Poštovane kolege poslanici, gospođo ministre, gospođo Čomić, meni se čini da sam pratila i čini mi se da su poslanici DSS-a govorili o ovom amandmanu, i da ide sledeći, a to je moj.
U ime DSS-a sam podnela amandman takođe na član 4. stav 5, koji se menja i glasi - "Izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 85%, a ne kako stoji u Predlogu zakona 90%, da budžetu Republike Srbije ide 10% od prodaje NIS-a, a da se preostalih 5% po posebnom programu Vlade raspoređuje na opštine Pirot, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Babušnica i grad Vranje i opštine Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo, dakle Pčinjski okrug."
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, posebno naglašavam reči "regionalnog razvoja", izjavio je da je dogovor da Vojvodini pripadne 90% sredstava od prodaje NIS-a protivzakonit. U Zakonu o privatizaciji jasno piše da polovina sredstava od prodaje nekog preduzeća koje se nalazi na teritoriji AP Vojvodine pripada Republici, a da druga polovina pripada pokrajini.
Kada ste već rešili da kroz predlog budžeta za 2009. godinu menjate važeći Zakon o privatizaciji, onda predlog da 90% sredstava pripada pokrajini nije realan, a u najmanju ruku nije ni pošten. Uostalom benzinske pumpe se nalaze na teritoriji čitave Republike Srbije, ako je to jedini kriterijum da je NIS na teritoriji Vojvodine, pa podsećam da u svakom gradu postoji veliki broj pumpi, a NIS takođe nije preduzeće čiji osnivač AP Vojvodina, nego je to državno preduzeće.
Predlažem da 5% od tih 90% od prodaje NIS-a bude usmereno na finansiranje višenamenskih razvojnih projekata na području dva najsiromašnija okruga u Srbiji.
Dalje, kada je predsednik Vlade, gospodin Cvetković govorio o Predlogu budžeta za 2009. godinu na početku načelne rasprave, pre nekoliko dana, onda je istakao da je ovaj predlog budžeta napravljen na osnovu tri glavna principa. Prvi princip je princip zajedništva ili jedinstva, tako je rekao gospodin Cvetković, odnosno da su se sve stranke prihvatile ovakvog koncepta budžeta i da stoje iza njega. Među strankama u Vladi vlada jedinstvo.
Međutim, pre nekoliko dana je ministar Dinkić izjavio o Vladi sledeće - da Vlada kasni u merama za prevazilaženje ekonomske krize, odnosno svetske finansijske krize koja se i u Srbiji očekuje, i to da kasni u tim merama nekoliko meseci.
Dalje, gospodin Dinkić je rekao da Vlada Republike Srbije deluje kao raštimovani orkestar, dakle, nema ni harmonije tonske, da od oktobra imamo krizu autoriteta u Vladi i da se nikada nije osećao gore u nekoj vladi ili državnoj instituciji. Kada to kaže gospodin Dinkić, onda moramo da mu verujemo, zato što od 2000. godine gospodin Dinkić je bio ili guverner, dakle, bio je član neke državne institucije, odnosno rukovodilac ili je bio ministar u Vladi. Tako da sigurno zna o čemu govori. To je što se tiče prvog principa.
Drugi princip po kome je napravljen ovaj budžet je princip solidarnosti. Što u stvari znači da u realizaciji ovog budžeta svi treba da podnesu svoj deo odgovornosti i da svi snose svoj deo tereta, kako bi nam svima zajedno bilo lakše. Ovim amandmanom se svesrdno zalažem za ovaj princip, odnosno princip solidarnosti.
Ako se usvoji ovakav predlog budžeta i ako ostane ovakav predlog člana 5, nekima će u Srbiji biti lako, nekima će biti lakše, a nekima će biti baš dobro, a nekima neće.
Srbija je jedna od zemalja sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi. Država mora da posveti veću pažnju ravnomernom-regionalnom razvoju, jer je upravo i to uslov da se jača integracija celokupnog prostora Republike Srbije. Prema indeksu razvojne ugroženosti, odnos između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga u Srbiji je 1:7.
Čitala sam šta je indeks ugroženosti, to u stvari znači da kada uzmete za polaznu tačku najrazvijeniji okrug, onda najnerazvijeniji u Srbiji znači da je taj najnerazvijeniji sedam puta siromašniji, odnosno da je životni standard i sveukupno stanje u tom okrugu sedam puta gore od toga koji se smatra da je najrazvijeniji.
Kada se upoređuje lokalni nivo, pojedini gradovi, onda imate gradove da je jedinica taj gde se najbolje živi, a da se u onom u kome se živi najgore živi 15 puta lošije, odnosno da je 15 puta siromašniji po svim pokazateljima.
Strategija regionalnog razvoja je usvojena 2007. godine i to za period od 2007. do 2012. godine. Ovo je prvi put da neki dokument na sveobuhvatan način posmatra sve probleme i disparitete koji su u prošlosti nastali i predviđa niz mera, postoji čak i Akcioni plan za rešavanje tih problema.
Na sajtu Fonda za razvoj Srbije imate spisak gradova i opština u Srbiji koji su svrstani u određene grupe, prema određenim kriterijumima. Tu postoji jedna velika grupa gradova, čak i nema, čini mi se gradova, ali svakako opština koje su nerazvijene. Primenjeni su kriterijumi kao što su narodni dohodak po glavi stanovnika za 2005. godinu, zatim prosečna zarada zaposlenih u tom mestu, broj nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika, depopulacija, tj. smanjenje broja stanovnika, i to od popisa do popisa, znači od 1991. godine pa do 2002. godine.
Prema tim kriterijumima i na sajtu Fonda za razvoj, možete svi da pogledate, kada je reč o Pirotskom okrugu, nerazvijene su opštine: Bela Palanka, Babušnica i Dimitrovgrad. Dakle, Pirotski okrug ima ukupno četiri opštine, nema grad. Jedino Pirot ne spada u grupu nerazvijenih.
Kada je reč o Pčinjskom okrugu, onda je tu situacija sledeća, nerazvijene opštine su Vladičin Han, Bosilegrad, Surdulica, Trgovište, Bujanovac i Preševo. Dakle, jedino grad Vranje ne spada u tu grupu ekstremno nerazvijenih gradova, odnosno od sedam gradova u Pčinjskom okrugu, šest gradova se smatra da su nerazvijeni.
Recimo, prosečna zarada zaposlenih u Beloj Palanci, gradu u Pirotskom okrugu, u avgustu ove godine je bila 13.300 dinara. Nezaposlenost u Dimitrovgradu, koji je u Pirotskom okrugu, i u Trgovištu, koje je u Pčinjskom okrugu, jeste negde preko 30%, dok je, recimo, nezaposlenost u nekim okruzima ili gradovima koji, hvala bogu, bolje stoje je negde oko pet ili šest posto.
Dakle, u Beogradu se smatra da je nezaposleno negde četiri od pet radno sposobnog stanovništva. U tim okruzima imamo veoma izraženu depopulaciju, odnosno broj stanovnika od popisa do popisa se drastično smanjuje, u nekim gradovima čak i do 20%, što, s obzirom da su tu i neki gradovi za koje kažemo da su rubni, dakle nalaze se na granicama, onda se tu pojavljuje i pitanje bezbednosti Srbije.
Da zaključim, Vlada Srbije ne sme da se odnosi prema nekim područjima kao majka, a prema nekim područjima kao maćeha. Dakle, predložila ovaj amandman da se 5% tih sredstava koristi za finansiranje razvojnih projekata dva najsiromašnija okruga u Srbiji. Hvala.

Poštovani potpredsedniče gospodine Obradoviću, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, u ime DSS podnela sam amandman na član 1. i to odeljak - izdaci budžeta. Tačka je - rashodi za kupovinu roba i usluga i ekonomska klasifikacija 42, gde je u predlogu budžeta predviđeno za tu stavku oko 46 milijardi dinara.
Mnogo je poslanika, bar iz DSS, primetilo da je ovo izuzetno velika cifra i da se odnosi na rashode za kupovinu roba i usluga. Prema tome, svi nekako smatramo da možda tu može da dođe do nekog vida štednje i da se to što se tu može uštedeti prebaci na neku drugu e.k. Predlažem amandmanom da se dve milijarde dinara prebace na tačku - socijalna zaštita iz budžeta, i to e.k. 47 - izbegla i raseljena lica.
Od završetka oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije prošlo je već mnogo godina, a proces iznalaženja trajnih rešenja za mnoge izbeglice i raseljena lica još uvek nije završen. Prema poslednjim podacima iz jula 2007. godine, u Srbiji živi oko 98 hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika, i to uglavnom iz Hrvatske i BiH. Raseljenih lica sa KiM, to svi znamo, ima negde oko 200 hiljada.
Dakle, danas je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima tako veliki broj izbeglica i raseljenih lica. U stvari ona je na prvom mestu kada je Evropa u pitanju, a u svetskim razmerama Srbija je šesta zemlja po broju izbeglih i raseljenih lica.
Podaci sa poslednje registracije izbeglica ukazuju na izvesne promene u strukturi izbeglica po zemlji porekla. Učešće izbeglica iz BiH se smanjilo, recimo, 96. godine je bilo oko 50% izbeglica iz BiH, a danas je sa tim statusom oko 25%. Broj izbeglica iz Hrvatske je i dalje veoma visok i na tu populaciju spada oko 75% ljudi koji su registrovani kao izbeglice.
