U članu 79. su opisane mere koje nalaže veterinarski inspektor. Veterinarski inspektor je dužan i ovlašćen da, čitam prvu tačku, naredi otklanjanje nepravilnosti pri držanju, uzgoju, reprodukciji, klanju, lišavanju života, utovaru, pretovaru, istovaru, prevozu, obuci i korišćenju životinja. Veterinarski inspektor u svim ovim navedenim radnjama može da naloži otklanjanje nepravilnosti.
Amandman DSS se sastoji u tome da se u ovoj istoj tački navede da je on takođe dužan da navede i rokove, odnosno da odredi rok u kojima te pravilnosti treba da budu otklonjeni, jer ako samo naredi otklanjanje, a svojim izveštajem ne navede i u kom roku treba otkloniti određenu nepravilnost, onda mislim da ovaj član nema svrhu.

Član 87. se nalazi u okviru prelaznih i završnih odredaba ovog predloga zakona i tu u stavu 2. piše da organi jedinica lokalne samouprave uskladiće rad prihvatilišta za napuštene životinje sa odredbama ovog zakona u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Smatramo da je rok od tri godine suviše dug, da bi taj rok trebalo skratiti na godinu dana i da je to izvodljivo.
Neko od pomoćnika ili savetnika se tu sad malo začudi. Znam da ima lokalnih samouprava koje nemaju prihvatilišta.
Ovde govorite o usklađivanju rada prihvatilišta, a ima dosta lokalnih samouprava koje treba i te kako podstaći, ako ništa, onda i ovim zakonom, da će prekršiti zakon ako ne krenu ozbiljno da rešavaju tu problematiku.
Mnoge lokalne samouprave tek treba da otvore prihvatilišta, a ove koje treba da usklade rad, a već imaju, njima je godinu dana sasvim dovoljno da to urade.

Član 90. nosi naslov – Stupanje na snagu ovog zakona, i tu u Predlogu zakona stoji da i ovaj zakon, kao i ostali zakoni odnosno predlozi zakona koji se usvajaju u ovom domu, uglavnom stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Srbije, s tim što se i u Predlogu navodi da se jedan izvestan deo odnosno neki članovi i njihova primena se donekle odlaže, odnosno ovde piše da je uvođenje NASSR na sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacija, kao i na monitoring, primenjuju od januara 2009. godine.
Molim vas, ovo je već kraj maja 2009. godine. Ne vidim kako gospodin Dragin misli da će se ovo primenjivati retroaktivno pet meseci unazad.
Imamo mi jednog ministra koji često dolazi u ovaj visoki dom i za sebe često kaže – nisam Hari Poter. Ne znam da li gospodin Dragin smatra da jeste Hari Poter ako smatra da će moći zakon ili deo ovog zakona da se primenjuje pet meseci unazad.

Podnela sam amandman na glavni program, a to je srednje obrazovanje u okviru ovog razdela, gde predlažem drugačiju raspodelu sredstava u okviru tog glavnog programa, odnosno da se od sredstava koja su predviđena za troškove putovanja rasporedi 60 miliona dinara na stavku – tekuće popravke i održavanje školskih objekata.
Mnogo je školskih objekata u Srbiji koji su u veoma lošem stanju. U principu, lokalne samouprave imaju obavezu da održavaju školske objekte na svojoj teritoriji. Između ostalog, lokalne samouprave imaju obavezu da finansiraju i stručno usavršavanje nastavnika koji rade u školama na teritoriji date lokalne samouprave.
Iz prakse znam, a verovatno znaju i drugi poslanici, da lokalne samouprave veoma često ne ispunjavaju te svoje obaveze. Nije mi poznato da je neka lokalna samouprava bila kažnjena zbog neizvršavanja budžeta na način na koji je predviđeno godišnjim budžetom date lokalne samouprave.
Ono što mene plaši jeste da u vreme kada će biti smanjeni transferi lokalnim samoupravama, da će oni upravo odlučiti da štede kada je obrazovanje u pitanju. Biće manje sredstava za održavanje školskih objekata i biće manje sredstava za stručno usavršavanje nastavnika.
Prema tome, mislim da je u vremenu štednje potrebno lokalnim samoupravama istaći da ne sme da se štedi kada je obrazovanje u pitanju i da se više vodi računa o tome kako se upotrebljavaju sredstva koja su namenjena za te poslove. Prema tome, mislim da je amandman dobar i da ga treba prihvatiti.

