Član 46. nosi naslov Pedagoški asistent. Ovo je, barem što se tiče zakona i zakonske regulative, novina, iako se u praksi već koriste usluge tzv. pedagoškog asistenta. Imate nekoliko projekata koji su u toku, npr. u Bujanovcu, Medveđi itd., gde su i pedagoški asistenti uključeni u rad predškolskih ustanova za decu romske nacionalnosti.
U zakonu niste nigde predvideli minimum obrazovanja koje treba da ima jedan pedagoški asistent. Mi smo, znajući kakva je realna slika i kakvo je stanje u Srbiji trenutno, predložili da u ovom članu stoji da pedagoški asistent mora imati najmanje trogodišnje srednje obrazovanje. Znam da ovo „trogodišnje“ zvuči malo neobično, ali takve su okolnosti, takva je realna situacija. Bilo bi bolje da je četvorogodišnje srednje obrazovanje, ali takvih osoba je malo.
Još nešto, kada sam govorila o ovom zakonu u načelu sam ukazala na jedan problem, a to je da Ministarstvo finansija ne prepoznaje ovo zanimanje, u žargonu, ne postoji šifra za to zanimanje, tako da postoji problem kod isplate plata, odnosno prebacivanja novca, kako se to kaže. Jedan od prvih zadataka Ministarstva prosvete, kada usvojite ovaj zakon, jeste da donesete jednu vrstu pravilnika, pa bi onda Ministarstvo finansija moglo da prepozna ove ljude koji rade u predškolskim ustanovama. Hvala.

Izvinite, izvadila sam karticu pa me niste videli.
Ovde se govori, u čitavoj ovoj glavi, o nadzoru nad radom predškolske ustanove. Član 48. govori o inspekcijskom nadzoru i stručno-pedagoškom nadzoru nad radom predškolskih ustanova i da se taj nadzor vrši u skladu sa zakonom.
Predlažemo dopunu, a to bio novi stav: „Za mešovite grupe i grupe koje pohađaju dece iz osetljivih grupa obezbeđuje se pojačani nadzor nad sprovođenjem vaspitno-obrazovnog programa.“
Smatramo da je u jednoj mešovitoj grupi i u grupi koja je sastavljena od dece koja dolaze iz osetljivih grupa mnogo teže raditi. Ne smatramo da je inspekcijski rad jedino kontrola te ustanove ili određenog vaspitača, već je to pre češća saradnja, gde bi se vaspitačima ili predškolskoj ustanovi pomoglo kako da neke probleme reše, zato što se takve predškolske ustanove i vaspitači u takvim grupama susreću sa problemima sa kojima se neke druge predškolske ustanove ne susreću. Ovde nije u pitanju nekakva stroga inspekcija, da se samo kontroliše rad, već je cilj da tu bude bolja saradnja.

Glava osma govori o finansiranju. Predlažemo da se u članu 50. doda novi stav koji glasi: „Pripremno predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece je besplatno.“
Pretpostavljam da biste vi meni odgovorili, da ste odgovorili, samo što nismo dobili taj odgovor, da se ovo podrazumeva ili da je sadržano u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Pretpostavljam da je takav odgovor.
Mislim da u ovom zakonu treba da stoji jasno, pre svega zbog roditelja, da je pripremno predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece besplatno, kao što je, na primer, osnovno obrazovanje, barem na papiru, besplatno. Znamo da roditelji imaju i te kakve troškove.
Kada je finansiranje u pitanju, postoji jedan problem sa kojim se suočavaju lokalne samouprave; one su te koje plaćaju vaspitače u predškolskim ustanovama. Koliko znam, ranije je postignut dogovor da se za vaspitače koji rade u pripremnom predškolskom daje novac iz budžeta, odnosno da novac prevodi Ministarstvo prosvete. Žale se ljudi iz lokalnih samouprava da se ta sredstva neredovno prevode, da oni imaju probleme sa plaćanjem tih vaspitača.
Postavlja se onda pitanje – koliko su u stvari ti vaspitači motivisani da rade kvalitetno sa decom, ako mesecima ne primaju platu? Neke lokalne samouprave su u stanju da izdvoje novac za njihove plate, pa onda verovatno čekaju od vas da vi to prevedete, ali neke lokalne samouprave nemaju sredstava, tako da je to problem.