Navedeni podaci svedoče, pre svega, o tome da se povratak izbeglica iz Srbije u BiH odvijao uspešnije i bez većih problema. Međutim, problem izbeglica iz Hrvatske se i ranije, a i dan-danas, odvija veoma teško. Tačka na izbegličku priču trebalo je da bude stavljena 2005. i 2006. godine, kada je potpisana tzv. Sarajevska deklaracija.
To je sporazum koji su potpisali predstavnici BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, ali i predstavnici međunarodne zajednice. Tada su se potpisnici te deklaracije obavezali da će da reše preostale probleme raseljenog stanovništva u regionu do kraja 2006. godine.
Države su se obavezale da će olakšati dobrovoljni povratak ili lokalnu integraciju izbeglica, poštujući pri tom njihovo pravo na izbor trajnog rešenja.
Potpisivanjem deklaracije svaka vlada je praktično preuzela na sebe obavezu da sačini svoju mapu puta, odnosno svoj program i spisak preostalih obaveza u tom procesu rešavanja izbegličkih problema.
Međutim, taj sporazum je i dan-danas mrtvo slovo na papiru, naročito je veliki problem sa povratkom izbeglih iz Hrvatske, jer oni najteže ili nikako ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava. Kako hrvatska država očigledno ne želi da omogući i obezbedi prava izbeglicama koje trenutno žive u Srbiji, Srbija mora da zahteva i da traži, između ostalog i od međunarodnih organizacija, da arbitriraju u rešavanju ovih problema.
Nedavno je u Ženevi održana međunarodna konferencija na temu izbeglištva u Evropi i u svetu. Tada je predstavnik hrvatske države u govoru pred predstavnicima 40 zemalja sveta izjavio da je Hrvatska realizovala Sarajevsku deklaraciju i da je problem izbeglica u njihovoj zemlji rešen, te da samo postoje neki pojedinačni slučajevi.
Takođe je predstavnik Hrvatske rekao da ne treba nikakva međunarodna pomoć Srbiji i Hrvatskoj da reše ovaj problem. Dakle, ova konferencija u Ženevi je i primer kako Hrvatska obmanjuje i svoju i evropsku javnost i da iznosi neistine, jer preko 70.000 ljudi živi u Srbiji, a želi da se vrati kućama u Hrvatskoj. Dakle, 70.000 ljudi čeka na održivi povratak.
Postoji problem 42.000 oduzetih stanarskih prava, 40.000 Srba kojima Hrvatska ne želi da isplaćuje penzije, dakle imamo armiju ljudi koji trenutno živi u Srbiji, a ne mogu da reše svoja osnovna ljudska prava da primaju zarađenu penziju. Verovali ili ne, kada je u pitanju staž ili konvalidacija, kako se to kaže, staža, dakle povezivanja staža, do sada je rešeno svega 35 slučaja.
Hrvatska država ne želi da rešava te probleme, a s druge strane govori kako ne postoje nerešeni problemi. Kada govorimo o Hrvatskoj i o njihovoj želji da što pre postane član EU, onda se tačno zna koje su obaveze država koje su u procesu evropskih integracija. Jedna od osnovnih obaveza je dobra saradnja sa susedima. Dakle, Hrvatska ni taj uslov ne ispunjava.
Drugi gorući problem u našoj zemlji je problem raseljenih lica sa Kosova i Metohije. U poslednjih devet meseci ili u ovoj godini ne postoji čak ni simboličan povratak raseljenih lica sa Kosova i Metohije, i to ne samo što nema reči o povratku, nego možemo da pročitamo u štampi, a znamo i od ljudi koji žive na KiM, da se čitave porodice iseljavaju u skandinavske zemlje.
Pri tom im se lako i brzo obezbeđuju vize, imate mlade porodice sa malom decom koje bez problema napuštaju KiM. Očigledno država Srbija ne pruža garancije i ne pruža uslove za život kakav bi trebalo da imaju.
Zašto sam sve ovo govorila i zašto smatram da treba da bude mnogo više novca i finansijskih sredstava za ovu stavku. Iz svega što sam iznela je potpuno jasno da Srbija mora mnogo aktivnije i ozbiljnije da radi na rešavanju svih ovih problema sa kojima se danas u Srbiji susreću izbeglice i raseljena lica.
Kada već govorim o ugroženoj populaciji ili o nekim ugroženim grupama koje žive u Srbiji, gde nedvosmisleno spadaju izbeglice i raseljena lica, onda prosto moram da spomenem i jednu grupu ljudi koja takođe može da se smatra da je ugrožena, a to je grupa penzionera.
Gospodin predsednik Vlade, gospodin Cvetković, pre neki dan je izjavio ili obećao građanima Srbije da u 2009. godini niko u Srbiji neće živeti lošije nego što je živeo u 2008. godini. Zaista bi bilo dobro zbog svih nas, a i zbog građana Srbije, da bude u mogućnosti da ispuni to obećanje.
Međutim, sada je već to jasno da će negde oko milion i 700.000 penzionera u narednoj godini ipak živeti lošije i da su obećanja PUPS iz predizborne kampanje ipak bila nerealna i očigledno bila usmerena isključivo na obezbeđivanje glasova za izbore.
Zašto će penzioneri živeti lošije i zašto će standard biti lošiji? Zato što neće biti redovnih zakonom predviđenih povećanja u aprilu 2009. godine i u oktobru 2009. godine. Znate, imamo zakon koji predviđa da se svake godine dva puta penzije usklađuju.
Međutim, takođe na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o dopunama penzijskog i invalidskog osiguranja i u tim dopunama kao jedina dopuna ili izmena je ta da se penzije neće menjati u 2009. godini, odnosno neće se usklađivati.
Dakle, tim predlogom zakona se praktično penzije zamrzavaju u sledećoj godini.
Kada je predstavnik PUPS pre neki dan ovde govorio u načelu o predlogu budžeta, imala sam utisak da smo nas dvoje čitali različite predloge zakona, zato što je govorio afirmativno o ovom predlogu budžeta i govorio je o tome kako će PUPS da se zalaže za poboljšanje standarda penzionera i kako će se penzije usklađivati.
Kasnije smo takođe saznali da su oni neblagovremeno podneli amandman na ovaj predlog budžeta, pa se postavlja pitanje da li su oni to na jedan elegantan način izbegli da im Vlada Republike Srbije odbije amandman koji bi predviđao izvesna povećanja u 2009. godini.
Gospođa Dragutinović, ministar finansija, pre nekog vremena, ne znam tačno kad, možda pre par meseci, predložila je da se penzije ne povećavaju linearno nego da se prosto napravi izvesna analiza, pa da se najniže penzije više povećaju, a da se one penzije koje su, recimo, oko 70 ili 80 hiljada ne povećavaju. Međutim, to je Vlada Republike Srbije odbila, a poslanici DSS smatraju da je to bio odličan predlog i da je gospodin Jovan Krkobabić to i trebalo da prihvati.
Dakle, bojim se da će naši najstariji sugrađani lošije živeti u sledećoj godini i da gospodin Jovan Krkobabić ipak nije održao ono obećanje, ne samo što nije održao, nego će se penzije zamrznuti u sledećoj godini, a četiri poslanika iz PUPS će ipak očigledno glasati za ovakav predlog budžeta, bez obzira što je on u suprotnosti sa interesima penzionera u Srbiji. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, malo sam se zbunila, ali mislim da DSS ima još deset minuta po amandmanu. Jesam li u pravu? (Da.) Dobro, hvala.
Ni kraćeg predloga zakona, ni veće buke oko toga. Vratiću se na temu. Dakle, veoma kratak predlog zakona, gde imamo predviđenu, praktično, samo jednu izmenu, i to člana 53, ako se ne varam.
Zakon o putnim ispravama je stupio na snagu 2007. godine kada je ministar unutrašnjih poslova bio gospodin Dragan Jočić i to je zaista jedan dobar zakon, što se vidi i po tome da je bilo potrebno izmeniti samo jedan član. Izmena se sastoji u tome da se u članu 53. broj 2008. zamenjuje brojem 2009, odnosno da se produžava važenje sadašnjih pasoša, službenih pasoša i diplomatskih pasoša, onih koje u žargonu nazivamo starim pasošima, do 31. decembra 2009. godine. Praktično je to jedina izmena.
Kao što reče moj kolega iz DSS gospodin Šami, prvobitni amandman koji je gospodin Buha podneo na ovaj predlog zakona, gde je bio predvideo i duži rok za stare pasoše, odnosno da ti stari pasoši važe čak do kraja 2010. godine. Možda je i ministar, mada je to sada kasno jer imamo ovakav predlog zakona, gospodin Dačić mogao da razmisli o tome da se taj rok ipak produži za 2 godine, zato što je evidentno da postoje određene teškoće pri izradi novih putnih isprava.
Znamo da je letos bilo, barem u štampi, da postoje neke tehničke smetnje. Poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije znaju da su sada te tehničke poteškoće otklonjene, ali ipak postoji veliki broj putnih isprava koje treba uraditi. Da li će fizički to biti izvodljivo, ne znam.
Prema mapi puta za liberalizaciju viznog režima između zemalja Evropske unije i Srbije, prva grupa pitanja se odnosi upravo na bezbednost dokumenata, dakle, pasoša i ličnih karata.
U tom pogledu Srbija je u obavezi, odnosno mora da izdaje biometrijske pasoše, koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.
