Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7146">Donka Banović</a>

Govori

Ovaj amandman se, praktično, veže na prethodni amandman i u članu 22. govori se o planu zaštite od požara jedinice lokalne samouprave. Kao  i u prethodnom amandmanu, mi smatramo da treba i ovde dodati tačku 7) i da bi u zakonu trebalo da stoji da organi lokalne samouprave imaju obavezu da organizuju stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih lica za zaštitu od požara.
Ranije je određenim zakonima bilo predviđeno održavanje kurseva, da kažem, osposobljavanje osoba zaposlenih u svim preduzećima. Ne sećam se koliko je to bilo često, ali znam da su sve ustanove, škole, vrtići, domovi zdravlja i tako dalje, imali obavezu da organizuju ovu vrstu, opet kažem, podsećanja kako se ustanove, zaposleni i korisnici štite u slučaju požara.
Hvala, gospođo predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, pretpostavljam da niste skoro imali teži i neprijatniji zadatak nego što je ovaj danas, a to je da dođete u Skupštinu i da nam branite ovaj predlog rebalansa za budžet  za 2009. godinu.
Naime, nije neobično da postoji rebalans budžeta. Mi smo imali prvi rebalans u aprilu ove godine. Dakle, po nekim pokazateljima i trendovima je bilo jasno da će deficit biti veći od planiranog, ali je trebalo da dođete sa ovim ili malo drugačijim rebalansom u septembru, zato što su se ti trendovi u toku godine i nastavljali. Ovako, vi dolazite sedam dana pred kraj ove kalendarske godine, budžet za 2009. godinu važi do 31. decembra 2009. godine, i sama ta činjenica je smešna. Jer, na šta se sad odnosi plan u ovom rebalansu? Na sledeću nedelju, je l' tako?
Zato mislim da bi bilo mnogo poštenije i mogao je predsednik Vlade gospodin Cvetković da dođe i objasni odakle rebalans budžeta na kraju decembra i da objasni kako su njegovi ministri (ipak je on na čelu Vlade, a svi su ministri trošili) trošili te dodatne 34 milijarde, koliko se povećao deficit od poslednjeg rebalansa.
U aprilu je deficit bio 70 milijardi dinara, a sada vidimo da je u ovom rebalansu deficit 104 milijarde dinara. Tako da bi se moglo reći da je Vlada, odnosno da su ministri nezakonito trošili taj novac zato što nisu blagovremeno podneli rebalans na taj budžet i o tom bi se rebalansu, naravno, razgovaralo u Narodnoj skupštini.
Svaki budžet ili rebalans bi trebalo, samo to izgleda nije slučaj kod nas, da bude plan i program jedne vlade o tome kako će trošiti sredstva građana. Međutim, mi smo ovde dovedeni pred svršen čin. Ovaj rebalans nije rebalans, on je praktično izveštaj narodnim poslanicima o izvršenju budžeta. Dakle, mi ovde ne možemo da kritikujemo rebalans u smislu da kažemo - nije vam to dobro planirano, mi mislimo da treba da uradite ovako i ovako. Mi ovde sad možemo samo da analiziramo ovaj izveštaj o izvršenju.
A šta vi, u stvari, nama kažete kroz ovaj rebalans? To da su prihodi u budžetu manji od očekivanih i da je deficit veći od onog projektovanog rebalansom u aprilu. Dakle, deficit je porastao sa, ponoviću, 70 milijardi na 104 milijarde dinara, a za kompletan budžet za 2009. godinu se može reći da postoji manjak od oko milijardu evra.
Interesantno je da se pogledaju prihodi od PDV-a u ovoj godini i vidi kako su se prognoze i predviđanja Vlade pokazala netačnim, a to takođe pokazuje da ova vlada ne ume da planira kako treba i da ne predviđa dobro.
U budžetu za 2009. godinu prihod od PDV-a je bio planiran u iznosu od 338 milijardi dinara, to je bilo u budžetu. Kasnije se, u prvom rebalansu, pošto se videlo da priliv od PDV-a i nije baš kao što je planiran, kaže da će biti priliv 302 milijarde, ali nažalost ni to nije ostvareno. Tako u ovom drugom rebalansu, koji je praktično izveštaj o izvršenju, vidimo da je u ovoj godini prihoda od PDV-a prikupljeno svega 296 milijardi. Dakle, 42 milijarde je manje od predviđenog, odnosno od projektovanih prihoda ili priliva od PDV-a.
Šta ta činjenica o tome kako se ubira PDV pokazuje ili šta to indirektno govori? To da u Srbiji nema privredne aktivnosti, pa samim tim nema ni priliva od PDV-a i da, ukoliko ova vlada ozbiljnije ne shvati situaciju i ne pokrene privredu, neće biti moguće finansirati rashode države.
