Mi predlažemo da ovaj član glasi: "Predstavnici iz člana 29. i 39. ovog zakona odrediće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona", zato što u predlogu stoji - 30 dana. Podsetiću vas, to su predstavnici u Skupštini i ovim savetima koji se osnivaju.

Ne sećam se da je neko nekada dao kraći rok za određivanje predstavnika ili za formiranje nekog radnog tela. Mislim da ni za ovih 60 dana verovatno nećete uspeti, a kamoli za 30, osim ako nemate već pripremljene ljude, što bi se po ovom kratkom roku dalo i zaključiti.

Kao što sam juče počela, opisaću ovaj zakon kao zakon uobličene praznine, dakle jedan okvir bez ozbiljnog sadržaja. Vi smatrate da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva. Ovde nemate nikakve kaznene odredbe, ne u smislu da bi trebalo nekoga kažnjavati, nego je zakon koji nikoga ne obavezuje neozbiljan. Niste definisali koga obavezuju odluke ovih radnih tela i njihovo sprovođenje, tako da ovo jeste jedan prazan okvir.

Hvala, gospođo predsedniče.
Gospodine ministre, znate li kako bi se sa dve reči mogao opisati ovaj vaš predlog zakona? Kao uobličena praznina. Jeste, vi ste nama u Skupštinu poslali jednu uobličenu prazninu.
To je zakon koji, ovakav kakav je, neće nimalo doprineti rešavanju svih onih problema s kojima se suočavaju građani Srbije koji žive u dijaspori i u zemljama u regionu. Ovaj zakon uopšte ne obećava da će rešiti ijedan od tih problema, a moje kolege poslanici su već govorili o svim tim nagomilanim problemima sa kojima se suočavaju naši građani.
Kada je bila rasprava u načelu, poslanici DSS su vam predlagali da ovaj zakon povučete iz procedure, da neka rešenja budu potpuno drugačija i da ga ozbiljno pripremite.
Ovaj amandman na član 1. Predloga zakona je jedan u nizu amandmana gde DSS predlaže da u ovom trenutku ne idete ka stvaranju Skupštine Srba u dijaspori i Srba u regionu. Zašto? Zato što je ovo potpuno nepripremljeno.
Dakle, vi i u ovom zakonu, a mi to svi znamo, govorite o tome da ne postoji nikakva evidencija o tome koliko Srba u kojoj državi živi. Od 2004. godine se govori o tome kako Ministarstvo za dijasporu radi na tom problemu. Mi i u ovom zakonu, gde vi govorite o tome da treba da se krene u ozbiljno vođenje evidencije, vidimo da se tu nije odmaklo.
U obrazloženju kažete da će Skupština dijaspore i Srba u regionu biti noseća institucija novog odnosa matične države prema dijaspori i Srbima u regionu, a pri tom matična država ne zna koliko Srba živi u kojoj državi. Ovde govorimo da je to dva do četiri miliona.
Dalje, ovaj zakon apsolutno ne definiše način na koji će se birati delegati, budući članovi te skupštine. Ko će ih birati i na koji način? U julu smo mi ovde imali Predlog zakona Republike Srbije o izboru nacionalnih saveta.
To ministarstvo je do u detalje razradilo čak dve varijante, dva različita načina izbora skupština nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji. Vi se niste potrudili, čak niste ni rekli koliki je mandat te skupštine.
Znam da ste prihvatili neke amandmane koji vam, da kažem, spasavaju čast. Kada ste videli amandman, onda ste videli da ste prilično neozbiljno ovo pripremili, da ne predviđate ni mandat, dakle da li bi taj delegat bio delegat dve, četiri godine itd.
Znači, neki amandmani koje ste prihvatili su vam spasili obraz. Međutim, mi smatramo da Skupština ne sme da se formira na ovaj način i da bi trebalo da odustanete u ovom trenutku od tog rešenja.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predložili da se u član prvi doda novi stav 2, koji glasi: „Ovim zakonom uređuje se i položaj Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine“.
Naime, 2006. godine je Vlada donela uredbu kojom se prvi put formirao Republički savet za nacionalne manjine i bilo je za očekivati da zakon koji je ovako ambiciozan, gde su nabrojane sve nadležnosti kada su u pitanju nacionalni saveti, gde su do u detalja razrađena dva koncepta ili načina izbora nacionalnih saveta, da će se u ovom zakonu definisati i Republički savet za nacionalne manjine, zato što mi verujemo da je Republički savet deo ovog sistema za zaštitu ljudskih i manjinskih prava.
Dakle, mi ne vidimo razlog zašto bi se svaki put kada se promeni Vlada Republike Srbije donosila nova odluka, odnosno uredba o formiranju saveta, a donosi se svaki put, zato što između ostalog predsednik Republičkog saveta za nacionalne manjine jeste po funkciji predsednik Vlade. U tom savetu je i nekoliko ministara i plus su tu predsednici nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Znači, mi smatramo da je ovim zakonom trebalo urediti i to veoma značajno telo. Pogotovo mi smo kroz ceo zakon, videćete kasnije, dodali i novo poglavlje, gde je definisan i sastav, i nadležnosti i kako funkcioniše, odnosno radi taj savet. Plus smo na kraju dodali u članu, koji govori o tome, koje uredbe ili odluke više nisu na snazi kada se ovaj zakon donese. Dakle, mi smo pažljivo ispratili ceo ovaj koncept.
U obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman, razlog je – zato što je, bože, 2. jula doneta nova uredba o formiranju ovog saveta Republike Srbije za nacionalne manjine.
Dakle, ono zbog čega mi smatramo da ovo treba da postoji u zakonu, znači, da nisu potrebne uredbe, nego treba da bude deo sistema, vi odgovarate da nije deo ovog zakona zato što je već doneta uredba 2. jula, kao da je problem da stavite neku uredbu van snage.