Znam da je nedavno, čini mi se, onako grubo, 50% lokalnih samouprava, ali od tih 50%, da im je 50% sredstava prevedeno... Ima još lokalnih samouprava koje očekuju novac za vaspitače koji rade u pripremnom predškolskom vaspitanju. Tako da smatram da ova rečenica treba da stoji u ovom zakonu – da je pripremno predškolsko besplatno.

Nisam govorila napamet. Lokalne samouprave se žale. Međutim, iz ovoga što ste vi rekli zaključujem da vi svoje obaveze prema lokalnim samoupravama izvršavate kako treba. Onda mogu jedino da zaključim da lokalne samouprave ne ispunjavaju svoje obaveze prema predškolskim ustanovama koje organizuju pripremni predškolski rad. To mogu da zaključim iz onoga što ste vi rekli.
Onda vam način na koji vršite plaćanje nije dobar, jer kada se prebacuje novac za neku srednju ili osnovnu školu ne ide se preko lokalne samouprave. Zbog čega se ovde sada pojavljuje lokalna samouprava kao posrednik, bez obzira na to što ja znam da je to nadležnost lokalnih samouprava? Međutim, ako vi u praksi primetite da se te stvari dešavaju, a vama kao ministru prosvete je, pretpostavljam, veoma stalo da ti ljudi koji rade u predškolskim ustanovama budu motivisani, ne vidim da je potrebno da se tu lokalna samouprava pojavljuje kao posrednik, pa da onda oni zadržavaju novac i opet, što ne bi trebalo, to onda koriste u druge namene. Hvala.

Hvala vam, ali ja nisam htela da se osvrćem na Predlog zakona, nego da vas pitam koliko poslaničke grupe imaju vremena, jer sutra ide drugi zakon i ne znamo sa koliko vremena raspolažemo. Hvala.

Hvala, gospodine Novakoviću. Odakle vi znate da ću ja da budem protiv, pa ste napravili takav raspored?
Moram da govorim samo o jednom zakonu, zato što je u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjeno dosta vrlo ozbiljnih zakona, tako da nemam vremena da se osvrnem na ostale, ali bih htela da kažem par reči o Predlogu zakona o oznakama geografskog porekla.
Mi smo i do sada imali zakon koji je dosta dobro regulisao tu oblast, ali to je Zakon iz 2006. godine, iz perioda kada je još postojala državna zajednica. Upoređivala sam taj stari zakon s ovim predlogom i čini mi se da je dosta toga veoma slično rešeno. Moglo bi se reći da je oko 70% ovog novog predloga preuzeto iz tog starog, važećeg, a da su tih 30% izmene gde se ovaj zakon usklađuje s direktivama EU i s propisima Svetske trgovinske organizacije.
Zbog građana, mislim da smo svi mi ovde pročitali ovaj zakon, da pojasnim neke stvari. Oznakom geografskog porekla se obeležava proizvod koji se proizvodi na određenom geografskom području, pa taj proizvod ima neka jedinstvena svojstva i kvalitet, koji su upravo uslovljeni tim geografskim područjem. Na kvalitet ili na svojstva tog proizvoda utiče ljudski faktor, ali utiče i prirodni faktor. Dakle, kvalitet ili vrsta zemljišta, klima, vode itd. Kada je ljudski faktor u pitanju, onda su tu neki specifični postupci ili načini u proizvodnji ili stvaranju nekog proizvoda.
Šta se sve može obeležiti oznakom geografskog porekla? To mogu da budu prirodni proizvodi, poljoprivredni i prehrambeni, industrijski proizvodi, proizvodi iz domaće radinosti, pa i usluga. Mada, recimo, kada ministar bude govorio, volela bih da nam ilustruje koje bi to bile usluge koje bi mogle da imaju oznaku zaštićenog porekla.
Sistem zaštite je od velikog značaja za manje razvijene zemlje, zato što, u principu, te zemlje veliki deo svog izvoza baziraju na izvozu prirodnih i poljoprivrednih proizvoda.
U čemu je prednost kada neki proizvod nosi oznaku zaštićenog geografskog porekla? Tu ima i psihološke prednosti. Pored toga što mi na ovim prostorima znamo da su neki proizvodi kvalitetni i ukusni, ta oznaka je i neka vrsta garancije da se kvalitet tog proizvoda redovno prati i da se on, čini mi se da u Predlogu zakona tako piše, svakih šest meseci ili svake godine proverava i obnavlja sertifikat. To je još jedna dobra strana ovog zakona, što je to praćenje kvaliteta u nekoliko članova dobro rešeno.