Recimo, znamo da u budžetu za 2010. godinu, ovom koji ste juče izglasali, 63% rashoda ide na plate i penzije. Neka se to u nekom trenutku popne na 73%, onda možemo da proglasimo bankrot. Onda nam više ne trebaju ni budžeti ni rebalansi.
Još jedno pitanje se nameće. Pošto je očigledno da loše planirate i prognozirate i nemate pravu sliku o tome kakvi su zaista trendovi o punjenju budžeta, a trendovi su još od sredine 2008. godine prilično negativni, onda se postavlja ključno pitanje - odakle vam optimizam za priliv od PDV-a, recimo, za budžet za 2010. godinu?
Vi ste u tom budžetu predvideli priliv od PDV-a 325 milijardi iako imate iskustvo iz 2009. godine da realno ne treba očekivati toliki priliv od PDV-a. Ali, to je opet vaš problem, odnosno ova skupština može da očekuje verovatno još nekoliko rebalansa i u sledećoj godini, ali bi bilo dobro da ti rebalansi budu na vreme, a ne da budu izveštaj o izvršenju.
Ova vlada je i neodgovorna. Vlade u drugim zemljama sva raspoloživa sredstva usmeravaju na oporavak i očuvanje domaće privrede. A šta radi Vlada Srbije? Ona ne posmatra šta rade druge vlade u regionu i u zemljama EU. Naša vlada je, recimo, u ovom budžetu za 2010. godinu predvidela izdvajanja subvencija za privredu u ukupnom iznosu od tri i po milijarde dinara ili oko 0,5% tog budžeta, dok je, recimo, cifra za usluge po ugovoru 4,8 milijardi dinara.
Kada je ovaj novi budžet prvi put predstavljen u Medija centru, predsednik Vlade Cvetković je rekao da je budžet za 2010. godinu razvojni. Sigurno nije razvojni kada je privreda u pitanju. Možemo jedino da kažemo da je razvojni za sve one koji rade po ugovoru o delu, da je razvojni za ugostiteljske usluge itd., ali sigurno nije razvojni za privredu. Znate, mi u DSS smatramo da ovaj budžet nije razvojni, nego da je razorni. Ponoviću, razvojni nije ako 63% rashoda ide na plate i penzije.
Možda je vama već malo i neprijatno, ali mi, prosto, nemamo izbora, nego da vas podsećamo na bombastična obećanja iz kampanje s početka 2008. godine. Između ostalog, obećali ste 200.000 novih radnih mesta, a od toga nema ništa. Zatim je predsednik Tadić na jednoj sednici Glavnog odbora DS-a govorio o tome da se odustaje od obećanja za 200.000 novih radnih mesta i poručio radnicima i zaposlenima u Srbiji da čuvaju ta svoja radna mesta, da ih slučajno ne izgube, a on će im pomoći u tome da ih oni sačuvaju. Međutim, bojim se da ni to obećanje nije ispunio.
U ovom trenutku imamo preko milion nezaposlenih, tako da je negde oko 16,5% građana Srbije nezaposleno, a umesto uspešnih preduzeća, gde bi radili radnici i gde bi se otvarala nova radna mesta, danas u Srbiji imamo oko 70.000 nelikvidnih preduzeća.
Dakle, prihodi su smanjeni. A, šta mislite - da li je Vlada skresala troškove i rashode? Nije. Naši ministri i predsednik Vlade Cvetković stalno govore o štednji. Neko je neki dan, kada je bilo minus 20 u nekim gradovima u Srbiji, u Beogradu je isto bilo jako hladno, pozvao građane i rekao im da moraju da štede na grejanju. To je bio vrhunac bezobrazluka. Zašto? Zato što građani već dovoljno štede. Građani znaju koliki su kućni budžeti i ne mogu da dozvole da imaju rupe u svojim kućnim budžetima, kao što to može da dozvoli sebi jedna vlada. Dakle, Vlada ima ogromnu rupu u kućnom budžetu, ali bez obzira na to, rashodi se ne smanjuju.
Ne govorim ovo napamet. To je nešto što mi iz opozicionog DSS-a dobro osećamo i vidimo. Međutim, pre par nedelja je Državna revizorska institucija izašla sa jednim veoma ozbiljnim izveštajem i taj izveštaj, u stvari, govori kako se ova vlast, kada joj je velika rupa u kućnom budžetu, ponaša neodgovorno i bahato.