Naslov iznad člana 8. je Broj članova nacionalnog saveta. Dakle, ovaj član reguliše brojnost pojedinih nacionalnih saveta, u zavisnosti od broja pripadnika određene nacionalne manjine zavisi i koliko će članova će imati taj nacionalni savet.
Amandman koji smo podneli se odnosi na stav 2. i pročitaću ga – u slučaju nacionalne manjine, čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica ili nije posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 članova.
Mi smo amandmanom predložili da se brišu reči – ili nije posebno iskazan. Mislim da bi stav i uopšte ovaj član bio bolji ukoliko ne bi bilo, ukoliko je broj pripadnika nacionalne manjine manji od 10.000.
Ovde sam dobila obrazloženje, to ima veze sa obrascem koji Republički zavod za statistiku čini pred svaki popis stanovništva. Postoji ona kategorija – ostali. Razumem predlagača zakona koji gleda unapred, pa razmišlja o tome da se možda na sledećem popisu stanovništva može pojaviti, odnosno može biti iskazana ta određena nacionalna manjina i to je u redu. Mislim da sam dobro shvatila obrazloženje. Razumem vaš stav.
Međutim, ako će se sledeći popis stanovništva najverovatnije organizovati i sprovesti 2011. godine, sada vas pitam, ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana, dakle, kao i svi zakonski predlozi, u međuvremenu to je godina i po ili dve, u ovoj kategoriji – ostali imate razne odgovore, između ostalog ima 19 građana Srbije koji su se izjasnili kao Eskimi, imate ljudi koji su se izjasnili kao Kelti, imati ljudi koji se izjašnjavaju kao Šopi, verovali ili ne neki ljudi, prosto je to možda njihovo pravo da pokažu svoj stav prema izjašnjavanju uopšte, upisali su da su Marsovci. U toj rubrici – ostali ima raznih.
Do sada je formirano 15 nacionalnih saveta, plus Savez jevrejskih opština kao 16. partner. Može se dogoditi da, recimo, neko od ovih koji su se izjasnili kao Kelti podnesu zahtev za formiranje nacionalnog saveta, jer su oni u onoj rubrici – ostali.
Dok ne uradimo sledeći popis stanovništva i to se pojavi u ovoj drugoj kategoriji, znači na toj listi koju će sačiniti Republički zavod, možete da se suočite sa tom situacijom. Zato mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer je dovoljno da se kaže da ako je prema poslednjem popisu broj manji od 10.000 lica da će taj savet brojati 15 članova i tačka.

