Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i ministri, dobro je što se ova sednica o Telekomu održava iako sa zakašnjenjem, jer građanima Srbije treba jasno poručiti šta znači Telekom za njih, na koji način se prodaje i gde idu pare od te prodaje.
Nije bitno što je DSS inicijator ove sednice, niti što je DSS pokrenuo akciju ''Stop prodaji Telekoma'' i skupio preko sto hiljada potpisa, već je glavna poruka – šta će biti sa Telekomom Srbija?
Mnoge diskusije će se ponoviti, mnoge stvari će se ponoviti, ali je bitno da izađemo s jasnim zaključkom i jasnim ciljem da Telekom Srbija ne sme da se proda. To je osnovna poruka. Zbog čega? Zato što je resurs koji smo mi samo pozajmili od naše dece. Ona su nam ga dala na korišćenje, da ga eksploatišemo, da ga nadgradimo i da im ga vratimo, da bi oni mogli da ga posude nekim drugim pokolenjima.
Inače, Telekom Srbija je, kao što svi znate, lider u regionu kada je u pitanju telekomunikacija. Prihodi su, čuli smo ovde, negde oko 17 milijardi ili 170 miliona na godišnjem nivou, ili pak, kada se vrati kredit za kupovinu Telekoma Srpske i operatera u Crnoj Gori, taj prihod će 2013. godine biti udvostručen, preko 300 miliona evra, što je i te kako bitno, i treba voditi računa.
Mi u Telekomu vidimo svoju razvojnu komponentu, razvojnu komponentu Srbije. Očekujemo da mnogi stručnjaci ostanu ovde u Srbiji, a ne da odu u inostranstvo. Znate, gospodine predsedniče, da je Srbija na prvom mestu po odlivu mozgova.
Gospođa Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, rekla je da se Telekom prodaje na nelegalan način, da je tender fingiran i da su mnoge strane kompanije odustale da se prijave na ovaj konkurs i da je ostala samo jedna kompanija, a to je austrijski VIP, i zbog toga žena i dan-danas ima velikih problema.
Ovde je bilo priče i da se prodajom Telekoma krši i Ustav, član 85, kao i mnogi zakoni, kao što su Zakon o koncesijama i Zakon o privatizaciji. To kažu i pravnici, možemo ih i citirati. Vi kažete da je to sasvim drugačije, no činjenica je da su pravnici u pravu.
Moje pitanje je – da li je Vlada odlučila da pošto-poto proda Telekom Srbije, pošto smo u diskusiji videli da ste već odredili kako ćete potrošiti sredstva od prodaje Telekoma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem na odgovoru.
Pitam vas da li je neka referentna kuća utvrdila kolika je tržišna procena Telekoma Srbije. Imali smo izjavu jednog poslanika koji je ovde u klupi, u vreme kada su se delile besplatne akcije, da 80% Telekoma vredi šest milijardi dinara. Da li je to istina? Zahvaljujem.

Dozvolićete, gospođo potpredsednice, da iskoristim prisustvo ministra samo za jedno pitanje, pošto sam ga postavio u formi poslaničkog pitanja, a nisam dobio odgovor.
Radi se o najkomplikovanijoj deonici Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru. Dolazim iz Leskovca. Znate da mi po pitanju Koridora 10 imamo jedan politički konsenzus. Imali smo seriju sastanaka s vama, sa ministrom Dulićem i vašim saradnicima. Čak su i podnete krivične prijave prema određenim ministarstvima i javnim preduzećima.
Mene jednostavno interesuje - dokle se stiglo sa idejnim projektima koje je uradio CIP i da li će taj idejni projekat biti prihvaćen kao glavni projekat, jer to traži Evropska banka za investicije od vas?
Grad Leskovac nije uradio prostorni plan upravo iz razloga što nemamo tačan odgovor od vašeg ministarstva, od Ministarstva za prostorno planiranje, da li je projekat CIP prihvaćen i ako bude prihvaćen, to je upravo ono što smo mi i tražili od vas, a to je da petlja koja prolazi kroz Grdeličku klisuru upravo vodi ka varošici Predejane.
Toliko, samo želim odgovor. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, ministra nema, dakle, poslanici DSS na zakon o finansijskom lizingu su podneli ukupno 11 amandmana i nijedan nije prihvaćen.
Ovaj amandman se odnosi na član 26. i u članu 51ž menja stav 2. tako da se iznos od 10 hiljada do 50 hiljada menja iznosom od 50 do 500 hiljada dinara. Naime, ovim amandmanom smo hteli da zaštitimo interese građana, onih građana koji su uzeli određeni lizing od strane privrednog društva i u slučaju prestupa privrednog društva mi smo hteli na taj način da zaštitimo upravo interese samih građana.