Još jedna obaveza koju je država preuzela na sebe je da mora da pojača upravo bezbednost tih dokumenata i da redovno obaveštava Interpol kada dođe do toga da neki građanin izgubi pasoš.
Međutim, sudeći po tome da se rok za zamenu pasoša produžava za godinu dana, i to po zvaničnom predlogu ministra u Vladi Srbije, a bogami i po nekim izjavama, sve je dalji ''beli šengen'', odnosno u narodu su već počeli da pevaju pesme i epove o ''belom šengenu'', dakle - ep o ''belom šengenu'' i Srbiji.
Građani Srbije su se nadali da će u toku 2009. godine moći da putuju bez viza u države ''šengen zone'', međutim to očigledno neće biti tako. Podsećam na neke izjave uglavnom izgovarane u toku predizborne kampanje, a to je da će građani Srbije moći da putuju bez viza do kraja 2008, pa se onda pojavljuje novo obećanje da će moći do kraja 2009. godine, pa je onda ministar Đelić pre par dana izjavio da nije izvesno ni da će to biti 2010. godine, ili – Đekna još nije umrla, a kada će, ne znamo. Dakle, ''beli šengen'' je sve dalje i nemamo nikakve garancije i nikakvih ozbiljnih rokova. Tu zaista nešto nije u redu.
Otkako je formirana Vlada Republike Srbije, nekako se odgovornost za to što Srbija kasni u evropskim integracijama želi prebaciti upravo na Skupštinu. Već je čuvena postala rečenica koju je ministar Đelić dao izgovoriti, i to u Briselu, pa je poručio svojim poslanicima u Srbiji da Skupština predstavlja crnu tačku na putu Srbije u Evropu.
Međutim, juče sam govorila o tome, ali nije zgoreg da ponovim da 52 zakona spadaju u taj paket tzv. evropskih zakona, mada ja smatram da su svi zakoni koje mi ovde izglasamo usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Dakle, 52 zakona čine taj paket evropskih zakona. Članovi Odbora za evropske integracije redovno dobijaju izveštaj od gospodina ministra Đelića i tu vidimo gde je i u kojoj fazi koji zakon. Dakle, u skupštinskoj proceduri je samo 13 zakona iz tog seta. Neki zakoni su u završnoj fazi, neki su u početnoj fazi, a neke zakone ministarstva još uvek nisu ni počela da izrađuju. Kada će stići u Skupštinu, ne znamo.
Građanima se servira priča kako sve to kasni zbog toga što se u Skupštini ne radi dovoljno brzo i efikasno. Ovom prilikom želim građane da obavestim da to, prosto, nije istina. Dakle, na čekanju na usvajanje se u Skupštini nalazi svega 13 zakona.
Takođe, htela bih da pozovem Vladu Republike Srbije i ministre u Vladi da počnu da rade svoj posao malo odgovornije i da za svoj nerad ne okrivljuju druge. Da ne krive ni Skupštinu, a kamoli poslanike iz opozicije koji rade svoj posao.
Posao opozicionog poslanika jeste da pažljivo pročita svaki predlog zakona i da tamo gde smatra da neki član ili neko rešenje nije dobro, dostavi amandman.
Vrlo često se i dešava da samo imate jedan predlog amandmana na član, ali poslanici svih opozicionih grupa žele da obrazlažu takav jedan amandman.
Ono što bi bilo dobro i što u ovom trenutku nije dobro jeste što mi nikada ne čujemo mišljenje poslanika koji čine vladajuću većinu. Bilo bi dobro kada bismo nekad razmenili mišljenja, pa da nam kolege iz tzv. vladajuće većine, ili pozicije, kažu i ubede nas zašto je neko rešenje bolje da ostane takvo i zašto naš amandman nije prihvatljiv.
Dakle, ep o ''šengenu'' – ''bela šengen lista'' je, nažalost, sve dalja. Iskreno kažem nažalost, zato što je dosta ljudi u Srbiji koji putuju u zemlje koje se nalaze u ''šengen zoni'' i njima je zaista veliki problem i nekada dosta dugo traje, a da ne kažem da košta čitava ta procedura dobijanja viza.
Sada se opet čuju izgovori da Srbija kasni na putu za ''belu šengen listu'' zbog svetske finansijske krize, što nije izglasan Lisabonski sporazum ili zbog irskog "ne". Zatim čujete izgovor da je to zbog toga što se 2009. godine planiraju izbori za Evropski parlament. Dakle, i nama i građanima se serviraju neki uopšteni izgovori, da je to, prosto, ponekad smešno. Očekujem sledeći put da čujem da nećemo moći na ''beli šengen'' zbog toga što je globalno zagrevanje veliki problem. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, kolege narodni poslanici, gospodin Milorad Buha je podneo amandman na član 7. i predlaže da se izbriše stav 2. u tom članu i to je jedan častan pokušaj da se popravi celokupan zakon, koji inače ima, čini mi se, 9 članova, a ima tu 14 amandmana. Međutim, očigledno je da Vlada nema sluha za amandmane koji dolaze od opozicije, tako da predlažem gospodinu Buhi da sledeći put zamoli da Vlajko Senić potpiše amandman, pa će možda i biti prihvaćen.
DSS smatra da Vlada Republike Srbije, inače, ima veoma neodgovoran odnos prema finansijskoj i ekonomskoj krizi koje vladaju u Srbiji. Podsećam vas da su ministri u Vladi Srbije i da je guverner NBS, gospodin Jelašić, nedavno izjavio da je bankarski sistem u Srbiji veoma stabilan i da se ekonomska kriza neće nešto naročito osetiti u Srbiji.
Poslanička grupa DSS je početkom oktobra predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, jer smo mi svesni da u Srbiji postoji finansijska kriza i svesni smo da je potrebno preduzeti ne samo ovu meru, nego čitav niz mera kako bi se efekti te krize ublažili.
Predlog DSS predviđa da se osiguranje depozita poveća sa sadašnjih 3 hiljade evra na 20 hiljada evra. Međutim, kada se taj predlog zakona pojavio u Skupštini, održana je sednica Odbora za finansije i tada je državni sekretar u Ministarstvu finansija, ovde prisutni gospodin Slobodan Ilić, optužio opoziciju i poslanike DSS kako mi širimo paniku i kako ne postoji potreba da se poveća iznos na osiguranje depozita.
Samo mesec dana kasnije, negde, 14. novembra, mi smo započeli raspravu u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji je pripremila Vlada Srbije. Naime, u njihovom predlogu stoji da se iznos za osiguranje depozita povećava sa 3 hiljade na 50 hiljada evra, što je slučaj i u većini nekih evropskih zemalja, s tim što, recimo, u Nemačkoj, koja je bogata zemlja, ne postoji limit na osiguranje.
Dakle, ovaj predlog zakona je dokaz da Poslanička grupa DSS nije širila paniku, niti su poslanici iz opozicije širili paniku, već, pre svega, pokazuje da mi ozbiljno razmišljamo o problemima u kojima se Srbija nalazi.
Ono što je dobro jeste da je možda ovaj predlog zakona podstakao ministre u Vladi Srbije i ministra finansija, koji je ovde prisutan, da razmišljaju i oni, pa pred nama se nalazi ovaj predlog zakona koji, nažalost, nije realan. U poređenju sa Predlogom zakona DSS, može se reći da je apsolutno nerealan. Zašto je nerealan? Zato što ne postoje sredstva u svakom trenutku, niti u Agenciji za osiguranje depozita, niti u NBS, da bi se mogao pokriti tako veliki depozit, odnosno štednja građana gde imate 50 hiljada evra.
Dakle, bolje je bilo prihvatiti da maksimalna visina za osiguranje iznosi 20 hiljada evra, pa onda znate da u svakom trenutku država zaista stoji iza takve odluke i da postoje sredstva za to. Kada vi tako odredite 50 hiljada, a nemate u svakom trenutku osiguranje, onda vi, praktično, ne ulivate poverenje građana i oni nemaju poverenje, tako da će se verovatno nastaviti povlačenje sredstava iz banaka.
Ni u Predlogu budžeta za 2009. godinu, koji jeste u skupštinskoj proceduri, pa smo svi imali vremena da malo pogledamo taj predlog budžeta, čak i tu nisu predviđena sredstva. Da ne govorim o tome da ne postoji čitav niz ekonomskih mera koji će sprečiti otpuštanje radnika iz firmi i koji će ublažiti sveukupnu ekonomsku krizu.
Još jedan neodgovoran potez i neodgovorna odluka ove vlade je odluka da se Prelazni trgovinski sporazum primenjuje jednostrano.
Mislim da niko od nas ranije nije čuo o tome da, kada dve strane potpišu neki ugovor i obavežu se na nešto, ako jedna strana kaže "ne stojim iza tog ugovora", da ta druga strana nastoji da primenjuje odluke iz tog ugovora. To bi isto bilo kao kada bismo se ja i gospođa Dragutinović dogovorile da prodam njoj neki polovan automobil, dam joj automobil, a ona meni ne plati taj automobil. Znači, to bi bila moja jednostrana primena takvog ugovora.
Štampa piše o tome da će šteta u budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma o trgovini, iznositi 300 miliona evra. Dakle, pored deficita koji je predviđen u budžetu, imaćemo još jednu veliku rupu koja se zove 300 miliona evra.