Član 12. govori o odnosu nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Nacionalnog prosvetnog saveta. Ovde bih htela da nešto iskomentarišem, da je i do sada dosta bila dobra saradnja između nekih nacionalnih saveta i pre nego što je ovaj zakon postojao.
Inače, jedan od članova Nacionalnog prosvetnog saveta jeste na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Oni predlože zajedničku listu, pa se onda bira član koji jeste.
Dakle, nacionalni saveti već imaju svog stalnog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu.
Amandmanom predlažemo da se briše tačka 3) koja kaže da nacionalni saveti manjina daju mišljenje Nacionalnom prosvetnom savetu na nastavne programe srpskog jezika, kao nematernjeg. Prvo, ovde terminološki postoji jedan problem. Imate, kada su jezici u pitanju, maternji jezik i strane jezike. Pretpostavljam da ste hteli rečju - nematernji jezik da kažete - srpski jezik kao službeni jezik RS, ali nematernji ne postoji.
Postoji maternji i strani. Dalje ide pitanje - zašto se nacionalni saveti ne izjašnjavaju o planu i programu školskom za engleski jezik, francuski, španski itd? Postoji maternji i postoji strani.
Dalje, zašto bi se uopšte nacionalni saveti izjašnjavali o nastavnom programu za srpski jezik?

Ovaj amandman se odnosi na član 14. koji govori o drugim nadležnostima u oblasti obrazovanja kada su u pitanju nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Ako ste ovo pažljivo pročitali kao što sam ja, onda ćete videti mnoge nadležnosti, između ostalog je to da nacionalni savet može da predloži osnivaču, znači Republici, AP ili jedinici lokalne samouprave, osamostaljivanje izdvojenog odeljenja škole u kome se nastavi izvodi na jeziku manjine.
Prilično dobro poznajem situaciju kada je obrazovanje i kada je mreža škola u pitanju, i mreža škola u Srbiji, u pokušaju je i vrsta racionalizacije. Imali smo ovaj zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, verovatno će biti izglasan u petak, gde se kroz promenu načina finansiranja praktično pokušava i neka racionalizacija školskih mreža.
Ima mnogo izdvojenih odeljenja, gde imate po dva, tri, četiri, pet učenika. U tim izdvojenim odeljenjima nastavu pohađaju i deca koja jesu pripadnici nacionalne manjine i deca koja nisu pripadnici nacionalne manjine.
Ako se nacionalnom savetu da ova vrsta ovlašćenja da može da predloži osamostaljivanje izdvojenog odeljenja, onda verujte da će svi nacionalni saveti, upravo da bi spasili te tzv. male škole od ukidanja zbog neracionalnosti njihovog funkcionisanja, pribeći ovom mehanizmu.
Kada već govorimo o racionalizaciji, znate li kakva je razlika između škole i izdvojenog odeljenja. Razlika je u tome što izdvojeno odeljenje nije opterećeno administracijom. Administracija je zajednička u centralnoj školi, a u izdvojenom odeljenju su učenici i nastavni kadar. Tu nemate direktore, nemate sekretara, nemate posebno računovodstvo. Dakle, ova mogućnost je suprotna težnjama da štedimo, zbog svih nedaća koje su nas zadesile.
Juče smo razgovarali o Fondu za zaštitu životne sredine, pa smo imali u obrazloženju da se ne osniva nadzorni odbor zbog efekata svetske ekonomske krize i želje da država štedi. Ako budemo imali sad mnogo novih škola koje su nastale na osnovu izdvojenih odeljenja, onda to neće biti niti racionalizacija, a da ne govorim da čim govorite o izdvajanju, osamostaljivanju itd, da se opet nameće i da će ovaj zakon zbog nekih stvari da nanese dosta štete samim pripadnicima nacionalne manjine zbog toga što će doći na neki način do getoizacije i segregacije.
Još je ovde jedna neobična stvar, kada je u pitanju učenik, ovde su sada i odrasli, nacionalni savet daje svoje mišljenje u postupku prekvalifikacije i dokvalifikacije. Ovo mi uopšte nije jasno.
Dakle, kakve veze ima što je neko pripadnik, recimo, rumunskog naroda i ima potrebu za kvalifikacijom i dokvalifikacijom, zato što je ostao bez posla pa hoće da na tržištu rada nađe novi posao i on je rešio to da uradi, kakve to veze ima sa nacionalnim savetom? Zašto bi nacionalni savet uopšte imao priliku da se meša u te stvari.