Amandmanom predlažem povećanje sredstava za Ministarstvo za nauku i tehnologiju, i to povećanje od 35 miliona dinara. Povećanje, odnosno sredstva bi bila skinuta sa razdela Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija – turizam, i to dotacije nevladinim organizacijama. Na toj funkciji bi ostalo deset miliona dinara.
Mi smo malopre dobili obrazloženje zašto su naši amandmani odbijeni – ovaj amandman je odbijen, odnosno ne prihvata se iz razloga što bi se smanjenjem sredstava, znači nevladinim organizacijama, ugrozila aktivnost ovog ministarstva u oblasti turizma.
Molim vas, nadam se da turizam u Srbiji ne zavisi od aktivnosti nevladinog sektora i udruženja građana. Tako da ovo vaše obrazloženje za mene nije prihvatljivo.
U teškim vremenima nauka mora da ima prioritet i mora se izdvajati više sredstava za istraživačke projekte.
Poslanicima DSS se svakodnevno obraćaju pojedini instituti. Mislim da se i ostalim poslanicima obraćaju. Navešću Udruženje istraživača Instituta humanističkih nauka, Instituta za multidisciplinarna istraživanja i Instituta za fiziku.
Svi naučni instituti u Srbiji već četiri meseca imaju problem elementarnog funkcionisanja – kasne zarade zaposlenim istraživačima; sredstva za materijalne troškove uglavnom kasne i ne isplaćuju se redovno i potpuno su izostala sredstva za naučna istraživanja, odnosno za projekte.
Uglavnom, ovi instituti mnogo zavise i žive od projekata u kojima učestvuju. Dakle, naučni instituti su najvredniji intelektualni resurs naše države. Svesna sam dubine ekonomske krize, ali nijedno društvo u istoriji nije rešenje za svoje probleme tražilo u uništavanju onog najboljeg što poseduje.

Poslanici DSS-a su podneli amandman na član 1. stav 2, gde se, posle reči: "nepogodama", dodaju reči: "koja su uređena drugim zakonima". Sada ću pročitati kako stoji u Predlogu: "Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama".
Dakle, mi smatramo da iza reči: "nepogodama", treba dodati reči: "koja su uređena drugim zakonima", prosto da se to naglasi i u ovom članu, jer mi ćemo usvojiti, već smo raspravljali u načelu o tim zakonima, zakone gde će ova materija biti uređena, ali mislimo da te reči stoje i u ovom članu.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poslanici DSS-a su podneli amandman na član 22, a naslov iznad člana 22. jeste – Zaštita i unapređenje kvaliteta vazduha.
U tom članu se predviđa sprovođenje određenih mera u zonama prve, druge i treće kategorije vazduha, a radi sprečavanja zagađivanja vazduha preko graničnih vrednosti. Međutim, predlagač nije predvideo organ koji kontroliše sprovođenje propisanih mera, pa je ovaj naš amandman usmeren u tom pravcu.
Praktično, ovim amandmanom bi se, u članu 22, dodao novi stav 4, koji glasi: "Nadležni organ za poslove zaštite životne sredine kontroliše sprovođenje propisanih mera iz st. 1, 2. i 3. člana 22. ovog zakona". Hvala.