Meni je žao što Vlada nije prepoznala ovaj amandman kao kvalitetan i nije ga inkorporirala u ovaj zakon, ali se nadam da ćete do kraja glasanja prihvatiti ovaj naš amandman i na taj način zaštiti interese građana, koji u ovom trenutku, zbog ovakve situacije ne mogu servisirati određene drugove prema privrednim društvima.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, DSS je na ovaj zakon o visini stope zatezne kamate podnela određen broj amandman i mi se upravo zahvaljujemo pošto je Vlada prihvatila jedan od njih.
Naime, u članu 5a, stav 1, nakon reči "Republički zavod za statistiku" ubacuju se reči "i Narodna banka Srbije", a reč "objavljuje" zamenjuje se rečju "objavljuju".
S obzirom da je Zakon o Narodnoj banci Srbije kao osnovni cilj ove institucije definisao očuvanje cenovne stabilnosti, smatramo da je neophodno da podatke o mesečnim stopama, ovo je bitno, rasta potrošačkih cena u Republici Srbiji, pored Republičkog zavoda za statistiku, objavljuje i Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji.
S obzirom da su se u javnosti pojavljivali različiti podaci od ovih referentnih institucija, od Zavoda za statistiku i od srpske Narodne banke, mi smo hteli da ovim amandmanom faktički zakonodavac koordinira radom i jedne i druge institucije i obaveže ih da transparentno objave na svojim internet stranicama mesečnu stopu rasta i rast potrošačkih cena. Na taj način će i građani Srbije, a i javnost biti upoznata sa rastom monetarnih kretanja u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, pozdravio bih gospodina Mrkonjića, ali nije tu. Hteo sam da mu postavim određena pitanja na koja nisam dobio odgovor, pošto sam to u formi poslaničkog pitanja postavio, ali sam očekivao da će mi dati odgovor danas. Njega nema, nadam se da će doći u toku ove moje diskusije.
Kao i mnoge moje kolege, vezaću se usko za Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, a u vezi izgradnje Koridora 10 između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Iskreno rečeno, moram reći na početku da izuzetno cenim institucije i ljude koji ulažu puno truda i napora u realizaciju određenog projekta.
Tako je ova Vlada Republike Srbije uložila puno truda i napora za izgradnju trase Koridora 10. Za ovih tri godine koliko je na vlasti uradila je čak 20 kilometara. Ako uzmete, to vam dođe otprilike sedam kilometra po godini. To je izuzetno fantastičan uspeh ove vlade, i ako nastavimo ovih tempom Koridor 10 će biti izgrađen tek 2050. godine.
Koridor 10 ili koridor iks, a svi znamo šta je iks – nepoznata u jednačini, tako je i za nas Koridor 10 nepoznat, a naročito za nas građane Jablaničkog okruga i građane opštine Leskovac. Ne znamo kako će izgledati trasa koja prolazi kroz opštinu Leskovac. Otprilike treba 50 kilometara trase Koridora 10 da prođe kroz našu opštinu.
Mi u ovom Koridoru 10, odnosno u izgradnji Koridora 10 vidimo svoju razvojnu šansu. Koridor 10 vidimo kao razvojnu komponentu našeg okruga, koji je jedan od najsiromašnijih okruga i pošto se ova vlada opredelila za ravnomerni regionalni razvoj, očekivali smo da će u tom duhu i nastaviti.
Pošto je najkomplikovaniji deo Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru i najskuplji treba da prođe kroz Grdeličku klisuru, obratili smo se i pojedinim institucijama, pojedinim ministarstvima. Imali smo seriju sastanaka kod ministra Olivera Dulića, ministra za prostorno planiranje, pričamo o lokalnoj samoupravi grada Leskovca.
Na tom sastanku bili su prisutni predstavnici jednog i drugog, Ministarstva za kapitalne investicije, bili su prisutni predstavnici CIP, predstavnici JP Železnice, Puteva Srbije, Koridora 10, kao i predstavnici naše direkcije za izgradnju, svi poslanici iz Leskovca.
Došli smo da zaključka da treba da se izađe iz ćorsokaka i treba da se pomogne opštini Leskovac, lokalnoj samoupravi i dati zadatak CIP da uradi jedan kvalitetan idejni projekat. Referentna institucija CIP je uradila stvarno dobar i kvalitetan projekat, koji košta 12 miliona evra jeftinije od sadašnjeg projekta sa izmeštanjem železnice. Naime, taj projekat koji planira Ministarstvo za prostorno planiranje, planira jedan tunel koji treba da se prokopa i da se probije.