Državna revizorska institucija je, zbog toga što nema ni ljudske ni druge resurse koji su neophodni, uspela da napravi reviziju u nekim segmentima. Kažu da su svega 27% tih transakcija uspeli da kontrolišu, u četiri ministarstva, u tri uprave i u jednoj direkciji. Ono što taj izveštaj pokazuje je frapantno i veoma zabrinjavajuće.
Opet pokazuje da je ova vlast rasipnička i da joj ne pada na pamet da štedi. Jedino joj pada na pamet da štedi na penzionerima, da im se zamrzavaju penzije i u narednoj godini. Zatim su našli način da štede i na porodicama sa decom. Nedavno smo imali i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici, pa u tom obrazloženju piše da se budžet neće moći realizovati uspešno ukoliko se i taj zakon ne usvoji. Dakle, Vlada može da štedi na građanima i na različitim kategorijama, ali ne može da štedi u okviru svoje kuće.
U tom izveštaju revizora stoji, na primer, neke ću stvari navesti, da je potrošeno 56 miliona dinara na ugostiteljske usluge, u svim ministarstvima. Moja koleginica Milica Vojić-Marković je izračunala da bi za taj novac sve narodne kuhinje u Srbiji koje funkcionišu u ovom trenutku mogle da rade tri meseca. Korisnika u narodnim kuhinjama ima 25.000. Taj bi novac bio dovoljan za finansiranje svih narodnih kuhinja ti ljudi bi mogli da se hrane tri meseca.
Izveštaj je takođe pokazao da su ministarstva i uprave kršile Zakon o javnim nabavkama, da su se trošili i pravili milionski troškovi pod firmom "reprezentacija", da su mnogi ugovori o delu neopravdani i da su honorari astronomski.
Još jedno zanimljivo otkriće. Ne znam da li gospođa ministar u ovom trenutku već zna šta se desilo sa tim novcem, ali DRI je, između ostalog, otkrio da se za 380 miliona dinara od donacija koje su pristigle gubi svaki trag, odnosno da se ne zna kako je utrošeno 380 miliona od nekih donacija. Svako ministarstvo dobija donacije za jedan deo tih sredstava, dakle postoje kroz papir i u toj kontroli je utvrđeno kako su potrošene, ali za 380 miliona se ne zna. Možda je ministar Dragutinović imala vremena da pogleda taj izveštaj revizora i možda sada već zna šta se dešava sa novcem iz donacija.
Sve u svemu, ponavljam, mislim da je ovde trebalo da bude predsednik Vlade gospodin Cvetković, zato što je on taj koji treba da nam objasni i odgovori na pitanje kako se to trošio i kakvi su bili rashodi i po kojim planovima i odlukama od poslednjeg rebalansa u aprilu. Gospođa Dragutinović jeste ministar finansija, ali ona sigurno ne može da bude odgovorna za sve one ministre i za celokupnu Vladu koja se veoma bahato i neodgovorno ponaša. Hvala.
U obrazloženju ovog predloga zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predlagač je naveo da se ove izmene u postojeći zakon uvode zato što postoji potreba da se štedi, zatim da ova davanja manje-više ugrožavaju realizaciju budžeta za 2010. Jednom rečju, ova vlada je rešila ne samo da štedi na najstarijoj populaciji kroz zamrzavanje penzija već drugu godinu, nego je rešila da štedi i na porodice sa decom, odnosno na deci.
Kada sam govorila u načelu o ovom zakonu, rekla sam da predlogom ovog zakona ova naša Vlada pokazuje da je veoma kratkovida, jer da nije tako, ona bi morala da bude svesna činjenice da je Srbija jedna od najstarijih zemalja, odnosno da je srpski narod jedan od najstarijih u svetu i da je procenat u ukupnom broju stanovništva dece do navršenih 18 godina svega 21% i to prema zvaničnim statističkim podacima. Dakle, ova vlada je veoma kratkovida.
Ono što smo mi ovim amandmanom hteli, to je da vratimo priču, odnosno da pokažemo da ne prihvatamo, jer DSS smatra da su ove izmene, kako su predložene, loše i da treba da se ako ima zloupotreba kroz razne inspekcije tome stane na kraj.
Kao što je kolega koji je pre mene govorio naveo i pročitao 2. član odnosno stav postojećeg člana, dakle, pošto ministarstvo i razne inspekcije nisu primenile taj stav koji je u postojećem Zakonu, onda je neobično i neodgovorno da vi sada kažnjavate celokupnu tu populaciju, zato što ste u nekim slučajevima primetili zloupotrebe.
