu dana, nije posetio svoju južnu pokrajinu. Ostaće upamćen i po tome što je Vlada, čiji je on predsednik, budžet za 2009. godinu umanjila 35% u odnosu na budžet za 2008. godinu. Upamćen je i po tome što je Ministarstvo za KiM izradilo Strategiju za održiv opstanak i povratak Srba i nealbanaca na KiM, a rebalansom budžeta je za tu namenu izdvojeno 185.000.000.
Ministarstvo za KiM je izradilo plan rada za 2009. godinu. Teoretski, plan je dobar, bazira se na Ustavu Republike Srbije, Zakonu o ministarstvima, Rezoluciji 1244 i „saradnji sa civilnom i vojnom Misijom UN-a na KiM-u (UNMIK i KFOR), na osnovu Rezolucije SB 1244, održavanju stalnih međunarodnih kontakata s učesnicima u međunarodnom pregovaračkom procesu u određivanju budućeg statusa KiM-a, kao i drugim poslovima određenim zakonom“.
Nijednom rečju se ne spominje Misija Euleks, koju smo prihvatili, niti Plan od šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, koji ste predstavili nama, Srbima koji živimo na KiM-u i građanima Srbije, kao veliku diplomatsku pobedu.
UNMIK-a na KiM-u više nema, Euleks uveliko sprovodi Plan Martija Ahtisarija i stvara nezavisnu državu Kosovo, a DSS i ja lično sam vas nebrojano puta upozorio koje su posledice prihvatanja Misije Euleks. Kao posledicu toga, imamo vrlo napetu i tešku, složenu situaciju u naselju Brđani u Kosovskoj Mitrovici, gde Euleks osmi put zaredom na Srbe koji tamo protestuju baca šok bombe, gađa gumenim mecima i baca suzavac, na Srbe koji protestuju i koji traže reciprocitet kada je u pitanju povratak Albanaca u severni deo i Srba u južni deo.
Vezano za ovo, postaviću tri konkretna pitanja predsedniku Vlade. Prvo pitanje: na koji način mislite, gospodine predsedniče, da na terenu sprovedete Strategiju održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca? Drugo, šta je sa Sporazumom u šest tačaka Beograd – Ban Ki Mun, da li će biti realizovan i kada? Treće pitanje: da li je neko od predstavnika Vlade Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije ili Ministarstva za KiM posetio naselje Brđani u Kosovskoj Mitrovici? Hvala.

Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim sa KiM i morao sam da reagujem ovim amandmanom u ime poslaničke grupe DSS na prvi rebalans budžeta za 2009. godinu. Možda ne bih morao, da budžet za 2009. godinu nije smanjen za 36% u odnosu na 2008. godinu, a što se KiM tiče.
Podsetiću vas da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju izradilo tekst strategije održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca na KiM. Strategijom se obuhvata ekonomski razvoj za period 2009 -2015. godine. Pošto za održivu strategiju nisu predviđena sredstva, predložio sam amandman sledeće sadržine – u članu 5. razdeo 12. funkcija 160 EK 499 – sredstva rezerve, iznos od 1.575.000.000 menja se iznosom od 1.075.000.000.
U istom članu razdeo 25. Ministarstvo za KiM, funkcija 110, ekonomska klasifikacija 551, iznos od 185 miliona 077 menja se iznosom 685 miliona 077, što znači da ovim amandmanom sredstvima od 500 miliona dinara podržavam strategiju održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca na KiM. Hvala.

Član 25. stav 3. glasi: "Plan upravljanja ambalažnim otpadom koji lice iz stava 1. ovog člana donosi za period od pet godina...". Ja i kolega gospodin Arsen Đurić, ispred DSS-a, podneli smo amandman koji glasi – reči "pet godina" brišu se i menjaju rečima "godinu dana", uz obrazloženje da će biti jako teško uspostaviti primenu i poštovanje ovog zakona. Naročito će prve godine biti teške, zato je bolje u početku davati dozvolu na godinu dana i vršiti nadzor i kontrolu u tom periodu. Posle tri godine od primene zakona, možda će biti moguće produžiti trajanje dozvole na pet godina, naravno, uz analizu i potpunu kontrolu. Hvala.