Sve bi ovo bilo divno i krasno da država i Vlada Srbije imaju ozbiljniji odnos prema nekim granama privrede, kao što je, na primer, poljoprivreda. Subvencije za poljoprivredu su smanjene. Svakog dana možemo da pročitamo i da vidimo na televiziji da proizvođači odustaju od proizvodnje mleka, mesa, povrća, voća. Dakle, tu postoji veliki problem. Ako se nešto ne promeni, možemo da dođemo u situaciju da imamo fantastičan zakon kojim možemo da zadužimo određene proizvode, poljoprivredne proizvode, ali nećemo imati proizvode. Imaćemo zakon, ali nećemo imati šta tim zakonom da zaštitimo.
Ministar je spomenuo u svom izlaganju pirotski kačkavalj. Kolega Munir Poturak je zaboravio da spomene da bi na ovom švedskom stolu u Skupštini bilo dosta proizvoda iz Pirotskog kraja i proizvoda koji se, zahvaljujući blizini Stare planine, proizvode u tom kraju. Dakle, pirotski kačkavalj, ili staroplaninski, zatim, poznato je tzv. staroplaninsko jagnje, jagnjeće meso, proizvod koji se ne proizvodi nigde drugde ni u Srbiji ni u svetu, to je tzv. peglana kobasica, vurda, pa proizvodi od mladog ovčijeg mleka itd. Sve su to proizvodi koji su, barem ljudima koji žive u tom području, poznati kao proizvodi sa dobrim svojstvima i dobrim kvalitetom. Nijedan od tih proizvoda do sada nije zaštićen.
Koliko ja znam, pirotski ćilim jeste zaštićen. Moguće je da su u toku neke procedure, ali to ne menja ono što hoću da kažem. Vidim da ministar gleda, možda možete i da me demantujete, možda je u međuvremenu neki proizvod geografski i zaštićen.
Međutim, ne znam da li znate da mlekara u Pirotu ne radi, mlekara u Dimitrovgradu i određene zadruge ne rade. Prosto, više i ne znam ko uopšte proizvodi taj kačkavalj. Kao što znate, ne možete taj proizvod ni videti nigde, na primer u većim gradovima, da se može kupiti.
Pirotski ćilim je zaštićen, međutim, to nije ništa pomoglo kada je u pitanju produktivnost par fabrika koje proizvode pirotske ćilime.
Dakle, ne proizvodi se. Ako se ne proizvodi, ne postoji potražnja za tim proizvodom. To je toliko kvalitetan i fantastičan proizvod, ali nije odrađeno marketinški kako treba, nije izreklamiran. Možemo se vratiti na priču da u nekim firmama ili fabrikama, možda u toj, oni mogu da naprave fantastičan proizvod, ali nisu kadri i treba im pomoći da taj proizvod plasiraju.
Vi u većim gradovima možete da kupite tepihe iz svih mogućih azijskih, afričkih itd. država, ali ne možete da nađete pirotski ćilim.
Kada je u pitanju roštiljsko meso iz Leskovca, oni su dve godine prošli kompletnu proceduru, imaju oznaku i sertifikat, kako se to može nazvati, međutim, izvoz tog mesa je u poslednje vreme potpuno stao, a da ne govorim o tome da postoje neke klanice koje nemaju nikakve papire.
Imamo jedan proizvod u Srbiji koji je veoma jedinstven i to je naš brend, a to je Vlada, koja je jedinstven proizvod, jedinstven brend. Na čelu te vlade se nalazi jedan gospodin koji liči na Deda Mraza, ali ovaj Deda Mraz ne daje poklone, on, nekako, samo uzima.
Ta vlada je sebe proglasila socijalno odgovornom, obećala je 200.000 novih radnih mesta. Za dve godine je uspela da zatvori 200.000 radnih mesta. Vlada koja je rekla da će podići životni standard građana, pa je onda zaledila i plate i penzije, do kada - ne znamo.
To je Vlada u kojoj jedan ministar potroši 11 miliona evra nenamenski, na brojanje i na prskanje komaraca i krpelja, a predviđeno je da će protiv njega biti podneta prekršajna prijava.