Dakle, umesto da tu rešite problem kroz inspekcije i da one koji su zloupotrebljavali ovaj zakon do sada kaznite da to više nikad ne rade, vi menjate ovaj zakon. Na taj način kažnjavate i sve one roditelje koji koriste neka od prava koja im ovaj zakon daje, tako da vi gospodo ne vidite šumu od drveta.
Mi predlažemo, ne kako vi kažete da se utvrđuje osnovna zarada, odnosno prosečna osnovna zarada zaposlenog za poslednjih 12 meseci u mesecu koji prethodi otpočinjanju korišćenja odsustva, nego da se pogleda prethodni mesec pre otpočinjanja korišćenja odsustva, a to je upravo zakon kakav jeste.
Znači, mi smatramo da su ove vaše predložene izmene štetne i smatramo da porodilje i roditelji sa decom, koji koriste neke od ovih svojih prava, nisu državni neprijatelj, da oni korišćenjem nekih svojih prava iz postojećeg zakona ni na koji način ne ugrožavaju budžet i ekonomsku stabilnost Srbije, nego su to neki drugi problemi.
Ovaj amandman se praktično veže na prethodni amandman na član 3, gde predlagač predlaže tu izmenu da je poslodavac dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaz o visini osnovne zarade zaposlenog za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva. Mi predlažemo da se briše 12 meseci i da je poslodavac dužan da dostavi potvrdu za poslednja tri meseca.
Dakle, opet ću ponoviti, mi smatramo da nije dobro za jednu državu i narod da smatra da mora da uštedi i da se ušteda odnosi na decu. Mi smo 2003. godine, tadašnja vlada je usvojila strategiju o smanjenju siromaštva, pa se na osnovu te strategije prati smanjenje ili povećanje različitih grupa u društvu. Ono što je jako loše je da se broj ugrožene dece, dece ugrožene siromaštvom, nikada ne smanjuje. Dakle, deca su iz godine u godinu najugroženija grupa kada je reč o siromaštvu.
Smatramo da je i ovaj predlog zakona o izmenama postojećeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom direktno kršenje prava deteta. U ovoj Skupštini je formiran i funkcioniše odbor, odnosno pododbor za prava deteta. Tim pododborom predsedava predsednik Narodne skupštine, gospođa Đukić-Dejanović. Koliko je meni poznato, i to je jako loše, volela bih da je ona ovde prisutna pa da je pitam, ovaj skupštinski pododbor uopšte nije razgovarao o ovom predlogu zakona.
Dakle, koliko je meni poznato, na poslednjoj sednici se razgovaralo o Predlogu zakona o predškolskom obrazovanju. Kao što znate, taj zakon uopšte nije na dnevnom redu ove sednice. Dobro je i o tom zakonu da se izjašnjava taj naš pododbor. Međutim, taj pododbor je morao da razgovara i o ovom predlogu zakona, i kako ovaj predlog zakona utiče na prava deteta i koliko ove izmene ugrožavaju tu već ugroženu grupu kada je reč o siromaštvu.
U poslednjem izveštaju Zaštitnika građana za 2008. godinu, svi smo dobili taj izveštaj, Zaštitnik građana naravno prati i stanje prava deteta i dece, on kaže da je u radu na pritužbama uočio značajne probleme u primeni pojedinih zakona, pa čak i ovog postojećeg zakona i pre izmena. Tu su takođe primećena kršenja prava deteta, a tome doprinosi činjenica da su socijalni transferi koji predstavljaju svega 1,4% BDP nedovoljni i da je taj procenat najniži u regionu.
Dakle, mi živimo u jednom siromašnom regionu ili delu Evrope i u takvom regionu su transferi koje mi izdvajamo za socijalu, uključujući i ove, najniži. Dakle, mi smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman i da nikako ne treba štedeti na ovoj populaciji i na njihovim roditeljima.
Ovde inače predlagač dodaje novi stav i mislim da je dobar, odnosno to je jedan problem koji je uočen u praksi primene ovog zakona, a to je da su one porodice kada dobiju ili očekuju četvrto dete budu blagoslovene, pa ne dobiju četvrto nego dobiju četvrto i peto. Znači, rode se dvojke ili eventualno trojke. Dešavalo se da roditelji ne mogu za to peto dete koje je blizanac da ostvare dečiji dodatak.
Dakle, ovaj zakon to otklanja, pa kaže – i kod četvrtog porođaja, ako su dvojke, trojke ili više, da će i to dete iz tog porođaja dobiti dečiji dodatak. To je veoma dobra izmena ovog zakona, da se ti problemi ne bi pojavljivali. Pretpostavljam da to nije veliki broj, da je mali broj ljudi koji baš kod četvrtog dobiju, ali volela bih da ih bude mnogo više.