S obzirom da nemam pravo na repliku verovatno, jeste da ne predsedava gospođa Čomić, koristiću vreme poslaničke grupe.
Ministre, da li mi da shvatimo da u svakom stavu i članu gde vi kažete „nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje“ da je u stvari to vaša težnja da poboljšate komunikaciju, osnovnu komunikaciju između nacionalnog saveta i određenih državnih organa, jer ste vi to meni upravo rekli? Dakle, da je to davanje mišljenja, da nije obavezujuće.
Takođe znam, imam iskustva iz ove oblasti. Sećam se pre jedno dve godine, bila je u pitanju afirmativna akcija, kada je jedna nacionalni savet imala nekoliko različitih spiskova kada je bio u pitanju upis određenih pripadnika nacionalne manjine, mislim da su bile i srednje škole i fakulteti u pitanju.
Govorim da se ovi neki stavovi mogu veoma, i te kako, zloupotrebiti u praksi. Vi ovde kažete, svako će tumačiti ovaj zakon, „daje mišljenje“ i to vi tumačite – da taj organ ne mora da primi k znanju to mišljenje. Šta ćete dobiti kao reakciju jednog ili više nacionalnih saveta, kada vam se požale da taj organ ne prihvata ono što mi kažemo ili mislimo o određenoj stvari?

Sa članom 28. počinje poglavlje šesto, koje govori o izboru nacionalnih saveta, koje u načelu i svi koji su pročitali znaju da predlagač predlaže dva načina izbora, neposredan i posredan ili direktnim izborima za teritoriju cele države i neposredno putem elektorskih skupština.
Prvo, kroz niz amandmana smo predložili da se svaki član koji opisuje neposredan izbor briše, zato što duboko verujemo da nacionalne savete treba birati posredno kao i do sada, putem elektorskih skupština. Pre svega, zato što na ovaj način kršite Ustav i namećete obavezu pripadnicima nacionalnih manjina da se izjašnjavaju, a prema Ustavu nisu dužni da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti, da se upisuju u poseban birački spisak i, ako ispune uslov da se upiše 50% minus 20%, da će se održati neposredni, odnosno direktni izbori. Ukoliko se taj uslov ne ispuni, onda se ide na ovaj drugi način.
Drugo, dajete nacionalnim savetima, odnosno manjinama pravo da odluče se koji način izbora će upotrebiti. To takođe nije dobro, zato što je to kao da na lokalnim izborima kažete lokalnoj samoupravi da sama odluči koji će način izbora da primeni, da li će to biti proporcionalni ili većinski. Tu se pravi u startu razlika.
Da li će oni nacionalni saveti koji budu birani putem elektorskih skupština biti na istoj ravni? Imaćete praktično elektorske skupštine kao rezultat nemogućnosti formiranja posebnog biračkog spiska, da li to znači da će postojati nacionalni saveti prvog i drugog reda, jer drugi elektorski izbor tog saveta proizilazi iz činjenice da nemate dovoljno pripadnika te nacionalne manjine koji se nalaze na tom posebnom biračkom spisku.

U članu 29. se govori o principima izbora nacionalnih saveta, pa su tu principi nabrojani, i između ostalog posebna načela izbora su dobrovoljnost, proporcionalnost i demokratičnost.
Ovde je problematično ovo posebno načelo koje govori o dobrovoljnosti. Ako je uslov da se održe neposredni ili direktni izbori, upis pripadnika nacionalne manjine u poseban birački spisak, dakle, to je uslov da bi se taj način izbora mogao sprovesti, onda tu nije reč o dobrovoljnosti.
Onda je tu reč o obavezi da se pripadnik nacionalne manjine upiše, jer ako ne bude dovoljno, onda će se ići na taj drugi način. Tu nije o dobrovoljnosti reč, nego je reč o uslovu.