Još nešto, to je Vlada koja vrlo često pokreće medijsku hajku i kampanju protiv sopstvenog parlamenta, odnosno protiv sopstvene skupštine. Ta vlada zaboravlja da je članovi ove skupštine biraju, da je ona odgovorna ovom telu, da se, uglavnom, svi izveštaji o njenom radu ovde podnose i da ona ne bi mogla da funkcioniše bez ove skupštine.
Dakle, vidite da mi imamo jedinstven brend – Srpsku vladu; mislim da takvu u Evropi trenutno niko nema. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Iskreno se nadam da će ljudi koji budu radili u ovom budućem fondu, a i oni koji rade u sadašnjem Fondu za mlade talente, imati više sluha za studente koji podnose aplikacije, da se ne bi desilo to što se Nikoli Tesli desilo u prošlom veku. No, i to je dokaz da se nikad ne zna zašto je nešto dobro. Pitanje je šta bi bilo da se zaposlio tu gde je nameravao.
Danas imamo na dnevnom redu dva predloga zakona iz oblasti obrazovanja i ovaj treći je predlog sporazuma koji je pre nekoliko godina potpisan. Tek je sada došlo na dnevni red da se ovde i ratifikuje.
Još od 2003. godine, kada je donet onaj prvi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji prosvetari u žargonu nazivaju ''krovnim'' zakonom, postoji potreba da se svi segmenti kada je u pitanju obrazovanje urede posebnim zakonom.
Čini mi se da se na zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju radi još od 2006. godine. Godine 2007. je Predlog zakona o bio u skupštinskoj proceduri. Čak je prošao i neke faze, kao što je rasprava na Odboru, razmatranje amandmana koji su tada bili podneti. Nažalost, taj predlog zakona nikada nije došao na dnevni red. Posle te godine, čini mi se da je pala Vlada, tako da se, praktično, na ovom zakonu radi skoro četiri godine.
Prema tom krovnom zakonu se očekuje još, na primer, zakon o srednjem obrazovanju. Koliko znam, taj zakon bi mogao da bude u drugoj polovini ove godine, takođe, na dnevnom redu.
Kasni se mnogo, posebno s ovim zakonom o predškolskom obrazovanju. Međutim, ne mogu da kažem da je za to kašnjenje odgovoran sadašnji ministar. Odgovorni su i ministri koji su bili na čelu Ministarstva prosvete pre njega. Mogu čak da kažem da je ovo ministarstvo u poslednje nepune dve godine prilično produktivno. Zajedno s ova dva zakona, imamo tri zakona iz oblasti obrazovanja o kojima ovde razgovaramo. To pokazuje da su sektori i službenici koji rade u tom ministarstvu odgovorni i vredni.
Ne smatram da je ovaj ministar odgovoran za kašnjenje zakona, ali ga u svakom slučaju smatram odgovornim, zato što je član Vlade Republike Srbije na čijem čelu je Mirko Cvetković, koja je veoma odgovorna za jako loše ekonomsko i privredno stanje u Srbiji danas. On je član i ministar u socijalno veoma neodgovornoj Vladi. Vlada koja je u trenutku kada je osnivana sama sebe nazvala socijalno odgovornom, za nepune dve godine je uspela da veoma loše utiče na standard življenja svih građana. Posebno se siromaštvo, nažalost, polako vraća u porodice, a naročito u porodice s decom.
Skoro dve godine su zamrznute plate u javnom sektoru. Zamrznute su penzije. Onog trenutka kada je Vlada formirana i kada je gospodin Jovan Krkobabić, odnosno zamenik predsednika Vlade, izjavio da će učiniti sve da penzije rastu i da standard penzionera poraste, od tog trenutka je sve zamrznuto kada su u pitanju penzije, tako da ga ja, a verovatno ga i penzioneri mole da više ne daje takve izjave. Posle njegove izjave se penzije više nisu mrdnule.
Cene rastu ovih dana, a imamo i najave da će rasti i poskupeti svi energenti. Struja je skuplja od 1. marta. Najavljuje se poskupljenje naftnih derivata. Broj nezaposlenih je trenutno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, prema njihovoj evidenciji, 750.000, što je skoro 3% u odnosu na decembar 2009. godine.