Ono što mi intervenišemo ovde jeste da se briše deo gde se kaže: „a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja“. Dakle, ovde se pojavljuje kod četvrtog, odnosno kod blizanaca u četvrtoj trudnoći, da mora da se donese za to peto dete posebno rešenje ministarstva. Mi ne vidimo zašto je to potrebno, ako ova izmena to jasno definiše.
Vi ste meni odgovorili, moram priznati da taj odgovor nisam baš najbolje ni razumela, zbog čega je to potrebno, odnosno da se mora izvršiti neka dodatna kontrola reda rođenja. Je l' tako? Međutim, po toj logici bi moglo biti i da to nadležno ministarstvo mora doneti posebno rešenje i za to treće dete i da se sad tu proverava red rođenja. Ovo je potpuno nelogično i nepotpuno, pogotovo imajući u vidu koliko je nekada naša administracija spora.
Dakle, koliko će ministarstvo imati vremena u toku godine da te posebne slučajeve razmatra? Opet kažem, ne znam zašto se to uvodi za tu blizanačku trudnoću, odnosno za to peto dete iz četvrtog porođaja, ako to nemate, recimo, za treće dete?
Pretpostavljam da toga nema, nadam se da nema, ali ako će roditelj nešto da izigrava ovaj zakon, on to može da uradi i kada je u pitanju drugo ili treće dete. Tu ne tražite nešto posebno mišljenje ministarstva. Smatram da je ovo potpuno nepotrebno.
Ovo se praktično veže na prethodni amandman koji sam obrazlagala. Smatramo da nema potrebe da ministarstvo zaduženo za socijalna pitanja ili nadležno za socijalna pitanja izdaje posebno rešenje za dete koje bi bilo praktično peto. Znači, kod četvrtog porođaja se rode blizanci i naglasila sam i zbog čega. Naša administracija, možda je u tom ministarstvu drugačija situacija, ali je uglavnom veoma spora.
S obzirom da je sada jasno precizirano da i to peto dete koje je rođeno zajedno sa četvrtim, kod četvrtog porođaja, da je tada ovaj zakon precizan i da zaista nema potrebe da ministarstvo donosi neko posebno rešenje. Takođe sam rekla da ako roditelj pokušava da izigra ili da na neki način zloupotrebi ovaj zakon, on to može da uradi i kod trećeg deteta. Ne vidim zbog čega se kod četvrtog i petog deteta uvodi ova neka posebna kontrolna mera.
Kažem, to je i mogućnost da ministar, odnosno ministarstvo prihvati i onaj prethodni amandman, a i ovaj. To je da ministarstvo ne mora da donosi nikakvo posebno rešenje, radi neke vanredne ili specijalne kontrole.
Ovo je takođe po meni poboljšanje ovog člana postojećeg zakona, zato što prethodni član nije govorio o tome šta se dešava sa dečijim dodatkom ukoliko učenik prestane da bude redovan.
Naime, pravo na dečiji dodatak, odnosno tu se u tom članu i objašnjava šta se sve smatra školovanjem, to je da je školovanje u smislu ovog zakona sticanje obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.
Sledeći novi stav to pojašnjava, zato što znamo da nekada učenici ne mogu redovno da pohađaju nastavu i onda se nalaze u svojstvu vanrednog učenika iz razno raznih razloga, opravdanih. Vi ste ovde naveli, mi predlažemo da se to briše. Izuzetno, svojstvo redovnog učenika se smatra da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lica sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda mogućnost redovnog pohađanja nastave.
Predlažemo brisanje ovog dela rečenice – iz osetljivih društvenih grupa i lica sa izuzetnim sposobnostima. Zbog čega? U obrazloženju ste, a verovatno se i poslanici sećaju da smo o ovome razgovarali kada jeste bio Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, iz prostog razloga što bismo svi mi mogli da napravimo spisak koje su to osetljive društvene grupe.
Činjenica je da mi nigde nemamo tu vrstu spiska, da imate nabrojano koje su sve to osetljive društvene grupe.
Znamo da su dece iz romske populacije osetljiva grupa, zatim, da su deca sa nekim hroničnim bolestima osetljiva društvena grupa. Činjenica je da taj spisak nigde ne postoji. Ovo pruža mogućnost širokog tumačenja.
Roditelj može da smatra da je njegovo dete osetljivo i iz neke osetljive društvene grupe, a da to zakonodavac tako ne posmatra. Ne vidimo potrebu da ovo ovde stoji nego, ukoliko dete ima opravdanje i potvrdu Ministarstva prosvete da ne može redovno da pohađa nastavu, mislim da je to dovoljno. Može da se desi da dete ne može redovno da pohađa nastavu, a da, recimo, zakonodavac ili ministarstvo ne prepoznaju tu osetljivu društvenu grupu.