Dakle, svi ovi kasniji amandmani na članove su posledica toga što smatramo da ne treba ići u neposredne izbore za nacionalne savete, nego predlažemo da bude samo elektorski način izbora. Svi ostali amandmani će biti i praktično su amandmani članova koji govore o tome.
Ovo što sam malopre govorila, dakle, aktivno biračko pravo, poseban uslov za sticanje aktivnog biračkog prava za neposredan izbor članova nacionalnog saveta je upis u poseban birački spisak nacionalne manjine.
Da nas sve podseti, pošto to znamo, da poseban birački spisak nije neki izuzetak. Imali smo i sada još uvek imamo da birački odbor dobije izvod iz posebnog biračkog spiska i onda članovi biračkog odbora znaju koji su vojnici u trenutku održavanja izbora na teritoriji te opštine i da oni mogu na tom biračkom mestu da glasaju i ostvare svoje biračko pravo. To je takva vrsta biračkog spiska. Ona ne zadire u to da se ljudi moraju izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti da bi imali aktivno biračko pravo.

Predlaže se da se i član 36. i 37.  brišu. Međutim, član 36. kaže – troškovi i takse. Kada je reč o finansiranju svih ovih predviđenih aktivnosti onda imamo dva kratka stava. Drugi stav kaže – finansijska sredstva za sprovođenje izbora nacionalnog saveta obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Naravno, ovde nema ni reči o tome ko će i kako pomoći i finansirati kampanju, zato što će sve izborne liste koje se budu kandidovale za svaki nacionalni savet imati i svoje kampanje. Dakle, to iz ovoga ne vidimo. Žao mi je što ode ministar zato što znam da gospođa zna, ali ona ne može da nam se obrati. Da li je Ministarstvo uradilo neki elaborat ili projekat kojim je predvidelo troškove? Koliko će koštati sve građane, pa između ostalog i sve pripadnike nacionalnih manjina održavanje ovakvih neposrednih izbora?
Dakle, znamo da sada postoji 15 nacionalnih saveta, dakle prema tom broju možemo pretpostaviti da će se najmanje 15 i birati. Da li ste izvršili kakav proračun koliko će to koštati? Da li će zbog sveukupne ekonomske krize država, odnosno i vaše ministarstvo, moći da ispuni uslove održavanja ovih izbora, a naravno i rokove?

Samo ću da nastavim ovo o čemu sam govorila, o finansiranju. Dakle, nacionalni saveti nacionalnih manjina koji u ovom trenutku postoje, jeste da su im istekli odavno mandati, međutim, oni rade, oni skoro godinu dana imaju velikih problema u finansiranju. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine je imao 31 milion predviđen budžetom. Prvo januar, februar i mart nacionalni savet nije dobio ni dinara, a onda je u aprilu neko doneo odluku da će taj nacionalni savet dobijati sedam miliona dinara. To ne zvuči kao mala cifra.
Međutim, list „Bratstvo“, koje je jedino štampano glasilo na jeziku bugarske nacionalne manjine i njegovo izlaženje je veoma ugroženo, prvi put posle 50 godina. Dakle, ''Bratstvo'' se finansiralo iz budžeta skoro 50 godina i sada se finansira, s tim što nacionalni savet je preuzeo svoju ulogu, ali nema novce. Posle 50 godina je ugroženo izlaženje jedinog štampanog medija na bugarskom jeziku.
Mi ovde pričamo o velikim dostignućima, o velikim pravima, o velikim stvarima, šta ćemo sve da uradimo, a ono što postoji, što je kvalitetno i što je praktično i velika tradicija za pojedine nacionalne manjine, to je u ovom trenutku veoma ugroženo, i to ne samo kada je bugarska nacionalna manjina u pitanju i njihov list, nego su i mnogi drugi listovi i glasila ugroženi.