Međutim, Vlada ima i tu neka svoja rešenja, a ta rešenja baš i nisu popularna i, da kažem, nije ni pošteno. Dakle, Vlada predviđa da poveća akcize na kafu, na pivo, na gorivo, tako da će, praktično, svaki građanin Srbije iz svog džepa izdvajati za odluku Vlade da jednostrano primeni Trgovinski sporazum, zato što tih 300 miliona evra na neki način treba nadoknaditi.
Takođe, moglo se pročitati ovih dana, dok su trajali pregovori sa MMF o pozajmici i o novom aranžmanu da su neki ministri u Vladi Srbije predlagali da se podigne PDV, odnosno da se poveća porez na dodatu vrednost. Verovali ili ne, MMF je odbio takvu ideju, tako da ispada, ljudi, da MMF više štiti standard građana Srbije nego sopstvena Vlada.
Prema poslednjim istraživanjima cena osnovnih namirnica u regionu, izvršila je Agencija za statistiku EU, čak nije ni za region, nego za svih 37 država u Evropi, u Srbiji prehrambeni proizvodi beleže najveći rast. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 13,4%, što je jedno od najvećih poskupljenja u Evropi ove godine. Je li je to način da se živi bolje? Da li je to način da se ispuni predizborno obećanje "živeće se bolje"? E, pa, blokirani SSP, zamrznuti SSP se ne maže na hleb. Dakle, to nije način da se bolje živi.
Kada se posmatraju poljoprivredni proizvodi i njihove cene, onda se beleži poskupljenje od 28,5%. Cene mleka i mlečnih proizvoda su porasle za 18,2%, a rekordne cene su na tržištu ispostavili i uljari, gde je litar ulja skuplji za 6,5%, odnosno domaći zejtin je skuplji od ulja i u Nemačkoj i u Holandiji.
U poređenju sa prosekom naših plata, u Srbiji je, uz hranu, skuplja i odeća i obuća, tako da je zapanjujuća činjenica da je, kada se uzmu u obzir primanja, odeća u Srbiji skuplja nego u Francuskoj.
Još jedan dokaz o tome da je Vlada Republike Srbije, sa svim ministrima, veoma neodgovorna, jeste činjenica da mi ni do dan-danas nemamo sve zakone koji spadaju u tzv. evropski paket zakona.
Naime, članovi Odbora za evropske integracije redovno dobijaju izveštaj od ministra Đelića, koji je zadužen za te poslove, tako da u poslednjem izveštaju piše, a mi u Skupštini znamo, da je u skupštinskoj proceduri svega 13 zakona, od predviđenog paketa od 51 zakona.
Naravno, Skupština se optužuje kako opstruiše naš put u Evropu, kako Skupština ne radi dovoljno brzo i efikasno i kako zbog toga čekaju evropski zakoni. Dakle, podsećam i građane i nas sve da se trenutno u proceduri nalazi samo 13 zakona, a da smo pre mesec dana usvojili devet zakona.
Kada će ostali zakoni stići na red, bog zna, zato što se u tom izveštaju lepo vidi da su predlozi zakona u različitim fazama. Dakle, imate čitav set jako važnih zakona koji još nisu ni započeti. Znači, ne postoji ni prednacrt niti nacrt. Molim u ime Poslaničke grupe DSS, a pretpostavljam i u ime poslanika opozicije, da prestanete da optužujete ovaj dom, kako ovaj dom opstruiše naš put u Evropu ili naš put ka boljem standardu, zato što to apsolutno nije tačno. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospođo ministre, bezbroj puta smo ovde iznosili argument, i moje kolege koje su do sada obrazlagale ovaj predlog zakona, da kada jedan predlog zakona ima samo 19 članova, a na tih 19 članova imamo 124 amandmana, a što je interesantno, izgleda, samo kada je ovaj zakon u pitanju, imamo amandmane koji dolaze od poslanika koji čine opoziciju u Skupštini, ali ima dosta amandmana i od poslanika koji čine, da kažem, vladajuću većinu, neizvesno je kako će taj predlog zakona proći kada bude dan za glasanje, zato što će se, bar poslanicima tako izgleda, teško sakupiti 126 glasova, odnosno da će biti 126 poslanika koji će podržati Predlog zakona.
Naime, nekoliko dana grupa poslanika iz Poslaničke grupe manjina, odnosno iz SVM-a, obrazlaže svoj amandman koji se odnosi na jedan broj gradova u Vojvodini. Bilo bi dobro kada bi i drugi poslanici mogli da imaju tu vrstu, ili da poseduju taj ''kontrolni paket'', pa je, možda, to ideja da ovde poslanici naprave lobi grupe za određena područja ili teritorije u Srbiji. Možda bismo i mi tako uspeli, ako ništa drugo, onda da se o našem amandmanu bar ozbiljno razmišlja.
Juče sam govorila o tome da postoje četiri načina, pa ću to i da ponovim, da se i Vlada Republike Srbije, i ministar pravde gospođa Malović, izvuku iz ovog problema, onako elegantno, odnosno četiri načina da se ovaj zakon popravi.
Prvi, koji nije popravka, nego je povlačenje Predloga zakona, a slažem se da treba da se napravi drugačija mreža.
Međutim, nije urađena dobra analiza. Zato svi imamo toliko zamerki na Predlog. Takođe, znamo da ovaj predlog zakona nije toliko hitan, zato što će on stupiti na snagu tek 1. januara 2010. godine. Znači, ima još vremena, odnosno Ministarstvo ima godinu dana da napravi ozbiljnu analizu i da izađe s drugačijim predlogom mreže sudova. To je prvi način.
Drugi način je da se usvoji amandman kolege Srđana Spasojevića koji predlaže da se taj član briše, pa kada bismo izbrisali taj član, onda bi ostao član koji važi u sadašnjem zakonu, ili sadašnja mreža sudova. Ili, da se usvoji amandman koleginice Milice Radović iz DSS-a koja predlaže brisanje i predlaže da ostane stara mreža, ili da se, pak, usvoje amandmani koji dolaze od poslanika DSS-a. Mi smo ulagali pojedinačne amandmane na ovaj član i svaki poslanik je u amandmanu, otprilike, obuhvatio po dve tačke, i to se uglavnom podudara i sa teritorijalnom organizacijom, odnosno s okruzima.
Moj amandman se odnosi na tačku 5, a tačka 5) predlaže da u Pčinjskom okrugu ostane samo jedan osnovni sud, i to u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskim jedinicama u Bosilegradu, Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Preševu i Surdulici. Predlažem da se tačka 5. briše i da ostane mreža kakva je sada, odnosno da ostanu da postoje opštinski sudovi u Vranju, Bujanovcu, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Preševu i da ostane Opštinski sud u Surdulici.
Drugi deo mog amandmana se odnosi na tačku 23. Tu je predloženo da postoji jedan osnovni sud u Pirotskom okrugu, dakle, u Pirotu, za teritoriju opština Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad i za grad Pirot, sa sudskim jedinicama u Babušnici, Beloj Palanci i u Dimitrovgradu.
Inače, u Predlogu zakona, u samom tekstu postoji greška, piše: "u Beloj Palanki", ali nije, treba da stoji: "u Beloj Palanci", to će se verovatno popraviti.
Predlažem da se ta tačka briše i da se dodaju nove tačke. Prva bi bila tačka 23 – da ostane da postoji Opštinski sud u Pirotu, da postoji Opštinski sud u Babušnici i da postoji Opštinski sud u Dimitrovgradu. U Beloj Palanci i sada postoji Odeljenje Niškog suda. Međutim, Vlada nije prihvatila moj amandman, uz obrazloženje da se to ne uklapa u novu koncepciju mreže sudova i da je Vlada odlučna da ukine 104 suda u Republici Srbiji.
Naravno, mi smo i predlagali ove amandmane zato što se ne slažemo s tom koncepcijom, tako da je obrazloženje logično. Takođe, smatramo da pravosudni sistem neće biti efikasniji. Naprotiv, pojaviće se potpuno novi i drugačiji problemi, koji će opet usporiti funkcionisanje pravosudnih organa.
Zatim, nije tačno da će se ovim predlogom izvršiti racionalizacija. Nije racionalizacija samo smanjenje broja pravosudnih organa sa 138 na 34.
Ono što je najupečatljivije, to su bile tvrdnje, koje smo ovde čuli, da će se na ovaj način smanjiti korupcija u pravosuđu. To nije način da se rešava problem korupcije ni u jednoj oblasti. Prema raznim istraživanjima, a građanima i nama nisu potrebna istraživanja da bismo znali da korupcija postoji, kada je reč o pravosuđu i u pravosuđu, ali i da postoji korupcija u zdravstvu, nažalost, postoji korupcija u prosveti, postoji korupcija i u politici.
Međutim, nikome do sada nije palo na pamet da se, zbog toga što svi znamo da postoji korupcija u policiji – ukine policijska stanica u nekom gradu. Dakle, nije to način da se rešava korupcija, to se mora rešavati na drugi način.
Poslanici su govorili o odsustvu pravih kriterijuma, ili o tome da nisu primenjeni svi kriterijumi koje je trebalo primeniti. Mi vidimo da se tu spominje putna infrastruktura, nekad, broj stanovnika, nekad.