Zato mislim da ovde ne bi trebalo ovo da stoji i, ako učenik ili dete ima validno opravdanje od strane Ministarstva prosvete, gde se detetu omogućava da završi nastavu kao vanredan učenik, mislim da je to dovoljno.
Ovaj član je uobičajeni član koji imamo kod svakog predloga zakona koji govori o tome kada neki predlog stupa na snagu. Nadam se da nećete usvojiti ovaj predlog, ali ukoliko usvojite, onda će se promeniti način obračuna naknade zarada. Vi ovde dajete i neke rokove, a pošto mi smatramo da ne treba menjati način obračuna te prosečne zarade, onda je i logično da predlažemo brisanje ovog člana.
Hvala, gospođo potpredsedniče. Zbog toga što moja grupa nema dovoljno vremena da govorim o svim zakonima, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici.
Na samom početku, htela bih da prokomentarišem i obrazloženje koje smo dobili uz predlog ovog zakona. Naime, predlagač kaže da očekuje da će ove navedene izmene zakonskih odredaba doprineti uštedi sredstava u budžetu.
Dalje kaže zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, jer postoji potreba da se smanje budžetski rashodi namenjeni za isplatu naknade zarada za porodiljsko odsustvo, zatim za naknadu zarada za odsustvo sa rada zbog nege deteta i odsustvo sa rada zbog specijalne nege deteta.
Dalje, predlagač takođe kaže da ukoliko ovaj predlog zakona hitno ne usvojimo, da će nastati velike štetne posledice po planirane uštede, odnosno da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, sad ja dalje tumačim, ugrožava budžet i da ovaj zakon, kada je ova velika finansijska kriza, nanosi velike štete društvu.
Drugim rečima, predlagač ili Vlada Republike Srbije, smatra da sredstva koja se sada iz budžeta izdvajaju za porodiljsko odsustvo, za odsustvo zbog nege deteta jednog roditelja, da to ugrožava ekonomsku stabilnost ove države i da je to štetno po Srbiju.
Rekla bih da je Vlada na čelu sa ministrom Cvetkovićem veoma kratkovida, jer ovo što kaže i sada se brine samo da uštedi koji dinar iz budžeta za 2010. godinu, to je neodgovorna, opasna i veoma kratkovida politika. Da je ova Vlada dalekovida i da ona razmišlja malo o budućnosti, ona bi morala da bude svesna da je depopulacija ili da je svake godine sve manje dece, odnosno građana u Republici Srbiji, pa demografi upozoravaju godinama da je svake godine oko 30.000 stanovnika u ovoj državi manje. To će reći da svake godine nestane po jedan grad ili opština srednje veličine. Međutim, ova vlada nema kapacitet da gleda dugoročno na to.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja deo sistema društvene brige o deci. On se zasniva na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju svoju decu, takođe se zasniva na pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i takođe treba da izražava težnju države da podrži dobrobit porodice, ali i u interesu te države. Dakle, ovaj zakon je veoma važan instrument populacione politike.
Ako pogledate statističke podatke Republičkog zavoda za statistiku, oni su dostavili podatke da je u 2008. godini u Srbiji bilo 1.589.000 dece do 19 godina i to je sada 21% od ukupnog broja stanovnika. U 2007. godini je bilo dece 1.662.000 ili 22,2% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, i ovi statistički podaci potvrđuju ono što demografi, naravno, na osnovu statističkih podataka godinama govore jer džaba nama razvoj infrastrukture, džaba sve to što vi kažete i planirate da ćete uložiti, ako nema stanovnika.
Dakle, ovaj zakon i izmene koje će direktno smanjiti naknade za porodiljsko odsustvo i za odsustvo radi nege dece je Predlog zakona koji je direktno u suprotnosti sa interesima ove države.
Moja poslanička grupa i ja smo podneli amandmane, vidim da je još poslaničkih grupa podnelo slične amandmane, dakle, otprilike imamo iste zamerke. Dakle, treba štedeti, ali nikako se nije smelo dozvoliti da štednja ide na uštrb porodica sa decom zato što je tim porodicama, naročito gde je više dece i ovako jako teško, a još vi kada uvedete ove mere štednje, onda će biti još gore.
Mislim da govorimo istim jezikom da se razumemo, ali vi znate, mi smo nekako takvi da ako u ovom zakonu stoji da je minimum 30%, retko će ko ići iznad tog minimuma. Reći će – ispunio sam zakonsku obavezu.