Međutim, ovaj projekat koji je ponudio CIP je mnogo efikasniji, kao što rekoh i jeftiniji. No, Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za prostorno planiranje, kao i mnoge referentne ustanove koje se bave ovim projektom, nisu prihvatila taj naš projekat, ne znamo zašto, pa se u kuloarima priča da je određeno građevinsko preduzeće kupilo mašine za prokopavanje tunela i iz tih razloga se odustalo od ovog idejnog projekta, pa sam hteo da pitam ministra da li je to istina ili su to samo kuloarske priče.
Mi na lokalu imamo jedan politički konsenzus oko ovog našeg pitanja prolaska Koridora 10 kroz našu opštinu. Zato nismo ni usvojili plan za prostorno planiranje. Inače, naš predsednik Skupštine Živojin Stefanović, član SPS, podneo je krivične prijave protiv Ministarstva za prostorno planiranje, protiv Ministarstva za kapitalne investicije, protiv JP Koridora 10, i protiv JP Putevi Srbije. Vidite koliki politički konsenzus imamo i saglasnost oko toga, čak smo i spremni za radikalnije mere, da blokiramo autoput, tj. Koridor 10 u slučaju da nam se ne izađe u susret.
Ovakvim potezom Vlada, koja se opredelila za ravnomerni regionalni razvoj, samo podstiče migraciju sa tih prostora. Inače, iz Jablaničkog okruga i sa juga Srbije se godišnje iseli oko 2.000 ljudi. Na ovaj način ćete samo ubrzati tu migraciju, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavite ko će se doseliti na taj prostor.
Očekujem od Ministarstva za kapitalne investicije da revidira svoju odluku i da prihvati idejni projekat, kao i revizione komisije, da prihvati naš projekat jer je jeftiniji i može mnogo brže da se realizuje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, pre svega na početku moram da vam čestitam na hrabrosti za pisanje jednog ovakvog zakona. Ovo jeste jedan težak, Sizifov posao. Vi jeste postigli formu, ali suštinu niste postigli. Nama iz Demokratske stranke Srbije je žao pre svega što niste prihvatili naše amandmane, a podneli smo preko 40 amandmana i hteli smo da popravimo ovaj tekst zakona. Prihvatili ste svega dva amandmana, i to tehničke prirode.
Rekli smo da niste pogodili suštinu, da ovaj zakon nije dobar, da je izuzetno glomazan. Ima 193 člana. Samim tim, kada pogledamo zemlje u okruženju i zemlje koje su u EU, videćemo da su oni ovaj problem rešili, tj. da njihovo zakonodavstvo vezano za ovu problematiku govori o tome da njihovi zakoni imaju od 30 do 100 članova. Ovo je jedan konglomerat loših ideja, galimatijas, i mi iz Demokratske stranke Srbije smo ga prosto nazvali „zakon protiv sporta“, jer ništa dobro neće doneti sportistima Srbije.
Druga stvar, hteli smo da ovim amandmanima poboljšamo tekst zakona, da unapredimo ovaj zakon. Kada je reč o ovom amandmanu na član 1, koji govori o rekreativnom sportu, moram vas podsetiti da zemlje u okruženju i zemlje koje su u EU sport baziraju upravo na tom rekreativnom sportu, kako bi ojačali zdravstveno svoju naciju. U Finskoj se preko 90% ljudi bavi rekreativnim sportom; u Portugaliji, koja je u EU, najmanje ljudi se bavi sportom, 40%, dok je kod nas sasvim drugačije, kod nas se između 10 i 20% ljudi bavi rekreativnim sportom.
Da nam se ne bi desile olimpijade kao što je Peking 2008. godine, gde smo favorizovali samo vrhunski sport, a amaterski i rekreativni sport zapostavljali, a oni su baza tog vrhunskog sporta, ovim amandmanima smo hteli da promenimo taj tekst zakona.
Vi ste prihvatili samo ta dva naša amandmana; nama je žao, ali se nadamo da ćemo u toku ove diskusije da vas ubedimo i da ćete prihvatiti još koji amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, da zakon o sportu nije dobar i da nema razumevanja kod pojedinih političkih grupa vladajuće većine govori i veliki broj amandmana koji su oni podneli. Neki su prihvaćeni, neki nisu. Mada, gledajući amandmane, oni su korektni, dobri i i te kako menjaju tekst zakona.
Kada je reč o članu 3, o kome je pričao moj uvaženi kolega, zakonopisac se upustio u jedno teorijsko definisanje pojedinih pojmova, kao da je, kao što reče on, akademska rasprava. Konfuzija je nastala upravo zbog preuzimanja određenih pojmova iz Evropske sportske povelje, a to je akt na kome se zasniva sportska politika određenih zemalja.