Međutim, to nije, čini mi se, bio jedan sveobuhvatan pogled na to da li nekom gradu treba ukinuti sud ili ne. Znači, tu je trebalo uzeti u obzir sve kriterijume, i veličinu opštine, i broj stanovnika, i razuđenost, i stanje putne infrastrukture, geografski položaj određene opštine, broj predmeta (rešenih, nerešenih) i, naravno, nacionalni sastav stanovništva koje živi u određenom gradu, ali i privrednu razvijenost.
Ukidanje opštinskih sudova nije samo pitanje pravosuđa, nego je to ujedno i političko i ekonomsko pitanje. Šalje se loša poruka građanima koji žive u tim mestima gde se sudovi ukidaju. Zatim, podriva se politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Ovde govorim o dva okruga – Pirotskom i Pčinjskom. Svi znamo da su to okruzi koji spadaju u one za koje slobodno možemo reći da su siromašni. Međutim, poslanici, nažalost, stalno ovde govore za svoje gradove, ili sredine iz kojih dolaze da su siromašne, odnosno, opšti je zaključak da je Srbija još uvek prilično siromašna zemlja.
Nezaposlenost u nekima od ovih mesta je i preko 40%. Znači, vrlo su male razlike, kada je nezaposlenost u pitanju, između Dimitrovgrada, Bosilegrada, Surdulice – uglavnom, tu je jako malo ljudi zaposleno. Takođe, imaju potrebu da se stanovništvo iseljava, znači, imamo odlivanje stanovništva iz ovih sredina.
Loša je poruka i za investitore, jer, kada govorimo o regionalnom razvoju, loše je kada nekome ko se zainteresuje za vašu opštinu i lokalnu samoupravu kažete da nemate ni opštinski, ni osnovni sud.
Znači, od naših obećanja da ćemo voditi računa o regionalnom razvoju i obećanju Vlade da će se otvoriti 200. 000 radnih mesta, izgleda da nema ništa. Ja ću uzeti za primer moju opštinu, Dimitrovgrad, iako je ona jedna od najmanjih u ova dva okruga, da bih rekla zašto ne treba ukinuti opštinski sud u Dimitrovgradu.
To je opština koja se istočnim delom graniči s Republikom Bugarskom, i to u dužini od 75 kilometara. Recimo, kada je reč o Bosilegradu, tu imate državnu granicu sa Bugarskom od oko 54 kilometara, a Surdulica ima 42 kilometra; znači, govorimo o pograničnim opštinama. Opština je veoma razuđena. Najudaljenije selo od centra je udaljeno 42 kilometra. To su sela u predelu Stare planine, gde su zimi vremenski uslovi otežani, tako da je nekom građaninu iz najudaljenijeg sela jako teško doći do Dimitrovgrada, a kamoli da nastavi put da bi stigao do prvog suda, još 30 kilometara.
Zatim, ono što je važno za Dimitrovgrad, kao i za druge opštine u ovim okruzima, jeste da je to grad u kome živi više nacija. Većinu čine Bugari, a žive, naravno, i Srbi. Dakle, bugarska nacionalna manjina je većina u tom gradu, kao što je, recimo, i u Bosilegradu, i pripadnici bugarske nacionalne manjine, koji to zahtevaju, komuniciraju sa sudom i komunikaciju na sudu vrše na bugarskom jeziku, kako u sudskim postupcima, tako i prilikom ostvarivanja drugih prava na sudu.
Dakle, ukidanje sudova, kao što je Sud u Dimitrovgradu i u nekim drugim višenacionalnim sredinama, će veoma otežati osnovno ljudsko i manjinsko pravo pripadnicima nacionalnih manjina.
Kada je reč o samom opštinskom sudu u Dimitrovgradu, bilo je, recimo, u 2006. i 2007. godini 3.800 predmeta. Do novembra ove godine je primljeno 1.300 predmeta, a broj se odnosi na sudeće predmete.
To je jedan drugi pogled na to zašto neke sudove ne treba ukidati. U Surdulici je, pre par godina, obnovljen, dograđen, čak, izgrađen i novi deo zgrade Suda, tako da i Sud u Surdulici i tužilaštvo funkcionišu u veoma dobrim uslovima, dok takvi uslovi neće postojati za rad Osnovnog suda u Vranju, koji će se povećati brojčano. Naravno, imaće mnogo više posla nego što bi svi ovi drugi sudovi imali.
Ja apelujem na vas gospođo ministre da razmislite o tome, zato što je puno poslanika predložilo da povučete ovaj zakon i da ga malo bolje analizirate – postojeću situaciju i mrežu sudova, i da nam dođete s nekim boljim predlogom. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, 7. jula ove godine je predsednik Vlade Mirko Cvetković izlažući svoj ekspoze u ovoj skupštini govorio o pravosuđu i rekao, između ostalog, i ovo: "Reforma pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo, da se učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost, da se ostvari cilj koji će podrazumevati usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana Srbije".
Ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, a naročito ovaj zakon o kome danas govorimo u pojedinostima, uopšte nisu u cilju ostvarivanja obećanja koje je predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković ovde nama dao, a i građanima Srbije. Dakle, o tome da će se poboljšati efikasnost nema ni reči. Da će doći do nekakve racionalizacije, ni o tome nema reči. Da će se popraviti vladavina prava i pravna sigurnost građana, ni o tome nema govora.
Dakle, sama činjenica da ovaj zakon ima samo 19 članova i da ima 124 amandmana znači da ovaj zakon nije dobar. Između ostalog, kada je ovaj zakon u pitanju, nisu samo poslanici opozicije ili opozicionih stranaka oni koji su podnosili amandmane. Vi prvi put, možda, u ovom zasedanju imate situaciju da su i mnogi poslanici iz stranaka koje čine vladajuću većinu takođe podnosili amandmane. Svi poslanici su saglasni da ovaj predlog zakona nije dobar.
Gospođa Malović ima nekoliko rešenja i načina da izađe iz ove situacije. Prvi, to bi bio najbolji način, jeste da povuče ovaj zakon iz skupštinske procedure i da se odustane od ovakve mreže sudova. Drugi način je da prihvati amandman našeg kolege Srđana Spasojevića koji u amandmanu predlaže da se taj član 3. briše. Treći način je da prihvati amandman koleginice Milice Radović iz DSS-a, koja u amandmanu predlaže da se taj i takav predlog člana 3. briše, a da se prihvati njen amandman koji podrazumeva vraćanje postojeće mreže sudova. Četvrti način, jer su se poslanici DSS-a potrudili da za svaku tačku u ovom članu predlože drugačije rešenje, takođe bi bilo vraćanje na postojeću mrežu sudova. Dakle, postoje četiri načina da Vlada izađe iz ove loše situacije, da ne bi napravila veliku štetu kada je u pitanju funkcionisanje pravosudnih organa u Srbiji. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. i tražim obaveštenje i informaciju koja je važna za moj rad, a to pitanje glasi – gde je predlog budžeta za 2009. godinu? Pre petnaest dana je Vlada Republike Srbije postigla dogovor sa MMF o ramu za budžetsku i javnu potrošnju za 2009. godinu. Takođe je, za 19. .decembar zakazana sednica na kojoj bi trebalo da se odlučuje o novom aranžmanu sa Republikom Srbijom. Međutim, da bi taj aranžman mogao da bude odobren, Skupština Republike Srbije mora da usvoji budžet za 2009. godinu, a budžeta nema nigde.
Moje pitanje je – gde je budžet, u kojoj je fazi, u kojoj je radnoj verziji, postoji li prednacrt, nacrt, zato što predlog ne postoji?
Juče je održana sednica Vlade Republike Srbije, ali budžet nije bio na dnevnom redu. Izgleda da naša Vlada ima preča posla. Izgleda da Tadićeva vlada još uvek slavi što je na sednici Saveta bezbednosti usvojen izveštaj Ban Ki Muna o razmeštanju misije Euleks. Slave činjenicu da Vlada Republike Srbije pristaje da izgubi svoju južnu pokrajinu, a treba da podnese ostavku.
U današnjem saopštenju EU je pozdravila odličnu saradnju misije Euleks sa institucijama Kosova na polju izgradnje pravne države. EU u svom zvaničnom saopštenju jasno kaže da je cilj Euleksa izgradnja institucija nezavisne države Kosovo. Pristanak Srbije da legalizuje Euleks predstavlja neposredno saučesništvo u uspostavljanju odlične saradnje Euleksa i institucija nezavisnog Kosova.
Poslanici DSS su mesecima i na vreme upozoravali i predsednika Republike, gospodina Tadića, i predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, da Srbija ne sme da postane saučesnik u procesu priznavanja nezavisnosti Kosova.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika, koji kaže - da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organizacijama i organima.
Danas je nekoliko poslanika iz DSS tražilo obaveštenje i odgovor na pitanje - zašto do sada Skupština nije dobila predlog budžeta za 2009. godinu? To je jedan od najvažniji zakona koji može u toku godine stići u skupštinsku proceduru, tako da svi narodni poslanici očekuju da taj budžet bude na vreme.
Danas je održana sednica Vlade Republike Srbije. Obavešteni smo da na Vladi nije bio predlog budžeta za 2009. godinu. Nije valjda moguće da je Vlada Republike Srbije danas slavila tu pobedu, kako je oni zovu, od sinoć, kada je na Savetu bezbednosti UN usvojen izveštaj Ban Ki Muna. Podsećam vas, to je izveštaj koji legalizuje, odnosno Vlada Republike Srbije legalizuje i pristaje na razmeštanje Euleksa. Euleks je čedo Martija Ahtisarija, odnosno to je deo plana Martija Ahtisarija, da se izgradi snažno i nezavisno Kosovo.