U ovakvoj ekonomskoj i privrednoj situaciji su ugroženi svi sistemi. Ugrožen je i zdravstveni sistem, a samim tim je ugrožen i sistem obrazovanja i vaspitanja, prema tome, i sistem predškolskog vaspitanja. To se može proceniti i na osnovu toga kolika su izdvajanja iz budžeta, uopšte, za obrazovanje.
Prethodnih godina, nikada ta izdvajanja nisu bila nešto naročito velika i prosvetari nisu nikada bili zadovoljni. Međutim, ono što zabrinjava jeste da je stalno ista situacija i da, od tog novca koji se izdvaja za obrazovanje, 95% ide na plate zaposlenih.
Nema novca za ulaganja, nema novca za ulaganja u nove objekte. Nema novca za nova nastavna sredstva, didaktička učila i, možda, ono što je najgore, to je da ne postoji novac koji bi se iskoristio za stručno usavršavanje i obuku nastavnog kadra.
Izvinjavam se, malo sam prehlađena. Ceo obrazovni sistem je ugrožen upravo ovakvom ekonomskom situacijom.
Kao što je ovde nekoliko puta rečeno, predškolski period predstavlja okosnicu celokupnog daljeg razvoja pojedinca. Naučno je dokazano da sve što se u ovom periodu preskoči ili zanemari, teško se može nadoknaditi na starijim uzrastima.
Zamoliću da na kraju dovršim ovo izlaganje, da sledećih 10 minuta koristim kasnije. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić. Htela bih da iskoristim, mislim da mi je ostalo 12 minuta od ovlašćenog predstavnika, u ovom, da ga nazovem, prvom delu rasprave, a govorili su ovlašćeni predstavnici svih poslaničkih grupa.
Svi smo se složili, svi podjednako mislimo i znamo koliko je predškolsko obrazovanje i vaspitanje značajno, a čini mi se da se nisu čule ni neke veće zamerke na sam predlog zakona, bar kada je reč o predškolskom vaspitanju.
Ne morate da budete neki veliki stručnjak, ali kada razmislite šta je važno da biste imali kvalitetno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, onda se tu pojavljuju dva strateška cilja. To je da imate što veći obuhvat dece. Idealno bi bilo, akobogda, da u nekom trenutku u Srbiji obuhvat bude 100%, dakle, da ne postoji dete koje ne pohađa predškolsko ili pripremno predškolsko. Ali, to je za neka kasnija vremena. Naravno, uvek postoji mogućnost da se to i zakonom propiše, verovatno je to neka daleka budućnost. Ali, imate primer da je i u nekim evropskim zemljama danas i srednjoškolsko obrazovanje obavezno po zakonu. Mislim da je to neki put kojem moramo da težimo. Taj prvi cilj je da bude što više dece obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Drugi cilj jeste da to predškolsko obrazovanje i vaspitanje bude što kvalitetnije. Zadatak je i Ministarstva i svih nas, a i predlagača ovih zakona, da vidimo koje su to mere i načini da se ova dva cilja postignu.
Trenutno je veliki problem mali obuhvat dece predškolskim vaspitanjem. Na primer, od tri do pet godina, obuhvat je od 35% do 40%. Naime, prema istraživanjima, mislim da je to bilo negde 2002. godine, bilo je 35% obuhvata. Najnovija istraživanja pokazuju da je taj obuhvat nešto veći u ovom trenutku.
Od 2006. godine uveden je pripremni predškolski i prema podacima Ministarstva prosvete, naime, Ministarstvo prosvete kaže da je obuhvaćeno oko 96%, međutim, ljudi kažu da ta statistika nije dobra, zato što ima određenih grupa, da tako kažem, ili osetljivih grupa gde je obuhvat mnogo manji. Na primer, kada su u pitanju deca romske nacionalnosti, taj obuhvat je oko 45%, obuhvat dece sa sela je oko 50%, a za decu sa smetnjama u razvoju taj obuhvat je svega oko 10%. Dakle, ovo su prilično nepovoljni podaci.
Jedan od glavnih razloga zbog čega je ovako nizak obuhvat jeste neadekvatna mreža predškolskih ustanova. Naime, u nekim gradovima postoji jedna predškolska ustanova, ali su i tu kapaciteti neiskorišćeni, dok u drugim gradovima imate veliki broj dece, odnosno mali broj predškolskih ustanova, ali zato imate liste za čekanje. Na primer, u Beogradu, Novom Sadu, čak, znam, i u Zrenjaninu, čim se, maltene, dete rodi, roditelj to dete stavi na listu čekanja, kako bi rezervisao mesto da sutra može da ide u predškolsku ustanovu.