Pretpostavljam da ste razmišljali i o prethodnom zakonu, koji je ove pojmove pojednostavio i koje ste jednostavno mogli da prepišete iz prethodnog zakona, vezano za novi nacrt zakona, jer su i te kako doprli do naroda; oni će predstavljati propise, a ne nešto apstraktno.
Inače, dobro bi bilo da podsetimo građane Srbije da Srbija već ima Zakon o sportu, koji je donet još 1996. godine. Taj zakon nije ugledao svetlost dana iz jednog prostog razloga – nisu doneti određeni podzakonski akti.
Ali, nismo dobili odgovor, gospođo ministre, na pitanje – ko je pisao ovaj zakon? Pošto se radna grupa rasturila i godinu dana nije zasedala, naše pitanje je bilo ko je zakonopisac, s obzirom na to da je geslo vaše političke opcije – stručnost ispred politike. Zato pretpostavljam da su ovo pisali stručnjaci. Ali, u javnosti ima drugačijeg odjeka; naime, stručnjaci kažu da su otišli iz te radne grupe. Sada smo zatečeni i ne znamo ko je u stvari pisac ovog zakona. Zahvaljujem.

Iskreno, nisam mislio da se javljam povodom ovog amandmana, ali me je isprovocirala diskusija gospodina Marića. On i gospodin Šulkić su u istoj lokalnoj vlasti i to bi mogli da reše na samom lokalu.
Inače, kada je reč o vašim sportskim uspesima, gospodine Mariću, čitali smo dovoljno u „Kuriru“. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, inače, koristim vreme, kao što sam rekao na početku, ovlašćenog predstavnika. Gospođo ministre, mislio sam da ćete prihvatiti ovaj naš amandman. Prvo, kada je reč o ovom zakonu, mi imamo tri osnovne primedbe. Kao prvo, da se favorizuje vrhunski sport i profesionalni sport, da su u zapećku amaterski sport i druge vrste sportova. Drugo, da je ovaj zakon protivustavan, jer konvertuje društvenu imovinu u državnu imovinu. Treće je bilo pitanje finansiranja. O tome smo pričali i pričaćemo kasnije o amandmanima.
Kada je u pitanju ovaj amandman na član 15, koji govori o amaterskim sportistima, ovde se relativizuje, kaže se: „može se uključiti u obavezno zdravstveno osiguranje“. Mi smo hteli ovim amandmanom imperativno da stavimo do znanja da se mora uključiti u zdravstveno osiguranje. Zbog čega? Želim da vam objasnim pomoću jednog plastičnog primera: veliki klubovi nemaju potpisan profesionalni ugovor sa svim igračima, neki su amateri, dovode ih na probu; neki su tu zato što su mladi i talentovani igrači, uključuju ih iz podmlatka. U nedostatku igrača, pošto igrači iz prvog tima mogu da se povrede, oni mogu te amatere da uključe u rad prvog tima i da ih puste da odigraju neku utakmicu. Na toj utakmici, ne daj Bože, može neko od njih da se povredi, da slomi nogu ili bilo šta. Ovaj zakon ne omogućuje klubovima da ih osiguraju, on kaže „može“, znači, nije imperativno, već relativizuje stvari. Znači, mora da i amaterske sportiste uključi u zdravstveno i socijalno osiguranje. To smo hteli, to je bila naša ideja.
Očekujem jednu aktivnu komunikaciju između vas i mene i da suočimo mišljenja; nadam se da ćemo jedan kvalitetan zaključak izvući i da ćete prihvatiti ovaj naš amandman, jer je u korist amaterskih igrača. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, javio sam se povodom amandmana gospodina Ranđelovića. Pošto ste prihvatili taj amandman, prokomentarisaću određene stvari kao ovlašćeni predstavnik.
Naime, kada sam bio mlađi, pošto sam se aktivno bavio sportom, jedva sam čekao da dobijem poziv iz reprezentacije, pošto sam bio u mlađim kategorijama, da nosim dres naše zemlje. Sada su se promenile stvari. Imamo situaciju da u nekim delovima Srbije određene grupacije navijaju protiv reprezentacije Srbije, za druge reprezentacije. Šta mislite, kako će tek sportisti iz tih delova Srbije, ako budu pozvani, da učestvuju u reprezentaciji, kako će igrati? Pa, neće biti motivisani.