Bojim se da naša Vlada i svi mi zajedno nemamo razloga da se radujemo. Pre bih rekla da imamo razloga da tugujemo, jer je ovo početak pristajanja Vlade Republike Srbije na izgradnju nezavisnog Kosova. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poštovana ministre Malović, hoću da vam zahvalim na obrazloženju, a vaše obrazloženje je bilo povodom amandmana koje su poslanici DSS-a podneli na glavu 7, a to je obezbeđenje suda. U toj glavi ima ukupno pet članova, a mi smo podneli četiri amandmana, dakle, predviđamo izmenu četiri člana od ukupno pet.
U obrazloženju stoji da ćete vi, prilikom izrade tog novog zakona o obezbeđenju suda, uzeti u obzir i ove amandmane i naše primedbe, što je za pohvalu. Međutim, nisam razumela zbog čega to sada nije moguće uraditi, u okviru ovog zakona. Ako već i sam zakon nosi naziv ''uređenje sudova'', a svi smo se složili da je bezbednost u sudu jedna od najvažnijih stvari trenutno, zbog silnih problema, zaista treba urediti i tu oblast. Opet, mi iz DSS-a ne vidimo zbog čega se ovo ne može urediti i ovim zakonom. Ako kasnije, vi i MUP, odlučite ili smatrate da ovo nije dovoljno sveobuhvatno rešenje, ne vidim smetnju da, eventualno, izađete pred Skupštinu s novim predlogom zakona koji bi se zvao – obezbeđenje suda.
Konkretno sam se javila povodom amandmana kolege Aleksandra Pejčića, i to je član 81.
Radi ilustracije zašto je Aleksandar Pejčić podneo ovaj amandman, pročitaću član 81, pa ćemo videti da je taj član prilično uopšten i veoma pojednostavljen. Član 81: "Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne straže primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Dakle, veoma važna oblast, koja se odnosi na zapošljavanje i pravo pripadnika sudske policije, od trenutka kada zasnuju radni odnos, pa do toga da se mora doprineti, ali kroz zakon, i to mi predlažemo ovim amandmanom, njihovoj većoj socijalnoj sigurnosti.
Šta sve sadrži amandman kolege Pejčića? Upravo one stvari o kojima ste vi ovde govorili, da se u državnu službu za službenika sudske policije može primiti lice koje, osim opštih uslova za prijem, ima i posebnu zdravstvenu sposobnost. Sad ste nam rekli, zaista verujem da ste na osnovu istraživanja došli do podatka da je preko potreban lekarski pregled, koji se, očigledno, ranije nije radio. Pretpostavljam da takvi ljudi nikad ne bi bili primljeni u službu, pa, da se to ne bi događalo do donošenja tog novog zakona, možda bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Dakle, pored opštih uslova, neko ko konkuriše da postane službenik sudske straže mora da ispunjava i zadovoljava uslove posebne zdravstvene sposobnosti, i to na osnovu nekog pravilnika koji bi Ministarstvo pravde i MUP izradili.
Onda, službenici sudske policije se postavljaju u posebna zvanja, obeleženi su odgovarajućim oznakama, a za vreme službe nose posebnu odeću, službenu legitimaciju i značku. Onda, da se službenicima, zbog težine i prirode posla, svakih 12 meseci provedenih na radnom mestu računa kao ...
(Predsedavajući: Četiri minuta i 30 sekundi.)
... 16 meseci staža osiguranja, da imaju i beneficirani radni staž.
Svi imate ovaj amandman kolege Aleksandra Pejčića, tako da možete videti koliko su on i DSS nastojali da se ovde precizno definiše položaj službenika sudske straže.
Opet ponavljam, ne želim da prekoračim vreme, mislim da nema nikakvih smetnji da usvojite ova četiri amandmana i tako tu oblast, već u ovom zakonu, precizno definišete. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poslanici iz DSS koji su do sada govorili su uglavnom rekli šta DSS misli o Predlogu ovoga zakona. Mnogi poslanici su se složili da je jako dobro što je konačno ovaj predlog zakona došao na dnevni red Skupštine i da ministar Marković i ljudi koji rade u Ministarstvu nisu imali ovaj put previše težak posao zato što svi dobro znamo da se ovaj zakon praktično krčka već osam godina. Postojala je i radna grupa, gde su bili i predstavnici nevladinih organizacija, tako da pretpostavljam da su bili od velike pomoći i ljudima koji su u Ministarstvu sve to oblikovali i danas je pred nama taj predlog.
Dakle, možemo reći da je i javna rasprava o ovom zakonu praktično trajala 7-8 godina i ovo je primer koji ne bi bilo loše da svi zajedno sledimo i kada su neki drugi zakonski predlozi na redu. Trebalo bi da postoje malo duže javne rasprave od onih koje imamo.
Šta ovaj zakon zapravo reguliše? On reguliše to osnovno ljudsko pravo građana na slobodu udruživanja. Mnogo puta smo čuli, a to pretpostavljam da ljudi i znaju, da je ova oblast regulisana za sada sa dva jako zastarela zakona, koja su praktično stari 25 i nešto manje godina, da su to potpuno prevaziđeni zakoni i da ne prate savremene društvene potrebe.
Takođe, dok sam se spremala da govorim o ovom zakonu, pokušavala sam nekako da nađem tačan broj, koliko zapravo nevladinih organizacija ili udruženja postoji u Srbiji. Nisam mogla nigde da nađem precizan podatak. Ovde smo čuli da postoji 20, da postoji 30 hiljada, ali praktično ne znamo.
Sudeći prema ovom predlogu zakona, nevladin sektor ili treći sektor, ili udruženja će imati široko polje, polazeći od toga da udruženje mogu da osnuju tri osobe, onda čak i ukoliko ne žele da se registruju, prvi put sam čula da postoji ta neka naša tradicija građanskog ortakluka, onda da pravnu zaštitu pruža Ustavni sud, onda rešenje da deca sa navršenih 14 godina mogu da osnuju udruženje, doduše, uz pismenu saglasnost pravnog zastupnika, o tome će sigurno biti više reči kada budemo raspravljali o ovom zakonu u pojedinostima, mada je potpuno jasno da je, prema Konvenciji o pravima deteta, za decu od 14 godina pa nadalje postoji i njihovo osnovno ljudsko pravo da se udružuju.
Podržavam one ljude koji su govorili da to treba vrlo pažljivo regulisati. Da li će to biti neka metoda koju će samo Ministarstvo možda nekim podzakonskim aktom urediti ili će to biti neki novi zakon, kakvih je ovde bilo predloga, o tome će se verovatno kasnije i govoriti. U registar se mogu upisati i strane nevladine organizacije, koje su i do sada delovale u Srbiji, i one su praktično bile u sivoj zoni. To im je i tolerisano.
Dakle, dobro je da sva udruženja koja deluju na teritoriji Republike Srbije budu upisana u jedinstveni registar. Dakle, potpuno je jasna namera države da se što manje upliće u ostvarivanje slobode udruživanja, odnosno da ograničenja budu minimalna.
Nešto bih rekla o finansijskom okviru u kome funkcionišu nevladine organizacije. Naravno, ovaj zakon to ne razrađuje, on pominje koji su načini finansiranja itd. Međutim, svi mi imamo prijatelje koji rade u nevladinim organizacijama, Skupština sarađuje sa velikim brojem veoma kvalitetnih udruženja i mnogo nam pomažu u radu. Naše političke stranke takođe imaju kontakte sa udruženjima, tako da mi čujemo od tih ljudi kakvi su njihovi problemi kada su u pitanju finansijski propisi.
Dakle, po važećim finansijskim propisima, nevladine organizacije i udruženja, koja su po svojoj osnovnoj delatnosti neprofitne organizacije, tretiraju se kao profitni pravni subjekti, tj. kao preduzeća, trgovinske radnje ili druge profitne organizacije, iako obavljaju poslove koji su od koristi za građane i lokalnu zajednicu, i u suštini ne stiču nikakav profit.
Udruženja podležu oporezivanju svih vrsta i nemaju nikakve poreske olakšice. Ovo je nešto o čemu bi i ljudi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu mogli da razmišljaju, a da o rešenjima raznim razmišljaju upravo ljudi iz nevladinih organizacija, to znam.
U nekim zemljama postoji zakon o finansijskom poslovanju udruženja građana, pa se udruženje građana ne tretira kao neko preduzeće koje zaista ostvaruje dobit.
Kod mnogih građana u Srbiji reč nevladina organizacija često ima neke negativne konotacije. Zašto? Zato što je par nevladinih organizacija, koje je i moja koleginica Aleksandra Janković danas ovde spomenula, one su najglasnije, najagresivnije i u medijima imaju najviše prostora.
Vrlo se retko čuje i zna o tome koliko je jako dobrih organizacija, koliko tu ima fantastičnih ljudi koji zaista na bazi dobrovoljnosti rade neke jako korisne stvari. Tih par nevladinih organizacija baca sivu senku na sva druga udruženja koja su i te kako važna.
