Uvaženo predsedništvo, predsedniče Vlade, predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu treća tačka. Ona obuhvata nekoliko zakona i nekoliko ugovora. Usredsrediću se na jedan zakon, a to je zakon o privatnom obezbeđenju. Neću pričati o zakonu o privatnim detektivima, jer mi iz DSS smatramo da taj zakon treba da se povuče iz procedure, jer je nedorečen.
Kada je reč o ovoj materiji privatnog obezbeđenja, ona je u Srbiji nedefinisana, nejasna i možemo reći da i sama država ne zna egzaktne podatke vezano za broj agencija i firmi koje se bave ovom delatnošću, ne zna koliko radnika radi u tim firmama, ne zna, na kraju krajeva, koliko naoružanja oni poseduju.
Možemo reći da je poverenje građana, stopa poverenja građana u privatno obezbeđenje izuzetno niska. Malopre smo čuli da je to 25%. Jedan od razloga što je stopa izuzetno niska je to što je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema zakon o privatnom obezbeđenju. Dakle, postoji jedan pravni vakum i nadam se daćemo ga prevazići nakon što ćemo usvojiti ovaj zakon o privatnom obezbeđenju.
U Evropi i svetu, rekao sam, mnoge zemlje imaju ovaj zakon. Iskustva su različita. U toku je harmonizacija zakonodavstva vezano za rad ovih firmi koje se bave obezbeđenjem. Takođe, u nekim zemljama postoje pravila službe koje na osnovu toga donose određeni kvalitet rada tih istih bezbednosnih firmi.
Inače, spisak delovanja tih firmi obezbeđenja je veliki. Poput obezbeđenja objekata, to smo čuli malopre ovde, kao što su nuklearni objekti, vojni objekti, aerodromi, luke, čak i u nekim zemljama narodni parlamenti. Ove firme se takođe bave prevozom novca i čuvanja dragocenosti, kao i čuvanja i obezbeđenja fizičkih lica.
Zbog specifičnosti posla koje rade radnici u obezbeđenju, mnoge zemlje su donele neka pravila koje radnici mogu da rade u tim obezbeđenjima. Primera radi, radnik mora da bude iz te zemlje, mora da je star, ne može radnik sa 16 godina da bude radnik obezbeđenja, ono što je najbitnije, ne sme da bude osuđivan niti krivično gonjen.
Obuka za ove radnike je različita od zemlje do zemlje. U pojedinim zemljama to se reguliše određenim kursevima, u drugim zemljama to reguliše MUP, a u nekim zemljama dato je samim privatnim firmama da rade na obuci istih tih radnika. U nekim zemljama je dozvoljeno da ti radnici nose naoružanje, dok u drugim nije, već da nose alternativno oružje, poput pištolja sa gumenim mecima i električnim pendrecima.
Mogu reći da je pravo delovanja određenih firmi u nekim zemljama, to jest radnika koji rade u toj firmi, veliko, u nekima nije. U nekim mogu da deluju ograničeno, a u nekima mogu čak i da lišavaju slobode određene ljude.
Dakle, ovo su sve iskustva zemalja Evrope i sveta. Vi ste određena iskustva implementirali u zakon. Međutim, siguran sam da je Srbiji potreban drugačiji zakon zato što Srbija ima drugačije specifičnosti i drugačije karakteristike.
Udruženje privatnih obezbeđenja već godinama pokušava da natera državu, ne samo ovu Vladu, već i prethodne, da reguliše na jedan normativan način, pravni način prava obezbeđenja, da u stvari imaju neki protokol, način delovanja kada su na terenu, da se ne bi dešavale neke ekscesne situacije. Moramo reći, gospodine ministre, da mnoge osobe bez kredibiliteta koje su krivično osuđivane su otvarale ove privatne agencije i firme, a struktura upošljenika u tim agencijama je upravo bila kriminogena. To su sve bili narko dileri, bivši robijaši protiv kojih je podnesena krivična prijava ili su došli iz zatvora, neki bivši sportisti koji su se bavili borilačkim veštinama.
Zato mi očekujemo, pre svega, da ovaj zakon da odgovore na neka pitanja, a to je da se lektira, sve one firme koje se bave ovom problematikom, a ima ih negde oko 3.000 u ovom trenutku, po nekim popisima i po nekim saznanjima, da napravi selekciju i što se tiče radnika u tim firmama, a po nekom popisu ih ima oko 60.000 radnika i da steknu licencu na osnovu koje će raditi, tj. vršiti ovu delatnost.
Očekujemo, gospodine ministre, da ovim zakonom regulišete ko sme da upotrebljava silu, jer se dešavalo u prethodnom periodu upravo da radnici obezbeđenja vrše torturu nad klijentima, vrše torturu nad slobodnim građanima. Lako su potezali i pištolj na neke ljude. Dakle, mi očekujemo da se to na jedan korektan i kvalitetan način reguliše.
Takođe, očekujemo da posle ove legalizacije subjekata koji se bave ovom delatnošću, da se uvede red u ove oblasti, da nemamo crnog tržišta, već da sve firme rade sa licencama na osnovu ovog zakona. Dakle, to je ono što mi očekujemo od ovog zakona.
Dobro je, gospodine ministre, što je napokon i država rešila da to stavi pod svoju kapu. Međutim, nama nije jasno ko će iz MUP raditi taj deo posla? Koja uprava će to raditi? To nije definisano ovim zakonom i očekujemo da u tom kontekstu dobijemo kvalitetan odgovor, jer postoji mogućnost da se naknadna sredstva iz budžeta opet opredele ka MUP.
Demokratska stranka Srbije, kao što znate, amandmanski je reagovala kada su u pitanju ovi zakoni. Hteli smo da popravimo ovaj tekst zakona, pre svega, da pomognemo i državi, da pomognemo i svim ljudima koji se bave ovom delatnošću.
Očekujem da ćete prihvatiti određene amandmane koje smo podneli, jer se radi o novom nacrtu zakona i o novoj materiji. U nadi da ćete to uraditi, ja vam se zahvaljujem.