Gospođo ministre, dobro je što ste prihvatili amandman gospodina Ranđelovića iz ovih razloga koje sam naveo. Dodao bih da je nama potrebna sveobuhvatna edukacija o patriotizmu odmalena, od same porodice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, morate primetiti da smo mi Leskovčani danas jači ovde u parlamentu – stigao nam je novi poslanik iz Leskovca i ja ga ovog puta pozdravljam.
Dakle, kada je reč o ovom članu zakona, mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman kolege iz Napred Srbijo i amandman gospođice Lidije Vukićević. Kao razlog želim da vam navedem slučajeve iz prakse. Dakle, ja sam svestan šta ste vi hteli ovim da postignete, međutim, u praksi je sasvim drugačije.
Mi imamo lokalne sredine, poput Leskovca, gde vi participirate u vlasti, gde je lokalna samouprava za sport, a ima preko 140 klubova, izdvojila svega 20.000.000 dinara. Znači, rečima, dvadeset miliona dinara, iako smo imali državnog sekretara za sport, dvadeset miliona dinara. A sam kabinet gradonačelnika – 46.000.000 dinara. E, sad objasnite vi meni kako će tih 140 klubova da se finansiraju ako nemaju članarine, ako im lokalna samouprava ne uplaćuje i servisira iz budžeta ono što im treba, a to je da mogu da se takmiče mlađe kategorije, da plaćaju studije, da plaćaju delegate? Ne mogu ni na jedan drugi način, osim ako ne skupe članarinu.
Zbog toga mislim da je ovde država intervenisala na jedan neprikladan način, da država, tj. vi kao ministar koji predstavlja Vladu, mora adekvatno da odgovori potrebama tih malih klubova, koji će se ugasiti ako nemaju donacija, odnosno ako nemaju članarine koje plaćaju članovi kluba. To je otprilike ono što su htele kolege i s jedne i s druge strane da napišu u ovom amandmanu, a vi ga niste prihvatili. Zahvaljujem.

Nismo se razumeli. Znači, smatram da lokalne samouprave treba da izdvajaju više sredstava, a da vi nađete mehanizam u zakonu na koji način će se finansirati ti klubovi.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, predstavnici Vlade, ovaj član 134. Zakona o sportu faktički povlašćuje položaj sporta u pokrajini, pošto znamo da se sport i sportske aktivnosti finansiraju iz tri izvora; to su, pre svega: budžet lokalne samouprave, budžet autonomnih pokrajina i budžet Republike Srbije. Ovde imamo asimetrično finansiranje, odnosno sportisti iz AP Vojvodine su u povlašćenom položaju jer imaju jedan izvor finansiranja više. Tako ćemo imati slučaj da velika koncentracija kvalitetnih sportista i igrača bude u Vojvodini.
S obzirom na to da smo velika ovlašćenja, to sam pričao i kada je bila rasprava u načelu, dali, po osnovu Statuta, AP Vojvodini iz 160 oblasti, između ostalih i sporta, bojim se da će u nekom trenutku neke reprezentacije Vojvodine biti čak jače i od reprezentacije Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospođo ministre, predstavnici Vlade, došli smo do krunskog člana ovog zakona, to je član 169. Ovim članom zakonopisac želi da transformiše klubove, saveze, tj. udruženja građana u privredna društva ili u akcionarska društva.

Nijedan pravni sistem nijedne zemlje ne poznaje način koji ste hteli da primenite. Hteli ste da društvenu imovinu prevedete u državnu imovinu i na taj način naše klubove, saveze prodate kao preduzeća ili kao neke fabrike. Da bi se napravila transformacija kluba iz udruženja građana u neko privredno društvo mora skupština kluba da donese odluku. I sami ste svesni toga. Međutim, vi pokušavate jednim leks specijalisom, ovim zakonom, da to uradite na mala vrata.

Smatramo da je ovaj član ovog zakona protivustavan i da će Ustavni sud pravovremeno reagovati, što se tiče ovog zakona, a i ovog člana 169. U pitanju su, kao što rekoh, transformacije klubova, saveza u privredna društva.

Ima naš narod jednu izreku, gospođo ministre: „Što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Ili će Ustavni sud ispraviti ovaj zakon ili neka nova vlada, neki novi ministar kada bude došao sa novim nacrtom zakona ili izmenom i dopunom zakona.

Ovaj zakon sigurno nije dobar za naš sport. Na to smo pokušavali da ukažemo sve ovo vreme, i u raspravi u načeli i u raspravi u pojedinostima. Nismo uspeli da vas ubedimo. Žao nam je zbog toga, ali najviše će zbog ovakvih stvari trpeti sportisti Srbije. Zahvaljujem se. Neću više koristiti vreme, pošto mi je isteklo vreme ovlašćenog predstavnika. Zahvaljujem.