To nije dobro, ali to je, recimo, nešto što je nasleđeno. Pretpostavljam, ne pretpostavljam nego znam da je nekada i u manjim mestima bilo mnogo više dece, pa su onda ti kapaciteti pravljeni prema postojećim potrebama. Danas se, nažalost, neka mesta prazne, tako da dobijamo prazne predškolske ustanove, dok u drugim gradovima nemamo mesta, nego imamo te liste čekanja.
Malo ću prokomentarisati neke amandmane koje smo mi podneli. Na primer, već sam spomenula Beograd, liste za čekanje, ali u Beogradu i u nekim drugim gradovima postoje ustanove, nazivamo ih džinovske ustanove, gde, recimo, vaspitno-obrazovna ustanova ima preko stotinu vaspitnih grupa. Mi amandmanom tražimo da se to stotinu promeni na 50. Smatramo da ne može biti kvalitetan rad u predškolskoj ustanovi gde imate preko stotinu vaspitnih grupa. Stotinu vaspitnih grupa znači najmanje stotinu vaspitača. Gde su svi oni ostali koji tu rade? Da ne govorim o tome kakav je nadzor u takvim ustanovama. Teško da direktor jedne takve ustanove i poznaje sve radnike, tako da mislim da je kvalitet u tako velikim predškolskim ustanovama lošiji nego što bi mogao da bude.
Podneli smo amandman, mislim da je to član 9, gde ste vi naveli da ustanova može da ima do stotinu grupa. Mi predlažemo 50 i molim vas da malo to pogledate.
I dalje govorimo o obuhvatu. Obuhvat dece u selima je, nažalost, loš, pre svega, zato što ne postoje klasične predškolske ustanove. Meni sada pada na pamet selo Mojsinje, nalazi se između Čačka i Kraljeva. To selo je veoma srećno, zato što skoro stalno ima oko 20 dece predškolskog uzrasta. Dakle, tu imaju sreće, jer mnoga sela više, nažalost, nemaju ni stanovnike ni decu ali, s druge strane, ova deca ne pohađaju predškolsko. Najbliža predškolska ustanova je oko 20 ili 25 kilometara. Za pripremno predškolsko se nekako dovijaju, pa stariji brat ili sestra odvedu dete do Čačka ili Kraljeva ili Mrčajevaca, da tamo pohađaju pripremno predškolsko.
Ovo su, prosto, neke anomalije koje bismo morali svi zajedno da pokušamo da popravimo. Vi ste ovim zakonom, mada je i to, što se zakona tiče, novina, nije u ''krovnom'' zakonu, ali u praksi ima toga već dosta, da drugo fizičko ili pravno lice može da osnuje predškolsku ustanovu. Mi tu, takođe, intervenisali, jer o tome dosta govorite u zakonu, a u prvom delu, gde se navodi ko sve mogu biti osnivači, vi ste propustili to da navedete. Predlažem vam da naš amandman prihvatite, da bi zakon bio konzistentan. To je novina koja je dobra.
Druga novina koja se pojavljuje u zakonu, ali ne u prvim članovima, gde, takođe, trebalo da stoji, to je da se ta predškolska aktivnost može obavljati i u prostorima koji su adekvatno opremljeni, koji zadovoljavaju zakonske propise, a ne moraju da budu klasična predškolska ustanova.
Dugo će vremena proći dok neka lokalna samouprava ne bude imala dovoljno novca da pravi novu predškolsku ustanovu, a nema ni potrebe. Na primer, kada je reč o selima, imate zgrade mesnih zajednica, imate nekadašnje domove kulture i sigurno je jeftinije uložiti i birati takve objekte nego graditi nove. To je, takođe, jedna od novina koju ovaj zakon predviđa i mislim da će doprineti većem obuhvatu dece.
Ovaj drugi strateški cilj, nema mnogo vremena, to je da predškolsko mora da bude što kvalitetnije. To dosta zavisi od lokalnih samouprava, koje najviše vole da štede kada je u pitanju predškolsko i obrazovanje uopšte. No, ne krivim ih, smanjeni su transferi, tako da lokalne samouprave baš i nemaju mnogo novca ovih godina. To je jedna stvar.