Dakle, u ovom članu se govori o tome ko ima pravo da podnese izbornu listu, pa kaže – izborne liste mogu predlagati: grupa birača upisanih u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine, odnosno organizacije i udruženja građana, kao i političke organizacije nacionalne manjine. Dakle, to su predlagači izbornih lista.
Da vas obavestim, u gradovima gde žive nacionalne manjine uglavnom imate formirane i politički aktivne opštinske odbore skoro svih parlamentarnih stranaka.
Dakle, u Dimitrovgradu i u Bosilegradu, sad ću govoriti o bugarskoj nacionalnoj manjini, funkcionišu i opštinski odbor Demokratske stranke Srbije, i DS, i LDP-a, i SPS-a i tako dalje i naravno postoji i stranka koja u svom nazivu ima i odrednicu nacionalne manjine.
Molim vas, zašto ne bi i ti opštinski odbori, odnosno te stranke koje žive i rade u tim opštinama mogle da podnesu izbornu listu. Molim vas, u tim strankama su pripadnici nacionalnih manjina. Dakle, ovo je diskriminacija.
Vi ćete da kažete nekome, kao što je Kenan jutros i govorio - da njemu nije u interesu ili na srcu položaj bošnjačke nacionalne manjine zato što je on u LDP, ili svi oni pripadnici bugarske nacionalne manjine koji su u opštinskim odborima u Dimitrovgradu i Bosilegradu, da oni manje vode računa o svojim pravima i pravima svojih sugrađana. Dakle, ovo je apsolutna diskriminacija.
Ako već uvodite da jedna politička stranka može da podnese izbornu listu samo zato što ona u svom naslovu ima predznak nacionalne manjine, onda je trebalo dozvoliti svim strankama koje deluju na toj teritoriji. Hvala.

S obzirom da je moja poslanička grupa potrošila predviđeno vreme, iskoristiću ovo vreme koje je praktično za amandman da odgovorim ili repliciram gospodinu ministru.
On je ovde nas sad sve podučio, znači, svi koji imamo stranke koje aktivno učestvuju u političkom životu u sredinama gde žive nacionalne manjine, sad nas je podučio kako da izigramo ovaj član Predloga zakona. Odnosno, drugim rečima, naše stranke mogu da osnuju udruženja građana, pa će pod imenom nekog udruženja građana, gde će obavezno biti i odrednica nacionalne manjine, moći da učestvujemo i da damo izborne liste.
Zašto vi nas učite kako da praktično izigramo ovaj član zakona? Zašto nismo tu išli jasno? Zašto uopšte mi moramo sad da se dovijamo kako bismo učestvovali u tim izborima? Znači, tako što će troje ljudi da se organizuje iz stranke, jer je sada dovoljno troje ljudi da se registruje udruženje građana.
Nedavno smo usvojili Zakon o udruženjima. Znači troje, udruženje građana, grupa građana, koja bi na taj način mogla da učestvuje. Zašto bismo mi to radili, kada ste vi mogli ovde jasno da stavite da sve stranke koje učestvuju u političkom životu u sredinama gde žive nacionalne manjine mogu da budu predlagači izborne liste?

U članu 114. se govori o finansiranju, odnosno da se sredstva iz stava 1. ovog člana, koja se obezbeđuju u budžetu RS, raspoređuju tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima, a ostatak sredstava, odnosno 70% srazmerno broju pripadnika određene manjine.
Naš amandman se sastoji u tome da predlažemo da se ovaj deo koji se podjednako deli svim postojećim nacionalnim savetima poveća sa 30% na 40%, a da se 60% raspoređuje shodno brojnosti nacionalne manjine.
Gospodine ministre, u tom trenutku ste izašli, mada ste zaista dobar predstavnik predlagača, jer ste ceo dan tu, kada smo razgovarali o finansiranju, to je bio jedan član. Vaša koleginica nije mogla da odgovori, jer nema pravo da se obrati Skupštini, ali vi da, da li ste napravili neki elaborat, predračun, koliko će koštati finansiranje, koliko će koštati ovi neposredni izbori, s obzirom da će se formirati 16 nacionalnih saveta. Sada ih ima toliko. Možda će još neki. Da li ste napravili neku analizu koliko će to koštati?