Ovde je bilo reči i o tome da postoje i u ovom zakonu zabrane. I u prethodnim zakonima ste imali par članova koji govore o tome kada se briše iz registra neka nevladina organizacija ili kada se zabranjuje njen rad. Da sam, recimo, aktivista u nekoj nevladinoj organizaciji koja nije u nekoj od ovih četiri koje smo spominjali, predložila bih njihovu zabranu zbog ogromne štete koju nanose čitavom nevladinom sektoru svojim radom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, ovlašćeni predstavnik je malo prehlađen, tako da se izvinjavam zbog čudne boje glasa.
Pred nama je Predlog jednog zakona koji je veoma kratak i jasan. U pitanju je samo izmena jednog člana. Dakle, predviđena je izmena člana važećeg zakona o putnim ispravama, koji je stupio na snagu u oktobru 2007. godine, ali je počeo da se primenjuje u aprilu 2008. godine. Naime, važećim zakonom je propisano da putne isprave važe do 31. decembra 2008. godine, dakle, do kraja ove godine, pa bi pasoši, diplomatski pasoši i službeni pasoši prestali da važe do kraja 2008. godine.
Predloženom izmenom Zakona se menja član 53, i to se broj 2008, dakle, ova godina, zamenjuje brojem 2009. Dakle, predlaže se da izdati pasoši, stari pasoši, kako ih u narodu zovu, i to svi pasoši, i oni obični, i diplomatski, i službeni, praktično, važe do kraja 2009. godine.
U obrazloženju koje smo dobili uz Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama, a čuli smo i od ministra Dačića, kaže se da postoje objektivni razlozi i poteškoće u izradi novih pasoša, pa je zato i potreban ovaj rok, odnosno odlaganje za godinu i dva meseca.
Prema mapi puta za liberalizaciju viznog režima između zemalja EU i Srbije, prva grupa pitanja se odnosi, upravo, na bezbednost dokumenata, odnosno na bezbednost pasoša i ličnih karata. U tom pogledu, Srbija je u obavezi da izdaje biometrijske pasoše koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koji uključuju biometrijske podatke, kako za fotografiju, tako i za otiske prstiju. Država, takođe, ima obavezu da pojača bezbednost tih dokumenata i njihovo izdavanje, odnosno država je u obavezi da redovno obaveštava Interpol o tome kada dođe do krađe nekog pasoša, ili kada se pasoš izgubi.
Ovde smo čuli da nisu ispunjeni tehnički uslovi, da postoje poteškoće, i mislim da to, kao građani, možemo da uvažimo kao razlog, međutim, ne možemo da uvažimo činjenicu da se građanima Srbije u poslednjih godinu dana stalno obećava da će Srbija vrlo skoro biti stavljena na belu šengen listu i da će svi moći da putuju bez viza. Ono što tu nije bilo iskreno i tačno, jeste što nam niko nije uzeo u obzir da i sadašnji zakon, važeći zakon, u članu 26. stav 3, propisuje da putne isprave izrađuje i štampa Narodna banka Srbije, i to Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.
Bez obzira na to što se znalo da Srbija ne može da ispuni ovaj veoma važan uslov, u kampanji, pa i dan-danas se čuju obećanja da će Srbija veoma brzo ispuniti uslov i da će biti stavljena na belu šengen listu. Sudeći po tome da se rok za zamenu pasoša produžava, ali i prema izjavama članova Vlade, Srbiji neće biti skoro ukinute vize.
Podsećam vas na silna obećanja koja su se čula i u kampanji, a i do dan-danas se čuju. Prvo je bio rok da će Srbija do kraja 2008. godine biti stavljena na belu šengen listu. Zatim je bio rok do kraja 2009, a sada čujemo da Srbija, sasvim sigurno, ni do 2010. neće biti stavljena na belu šengen listu.
Takođe, verovatno se svi poslanici jako dobro sećaju da je ovih meseci bilo reči da je upravo Parlament, dakle, svi poslanici, a pretpostavljam da su tu najviše bili optuženi poslanici opozicije, taj koji blokira sve, koji blokira Srbiji put u Evropu. Jedna izjava je bila frapantna pa ću je citirati.
Svojevremeno je Đelić izjavio kako sada počinju, ko – oni, mi, da blokiraju ključnu slobodu, slobodu kretanja i ukidanja viza za naše građane. ''Dalja blokada Parlamenta će ugroziti dobijanje belog šengena''. Svojevremeno nas je ministar Đelić, odnosno potpredsednik koji je zadužen za evropske poslove, optužio da mi blokiramo osnovno ljudsko pravo, pravo na kretanje. Potpredsednik Đelić je pre neki dan bio u Skupštini, održali smo Odbor za evropske integracije, i saopštio je građanima Srbije da ne postoje nikakve garancije da će Srbija do kraja 2010. biti stavljena na belu šengen listu.
Kada najveći optimista svih vlada svih vremena izjavi da nema garancije da će ni do 2010. građani Srbije moći da putuju u zemlje Evropske unije bez vize, odnosno u zemlje koje su u šengen zoni, onda tu postoji veliki problem.
Želim da podsetim građane, a i sve nas, da smo mi usvojili set od šest zakona koji su bili važni za liberalizaciju viznog režima. Parlament je ispunio tu svoju prvu obavezu. Naravno, imamo još niz zakona iz evropskog partnerstva koje treba doneti.
Takođe vas podsećam da smo usvojili i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum. Kažem – usvojili, zato što smatram da sam deo ovog parlamenta, bez obzira na to što je moja stranka bila protiv potvrđivanja, odnosno ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Podsećam vas da su ta dva sporazuma ostali mrtvo slovo na papiru, da Evropski savet, odnosno Komisija nije htela da odblokira Prelazni trgovinski sporazum, koji bi omogućio privredi Srbije da se postepeno priprema za evropske integracije, odnosno Sporazum nije ostao mrtvo slovo na papiru za naše partnere u EU, zato što je taj sporazum omogućio, praktično, početak instalacije i razmeštanja misije Euleks.
Uz blagoslov vlasti u Srbiji, uz blagoslov predsednika države, uz blagoslov predsednika Vlade i članova Vlade, u ovom trenutku se misija Euleks razmešta po Srbiji, a cilj Euleksa nije ništa drugo nego izgradnja nezavisne države Kosovo, što su nam više puta rekli. To je juče i Frid izjavio, na konferenciji za štampu koju je održao u Prištini.
Imam potrebu da vas podsetim na još jednu obmanu članova Vlade Srbije, i to kada je u pitanju godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Naime, taj izveštaj je objavljen 5. novembra. To je, možda, i najvažniji izveštaj, koji dobijamo svake godine, gde Evropska komisija analizira svaki segment i to koliko je Srbija napredovala u određenoj oblasti – od analize same Vlade, administrativnih kapaciteta, pravosuđa itd. Ocenjuju se celokupne reforme i dokle je Srbija stigla na svom putu ka Evropskoj uniji, u pridruživanju.
Tada je opet potpredsednik Vlade, ovaj put iz Brisela, uspeo da uvredi ovaj dom, tako što je iz Brisela svima nama poručio da je Narodna skupština Srbije crna tačka na putu Srbije prema Evropskoj uniji. Opet je na delu praksa da Vlada i članovi Vlade za sve svoje neuspehe pokušavaju da optuže Parlament, odnosno opoziciju u Parlamentu, što je, u krajnjoj liniji, i smešno i drsko. Ne može jedan član Vlade Srbije iz Brisela da poručuje instituciji Srbije, to je Narodna skupština, da je ona crna tačka.
Kada je reč o samom izveštaju, ja sam potpredsednik Odbora za evropske integracije. Mogu vam reći da do dan-danas članovi Odbora za evropske integracije nisu dobili prevod tog jako važnog dokumenta. Dobili smo, doduše, za sednicu Odbora koja je održana 13. novembra, nekakav sažetak, za koji smo kasnije saznali da ga je sačinila Kancelarija za pridruživanje.
Mogu slobodno da kažem, a još je neki poslanik iz opozicije bio na sednici Odbora, da je taj sažetak, u stvari, bio falsifikat izveštaja. Možda to nije bila namera, ali su, definitivno, ljudi koji rade u timu ministra, odnosno potpredsednika Đelića, taj izveštaj isfiltrirali kroz svoja shvatanja. Naime, u tom izveštaju, odnosno sažetku, opet je Parlament taj koji ništa ne radi, koji je jako loš, a Vlada je, sa tri-četiri ocene, u samom sažetku ocenjena veoma pozitivno.
Kada takav sažetak pročitate, onda vas to malo zaintrigira, pa odete na sajt Evropske komisije, pa preuzmete dokument koji je pisan na engleskom jeziku. Svi članovi Odbora za evropske integracije znaju engleski, tako da nam je, kada smo pročitali originalni dokument, bilo jasno. Opet je bio pokušaj nekakve obmane. Juče sam proveravala, videla sam da konačno na sajtu Kancelarije za pridruživanje postoji prevod Izveštaja, tako da vas pozivam da pročitate Izveštaj, a ako vas interesuje, možete da vidite i sažetak.
Dakle, sada samo govorim o liberalizaciji viznog režima i o tome kada će Srbija biti stavljena na belu šengen listu i kada će građani Srbije moći da putuju bez viza u zemlje šengen zone. Kada je reč o tome, na delu su stalno obmane. Dakle, obećavaju predstavnici vlasti građanima da će biti 2008, 2009. Sada vidimo da nema ni 2010.
Prestanite da optužujete druge za svoje neuspehe. Otvoreno kažite građanima gde su problemi, da ste vi problem, da ne radite dobro, da ugrožavate evropski put Srbije.