Druga stvar, u onom članu gde propisujete broj dece u određenim vaspitnim grupama, smatramo da u pojedinim mestima treba da smanji ukupan broj dece, zato što nije isto kada u pripremnom predškolskom imate 24 deteta koja pohađaju pripremno predškolsko, ili kada imate 26, kako ste vi propisali. Tu smo amandmanom, takođe, intervenisali. Dodali smo reč – maksimalno, pa određeni broj. Smatramo da u pripremnom predškolskom treba da bude 24 dece, kako predviđate za vaspitnu grupu od četiri godine, pa do polaska u školu. Tu imate različita rešenja, a praktično govorite o istom uzrastu.
Ono što je, takođe, dobro, što ovaj zakon uvodi, to je pedagoški asistent. On se pominje u ''krovnom'' zakonu, ali ovde se pominje malo detaljnije. Nemam vremena, samo ću da ukažem na primer da postoje određeni projekti koji se odvijaju već nekoliko godina, čak imate organizacije koje su saradnici Ministarstva prosvete, koje su se suočile s problemom. Naime, već se pedagoški asistenti koriste u određenim gradovima. Obično je u pitanju nastava, odnosno predškolska nastava, ili pripremno, s pedagoškim asistentom. U pitanju su deca romske nacionalnosti. Pojavljuje se problem kod isplata, odnosno trezora.
Moraće Ministarstvo da opiše ovo zanimanje, da dostavi Ministarstvu finansija da se odredi šifra, kako bi, uopšte, novac iz Ministarstva finansija mogao da se prevede za pedagoške asistente.
No, o ovom zakonu ćemo još dosta govoriti kada budemo pričali u pojedinostima i o amandmanima. Hvala.

U članu 5. stoji da izuzetno u 2009. godini, ukoliko se opredele dodatna transferna sredstva organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da će onda te organizacije ih uključiti  u svoje finansijske planove na način što će na odgovarajućim aproprijacijama izvršiti usklađivanje rashoda po tom osnovu.
Amandmanom smo predložili dodavanje novog stava. U stvari, tu pokušavamo i hoćemo da jasno definišemo koji su to organi odgovorni za usklađivanje finansijskih planova organizacija socijalnog osiguranja.
Stav 2. bi glasio da upravni odbor i organizacija za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o usaglašavanju finansijskih planova, na način definisan u stavu 1. ovog člana, a saglasnost na odluku daje Vlade.
Predlagač zakona je odbio amandman, koji je valjalo prihvatiti. Čak u obrazloženju kaže da se on ne prihvata jer odredba člana 5. ovog predloga zakona ne isključuje nadležnost upravnog odbora. Da, ali onda možemo i drugačije da definišemo, da kažemo da taj član onda i ne uključuje nadležnost upravnih odbora, jer ako nešto nije definisano, onda ono može i ne mora. Mislim da je predlagač mogao da prihvati ovaj amandman, jer bi tu bilo tačno precizirano koji su organi odgovorni za usklađivanje finansijskih planova.

Član 11. se nalazi u okviru glave, a naslov je "Nadležnosti državnih organa". Prihvatam apsolutno obrazloženje predlagača zakona, ali bih ovde htela da istaknem da je ovo jedan od retkih zakona koji, da kažem, do u detalje razrađuje i ovu materiju.
Retko nam je kada u samom Predlogu zakona, kao jedna od obaveza ministarstva navedeno da se izrađuje određeni nacrt predloga zakona ili nacrt strategije. Ovde imamo, u samom zakonu, i taj prvi korak, nacrt ide na Vladu, a onda Vlada, ukoliko na samoj sednici Vlade dođe do nekih promena, onda taj predlog zakona upućuje Narodnoj skupštini.
Rekla bih da bi ovo trebalo da bude pravilo, da se u svakom zakonu i svaki korak kod predloga ovako jasno definiše.
Još bih nešto ovde istakla. Naime, u članu 9, radi se o istoj glavi, kaže da Narodna skupština u oblasti zaštite i spasavanja usvaja nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Ovo bih takođe pohvalila, zato što nemamo definisano obavezu Narodne skupštine da razgovara, diskutuje i da usvaja ili ne usvaja određene strategije.
