Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka predstavnici Vlade, u svojoj diskusiji ću se najviše zadržati upravo na ovom predlogu zakona o ratifikaciji ugovora između AD Železnice i Evropske banke za obnovu razvoj gde garanciju daje Republika Srbija.
Dakle, svi dobro znamo, poštovani prijatelji, da je železnički saobraćaj u Srbiji u jednom katastrofalnom stanju. Zbog loše infrastrukture, zbog loših prevoznih kapaciteta kao i tehnološko-tehničko zaostajanje prema zemljama u okruženju i zemljama u EU. Zato pod hitno Republika Srbija mora preduzeti da bi modernizovala naše pruge i obnovila taj prevozni kapacitet.
Pokušaću građanima Srbije da objasnim reference železničkih pruga u Srbiji. Dakle, izrađeno je negde oko 3.800 železničkih pruga u Srbiji, od toga jedna trećina je elektrificirana a ako uporedite sa zemljama EU, tamo je preko 50% elektrificiranih pruga. Kad pogledate infrastrukturu naše železnice videćete da je svega 7% dvokolosečnih pruga, a u EU to je negde preko 36%.
I ono što je poražavajuće, prosečna brzina na našim prugama je 28 kilometara, a najmanja brzina u EU je 50 kilometara na sat.
Gospodo evropejci, ako nastavimo ovim putem mi ćemo u EU doći tek 2050. godine.
Želim da vas upoznam da je pruga od Beograda ka Solunu napravljena 1886. godine i tada je deonica između Beograda i Leskovca prelažena za pet sati i 15 minuta.
Danas, a znate relaciju od Beograda ka Leskovcu, vozovi prelaze za 6,5 sati.
Moj uvaženi kolega Stojčić iz Vranja je govorio o problemima južne pruge i mi dolazimo do zaključka, mi poslanici i gradonačelnici da bi trebalo da uputimo zahtev Vladi Republike Srbije da budemo kandidati za ulazak Srbije zbog ovakvog ponašanja prethodne vlade, pa možda će komisija, Vlada Republike Srbije, jednoga dana spremiti kao stalni član naše države.
Iz tih razloga, očekujem da ova vlada preduzme neke mere i da poboljša stanje u infrastrukturi. Vozovi na železnici južnih pruga iskaču permanentno, ne saobraćaju redovno, imamo prigovore građana Topličkog okruga koji su se žalili i moj uvaženi kolega Lapčević je pričao o tome da vozovi redovno ne saobraćaju do određenih mesta.
Dakle, ono što je bitno reći za privredu Srbije, i te kako je bitan taj železnički koridor kao i pruga Beograd-Bar, da se godišnje povećava transport na tim prugama 25%, a da država ima godišnje devizni priliv povećanja 60%.
Međutim, da bi se obim transporta povećao, mi moramo da uradimo nešto, a to je da magistralne pruge koje se ulivaju u te koridore renoviramo, rehabilitujemo i za to će nam potrebno biti u narednih deset godina oko 4,5 milijarde evra.
Nadam se da će Vlada Republike Srbije obezbediti, ali ono što je takođe bedno istaći, to je da bi trebalo da razmišljamo o javnom privatnom partnerstvu, jer su koncesionari zainteresovani za obnovu naših pruga, za koncesije na određenim putničkim pravcima, što se tiče putničkog prevoza kao i za korišćenje železničkog resursa, skladišta, železničkih stanica i ta sredstva bi mogla lako da se upotrebe za rehabilitaciju železničkih pruga.
Za našu železnicu i investiciju u nju, zainteresovane su mnoge finansijske institucije, Evropska banka za obnovu i razvoj, mnoge druge evropske institucije, ali one traže da prihvatimo njihove standarde.
Takođe, moramo istaći da je napravljeno strateško partnerstvo između A.D. "Železnica Srbije" i ruskih železnica i da je Ruska Federacija dobila 800 miliona dolara kredita za revitalizaciju i obnovu srpskih pruga.
Najveći deo tih sredstava iskoristiće se duž Koridora 10, dakle, 110 km će se na šest deonica revitalizovati, kao i ono što je bitno, da će se nastaviti izgradnja pruge od Valjeva ka Loznici i da će na toj pruzi vozovi moći da idu brzinom preko 120 km.
Svaka pametna država, a ja se nadam da će tako i naša, vodi računa o tom putničkom saobraćaju. Procena je naša da će i u narednom periodu, Srbija ako popravi te pruge i da vozovi mogu ići brzinom preko 100 km na sat, povećati taj putnički prevoz između 10 i 15 puta što je statistika od pre 20 godina. Tako ćemo moći da od Beograda ka Nišu idemo za dva sata, a od Beograda ka Novom Sadu za nešto manje od sat vremena.
Dakle, ovaj kredit koji se uzima je kredit od 95 miliona evra, vraća se za 15 godina sa određenim grejs periodom. Ono što je bitno reći građanima Srbije, svaki kredit koji uzima Srbija, za nas je izuzetno skup. Ne krivim ovu vladu, prethodna vlada je napravila haos u svakom smislu, dovela je Srbiju do dna i iz tih razloga kreditni rejting Srbije je izuzetno nizak i svaki kredit za ulaganje, za investicije, biće izuzetno skup za nas.
U prilog ovoj mojoj diskusiji govori, a mi smo to i govorili kada je bio rebalans budžeta, da je javni dug preko 60%, a BDP je ispod nule, inflacija je dvocifrena tako da sve to utiče na naš kreditni rejting i teško da ćemo moći da uzmemo jeftine kredite.
Kada je reč o ovom drugom zakonu, a to je zakon o potvrđivanju ugovora između grada Subotice i Evropske banke za obnovu i razvoj, nama neke stvari tu nisu jasne.
Prvo, moramo istaći da se mi u DSS i te kako zalažemo da građani Subotice piju kvalitetnu vodu, da reše svoje komunalne probleme.
Jedna stvar mi nije jasna, u vreme predizborne kampanje, Vlada Republike Srbije je 12. aprila dala zaključkom, mogućnost da se pregovara o ovom kreditnom aranžmanu.
Zamislite ovo, u vreme predizborne ćutnje, 4. maja je potpisan ova ugovor, pa se jednostavno pitamo da li je to vetar u leđa nekoj političkoj opciji, da li je to pomoć bratu da postane predsednik ili nešto drugo što se valja iza svega ovoga.
Mi jednostavno želimo da otkrijemo tu misteriju, a verovatno će se nadležni organi pozabaviti ovim problemom, a mi i te kako želimo da ubuduće građani Subotice piju tečnu vodu, a da se ovaj problem oko ovog ugovora reši.