Dakle, od onog slogana iz kampanje "I Kosovo, i Evropa" ostaće – ni Kosovo, ni Evropa.
Hvala na pažnji.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, više je ovde govornika, odnosno poslanika spomenulo neke reči, kao što su obećanja koja treba držati i ispunjavati, zatim bilo je reči o poverenju, a poverenje se stiče tako što kada nešto obećate svim silama se trudite da to ispunite, a i moj kolega Petković je ovde spomenuo, na kraju doduše, reč, odnosno priču o beloj šengen listi.
Juče je ministar Đelić, koji je zadužen za ulazak Srbije u EU, to je zaduženje njegovog resora, u Skupštini, odnosno na sednici Odbora za evropske integracije obavestio sve narodne poslanike koji su članovi tog odbora, dakle vi koji ste bili vi ste ga i čuli, između ostalog je obavestio i građane Srbije, zato što je ta sednica Odbora više ličila na njegovu ličnu konferenciju za štampu negoli na sednicu odbora, zato što je u svom uvodnom izlaganju gospodin Đelić iskoristio sat vremena od sednice, tako da su novinari kada je on završio izašli, jer je to njegovo uvodno izlaganje predugo trajalo, odnosno sve nas je obavestio da se više uopšte ne zna kada će Srbija biti na beloj šengen listi.
Dakle, njegova obećanja su, to je bilo predizborno obećanje, to je da ćemo do kraja 2008. godine Srbija biti na beloj šengen listi, znači za dva meseca, pa je onda to prepravio, pa je usledilo novo obećanje da će Srbija do 2009. biti na beloj šengen listi, a juče nam je svima saopštio da se to neće dogoditi ni do 2010, a i kada će ne znamo.
Kao razloge je naveo svetsku ekonomsku krizu, naveo je razlog izbora za evropski parlament i neusvajanje Lisabonskog sporazuma. Te razloge koje je on naveo i nama i kojim opravdava neuspeh svog kabineta, mi smo znali to i na početku 2008. godine, odnosno pre izbora. Tako da mislim da on duguje izvinjenje i građanima Srbije i plašim se da će sledeći put, kada bude reč o tome kada će Srbija dospeti na belu šengen listu, možda čak navede kao razlog neuspeha i globalno otopljavanje.
Tako da molim i ministre i sve zvaničnike i političare u Srbiji da daju ozbiljna obećanja i da ih ispunjavaju, zato što ovaj način varanja prosto nije dobar za sve nas.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, juče smo imali prilično uspešan dan. Da kažem da smo prvu tačku, a to je bila objedinjena rasprava o tri predloga zakona, u načelu uspeli da završimo, odnosno dan bi bio dobar što se tiče Skupštine i rada da gospođa Nada Kolundžija nije, što reče moj kolega, neki dan vijala novinare po Skupštini - da bi dala izjavu kako su Koštunica i Tači na istoj strani, odnosno kako je DSS ta stranka koja ima isti pogled na rešavanje pitanja Kosova, kao i Hašim Tači.
Mi smo sinoć, odnosno jedna grupa poslanika je prilično emotivno reagovala, što u politici uglavnom nije dobro. Evo, sada smo prespavali, pa hladne glave molimo gospođu Kolundžiju i predsednicu Skupštinu gospođu Đukić-Dejanović da se izvine poslanicima DSS, predsedniku DSS Vojislavu Koštunici i svim građanima Srbije.
Vi imate razloga i za neka druga izvinjenja, a jedan od razloga je to što ne želite građanima Srbije da kažete šta vi radite, šta radi predsednik Srbije i šta radi Vlada Republike Srbije. Dajte, objasnite građanima kakve vi pregovore vodite, ko je u tom pregovaračkom timu, kap po kap javnost saznaje o nekakvim uslovima. Dakle, ništa se o tome ne zna. Vi to radite i vodite tajne pregovore.
Kada smo mi predložili da se ta rasprava ovde otvori, da bi se i poslanici informisali i građani, vi to, grubo kršeći Ustav, niste dozvolili. Pa ćemo o tome, kažete, razgovarati kada se završi ova sednica, koja će u stvari i dugo da traje.
Kada je u pitanju status na neutralnost, vi dobro znate da UNMIK nije bio statusno neutralan. Uloga UNMIK-a je bila da očuva suverenitet i integritet Srbije, pa vi sada uvodite priču o tome kako će EULEKS da bude neutralan. To nije nikakva garancija.
Takođe, vi znate da on ne može da bude neutralan kada EULEKS ima zadatak da sprovodi Ustav tzv. republike Kosovo. Dakle, neće se sprovoditi Ustav Republike Srbije.
Ono što vi treba da uradite je da kažete građanima istinu šta vi to radite. Takođe, da kažete istinu da DSS i Vojislav Koštunica pokušavaju vas da spreče u tom naumu.
Dakle, danas ćemo razgovarati o ovome sve dok se gospođa Kolundžija ili predsednik Skupštine ne izvine građanima Srbije.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. Dakle, povredu dostojanstva Skupštine i to po dva osnova: prvi osnov je da je grupa od 86 poslanika potpisala zahtev da se na ovoj sednici, koja je bila prva naredna, razgovara i raspravlja o odgovornosti Vlade Republike Srbije. Dakle, naša namera je bila da u ovom domu otvorimo ozbiljnu raspravu i da razgovaramo o svemu onome što se dešava u Srbiji, o čemu nisu obavešteni ni narodni poslanici, a kamoli građani.
Vi ste, vešto manipulišući rečima, na prvoj narednoj sednici upravo izbegli jednu ozbiljnu raspravu i raspravu, između ostalog, o tome šta to Boris Tadić i njegov fantomski ili fantastični pregovarački tim pregovara, o čemu pregovara i kakva se to prodaja KiM očekuje.
To što vi pokušavate da zamažete oči građanima Srbije o tome da Euleks nije misija koja se upravo instalira da bi od Kosova napravila nezavisnu republiku, to je vaš problem.
Drugo, povređeno je dostojanstvo ovom izjavom gospođe Nade Kolundžije. Dok mi ovde sedimo i raspravljamo ozbiljno o veoma važnom setu zakona, gospođa Kolundžija izađe i da ne trepne uporedi DSS i Vojislava Koštunicu sa Tačijem.
To je još jednom dokaz da se sa vama, zaista, ne vredi dogovarati o ozbiljnom radu. Danas je tekao dan kako treba, dok gospođa nije našla za shodno da upoređuje DSS i Vojislava Koštunicu sa Tačijem.
Opet se vraćam na ono pitanje – zašto ne otvorite ovde raspravu, neka dođe gospodin Mirko Cvetković i predsednik ove države da i nama kaže o čemu on to pregovara, ko ga je ovlastio. U decembru će se sve završiti i biće kasno. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, želim da se pridružim svojim kolegama koji su ovde protestovali i negodovali zbog toga što je rukovodstvo, odnosno predsedništvo ove skupštine, tj. organ koji rukovodi radom naše skupštine, prekršilo Ustav.
Ja sam poslanik stranke koja je trenutno opozicija, ali mislim da svi poslanici doživljavaju ovaj dom kao svoj dom. Dakle, i poslanici iz stranaka koji čine vladajuću većinu, i poslanici koji su u strankama koje su trenutno u opoziciji.
Vi na neki način nanosite štetu i kvarite ugled ove institucije. Kažete da u Ustavu stoji: "na prvoj narednoj sednici". Pre par sati je završena prethodna sednica. Osamdeset četiri poslanika je tražilo da se na narednu sednicu u dnevni red uvrsti tačka o izglasavanju nepoverenja ili, barem, razgovor o poverenju Vladi Republike Srbije.
Gospođo Čomić, molim vas da svima nama objasnite šta za vas znače tri, ili četiri reči: "na prvoj narednoj sednici". Šta za vas znači reč: "naredna"? Da li je to sledeća? Kako ćete objasniti i poslanicima i građanima Srbije da ovo nije ta naredna i sledeća?
Krijete se iza dela rečenice, koji kaže: "Vlada ima vremena pet dana da se spremi za raspravu o toj tački dnevnog reda". Znamo da je sledeća sednica u utorak, dakle, naredna sednica počinje tek za pet dana. Svi poslanici koji su ovde diskutovali rekli su da je moguće staviti ovu tačku, ne mora da bude prva, može da bude i poslednja.
Dakle, mi Vladi ostavljamo, čak, 20 dana da se pripremi da sa narodnim poslanicima razgovara o tome šta ona radi. Poslanici su veoma zabrinuti, s pravom, jer smatraju da je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije ugrožen, ne neradom ove vlade, nego radom.
Iz medija čujemo da je gospodin Tadić postavio nekakva tri uslova da bi se razmestio Euleks. Odakle njemu pravo da smišlja uslove? Sa kim se on dogovorio? Šta ako se ti uslovi, po njegovom, ispune?
Pretpostavljam da će nas za 10 dana obavestiti kako su ta tri famozna uslova ispunjena i kako se Euleks razmešta na Kosovu i Metohiji, a da Euleks, naravno, neće ugroziti Srbiju i Kosovo i Metohiju, pa će nas sve ubeđivati kako Euleks nije misija koja je napravljena i smišljena da sprovodi plan Martija Ahtisarija, a plan Martija Ahtisarija znači izgradnju nezavisnog Kosova.
Molim vas da nam objasnite šta je to prva naredna sednica? Da li je to u januaru 2009. godine?