Koliko se sećam, možda smo o dve-tri strategije razgovarali u ovom domu. Uglavnom strategije idu na Vladu, pa ih Vlada usvaja. Recimo, jedna od najznačajnijih strategija, kao što je bila Strategija za smanjenje siromaštva, usvojena je na sednici Vlade 2003. godine. O toj strategiji nismo u ovom domu razgovarali.
Smatram da su strategije veoma značajna dokumenta, pa se onda na osnovu strategija izrađuju predlozi zakona ili nacionalni planovi. Mislim da je ovo mesto gde o svakoj strategiji treba razgovarati.

I ovaj amandman je prihvaćen i zahvaljujemo se predlagaču, tako da nećemo koristiti puno vreme, ali prosto da vas obavestim o čemu se radi.
Naime, ovde je u ovoj tački 15) definisana još jedna obaveza MUP, a to je obaveza da inicira naučna istraživanja u oblasti zaštite i spasavanja.
Samo smo dopunili i posle reči "inicira" dodali "i finansira zato što je, kao i u svakoj oblasti, u ovoj je naročito važno vršiti naučna istraživanja i prosto poboljšati čitavu tu oblast.
Ako već MUP kod određenog instituta ili visokoškolske ustanove smatra ili naruči neko istraživanje, mi smatramo da bi onda i MUP moglo i finansijski da pomogne to istraživanje zato što znamo u kakvom nam je stanju nauka kad je u pitanju finansiranje.

U članu 15. se govori o svim pravima, dužnostima i obavezama koje svaka lokalna samouprava ima ili će imati kada ovaj predlog zakona bude usvojen i stupi na snagu, i to veoma detaljno i podrobno. Ukupno ima 16 tačaka, odnosno 16 različitih obaveza i dužnosti kada je reč o lokalnim samoupravama.
Predložili smo, Vlada je prihvatila, brisanje poslednje tačke 16. Kako ne biste pomislili da se tu sada smanjuju dužnosti ili obaveze, samo smo primetili da su dva puta, verovatno greškom prilikom kucanja, navedene dve potpuno identične obaveze, tako da ostaje tačka 8), koja kaže da lokalna samouprava ili lokalne samouprave određuju osposobljena pravna lica od značaja za zaštitu i spasavanje na svojoj teritoriji. Ponovljena ista rečenica u tački 16) se briše.

Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a kolega je dobro obrazložio. Identični su amandmani, da se tu ne ostavlja prostor da visokoškolska ustanova ili organizacija, koja u svojim istraživanjima dođe do nekih naučnih saznanja koja su od velikog značaja za ovu oblast, odnosno za spasavanje i zaštitu, da ta ustanova ili organizacija imaju obavezu da o tome obaveste nadležni organ ili ministarstvo koje se time bavi.

Mi koji smo podneli ovaj amandman u ime Demokratske stranke Srbije smo praktično napravili intervenciju u okviru člana 79. koji govori o planu zaštite od udesa, i to je stav 2, gde kaže da „privredno društvo i drugo pravno lice plan zaštite od udesa ažurira i testira po potrebi, a obavezno je da to učini najmanje jedanput u periodu od tri godine“.
Mi smatramo da nije to dovoljno često. Mi nekako imamo manir da sve prolongiramo, tako da možemo da pretpostavimo da bi privredna društva i druga pravna lica te planove zaštite od udesa ažurirala jednom u tri godine ili testirala samo jednom u tri godine i zato smatramo da to treba raditi češće, te smo predložili da se testira i ažurira plan najmanje jednom u dve godine i mislimo da smo ovom intervencijom doprineli kvalitetu celokupnog zakona.

Mi smo u članu 20. koji nosi naslov Plan zaštite od požara autonomne pokrajine, dakle u tom konkretnom planu, gde imamo navedeno šest tačaka ili šest obaveza, predložili da se doda i tačka 7), koja glasi: „Stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih lica za zaštitu od požara“.
Mi smatramo da organi autonomne pokrajine u tom planu zaštite moraju precizirati i mora biti jasno definisano da je obaveza i stručnog osposobljavanja i usavršavanja. Vremenom se stvari zaboravljaju, tako da su kratki kursevi podsećanja na određene propise, obaveze i tako dalje. Mislimo da to mora da bude i obaveza i da je ovakva jedna tačka u ovom članu neophodna.