Svi mi učestvujemo i u lokalnim izborima itd, i već odavno imamo i u Zakonu o izboru odbornika obavezu da na listama bude najmanje 30% manje zastupljenog pola. Nisam nikada videla listu za kandidate za odbornika gde je bilo 50% npr. manje zastupljenog pola.
Ovde se radi o tome. Sumnjam da će iko ići iznad tog neophodnog minimuma. Naravno, veliki je korak bila obaveza i tih 30%, ali mislim da smo mogli da budemo malo odvažniji, kako vi kroz zakon kažete – 40 ili 50, možda je 50, što mi predlažemo, po vašem mišljenju, vaš previše, ali recimo, moglo je ići na 40%, pa bi to opet bila obaveza da se pomeri taj prag sa 30%. Hvala.
Gospodine Milivojeviću, ovde niko nije licitirao niti poslaničkim listama, niti listama stranačkim. Vi ste sada jednu prilično konstruktivnu raspravu, a inače rasprava je jako dobra otkako smo počeli ovo u pojedinostima, skrenuli u neke druge tokove. Dakle, ovde nije bilo licitiranja.
Ukazala sam na manir da se uglavnom ide da se ispoštuje i zakonska obaveza o 30%. Mi smatramo da je ona niska. U Srbiji ima 52% žena.
Ne znam zašto bismo mi u startu, prvo nismo amazonke, ali zašto bismo u startu govorili o ravnopravnosti 30 i 70%. Ravnopravnost podrazumeva 50 i 50%.
O tome sam govorila i o nekakvom našem običaju da će se to najverovatnije u 95% slučajeva zaista i zadržati na tom zakonskom minimumu od 30%. Hvala.
Član 39. govori o obavezama organa jedinica lokalne samouprave. Predlagač je u Predlogu zakona zaboravio da uvrsti možda najznačajnije organe ili barem na najznačajnijem nivou kada je u pitanju primena ovog zakona, koji će, naravno biti izglasan, a i nekih drugih zakona kada je u pitanju sprečavanje diskriminacije ili ravnopravnost polova.
Mi smo našim amandmanom pokušali da damo konkretan sadržaj, jer su formulacije u samom predlogu prilično uopštene i odnose se onako ukupno na sve organe jedinica lokalne samouprave. Dakle, u predlogu nije predviđeno postojanje, formiranje posebnih tela organa, lica, komisija, recimo, ja znam u ovom trenutku oko 40 gradova i opština funkcionišu, odbori ili komisije, ali uglavnom postoji neka vrsta stalnog radnog tela.
Naravno, svesni smo da se mora štedeti, tako da i ovaj aman ne predviđa uvođenje nekih novih radnih mesta, jednog ili više lica, nego prosto mislimo da bi organi lokalne samouprave u kojima ne postoje takva tela da bi mogli da to reše na taj način što bi od već nekih postojećih organa ili tela, ili čak stalnih radnih tela u SO mogli da formiraju tako neki organ.
Pročitaću šta mi smatramo da treba dodati u ovom članu: U jedinici lokalne samouprave se obrazuje telo ili imenuje lice za ravnopravnost polova. Telo ili lice za ravnopravnost polova predlaže mere i aktivnosti za ostvarivanje politike jednakih mogućnosti na području jedinice lokalne samouprave i ima savetodavnu ulogu u sprovođenju rešenja za ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
U procesu usvajanja razvojnih planova i drugih odluka organi jedinica lokalne samouprave razmatraju mere i aktivnosti koje predlaže telo ili lice za ravnopravnost polova i na kraju da se statutom jedinice lokalne samouprave bliže uređuje izbor, sastav, nadležnost i način rada tela ili lica za ravnopravnost polova.
Ako ste primetili, mi ovde koristimo i konkretne termine. Dakle, predlaže mere, to konkretno telo, a ne neki uopšte, znači svi organi lokalne samouprave, predlažu ili razmatraju.
Dakle, ovim amandmanom mi pokušavamo da ovaj problem nekako konkretizujemo da se u svakoj lokalnoj samoupravi zna ko je dužan da se stara i da vodi računa o tome kako se ovaj zakon a i drugi neki zakoni primenjuju na teritoriji te lokalne samouprave.
Imamo mi već postavljene neke mehanizme. U vašem ministarstvu postoji Uprava za rodnu ravnopravnost. U AP Vojvodini postoji sekretarijat. Uostalom i u Skupštini postoji Odbor za ravnopravnost polova.