Član 30. stav 1. reguliše, ili govori o tome kome Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja podnosi izveštaj o realizaciji Strategije zaštite vazduha, pa je u Predlogu zakona predviđeno da ovo ministarstvo taj izveštaj, jednom u tri godine, podnosi Vladi.
Pošto je Ministarstvo i sastavni deo Vlade, koja se sastoji i iz drugih ministarstava, onda nam je malo nelogično da Ministarstvo, praktično, jednim delom samo sebi podnosi izveštaj jednom u tri godine.
U našem amandmanu predlažemo da se stav 1. menja, tako da glasi: „Izveštaj o realizaciji Strategije zaštite vazduha Vlada, jednom u tri godine, dostavlja na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije“.
Milimo da je to rešenje bolje i logičnije, bilo da se taj izveštaj razmatra u plenumu, što nam se retko dešava, jer određene agencije i neka druga izvršna tela, odnosno institucije, često podnose izveštaj Narodnoj skupštini, pa mi, zbog toga što imamo mnogo posla, retko kada imamo priliku da razmatramo te izveštaje, ali se ovakav izveštaj – Strategija zaštite vazduha, to bi bilo jednom u tri godine, kako je predviđeno i u Predlogu, može i te kako razmatrati u Odboru za ekologiju, ukoliko ne bude moguće u plenumu.
Mislim da je ovaj naš amandman veoma dobar i logičan i da bi ministar Dulić mogao, u ime Vlade, da ga prihvati. Hvala.

 Hvala, gospođo predsedavajuća. U članu 37. je naveden rok od godinu dana, kada odgovarajuća tela, pre svega, Vlada, barem u ovom stavu 1, treba da donesu odgovarajuće propise, i to propise iz članova 15, 17, 20, 22, 24. i 25. Dakle, predlagač smatra da je godinu dana rok u kome treba da se donesu određeni propisi.
Mi smatramo da je to isuviše dugačak rok, tako da bi se amandmanom poslanika DSS-a taj rok skratio, sa godinu dana, na šest meseci. Hvala.

To je naš drugi amandman na stav 2. istog člana, člana 37. Stav 2. se odnosi na obaveze koje jedinice lokalne samouprave imaju u donošenju određenih akata iz člana 17.
Predlagač opet ostavlja vreme od godinu dana da lokalna samouprava donese odgovarajuća akta, za koja je obavezna po članu 17, a DSS smatra da je to isuviše dugačak rok i da taj rok treba smanjiti, sa godinu dana, na šest meseci. Hvala.

Hvala, gospođo Čomić.
Grupa poslanika iz DSS-a je podnela amandman na član 2. koji, u stvari, menja postojeći zakon, jer su ovo izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.
U suštini, amandman se odnosi na to, već sam o tome govorila, da bi izveštaji koji se rade o stanju i zaštiti životne sredine trebalo da dolaze u Narodnu skupštinu na razmatranje i na usvajanje. Ovo nije samo zakonodavno telo, Narodna skupština mora da ima i kontrolnu funkciju, ali tu funkciju retko koristimo.
Amandman se sastoji u tome da smatramo da izveštaji treba da budu dostavljeni Narodnoj skupštini, bilo da se razmatraju u plenumu, ili da se razmatraju u odgovarajućem odboru, odnosno Odboru za ekologiju.
Pročitaću kako predlažemo da treba da glasi stav 5: ''Na osnovu podataka i evidencije o izvršenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izveštaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Narodnoj skupštini Republike Srbije''. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, hvala vam. Naš amandman se odnosi na član 7, koji menja član 29. postojećeg zakona o zaštiti životne sredine. Mislim da nije dobra izmena koja se predlaže. Pročitaću vam kako stoji u predlogu: ''Upravljanje opasnim materijama vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po životnu sredinu i zdravlje ljudi, i to u procesu proizvodnje, skladištenja, korišćenja i odlaganja''.
Mislimo da naš amandman treba prihvatiti, zato što je bolje definisano, a to ljudi koji rade u ovoj oblasti znaju, da su sve opasne materije opasne i da treba obezbediti smanjenje rizika od udesa, tako da mi predlažemo da stav 1. člana 29. glasi – upravljanje opasnim materijama vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa, i to u procesu skladištenja, korišćenja i odlaganja. Zašto? Zato što su opasne materije opasne materije. Njihova opasnost je konstanta, a samo se menjaju proces skladištenja, korišćenja i odlaganja. Hvala.