Međutim, ti su organi, ili ti nivoi su nekako prilično daleki od običnog građanina. Lokalna samouprava je ta koja ima najbolji kontakt sa građanima, uostalom ona je i najbliža i tu je najlakše osobi koja smatra da je obespravljena, diskriminisana ili gde se zakonske obaveze ne poštuju. Tu je ta karika i tu je najlakše ostvariti to pravo ili uopšte ukazati na neke nepravilnosti onda bi se rešavale dalje. Hvala.
Iskoristila bih ova dva minuta da kažem zašto je dobro da je predlagač prihvatio ovaj naš amandman.
Naime, u stavu 3. su nabrojani svi organi koji su dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnog standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
U tom nabrajanju se predlagaču potkrala greška. Naime, kada se govori o organima AP, onda se stiče utisak da predlagač gubi iz vida da u RS postoje dve AP i mi smo to uočili i u amandmanu smo ponudili korekciju, tako da će u ovom članu stajati - da su organi autonomnih pokrajina dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova itd.
Nekako se ova greška u mnogim predlozima zakona potkrade. Nastojimo da te greške ispravljamo. Neka ministarstva razumeju o čemu pričamo, neka ne. Zahvaljujem predlagaču što je prihvatio ovaj amandman.
I moj amandman se takođe odnosi na ovaj stav 2. Kolega Stevanović je pročitao, da nazovem, vašu definiciju o Predlogu zakona, o tome šta je diskriminacija ili šta se smatra diskriminacijom.
Ako su već dve poslaničke grupe došle do istog zaključka, da je ovo veoma nerazumljiv stav, odnosno da je ovo sve jedna jako dugačka rečenica i kad stignete do kraja uopšte ne znate šta tu piše i šta se u stvari smatra diskriminacijom.
Kolege iz radikalne stranke su vam ponudile jednostavnije rešenje, mi imamo takođe mnogo jednostavnije i razumljivije rešenje, tako da ste praktično sad u situaciji da možete da birate između dve dobre formulacije ili da prihvatite obe, kako bi ovaj stav bio razumljiv.
Naš predlog je: ''Diskriminacijom se smatra ako se lošije postupa prema licu koje je tražilo ili namerava da traži pravnu zaštitu od diskriminacije, ili je ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju''. Morate priznati da je ovaj predlog i ova formulacija mnogo razumljivija.
Kako još da vas ubedim? Na primer, diskriminacija ovde kako je definisana u ovom vašem Predlogu zakona, na primer, nije definicija o tome šta se smatra diskriminacijom iz nedavno usvojenog Zakona o zabrani diskriminacije. Onda, recimo, nemate na takav način određenje u 1. članu Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena koje je Srbija potpisala i ona je, da tako kažem, u obavezi da poštuje i tu konvenciju.
Moram reći da me je i obrazloženje zašto ste odbili ovaj amandman prilično zbunilo. Vi kažete – amandman se ne prihvata, upravo je kriterijum postupanja prema drugome jedan od važnijih činilaca na osnovu kojeg se utvrđuje postojanje diskriminacije u ovom slučaju. Ne vidim iz ovog amandmana kojeg smo predložili da se tu ne vidi taj kriterijum.
Ako smatrate to što smo izbacili reči „se lošije postupa“, pa da tu nisu navedeni drugi, mislim da se ovde može i te kako podrazumevati da su ti drugi. Znači, to se podrazumeva, ili su drugi zaposleni ili su druge sekretarice, recimo, ili sekretari. Dakle, tu se to može podrazumevati. Hvala.
Član 13. govori o tome kakve su obaveze poslodavaca, tu se propisuje obaveza poslodavca da sačini plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova, da o tome takođe podnosi i izveštaj.
Vi ste dobili od nekoliko poslaničkih grupa praktično iste amandmane i dobro je što ste usvojili ovu ispravku. Kada smo dobili ovaj Predlog zakona, naprosto sam pomislila da vam se potkrala greška u štampanju ili ste greškom dodali još jednu nulu, zato što u predlogu stoji da poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 500 zaposlenih na neodređeno vreme, dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje.
Dakle, jako je malo preduzeća u Srbiji koja imaju više od 500 zaposlenih. Mislim da su to u ovom trenutku javna preduzeća, mada znam da se ovaj član odnosi i na njih i da oni moraju da ispune tu obavezu. Kao što reče kolega, budućnost Srbije, kada je u pitanju ekonomija, je u malim i srednjim preduzećima. Nije samo budućnost, nego je to i sadašnjost.
Dakle, uglavnom su preduzeća koja su uspešna – mala i srednja. Koliko znam, mislim da je i srednje preduzeće od 50 pa do 100, tako da je jako dobro što ste prihvatili amandman poslanika i ispravili ovu grešku. Hvala.