Gospođo predsednice, moram da priznam da sam veoma tužna trenutno, jer smo čuli da poslanici ne uživaju kada je rasprava u pojedinostima, tako da ću ubuduće, kada budem pisala amandmane, nastojati da to budu zabavni tekstovi u kojima će poslanici uživati.
Da bih podsetila, pre svega, nas ovde, a i građane, poslanik piše amandman da bi popravio predloženi tekst zakona, obično to bude tako, pojedini član. Nikako ne pišemo amandmane da bi nam bilo zabavno, ili da bi neki uživali, a neki ne.
Zajedno s kolegama, podnela sam amandman na član 33, odnosno na postojeći član ovog zakona, član 60j. Naslov iznad ovog člana 60j. je – Obaveštavanje o udesu. Dakle, u ovom članu imamo prilično detaljno razrađeno kakve su sve obaveze operatera, što je, takođe, regulisano ovim zakonom, u slučaju da dođe do nekog hemijskog udesa.
To je sve precizno rečeno, ali se amandman tiče stava 3, gde piše da je operater iz stava 1. ovog člana dužan da u razumnom roku obavesti nadležne organe o planiranim merama za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica hemijskog udesa i za sprečavanje nastanka ponovnog udesa. Amandman se sastoji u tome da reči: "u razumnom roku" treba zameniti rečima: "u roku od 48 sati".
Nije dobro da u jednom zakonu imate propisanu obavezu, koje se svi moraju držati, tako neodređeno, "u razumnom roku". Znate, ljudi različito doživljavaju vreme, nekome bi razuman rok bio pola godine, nekome mesec dana, nekome pet dana, a ako je reč o hemijskom udesu, onda tu zaista treba brzo delovati, tako da mislim da bi trebalo prihvatiti ovu našu intervenciju. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospođo ministre, imam jedan vrlo konstruktivan i, mislim, pametan predlog, a to je da smenimo gospodina Mirka Cvetkovića i da za predsednika Vlade izaberemo gospođu Kalanović, zato što je ona prethodnih dana veoma jasno svima nama pokazala da se jako dobro razume i u NIP, to je njen resor, ali i u zapošljavanje, razume se i u privredne komore, tako da mislim da bi bilo možda dobro da ostane i za našu sledeću tačku, kada ćemo govoriti o razrešenju nekih sudija, odnosno o stanju u pravosuđu. Mislim da je moj predlog vrlo konstruktivan.
Razmatramo dva predloga zakona koji, u krajnjoj liniji, imaju za cilj da se smanji nezaposlenost, odnosno da se poveća broj zaposlenih. Prema rečima gospodina Vladimira Ilića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, od novembra 2008. godine, pa do danas, svakoga meseca u Srbiji oko 10 hiljada ljudi ostaje bez posla. On, takođe, kritikuje postojanje SOS prodavnica, nekoliko ih je već otvoreno u Beogradu, zato što se, kako on kaže, mnogi koji ostaju bez posla ovih dana uopšte ne prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno ne učestvuju u aktivnim merama zapošljavanja, kako bi mogli da kupuju u SOS prodavnicama, gde su proizvodi za 20 do 70% jeftiniji.
Eto šta je ostalo od obećanja i plana koalicije ZES-a. Obećanje se pretvorilo u otvaranje SOS prodavnica i otvaranje narodnih kuhinja. Ta vlada sebe naziva socijalno odgovornom. Dragi građani, prosto se pitam šta bi nam radili da su kojim slučajem socijalno neodgovorna Vlada.
Neko veče je predsednik DS-a i predsednik države, u "Utisku nedelje", optužio opoziciju, sve opozicione stranke u Srbiji da u vreme krize prikupljaju ''primitivne političke poene''. To su njegove reči.
Tužno je kada čujete da predsednik najveće stranke koja čini vladajuću koaliciju i predsednik države, za sve konstruktivne predloge, koji stižu, između ostalog, i u ovaj dom, kaže da su to primitivni politički poeni. Zamolila bih predsednika države da vodi računa, jer je pre šest meseci on bio taj koji je govorio o velikom pomirenju u Srbiji.
Jutros je moj kolega Miloš Aligrudić pričao o tome kakav je odnos, čak, i ove naše skupštine prema predlozima koji stižu iz DSS-a, to jest da postoji 13 zakonskih predloga ili mera koje je DSS predložio, a nisu se našli na dnevnom redu. Nisu se našli na dnevnom redu, ali, kao što vidimo, nisu se našli ni na skupštinskom sajtu kao predlozi koji čekaju da budu razmatrani.
Pristup ekonomskoj krizi i mere koje je Vlada predložila mogu se svesti na nekoliko reči i postupaka, koji nisu, ni u kom slučaju, proaktivni. Naša vlada predlaže smanjivanje, predlaže zamrzavanje, predlaže otpuštanje i predlaže opterećenje. Dakle, sve same proaktivne mere.
Privrednici i ekonomisti kažu da je Vlada, svojim ekonomskim merama, potpuno zapostavila privredu. Ako znamo da je izvoz i uvoz u ovom kvartalu pao za 30%, valjda je to dovoljan dokaz da je i privredna aktivnost veoma usporena. Dakle, ne morate da budete veliki stručnjak, pošto govorimo o zakonima koji treba da pomognu građanima da se zaposle, da biste znali da, ako privreda ne radi kako treba, ako se planira otpuštanje 8.000 ljudi, teško da će biti otvaranja novih radnih mesta.
Juče je gospođa Kalanović govorila i o tome, čini mi se da je čitav podsticaj privrednom razvoju ili zapošljavanju sveden na javne radove, gde se planira da će biti zaposleno oko 5.000 radnika, ili da će se to svesti na još jednu meru, tako da je to jako malo, a znamo da je izdvojeno oko tri milijarde dinara za sve ovo, s tim što je gospodin Vladimir Ilić, opet podsećam, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, izrazio bojazan da bi rebalansom budžeta mogao da bude smanjen i taj iznos. O tome treba voditi računa kada dobijemo rebalans. Hvala.

Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine i Ministarstvo za nauku i tehnologiju su zajedno radili na nekoliko od ovih predloga zakona o kojima danas govorimo. Šteta je što gospodin Đelić nije ovde danas, dok se vodi rasprava u načelu, jer mislim da bi na neka pitanja on mogao da da i odgovore.
Kakva je, uopšte, sudbina ovih zakona, njihove ozbiljne primene ili sudbina agencija čije je formiranje predviđeno u nekoliko zakona? Zašto ovo pitam? Zato što se Ministarstvo za nauku i tehnologiju neodgovorno odnosi prema postojećim naučnim institucijama i institutima koji su od nacionalnog značaja.
Navešću konkretan primer. U pitanju je Institut za fiziku iz Zemuna. Pouzdano znam da u poslednja tri meseca Ministarstvo za nauku i tehnologiju Institutu za fiziku nije prenelo nijedan dinar. Dakle, ljudi nisu dobili plate tri meseca, tri meseca nisu dobili sredstva za materijalne troškove u Institutu, a, što je najgore, ugrožena su četiri projekta, koji su već pri kraju, na kojima ljudi iz ovog instituta veoma ozbiljno rade.
Dakle, imam i poslaničko pitanje: kada će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za nauku i tehnologiju početi da finansiraju u 2009. godini Institut za fiziku iz Zemuna? Iako su teška vremena, iako je ekonomska kriza, svaka država mora da čuva svoje resurse, a Institut za fiziku i ostali naučni instituti od državnog značaja su resurs ove zemlje.